Blog ostalo 30.05.2016 | 15:31

TURNIR PRIJATELJSTVA: Najlepša strana fudbala

Autor

Ko je pratio Turnir prijateljstva, održan treći put u Etno selu Stanišići, svakako već ima svoj stav o onome što su nam prikazali dečaci rođeni 2000. i 2001. godine širom bivše Jugoslavije. Deca fudbalskih velikana nekada zajedničke države.

Ono što ja, kao završnu reč, mogu da vam ponudim jeste moje lično iskustvo i utisak koji sam, drugu godinu zaredom, donela sa sobom u Beograd.

Ali, ako među vama ima i onih koji nisu ispratili ovu lepu priču, možda da počnemo od toga ko je učestvovao na Turniru. Vojvodina, kao ovogodišnji šampion, Crvena zvezda, Partizan, OFK Beograd, Dinamo, Rijeka, Zagreb, Osijek, Velež, Sloboda, Vardar, Olimpija, Budućnost, Sutjeska, Sarajevo i Žreljezničar. Sve velika imena, i sjajna generacija dece koju ćemo ubrzo gledati u prvim timovima. Naravno da se uvek nekoliko njih posebno ističe u odnosu na svoje vršnjake i to ovaj turnir čini dodatno interesantnim, jer uvek se o nekom pojedincu šuška na tribinama. Ali, ne dolaze treneri, selektori, skauti i menadžeri samo zbog njih. Svi imaju sjajnu priliku da pokažu šta znaju i skrenu pažnju na sebe.

O organizaciji ne treba trošiti reči. Svi učesnici složiće se u jednoj stvari – nikome ništa nije falilo. Zbog toga bih volela da spomenem Srđana i Slavka, dvojicu ljudi koje ne vidite i za njih ne znate, a oni na svojim plećima iznesu najveći deo priprema i organizacije turnira. Oni će se već prepoznati.

Ako sam prošle godine ponela iz Stanišića lepo iskustvo, mogu da kažem da je ove godine bilo još i bolje. Veliki broj ekipa došao je sa istim stručnim štabovima kao i prethodne godine, pa smo imali priliku da obnovimo druženje sa njima, ali i da upoznamo one koje nismo sreli ranije. Takođe, Ivan Gudelj i Husref Musemić, istinske fudbalske legende, sada su nam već stari znalci i dobri prijetelji. A to je jedna od najlepših stvari sa ovog turnira. Prijateljstva koja stekneš nekako su merilo toga da li si negde korisno proveo vreme. Nije sve samo u radu, iako je on uvek na prvom mestu.

Igrom slučaja, imala sam priliku da upoznam gospodina Vinsenta Tana, vlasnika fudbalskog kluba Sarajevo. U neobaveznom razgovoru pred početak polufinalnog meča između Sarajeva i Rijeke, gospodin Tan, koga ja nisam prepoznala, jer naprosto ga ne bih očekivala tu, demonstrirao mi je svoje poznavanje fudbalskih prilika u regionu. Tek kada smo se razilazili rekao mi je ko je zapravo. Moram da vam kažem, odlično govori naš jezik, neku mešavinu svih jezika i narečja regiona i  apsolutno se ne ponaša kao milijarder, što u stvarnom životu jeste. Došao čovek da gleda svoje klince kako igraju fudbal i dovoljno mu  je da bude zadovoljan. Niko čak i nije znao da je u Stanišićima.

Upoznala sam i veliki broj roditelja dečaka koje sam, tokom razgovora sa mamama i tatama na tribinama, gledala na delu. Moram da kažem da je to veoma neobična situacija. Mame bi da budu mame, ali i da budu treneri, da njihova deca budu najbolja, da niko na njima ne napravi faul i da nikada ne dobiju žuti karton. I najglasniji su navijači i kada se hvali i kada se negoduje. I isto reaguju, bez obzira iz kog kraja bivše Jugoslavije da su potegle put do Stanišića.

U nezvaničnom druženju i zajedničkom gledanju utakmica imala sam priliku da sa raznih strana regiona saznam „male tajne“ svake „fudbalske kuhinje“. Šta je to što ih muči, na šta su posebno ponosni i koje su tajne uspeha? Ko bi voleo, onako privatno, da se ostvari ideja regionalne lige, a ko ipak ne? Ko je došao samo da se druži, a ko je došao da pobeđuje? Zašto roditelji nisu dobri treneri? Kako menadžeri kvare decu ili pomažu da se iz njih izvuče najbolje? Šta je to što igrača čini dobrim i kako im usaditi želju za pobedom čak i kada gube? Ali i zašto je Ronaldo bolji ili nije bolji od Mesija? Kako je Godin postao novi Mijatović? Ko će ove godine dogurati od kvalifikacija do Lige šampiona i Lige Evrope? I kako lopta odskače na malo višoj travi stadiona „Savo Milošević“ u Stanišićima?

Možda neke teme ne bi bile ni otvorene, ali čini mi se da mačo fudbalski svet ima potrebu sve do detalja da razjasni ženi koja se ušunjala u njihov svet. Oni koji su tu bili i prethodne godine, znali su šta je moj deo posla, ostalima je bilo prilično neobično, pa sam čak dobila i ponudu da snimam svadbu jednog od trenera, jer me za to kvalifikuje rad na televiziji.

Drugima je bilo dovoljno da pohvale Sport Klub jer deci, ali i roditeljima koji kod kuće mogu da ih vide sve to veoma mnogo znači. A mi, možemo da se pohvalimo da su ljudi svime bili zadovoljni, toliko da su nam iz raznih gradova stizale informacije da se utakmice gledaju organizovano kao da se radi o seniorskom turniru koji svi negde potajno priželjkuju.

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

* Sva polja su obavezna

Katai napušta Alaves

Katai napušta Alaves

Srpski fudbaler Aleksandar Katai dobio je dozvolu od Alavesa da može da napusti taj klub ukoliko se pojavi neka dobra ponuda.

Venger: Sudija rešio meč sa Stoukom

Venger: Sudija rešio meč sa Stoukom

Menadžer Arsenala, Arsen Venger, smatra da je sudija svojim lošim procenama direktno uticao na poraz njegove ekipe od Stouka.
Loading...