Izvor: David Ramos, Getty Images
Blog ostalo 06.01.2017 | 09:46 > 10:11

Romantika na veštačkom disanju

Autor

Prvi put od 1990. godine „romantika“ se preselila u niži rang takmičenja. OFK Beograd, klub koji je iznedrio neke od najboljih fudbalera koje je nekadašnja Jugoslavija, a kasnije i Srbija imala, na kolenima je u svakom smislu te fraze.

Izvor: sport klub

Momčilo Minić

Svi znate priče o Moši i Tirketu, o Miloradu Arsenijeviću, Savi Antiću...

Ima među vama onih koji pamte bravure Skoblara, Santrača i Petkovića, Šekularca, Miloša Milutinovića, Zorana Lončara

Svi znate da su sa Stare Karaburme u vrli fudbalski svet otrčali i Branislav Ivanović, Aleksandar Kolarov,Zdjelar, Antonov

Slavni dani ono su što greje srca ljudi koji vole klub i kada mu je teško. Kada su tribine urušene i prazne a rezultati poražavajući.

Izvor: OFK Beograd, klupska arhiva

Petar Borota

Nakon jesenjeg dela sezone OFK Beograd je poslednji na tabeli Prve lige Srbije. Kada je postalo teško da teže ne može da bude, na mesto predsednika Skupštine kluba vratio se Momčilo Minić.

„Ne možeš da ne pomogneš“, kaže mi ‚čika Moma‘, „a duša me boli.“

Ne mogu u OFK Beogradu ni sami da se snađu u ovoj situaciji.

„Za nas je ovo jedno iznanađenje, kao i za veliki broj ljubitelja fudbala i prijatelja kluba. Ali, moramo da se pomirimo sa ovom činjenicom i rang takmičenja u kome se nalazimo shvatimo izuzetno ozbiljno jer, fudbal je igra koju svi doživljavaju na svoj način i, naravno da ambicije kluba nisu dugo trajanje u ovom rangu takmičenja nego nastojanje da se, zbog obaveze i prema tradiciji i prema istoriji, iako pozivanje na tradiciju nije nešto što donosi rezultat, ali svakako obavezuje ljude, da se što pre vratimo u elitu. Tamo je OFK Beogradu pravo mesto od kada postojimo“, kaže Momčilo Minić na početku razgovora za Sport Klub.

Problemi OFK Beograda nisu počeli prošle, ni pretprošle sezone. Balast na leđima nejakog kluba nagomilavao se godinama. Besparica koja je generalni problem u srpskom fudbalu najjače pogađa srednje i male klubove. Desetleće je prošlo od kada klub vodi bitku za stadion. Kuca na sva vrata na kojima dobija isti odgovor - „nismo nadležni“. Ipak, Minić kao „goruće“ probleme navodi sve one stvari koje pogađaju i privredu i državu.

„Ne možemo nikada fudbal izuzeti iz jednog opšteg privrednog ambijenta. Jaka privreda ima mogućnosti da isprati sport na kvalitetan način. Država ima i dosta obaveza i dosta problema, u toku je tranzicija privrede. Mnogo toga sprečava da se nađe jedan konkretan pristup i pomoć koju bi država mogla pružiti. Nažalost, OFK Beograd, za razliku od klubova u unutrašnjosti, nema pomoć društvene zajednice, nema pomoć lokalne samouprave u onom smislu u kome je imaju klubovi u unutrašnjosti. A to znači da one osnovne troškove koje klubovi moraju da imaju kao što su troškovi grejanja, vode, putovanja i održavanja terena, snose te lokalne zajednice. Beograd, naravno, uz sve probleme koje ima nije u prilici da isprati sve klubove. Nerealno bi i bilo da mi to tražimo od grada Beograda jer sa punim pravom bi onda to tražili i mnogi drugi.“

Slobodan Santrač posle 33. gola u OFK Beogradu

Izvor: OFK Beograd, klupska arhiva

Slobodan Santrač posle 33. gola u OFK Beogradu

„OFK Beograd je oduvek prepoznatljiv po sjajnoj omladinskoj školi i to je naš osnovni izvor finansiranja“, skreće Minić priču na narednu temu.

