Blog ostalo 21.06.2016 | 17:23

Vimbldon kao inspiracija - mečevi koji su menjali pravila

Autor

Manje od nedelju dana ostalo je do početka najprestižnijeg teniskog turnira u sezoni – u ponedeljak počinje Vimbldon. Već celo desetleće u našoj redakciji to su posebne dve nedelje, kada se radi više nego obično, kada su svi užurbani i kada se svaka udarena loptica i od oblaka otkinuta ...

Manje od nedelju dana ostalo je do početka najprestižnijeg teniskog turnira u sezoni – u ponedeljak počinje Vimbldon.

Već celo desetleće u našoj redakciji to su posebne dve nedelje, kada se radi više nego obično, kada su svi užurbani i kada se svaka udarena loptica i od oblaka otkinuta kap kiše u Londonu pomno prate. Krov na centralnom i terenu broj jedan umnogome su ublažili stres u poslednjih nekoliko sezona, ali draž praćenja nezvaničnog prvenstva sveta u tenisu ostala je ista.

U poslednjih, sada već šest godina, jedna od stvari koje se setimo u ovom periodu je najduži ikada odigrani teniski meč, onaj koji su 2010. odigrali Džon Izner i Nikola Mau. Amerikanac i Francuz igrali su tokom tri dana efektivnih 11 časova i pet minuta tenisa na terenu broj 18.

O tom meču svaki ljubitelj tenisa već zna sve. Pet setova i 138 gemova samo u odlučujućem, petom. Poređenja radi, u meču u kome četiri seta budu rešena u tajbrejku a koji se u petom setu ne igra na razliku već neko uspe da napravi brejk (7:6, 7:6, 6:7, 6:7, 7:5, npr) bila bi odigrana 64 gema – Izner i Mau su samo u petom setu odigrali više gemova nego što bismo videli u dva ovakva meča.

A kada „načnemo“ ovu temu, obično se neko priseti nekog „kapitalca“ u drugom sportu. Interesantno, a primetićete i sami tokom čitanja, većina tih neočekivano dugih duela dovela je do promena u pravilima sporta na koji se odnose. Nećemo pričati o kriketu ili bejzbolu, na primer, jer to su svakako sportovi kojima pravila dozvoljavaju da traju jako dugo, nekada i danima. Podsetićemo se nekih zaista neočekivano dugih mečeva u drugim sportovima.

Najsvežiji primer imali smo u snukeru. Na Svetskom prvenstvu u Šefildu u polufinalnom meču Mark Šelbi, kasnije i šampion, i Marko Fu jedan frejm su igrali sat, 17 minuta i 22 sekunde, što je najduže igran frejm u istoriji ove igre.

Iz 2016. ćemo se vratiti u 1936, na Svetsko prvenstvo u stonom tenisu održano u Pragu. Rihard Bergman tada je imao 16 godina i predvodio je svoju reprezentaciju ka osvajanju Svejtling kupa – pehara koji je dobijao ekipni svetski šampion. Set se tada igrao do 21 poena i dva poena razlike, partija na tri dobijena seta, a ekipni meč do pet pobeda i nije postojalo vremensko ograničenje. Mečevi su trajali satima, a onaj zbog koga vam sve ovo pričamo odigarle su u finalu Austrija i Rusija i trajao je punih 12 sati. U istoriji je ostalo zapisano da je u ponoć policija upala u dvoranu u nameri da prekine meč i dvoranu isprazni, ali su domaćini nekako uspeli da se izbore za to da meč bude završen te noći. Hajnrih Ničman, Alfredo Libster i Rihard Bergman doneli su Austriji pobedu rezultatom 5:4, a odlučujući meč dobio je upravo Bergman – majstor defanzive i jedan od igrača zbog kojih je u stonom tenisu uveden vremensko ograničenje već na sledećem šampionatu.

