Izvor: Carlos Rodrigues/Getty Images
Blog ostalo 19.05.2017 | 12:02 > 12:34

Vlastodršci i loša opozicija

Zavesa se polako spušta na fudbalske šampionate širom Evrope. Na sreću jednih, a na žalost onih koji predstavljaju većinu, i čine ostatak lige u prvenstvima u Švajcarskoj, Grčkoj, Škotskoj, Austriji i Portugalu, ni ove sezone nije se dogodilo ništa novo.

Izvor: Carlos Rodrigues/Getty Images

(Ne)očekivano šampioni u tim zemljama bili su poznati i mnogo pre odigravanja poslednjeg kola. Čast izuzetku - Portugalu - u kojem je novi-stari prvak određen „samo“ vikend pre kraja šampionata.

Dominacija jednog kluba u zemlji kao takva nije nikakva novost. Štaviše, takav talas se iz sezone u sezonu širi čitavim kontinentom, pa je podela unutar prvenstava na kaste (zasnovane, pre svega, na finansijama) nešto što se smatra prirodnim.

Međutim, finansije ne moraju nužno biti osnovni razlog uspeha, i to je ono što zanimljivom čini dugogodišnju dominaciju istih klubova u pomenutim zemljama. Razlog zbog kojeg oni uspevaju da ostanu na vlasti dugi niz godina je sve samo ne finansijska moć.

Za razliku od bogatih parnjaka iz liga 'petice' (čitaj: Bajern, Juventus), koji imaju monopol na kupovinu najbolje 'robe' u državi, njihova politika se ne svodi na sakaćenje direktnih protivnika i dovođenje najboljih igrača koje liga ima. Sve i da žele, finansijska sredstva (kojih nema mnogo, ali očigledno ima dovoljno za domaćinsko poslovanje) ne dozvoljavaju im da se ponašaju kao pijani baroni u pregovorima sa ostatkom lige, i da isključivo mašući novčanicama grade imperiju.

Dovoljno je da se pogleda transfer politika 'večitih' šampiona u tih pet zemalja kako bi se zaključilo da i oni moraju da funkcionišu po principu „kupi od siromašnijih - prodaj bogatijim od sebe“. Dakle, ni oni nisu imuni na izdašne ponude većih klubova - kako za igrače tako i za trenere - zbog čega gotovo svake godine moraju krenuti u renoviranje.

Zato se postavlja pitanje u čemu leži tajna njihove dominacije. Da li je razlog stabilna vlast ili nestabilna opozicija? Kako je moguće da se klub održi na zdravim nogama uprkos konstantnom 'rušenju' jednih i dograđivanju novih delova? Šta učiniti da bi istovremeno ostvarivao profit i beležio sjajne rezultate?

Pitanja je mnogo, najtačniji odgovori nalaze se u glavama vodećih ljudi tih klubova.

Najuspešniji među njima, klub sa najdužim nizom titula, dolazi iz zemlje čokolade i grada verovatno najboljeg tenisera svih vremena Rodžera Federera...

Bazel (Švajcarska) - osam titula u nizu

Klub sa Senkt Jakob stadiona je najbolji primer jakog vladara. Njegova ‘kruna’ se ne dovodi u pitanje skoro pa čitavu deceniju (od 2010. godine). Po pravilu, vladavina je najnestabilnija u početnom periodu, pa su protivnici bili najbliži u nameri da Bazel skinu sa trona 2011. godine, kada je krajnja prednost u odnosu na drugoplasirani Cirih bila samo bod. Već u narednoj sezoni vladar je na najbolji način umirio "pobunjenike" i na kraju iste titulu osvojio suvereno, sa 20 bodova prednosti. I u poslednje dve sezone prednost u odnosu na protivnike bila je dvocifrena, a vrlo verovatno će tako biti ove, s obzirom na to da je zaliha u odnosu na Jang Bojs četiri kola pre kraja 17 bodova.

Izvor: Robert Hradil/Icon Sportswire via Getty Images

Prva asocijacija na Bazel je - sistem. Dovoljno je reći da iz sastava koji je osvojio prvu titulu u ovom nizu, nijedan igrač ne igra u sadašnjem timu, i da se retko koji u klubu zadržao više od par godina. Oni najbolji koji su defilovali kroz ekipu u tom periodu poput Đerdana Šaćirija, Granita Džake, Aleksandra Dragovića, ili kasnije Mohameda Salaha i njegovog imenjaka El Nenija, pa sve do poslednjeg u nizu Brila Embola su već posle prve dobre sezone napuštali Švajcarsku. Milioni su se slivali u budžet kluba, dovođena su znatno jeftinija pojačanja, rezultati nisu izostali.