„Ali mi moramo prvo da napravimo neki povoljan rezultat kako bismo na taj način tražili finansijska rešenja. Obrnuto ne ide, tako da očekujemo da će ovaj mladi tim koji je jedan od najmlađih koji se takmiči u saveznom rangu, afirmisati nekoliko dečaka što bi nam delom rešilo finasijsku situaciju iako mislim da je to za srpski fudbal pogubno, da nam deca tako mlada odlaze. Pozato je da su generacije koje su odlazile sa više od 20 godina pravile bolje karijere od ovih koji odlaze jako mladi. Kada tako mladi i nezreli odu u strane zemlje, da bi dobili bilo kakvu priliku moraju da budu bolji od sve dece kluba u koji su došli. Sa 17 godina ti za dete nisi uvek potpuno siguran da je fudbaler, mora im se dati prilika da stasavaju tamo gde su fudbalski prohodali“, objašnjava Minić i prelazi na pitanje stadiona.

Ilija Petković

Izvor: OFK Beograd, klupska arhiva

Ilija Petković

„Što se tiče stadiona, vlasništvo nad zemljištem ima grad, stadion je napravljen pre sedamdesetak godina, gradile su ga, to je tada bilo popularno, omladinske brigade, i dat je na korišćenje Omladinskom sportskom društrvu i fudbalskom klubu. Pre šest godina je istekao i poslednji rok da se reši pitanje korišćenja, i od tada vodimo razgovore sa gradom na koji način da rešimo trajnije ovo pitanje jer ovaj objekat propada a ranije je okupljao i po 30.000 gledalaca. Sada smo svi srećni ako i na derbijima ima toliko gledalaca na stadionima najvećih klubova. I mediji su tu donekle promenili stvari. Sada je lagodno gledati fudbal iz fotelje, niko više neće na kišu, neće na sneg, neće na vrućinu… Nadamo se da ćemo sa gradom Beogradom iznaći rešenje za pravljenje jednog objekta manjeg kapaciteta, jer OFK Beogradu ne treba ovoliki stadion. Ovde je dovoljan stadion za šest do osam hiljada gledalaca što bi zadovoljilo potrebe kluba a i omogućilo nekim reprezentativnim selekcijama da ovde igraju mečeve“, kaže vršilac dužnosti predsednik Izvršnog odbora OFK Beograda.

Dragoslav Šekularac pored Olge Sneškov, potpisuje ugovor sa OFK Beogradom

Izvor: OFK Beograd, klupska arhiva

Dragoslav Šekularac pored Olge Sneškov, potpisuje ugovor sa OFK Beogradom

Svako malo glasno se čuju priče da će OFK Beograd morati da se odseli sa stadiona i da više neće biti „OFK Beograd sa vetrovite Stare Karaburme“. Navijači, oni najverniji, svoj rat vode na svoj način. Ne dolaze na utakmice koje njihov tim kao domaćin igra na drugim stadionima. U borbi sa vetrenjačama niko ne nudi rešenje.

„Ja sam optimista po tom pitanju. OFK Beograd odavde nikada otići neće. Svoje uverenje zasnivam na činjenici da je detaljnim gradskim planom ovde predviđen sportski objekat, a je ne znam kome bi to i šta značilo da sada OFK Beograd ode u Višnjicu, Borču ili negde, a da ovde dođe neki drugi klub. Mislim da to ni gradske vlasti ni ljudi iz sporta neće prihvatiti i da su to neutemeljene izjave i navijača i prijatelja kluba. To je često izraz želje ili straha, ali mislim da nema mesta ni jednom ni drugom. Tradicija je tradicija i znam da u tome ne možemo tražiti neke argumente. Mora se biti aktuelan i ostvarivati rezultate, a sve će se drugo lakše rešit. Voleo bih da poručim navijačima da se klubu ne pomaže tako što ćemo voditi neku svoju borbu. Ako smo svi za ovaj klub, dajte da se ujedinimo ovde, i navijači i veterani i aktuelno rukovodstvo i onda ćemo biti jači. Ovako smo priča o sedam prutića. Ako smo jednistveni moramo ispoštovati i prihvatiti ono što je najbolje za klub. Sve ostalo nije prava ljubav za plavo-bele boje“, jasan je Minić.