Kako se bliže i Olimpijske igre, malo smo skinuli prašinu i sa knjiga koje o njima pišu. Mada, bila je dovoljna Ginisova knjiga rekorda. Davne 1912, iste godine kada je Srbija debitovala na Olimpijskim igrama, u Stokholmu je postavljen zaista neobičan rekord koji „živi“ do danas.

U istoriji olimpizma ostaće upamćeno da je na tim Igrama jedan rvački meč trajao 11 časova i 40 minuta. Taj rekord zabeležen je kao neprevaziđen u već pomenutoj Ginisovoj knjizi rekorda u svim njenim izdanjima, od prvog do najsavremenijeg prošlogodišnjeg. Biće da je i to svojevrstan rekord.

Rvačka pravila u to vreme bila su surova i jednostavna. Vremensko ograničenje nije postojalo i borba bi trajala dok neko ne pobedi. Ono što mi danas nazivamo rundom, tada je trajalo 30 minuta i ako za tih pola sata ne bi bilo pobednika, nakon kratkog predaha kretalo se iz početka. Pobednik je bio onaj ko rivala obori na obe plećke ili onaj ko ima više poena. Treća opcija je bila da jedan od rivala bude diskvalifikova zbog neborbenosti.

I tako smo dobili i najduže olimpijsko finale – ono od 14. Septembra 1912, u rvanju grčko-rimskim stilom u srednjoj kategoriji. Finac Ivar Beling i domaći takmičar, Šveđanin Anders Algern, na svaki znak sudije uhvatili bi se u koštac i nadjačavali i nadmudrivali, onako podjednako stameni, ali izgledalo je kao da samo stoje. Nakon punih devet sati niko nije imao prednost. Rukovodstvo takmičenja odlučilo je da meč prekine i rezultat proglasi nerešenim pa smo, prvi i poslednji put, na Olimpijskim igrama imali situaciju da zlatna medalja nije dodeljena jer su Beling i Algern dobili po srebrnu medalju. A zašto je to tako rešeno? Jednostavno. Organizatori su učili na svom iskustvu jer su samo dan ranije u polufinalu u lako teškoj kategoriji imali još neverovatniju situaciju – onu iz Ginisove knjige rekorda. Finac Alfred Joahan Asikainen i ruski reprezentativac, Estonac Martin – Maks Klajn borili su se od 11 časova ujutru, a pobednik je zvanično proglašen u 21:51 – 11 minuta nakon okončanja borbe i 10 sati i 40 minuta nakon što je ona počela. Pobedio je Klajn, ali tek nakon što su organizatori rešili da ubrzaju stvar. Umesto polučasovnih rundi, svakom rvaču data su po tri minuta da savlada rivala u parteru, a Klajn je uspeo da osam kilograma težeg svetskog prvaka Asikainena okrene na plećke i dođe do pobede. Ruski reprezentativac skupo je platio polufinalnu pobedu jer zbog iscrpljenosti dan kasnije nije mogao da izađe na megdan Šveđaninu Klasu Johansonu pa je ovaj do zlata stigao bez borbe.

I ove borbe dovele su do promene pravila sporta. Svetska rvačka federacija ubrzo je promenila pravila o trajanju meča pa su se već na sledećim Igrama, prvim posle Velikog rata, 1920. u Antverpenu rvači borili u dve runde od po 10 minuta.

I boks je nekada bio među sportovima u kojima nisu postojala jasna vremenska ograničenja, tačnije ograničenja broja rundi, i bio je sve samo ne „plemenita veština“. Meč bi trajao dok jedan od boksera ne bi završio na podu – živ ili mrtav. Tako je zabeleženo da je jedan od najdužih boks mečeva trajao 99 rundi – 1833, engleski šampion Džejms Bark nokautirao je Irca Sajmona Birna koji je nakon tri dana preminuo u bolnici. Postoji i legenda da su dva engleska džentlmena, navodno 1925, odboksovala 276 rundi, ali ne postoje podaci o trajanju runde jer je tada važilo pravilo da se njihova dužina dogovara od meča do meča. Ipak, najduži meč, sa rundom koja traje tri minuta, jeste onaj održan u Nju Orleansu, 9. avgusta 1893. Amerikanci Endi Bouen i Džek Bark borili su se sedam sati i 19 minuta dok nakon 110 rundi, (sada već 10. avgusta, jer su se borili tokom cele noći) sudije nisu prekinule meč. U prvom momentu, borba je završena „bez odluke“ da bi to naknadno bilo preinačeno u „nerešeno“.