Samo prošlog leta je u tim došlo preko deset novih igrača (nijedan iz konkurentnih klubova), trener Urs Fišer je u najkraćem roku uspeo da ih implementira u sistem, a rezultat toga je titula šest kola pre kraja, kada je u opticaju još, čak, 18 bodova. Takođe, treba istaći da nisu samo igrači ti koji su kao na traci prolazili kroz Bazel. Isto je i sa trenerima. Šampionski niz 2010. započeo je Torsten Fink, posle tri godine palicu je preuzeo Heiko Fogel, zatim Murat Jakin pa Paulo Souza, i na kraju Fišer, za koga je samo pitanje kada će otići u neki veći klub i jaču ligu. Dakle, pet trenera u osam sezona. To nije baš preporučljivo raditi ukoliko želiš uspeh. Uprkos tome, on u Bazelu ne nestaje. Sistem radi, najbolji delovi koji odu zamenjuju se onim koji brzo poprimaju šampionske gene, i na pravi način doprinose očuvanju trofeja u vitrinama Sent Jakoba. On će, po svemu sudeći, na istom mestu ostati i narednih sezona.

Sledeći u nizu stabilnih vladastodržaca stanuje u zemlji šampionu Evrope iz 2004. godine. On bi se, bez sumnje, ubedljivo našao na prvoj poziciji da na kratko (u sezoni 2009/2010) najveći opozicionar nije uspeo da ga svrgne sa prestola...

Olimpijakos (Grčka) - sedam titula u nizu

Da nije bilo tog kratkog bljeska Panatinaikosa u pomenutoj sezoni klub iz Pireja bi na tronu bio 13 godina bez prestanka, što bi ga učinilo najjačim vladarem Starog kontinenta. Ovako, Olimpijakos će morati da se zadovolji sa 'samo' sedam titula u nizu. Ipak, ako se zna da ih ima ukupno 19 u 21 sezoni grčkog prvenstva, i više je nego jasno kako stoje stvari u Heladi.

Posle prošlosezonskog 'prebijanja' protivnika i ravno 30 bodova prednosti na kraju šampionata, stekao se utisak da titula po prirodnom pravu pripada Olimpijakosu. Međutim, nakon te sezone usledila je nešto turbulentnija za Pirejce. Promenjena su dva trenera, tri najbolja igrača - Luka Milivojević, Braun Idej i Artur Masuaku - prodata su na zimu, na kraju je Oliju pretilo i oduzimanje bodova, što bi automatski značilo da titula menja vlasnika. Ipak, ona je ostala u Pireju.

Izvor: Ayhan Mehmet/Anadolu Agency/Getty Images

Sama struktura Olimpijakosa je nešto drugačija u odnosu na Bazel. Grčki klub je u vlasništvu jednog čoveka – Evangelosa Marinakisa. Kontroverzni biznismen i, od petka zvanično novi vlasnik slavnog Notingem Foresta, od dolaska na čelo kluba 2010. godine zna samo za titule. Ako se zna da je ‘privatnicima’ osnovni cilj novac, a ne rezultatski uspeh, onda titule Olija dodatno dobijaju na značaju. Od dolaska Marinakisa klub je svake sezone prodavao najbolje igrače – Kostas Mitroglu, Kostas Manolas, Andreas Samaris, Kevin Miralas, Ljubomir Fejsa doneli su milione evropskih novčanica, a rezultati opet nisu izostali.

Samo na ime transfera tokom perioda vladavine Pirejci posluju u plusu 40 miliona evra, dakle, prodaju znatno skuplje nego što kupuju (a pritom ne kupuju od konkurencije, direktno je oslabljujući na taj način). Pritom, čak sedam trenera je smenjeno u tom periodu. Sve to im ne smeta da budu dominanti, jer sistem radi.

Realno, u Grčkoj novca manje-više i Oli i Pao i PAOK imaju podjednako, ali je titula uvek u rukama jednog, koji pokazuje da uspeva i da 'vuk bude sit' i da 'ovce budu na broju'.

Treći klub na listi dolazi sa Ostrva, iz zemlje gajdi i kilta. Bio je deo jednog od najvećih derbija sveta, koji je u međuvremenu i prestao da bude derbi u rezultatskom smislu reči...

Seltik (Škotska) – šest titula u nizu

Posle dugogodišnjih smena na vrhu i, za Ostrvo tradicionalnog dvopartizma, usledila je dominacija kluba iz zelenog dela Glazgova kojoj se ne nazire kraj. Seltik je klasičan primer kako se uči iz tuđih grešaka. Te greške je pravio najveći rival Rendžers zbog kojih je 2012. morao tri ranga niže. Kelti su odsustvo najljućeg protivnika iskoristili da, najpre, učvrste svoju poziciju u škotskom fudbalu, a zatim i ceo klub podignu na viši nivo. I opet, to je bila sve samo ne zasluga finansijske moći.