Sava Antić sa trofejem Kupa Jugoslavije

Izvor: OFK Beograd, klupska arhiva

Sava Antić sa trofejem Kupa Jugoslavije

Privatizacija bi mogla da bude rešenje za fudbalske klubove. Koliko bi ona za fudbal bila dobra, a za sportska društva loša? Šta bi donela klubovima u drugim sportovima? Sve su to pitanja koja se sama nameću.

„Klubove treba u osnovi posmatrati na dva načina. Klubovi nisu gotovo nigde titulari imovine. Možda su vlasnici igrača koje stvaraju. Privatizacija možda i jeste jedino rešenje, ali se zakon o sportu i privatizaciji ne može praviti za nekoliko klubova Superlige. Ima klubova i u selima. Interes svih klubova mora biti zastupljen. Naravno da i u nekim manjim mestima ima ljudi koji imaju interes da kupe manje klubove i da ih održava u nekom rangu u kome mogu da izdrže. Naravno, najviše ima onih koji imaju interes da ulože u velike klubove da bi im se to vratilo. Ja pouzdano tvrdim, kada je fudbal u pitanju, da može biti izuzetno profitabilan, ali se to mora raditi dugoročno i planski od najmlađih selekcija do prvog tima. Ne možete uzimati gotove igrače i praviti tim za godinu dana. Dugo sam u sportu pa mogu da kažem, klubovi koji su bili vezani isključivo za pojednice ili za velike privredne sisteme poput Bora ili Trepče na primer, završili su gde su završili i dele sudbinu svog sponzora. Pretpostavljam da bi se u ovim okolnostima našlo i pravih i dovoljno moćnih ljudi da bi privatizacija mogla da bude dobro rešenje. Ali ona mora da bude široka. Mora se početi od nekoliko klubova. Da se uradi planski i da se vidi kako sve to funkcioniše. I u svetu stranci najviše kupuju klubove jer kapital poznaje samo profit ali ne i granice. Uz malo znanja i smislenog rada u ovom sportu se mogu postići ozbiljne stvari“, objašnjava Minić.

Josip - Joška Skoblar igrajući za Marsej postao je Zlatna kopačka Evrope. Njegov rekordni broj potignutih golova u jednoj sezoni nije oborio ni Zlatan Ibrahimović

Izvor: OFK Beograd, klupska arhiva

Josip - Joška Skoblar igrajući za Marsej postao je Zlatna kopačka Evrope. Njegov rekordni broj potignutih golova u jednoj sezoni nije oborio ni Zlatan Ibrahimović

Omladinska škola OFK Beograda oduvek je bila na dobrom glasu u celom svetu. I danas neki od najvećih klubova u svojim redovima imaju dečake koji su „prohodali“ sa vetrom u kosi na terenima na Staroj Karaburmi.

Omladinci nose i igru prvog tima, a rade u uslovima koji nisu ništa bolji od onih koje imaju njihove starije kolege.

U sredini stoje Blagoje Moša Marjanović i Aleksandar Titnanić Tirke

Izvor: OFK Beograd, klupska arhiva

U sredini stoje Blagoje Moša Marjanović i Aleksandar Titnanić Tirke

 Kako?

„Kao da na ovoj Staroj Karaburmi postoji neka magija“, kaže Minić kome sam konačno jednim pitanjem izmamila osmeh na lice.