I za kraj, najvažnia sporedna stvar na svetu...

Nisu uvek fudbalski mečevi trajali dva puta po 45 minuta. Bilo je u ranim godinama razvoja fudbala mečeva koji su trajali po dva ili tri sata, bilo je i onih koji su prekidani zbog mraka, ali jedan se svakako izdvaja.

Već se bilo ustalilo pravilo da meč traje dva puta po 45 minuta, ali nije bilo rešeno pitanje kako rešiti pitanje pobednika u meču bez pobednika a da meč ne bude ponovljen.

U Montevideu, 27. maja 1934, na čuvenom Sentenariju, Nacional i Penjarol igrali su utakmicu za titulu prvaka Urugvaja. U 70. Minutu, rezultat je i dalje bio 0:0, jedan od igrača Penjarola šutnuo je lopu u aut. Ona se odbila o medicinsko sanduče i vratila u teren. Sudija nije prekinuo igru, a igrači Nacionala su uzeli loptu i postgli gol. Penjarol je opravdano protestvovao pa su u toj svojoj maloj buni i preterali. Zbog zadobijenih povreda, sudija Telesaforo Rodrigez morao je pištaljku da prepusti svom pomoćniku ali je pre toga trojici igrača Penjarola podelio crvene kartone. Utakmica je nastavljena i završena rezultatom 1:0 za Nacional. Ipak, nije zaista bila završena. Mesec dana kasnije, nakon što je žalba Penjarola usvojena, gol je poništen i odlučeno je da se ponovo odigra poslednjih 20 minuta meča. Bio je 25. avgust kada je meč na Sentenariju „nastavljen“. Rezultat je bio 0:0. Najduži meč, koji je praktično trajao tri meseca, dobio je epilog 2. septembra kada je u ponovljenom duelu sa 3:2 slavio Nacional, a „Pravila igre“ su  promenjena. I to tako što je u njih uvršteno pravilo osmišeljeno u Fudbalskom savezu Jugoslavije. Naravno, za to je trebalo da prođu gotovo dve decenije jer se u fudbalu stvari menjaju jako sporo. FSJ je za potrebe finala Kupa 1952. Usvojio nekoliko promena pravila pa je tako navedeno da će u slučaju nerešenog rezultata pitanje pobednika, umesto ponovljenom utakmicom, biti rešeno izvođenjem jedanaesteraca. Prvi meč u istoriji fudbala rešen na ovaj način odigran je u Rijeci, Kvarner i Proleter iz Osijeka odigrali su 120 minuta bez gola a na premijeri novog pravila sa 4:3 uspešniji je bio Kvarner.

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

* Sva polja su obavezna

ATP: Nadalova prednost manja, Dimitrov treći na svetu

ATP: Nadalova prednost manja, Dimitrov treći na svetu

Španski teniser Rafael Nadal još pre nekoliko nedelja obezbedio je prvo mesto na ATP listi na kraju 2017. godine, a posle završnog Mastersa sezone u Londonu njegova prednost je smanjena. U odnosu na prošlu nedelju, najveća promena na listi je napredak Bugarina Grigora Dimitrova.

Povreda zaustavila Krstina u Bangaloru

Povreda zaustavila Krstina u Bangaloru

Mladi srpski teniser Peđa Krstin završio je učešće na čelendžeru u Bangaloru u prvom kolu, pošto je zbog povrede bio primoran da preda meč.
Loading...