Blog ostalo 19.05.2016 | 13:33

LIGA EVROPE: Bazel, ipak, nije goreo

Nije lako navijati za Liverpul. To je nešto što je poznato svakome ko je makar malo informisan o ovom klubu, ali ti neutralni posmatrači ne mogu ni da zamisle kako to izgleda za nekoga ko je uz ovaj klub dugi niz godina. Autor teksta spada u tu kategoriju i iz prve ruke je iskusio i nestvarne ...

Nije lako navijati za Liverpul. To je nešto što je poznato svakome ko je makar malo informisan o ovom klubu, ali ti neutralni posmatrači ne mogu ni da zamisle kako to izgleda za nekoga ko je uz ovaj klub dugi niz godina.

Autor teksta spada u tu kategoriju i iz prve ruke je iskusio i nestvarne momente koji su sam vrhunac navijanja za bilo koji klub, kao što je Istanbul 2005, ali i grube šamare, kao što je npr bilo ovo finale Lige Evrope.

A sve je u startu itekako obećavalo. Ne treba mnogo da se priča o putu do finala, izbačen je veliki rival Mančester Junajted, zatim jedna Borusija iz Dortmunda, kao i ozbiljni Viljareal. Više nego dovoljno da velika većina navijača počne se nada velikim stvarima. Kao da im je inače i mnogo potrebno da počnu da sanjaju...

Nisam sujeveran, ali mogu da se složim da postoje neke sitnice ili rituali koje mnogi primenjuju i koje „mogu da budu dobar znak“. Recimo, dres sa imenom i brojem Džejmija Karagera sam nosio kada sam gledao revanše i sa Borusijom i sa Viljarealom i planirao sam da ga nosim i tokom finala jer – „donosi sreću“. Sledeći tzv „dobar znak“ bio je i taj što je drugar, dan pred utakmicu, sreo baš Karagera u kafiću i fotografisao se sa njim. „Eto, sve se namešta i poklapa, idemo, titula!“.

Sledeća stvar koja mi je „garantovala“ pobedu je bilo to što me je pred sam odlazak, ispred autobuske stanice u Beogradu dočekao tramvaj sa natpisom „Švajcarska i grad Bazel pozdravljaju Beograd“. Kakav predznak! Ma dajte, zar može da omane i posle ovoga?

Samo putovanje nije bilo toliko strašno koliko je bilo pomalo neprijatno slušati priče ostalih putnika. „Otkako mi je Đoković izgubio ništa mi ne ide. A onaj ga je pobedio jer se dopinguje, stalno ide u WC, to je taj doping sistem“ – čisto da imate mali uvid, bez dalje razrade.

Kao što sam i pretpostavio, Bazel je bio u crvenoj boji, kao što i uvek bude kada Liverpul igra neku veliku utakmicu. Dobro se pamti kada su Skauzeri onomad Istanbul pretvorili u Istanpool. Atmosfera je uglavnom bila dobra, ali sam imao mali osećaj da nešto nedostaje, da nije isto kao ranije, na sličnim dešavanjima. Pripisao sam to kiši, iako ona ne bi smela da bude faktor.

Stadion St Jakob Park je mesto koje svakako poseduje određeni šarm, ali takođe i nije mesto koje je moglo da zadovolji potražnju koju je izazvala ova utakmica. Naravno, niko nije mogao da predvidi, pa i da očekuje da će do finala stići jedan klub sa takvom podrškom kao što je Liverpul. Uostalom, kao što su mnogi već rekli, koja poseta bi mogla da se očekuje da su u finalu igrali recimo Šahtjor i Viljareal, uz dužno poštovanje prema tim klubovima?

I kao što sam pretpostavio, tri petine stadiona bile su u crvenoj boji, dakle Liverpul je bilo daleko nadmoćniji brojčano, ali... Da, ima to veliko „ali“. Uvodno „You'll Never Walk Alone“, koje je toliko puta uterivalo strah u kosti protivnicima, nekako po mom ličnom utisku nije imalo taj „x faktor“, nešto kao da je falilo. Sećate se, već sam pomenuo da mi je nešto nedostajalo? Evo i drugi put.

Kada su izašli na teren, igrači su izgledali ozbiljno, a ja sam u tom trenutku pomislio da njihovi izrazi lica i body language možda ne govore da su dovoljno spremni za ovakvu priliku. A onda sam se utešio mišlju da ovakve utakmice dobija uglavnom hladna glava, osim ako u određenim okolnostima ne dođe do nekog ludačkog naleta inspiracije. Dakle nešto mi je nedostajalo, treći put.

Prvo poluvreme je bilo uglavnom zadovoljavajuće iz perspektive navijača Liverpula. Zašto samo „uglavnom“? Pa, osim trenutka magije Danijela Staridža („kao u PES-u kada igraš na najslabijem nivou“) osećaj je bio da je na poluvremenu moralo da bude 2-0. I koliko god se vrtela fraza da je „2-0 najopasniji rezultat“, ja ću uvek da biram da na poluvremenu vodim sa dva gola razlike, umesto jednim.