„U ovim uslovima u kojima radi naša omladinska škola ja zaista ne znam ko bi još napravio takve rezultate. Morate znati da su naše omladince uvek, pa i sada, vodili vrhunski treneri koji su posle izgradili i velike karijere. Da ne nabrajam da nekoga ne zaboravim. Nama su sve selekcije pri vrhu. Ne želim da dajem stručnu ocenu igrača, ali kada bi naši omladinci mogli samo svom godišti da se posvete verujem da bi bili ubedljivo prvi. A oni igraju i za prvi i za omladinski tim i nose veliko breme. Mi i dalje imamo viđenje da je to prava i jedina perspektiva za ovaj klub, a trebalo bi da bude i za mnoge klubove jer država ima mnogo značajnijih problema nego da finansira klubove a da se u klubovima ne radi ono što bi trebalo da se radi ili čak i da se malo komotnije ponaša. Pogotovo tamo gde država sve pokriva. Ne želim da nabrajam, ali nije to teško, to svi znaju koji su to klubovi. Mi kada bi približno bili u toj poziciji mislim da bi nam i rezultat bio daleko bolji. Mi ovde svakodnevno imamo po stotinak dece u četiri, pet grupa i ta masovnost rađa i kvalitet. Jednostavno, naša deca nisu navikla na luksuz, raskoš i ekstra uslove i čeliče se od osme, devete godine i usađuju sebi u srce ljubav prema OFK Beogradu. Imao sam nedavno priču sa jednim roditeljem, kaže teški su uslovi i hoću da odvedem dete iako želim da on bude tu. Pa neka ga, mi ga ne teramo ali ne možemo mu pružiti ništa više nego bilo kome drugom. I ostao je tu. Ovde i raskvašen, blatnjav teren ima moć. Očvrsnu, sebi prave afirmaciju i zavole klub. To je nama velika garancija da ovaj klub ima budućnost“, zaključio je Momčilo Minić ovaj naš razgovor.

Stadion na Staroj Karaburmi

Izvor: OFK Beograd, klupska arhiva

Stadion na Staroj Karaburmi

Raskvašen i blatnjav teren, nakrivljene sablasno prazne tribine, isprana boja sa plastičnih stolica, drugi rang takmičenja, sve manje onih koji OFK Beograd zovu svojim…

A ne tako davno igralo se pred punim tribinama protiv Galatasaraja u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

Fudbal je igra tradicije. „Manija“ sumanutih transfera je moda kao i sve drugo. Preplaćeni su uvek postojali. Ali šmekeri su bili šmekeri. Za ljubav igre išlo se i na „male“ stadione. I danas je tako, tamo gde fudbal diše punim plućima. Isto i u Nortbridžu i u Londonu. I u Kordobi i u Madridu…

Da fudbal preživi, moraju da prežive i „dinosaurusi“. A da bi „dinosaurusi“ i dalje šutirali loptu na, ovakvom ili manjem, Omladinskom stadionu ponovo mora jednom nedeljno glasno da se čuje:

„Jedan tim, jedan grad, jedno ime – Beograd“.

Komentari (7)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

T-A

OFK Beograd je jednostavno odraz društva u kom živimo, slika i prika Beograđana. Klub je postao siroče, odbačen od svakoga, luta i klošari 21. vekom i seća se kako je nekada različiti svet gostovao i uživao u njegovom domu na Karaburmi pokraj bogoslovije...

Odgovori 2 0

Bla bla

Prazne price, stvarno nema smisla da vise pisete o ovim ljudima i OFK Beogradu...

Odgovori 2 11

Misa

Nego o cemu da se prica? O onima sto su duzni 50 ili onima sto duguju 30 miliona evra a ponasaju se kao da je svet njihov? I treba da se prica o malima koji su jos i ponizeni u svojoj muci pa ih svi gaze, a Zvezda se hvali da je dovela igraca za 600.000 evra a ne mogu da ga registruju zbog ranijeg duga prema igracima... E moj ti...

4 1

* Sva polja su obavezna

Pamtite li jugoslovenska proleća?

Autor

Pamtite li jugoslovenska proleća?

Evropsko proleće san je svih klubova sa prostora bivše Jugoslavije, san koji naročito u poslednje vreme vrlo retko postaje java.

Zbogom čika Raki: Preminuo Milan Aranđelović

Autor

Zbogom čika Raki: Preminuo Milan Aranđelović

U ponedeljak je u Beogradu, u svom domu, u 89. godini života preminuo Milan Raki Aranđelović.
Loading...