Veliki korak unapred tim sa Seltik Parka je napravio dovođenjem Brendana Rodžersa na mesto menadžera prošlog leta. Nekadašnji strateg Liverpula je, u već pobednički tim, implementirao i napadački stil igre – nalik onom sa Luisom Suaresom, Danijelom Staridžom i Rahimom Sterlingom, za vreme mandata Enfildu. Seltik sada ne samo da pobeđuje, on to radi na lep način. Rezultat svega je 103 boda iz 37 mečeva bez poraza, 104 data i samo 25 primljenih golova, za fascinantnih 30 bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Aberdin, a 39 u odnosu na Rendžers na trećoj poziciji. Sistem radi. Takve brojke su ozbiljne, ma o kojoj ligi da je reč.

Izvor: :Mark Runnacles, Getty Images Sport

Seltik

Uz sve to, Rodžers je afirmisao i verovatno buduću zvezdu svetskog fudbala 20-godišnjeg Francuza Musu Dembelea od koga će Seltik, onog trenutka kada reši da ga proda, zaraditi desetine miliona evra. Podsetimo, Dembele je iz Fulama došao kao slobodan igrač. Dakle, čist profit za klub, koji će samo od tog novca (koji će za škotske uslove biti izuzetno veliki) imati šansu da dodatno učvrsti sistem koji je i već na stabilnim nogama. Onda će doći ‘novi Dembele’, pa još jedan, i još jedan… a rezultati će biti tu.

Nivo na kojem se Seltik nalazi toliko je daleko od ostatka lige – pa i Rendžersa koji se u međuvremenu vratio u Premijeršip – da će sve osim decenijske vladavine biti veliko iznenađenje. Usled dominacije takvog stepena sve češće se postavlja pitanje svrhe takmičenja Seltika u Škotskoj. Mnogi bi taj klub voleli da vide u engleskoj Premijer ligi. Između ostalog, jedan od Rodžersovih komentara, po osvajanju titule, bio je i da bi njegov tim bio u top 6 ako ne i top 4, u najkvalitetnijem fudbalskom takmičenju na Ostrvu. To bi svakako bilo zanimljivo videti.

Četvrti klub na listi nalazi se podno Alpa, u Mocartovom gradu, i uspehe najviše duguje 'crvenom biku' ...

Salcburg (Austrija) – četiri titule u nizu

Poput Olimpijakosa i uspeh Salcburga vezuje se za jednog čoveka – Ditriha Matešica, vlasnika Red Bula koji je klub kupio 2005. godine. Posle uvodnih godina gde je Salcburg smenjivao titule sa rivalima, od 2014. usledila je dominacija u austrijskoj Bundesligi.

Može se reći da je ova sezona donekle bila prekretnica u funkcionisanju celog kluba. Naime, posle godina ulaganja u Austrijance Matešic je najveći deo finansija prebacio u nemački Lajpcig (takođe u njegovom vlasništvu), koji je prošle sezone postao Bundesligaš. S obzirom na kvalitet nemačke Bundeslige i povoljnije tržište za poslovanje, Lajpcig je preuzeo ulogu 'mezimčeta', a Salcburg pao u drugi plan. To najbolje govore i transferi najkvalitetnijih igrača iz jednog kluba u drugi. Samo pred početak ove sezone bilo ih je četiri. Nabi Keita, Dajo Upamekano, Bernardo, Beno Šmic preselili su se u Lajpcig, a pored svega toga, klub je napustio i dugogodišnji najbolji strelac Džonatan Sorijano, koji je otišao u Kinu. Još jedna uspešna sezona se nije nazirala prošlog leta.

Dovedena su određena, naravno, ne skupa pojačanja i španskom treneru Oskaru Garsiji ostalo je da sklopi što bolji mozaik od ponuđenih delova. Krajnji rezultat kaže da je uspeo u tome, tri kola pre kraja ima 12 bodova više od konkurencije i titula je ostala u Salcburgu. Koliko je teško uklapati delove ako kalup već postoji?

Izvor: Kyodo News via Getty Images

Da sve bude zanimljivije, ali i značajnije u nizu Salcburga, uspeh se održao uprkos konstantnoj promeni trenera. Po osvajanju titula klub su, zarad boljih ponuda, napuštali Rodžer Šmit (Leverkuzen) i Adolf Hiter (Jang Bojs). Ne tako uspešan bio je Peter Cajdler koga je već na zimu 2015.godine zamenio Garsija. Dakle, četiri trenera u četiri godine. Sada se već postavlja pitanje, šta je garant uspeha? Iz primera Salcburga, i ranije Bazela i Olimpijakosa, dužina trenerskog staža nije, ako sistem radi.