Drugo poluvreme, kao i ova utakmica u celini, bili su paradigma cele Liverpulove sezone – „možemo mnogo, ali očekujte da posustanemo u bilo kom trenutku“. Očigledno je da je gol na samom početku nastavka igrače potpuno ubio u pojam i da su možda u svojim glavama na poluvremenu napravili grešku, verujući da jednom rukom već drže pehar. Zaboravili su samo da protiv sebe imaju vrlo ozbiljnog rivala sa odličnim trenerom. Kao da su posle Gameirovog gola izgubili veru u sebe. Izgleda da ovaj igrač ponekad ima takav efekat na protivničke ekipe, čega će se svakako setiti navijači jednog domaćeg kluba. Sve ono što se dešavalo u drugom poluvremenu je bila klasična noćna mora navijača Liverpula. Neadekvatna, u nedostatku težeg izraza, reakcija odbrane i nemogućnost da se nešto promeni i da se dovoljno utiče na dešavanja na terenu. Ni igrači Liverpula, kao ni Klop, kao da nisu bili na visini događaja. Kao da nisu smeli da vrše onaj svoj čuveni presing koji im je više puta pomagao u ovakvim situacijama. I dok će svakako da se vode dileme i rasprave, da li je trebalo da se dosudi poneki penal za Liverpul, ostaje činjenica da je Sevilja bila apsolutno bolji tim i da svi u Liverpulu mogu samo sebe da krive zašto su ispustili prednost u ovakvoj utakmici.

Posebna priča su bili navijači. Kao što sam pomenuo, jedno tri petine stadiona bile su prekrivene Liverpulovim dresovima i šalovima, ali na kraju se ispostavilo da to nije igralo nikakvu ulogu. Putujući Kop je razočarao u svakom smislu, jer ni na kakav način nije pružio podršku timu. Liverpul i njihovi navijači vole da se hvale reputacijom i brojnošću, ali sada kada je bilo najpotrebnije, svi su zakazali. Jedan od razloga za to može da bude nešto o čemu se već dugo vode priče, a to je da na utakmice uglavnom idu oni koji imaju para i oni koji često ne poseduju baš toliki nivo posvećenosti i vatrenosti za klub, kao što to imaju oni koji možda nisu u toliko dobroj finansijskoj situaciji. Fudbal je svakako postao skup hobi. To je jedna ozbiljna sociološka rasprava, skoro i moralna, jer ko ima pravo da određuje čija su „prava“ na gledanje utakmica veća? Ali ne mogu a da ne osećam frustraciju što je priliku da prisustvuje utakmici imao neko ko je gotovo svih 90 minuta proveo na telefonu i ko je izašao sa stadiona u 70. minutu. Njemu je to bila prilika da obogati svoj Instagram profil fotografijama sa fensi događaja, dok utakmici nisu prisustvovali ljudi koji bi dali i bubreg da budu tamo, a poznajem veliki broj takvih. Ipak, ništa neće moći da nadmaši sliku momka koji je posle utakmice hteo da napravi selfi sa Kutinjom, kojem u tom trenutku nije bilo do života. I dok će dotični apsolutno opavdano biti predmet podsmeha za navijače drugih klubova i predmet sramote navijača Liverpula, ostaje žal što su igrači i navijači propustili priliku da imaju još jedno veče koje će pamtiti do kraja života. Barfüsserplatz će goreti nekom drugom prilikom.

Sada Klopa i Liverpul čeka jedno leto velikih remonta. Treba pojačati sve linije terena, a da li će nedostatak evropskog fudbala da ima ulogu u dovođenju igrača, videćemo. Klop efekat bi trebalo da ima pozitivan uticaj i na tom polju, a nekoliko smo imali priliku da ga vidimo na delu na terenu i to je ono što i dalje budi nadu navijačima ovog kluba, uprkos ovom šamaru. Uostalom, da ih je neko posle prvih par meseci sezone pitao da li misle da će da doguraju ovako daleko, siguran sam da bi vrlo mali broj njih pomenuo finale Lige Evrope.

Fudbal je u principu jednostavna igra. Najčešće pobeđuje bolji i tu nema uticaja da li ste možda vi obukli vaš „srećni dres“ ili ste videli bilo kakav drugi dobar predznak. Sevilja je bila bolja i zasluženo je po peti put osvojila ovo evropsko takmičenje. Iz utakmice bi svako trebalo da izvuče bar nešto pozitivno. Sevilji će to biti lako, dok će odgovornima u Liverpulu možda dati odgovore na neka velika pitanja koja ih čekaju ovog leta.

A meni? Nada da ovaj tim predvođen Klopom i budućim pojačanjima može daleko. A i to što mi je Kolo Ture bacio kosku.

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

* Sva polja su obavezna

Usijano u Denveru - isključeni Jokić i trener Meloun!

Usijano u Denveru - isključeni Jokić i trener Meloun!

Srpski centar i član Denvera Nikola Jokić i trener Nagetsa Majk Meloun isključeni su sredinom druge četvrtine meča protiv Los Anđeles Lejkersa posle rasprave sa sudijama.

Haos Azura na videlu, predsednik saveza bi Kontea

Haos Azura na videlu, predsednik saveza bi Kontea

Fudbalska reprezentacija Italije posle 60 godina neće igrati na Mondijalu, a nedelju dana posle eliminacije od Švedske u dvomeču, na površinu su isplivali detalji loših odnosa selektora Đampjera Venture i igrača.
Loading...