Kada avion funkcioniše besprekorno na krajnje odredište je moguće stići i autopilotom.

Poslednji, ali verovatno i najznačajniji niz drži klub sa Pirineja. Za njega postoji verovanje da je uklet od strane bivšeg trenera. Sada izgleda da je kletvu skinuo jedan srpski igrač...

Benfika (Portugal) – četiri titule u nizu

Došlo je vreme da Portugalskim nebom lete Orlovi, a ne Zmajevi. Benfika je dugo bila u senci rivala Porta. Do početka šampionskog niza 2014. godine klub iz Lisabona je u dekadi pre osvojio samo dve titule, ostatak je pripao Portu.

Benfikine titule u odnosu na navedene parnjake u preostale četiri države dobijaju posebnu dimenziju ako se zna da su uglavnom osvajane, ili u sudarima sa direktnim rivalima, ili u samom finišu prvenstva. Poslednja je, recimo, osvojena kolo pre kraja.

Buđenje Benfike može se vezati za dolazak srpskog veziste Ljubomira Fejse, koji je šestogodišnji niz osvajanja titula nastavio u Lisabonu, došaviši sada već do brojke od deset šampionskih trofeja. Ipak, biće da je nešto drugo posredi.

Izvor: Bruno Barros / DPI / NurPhoto via Getty Images

Ljubomir Fejsa

Iako su mnogi smatrali da će prelazak trenera Žorža Žezusa posle druge titule u nizu (2015. godine) u redove gradskog rivala Sportinga destabilizovati klub, to se nije dogodilo. Rui Vitoria je nastavio putem uspeha, jer sistem radi, i doneo još dva trofeja, a Žezus, ispostaviće se sa ‘konja’ pao na ‘magarca’.

Ako su portugalski klubovi u nečemu dobri onda je to dovođenje jeftinih mladih igrača (najčešće iz Južne Amerike). Njihov razvoj u svakom smislu, a zatim prodaja za nekoliko desetina miliona veću cenu je nešto što su Portugalci doktorirali.

Od takvog načina funkcionisanja živi gotovo cela Primeira. To je ono što je Benfika prepisala od Porta, koji je dok je takvo poslovnanje radilo, bio bez premca, i dovela gotovo do savršenstva.. Može se reći da takav način vođenja kluba u Lisabonu funkcioniše besprekorno, bez ijedne rupice. Titule se ređaju, a od količine novca koji leže na račun kluba se vrti u glavi.

Samo u prethodne četiri godine, koliko dugo je šampion Portugala Benfika je putem proverenih menadžerskih kanala prodala preko 30 igrača u klubove širom Evrope. Od Nemanje Matića, Jana Oblaka, Bernarda Silve, preko Lazara Markovića, Andrea Gomeša, i svih drugih igrača, zaključno sa Renatom Sančesom i Gonzalom Guedešom, portugalski klub je prihodovao blizu pola milijardi evra.

Kada se od te sume oduzme novac za dovođenje zamena, Benfika je u plusu 270 miliona evra samo od transfera!

Prihodovati toliki novac za tako kratko vreme iz samo jednog izvora, a pritom, biti šampion svoje zemlje četiri godine u nizu, i u potpunosti svrgnuti sa trona najvećeg protivnika, prelazi iz dobrog poslovanja u umetnost. Umetnici definitivno stanuju na „Lužu“.

Sistem radi. Sistem donosi rezultate. Sklapati dobar mozaik svake godine iznova, menjati umetnika, vaditi jedne i dodavati druge delove, nije težak posao kada postoji dobar kalup (čitaj: sistem).

Doći do sistema je, u stvari, ono što je najteže, zato ovim klubovima treba odati veliko priznanje.

Komentari (7)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

dzoni70

Fejsa dominator, odlican tekst!

Odgovori 12 1

Mijo Kobac

Одличан текст!Систем и само систем. Него, ко је овај Бојан Маринковић, је л он коментатор или не?

Odgovori 8 1

ns_77

Odličan tekst! Ljudi, pa našim predsednicima klubova nije u interesu da klub napreduje iz godine u godinu, da se stvaraju talenti, nego da oni novčano napreduju! Sve to treba na lomaču!

Odgovori 18 1

* Sva polja su obavezna

Zvezda dovodi napadača Olimpijakosa?

Zvezda dovodi napadača Olimpijakosa?

Kako prenosi "Sportski žurnal" generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić otputovao je u Atinu kako bi započeo pregovore o dovođenju napadača Olimpijakosa El Fardu Ben Nabuana.

Seltik srušio Hamilton, Rendžers u poteri

Seltik srušio Hamilton, Rendžers u poteri

U sredu su igrana četiri meča 18. kola škotskog Premijeršipa, a pobede su ostvarili veliki rivali Seltik i Rendžers.
Loading...