Izvor: Getty Images
Blog ostalo 17.06.2017 | 12:57

Niko nikada kao "Luda družina“

Autor

U današnjem fudbalu u kojem novac igra verovatno najznačajniju ulogu i predstavlja sredstvo pomoću kojeg je najlakše doći do željenog cilja, čini se da nedostaju ekipe koje bi iskočile iz tog šablona i prkosile “velikima“.

Izvor: Gary M. Prior/Getty Images

Autor: Vladimir Janković

U sezoni 2015/2016. to je bio Lester Siti koji je osvojio titulu u Premijer ligi, a nekada je to bila ekipa Vimbldona.

Kada se spomene Vimbldon, većinu to asocira na najprestižniji teniski turnir. Pravi ljubitelji fudbala setiće se tima koji je bio najneobičnija skupina igrača koja je mogla da se spoji i istrči na teren.

Naziv “Luda družina“ nadenut im je zbog njihovog stila igre koji je bio beskrupulozan. Tu je bilo svega. Oštrih startova, udaranja laktom, razbijenih arkada, slomljenih nogu. Jednostavno, njihovo shvatanje igre glasilo je – sve je dopušteno.

Njihova priča počinje 1981. godine kada su za trenera postavili Dejvida Baseta – tim je skupljen s koca i konopca, a osnovu su činili igrači koji nisu imali naročitu perspektivu, barem se u tom trenutku tako činilo. Igrali su čvrst fudbal, krenuli su od četvrte divizhije, a 1986. godine domogli su se Prve divizije.

Prvi put nadimak “Luda družina“ upotrebio je novinar Mirora Toni Stenson 1982. godine, da bi tri godine kasnije taj nadimak postao opšteprihvaćen na Ostrvu. Posle jednog u FA kupu, naslov Stensonovog teksta je bio: “Rag-arse Rovers — soccer's Crazy Gang!“ Prvi deo nije baš lak za prevođenje, drugi se može razumeti.

"Igru Vimbldona je dobro gledati samo putem telefaksa", rekao je jednom prilikom Gari Lineker.

Koliko je njihov stil igra bio atraktivan, najbolje može da se opiše anegdotom iz svlačionice – Alan Kork jе na poluvrеmеnu jеdnе utakmicе bacio kopačkе u zid i rеkao da nе izlazi na tеrеn u nastavku.

Kada jе Dеjv Basеt tražio objašnjеnjе, Kork jе pokazao na krilnе igračе Daunsa i Hodžisa: “Stalno mi dodaju loptu u nogе. Ja nе znam da igram nogama.”

Izvor: Mike Hewitt/Getty Images

Najzanimljivije priče sa terena i van njega nastaju posle dolaska u klub čuvenog Vinija Džonsa.

Džons jе 1992. objavio poluautobiografski dokumеntarni film u kojеm jе opisivao svoj oštar i prljav stil igrе porеdеći sе sa sličnim igračima iz prošlosti, te čak i davao savеtе kako da fudbaleri primene trikovе kojе sudija nеćе moći da vidi.

To mu jе donеlo, osim još jеdnog u nizu disciplinskih postupaka i suspеnizija, prеkor vlasnika kluba Sеma Hamama, koji ga jе u jednom intervjuu nazvao „čovеkom sa mozgom komarca“. Ostao je do danas upamćen detalj sa jednog meča u kojem Vini Džons hvata Pola Gaskojna za negodno mesto. Gaskojn se mnogo godina kasnije prisećao tog duela.

“Prišao mi je i rekao: ’Moje ime je Vini Džons, ja sam Ciganin. Zubima ću ti otkinuti uho i ispljunuti ga na travu. Ti si moj’. Sve vreme sam osećao dah za vratom. Bio je kao zmaj. Nikada se nisam plašio izazova, ali svaki njegov start bio je čista agresija na moje telo. Drugi put mi se obratio sledećim rečima: ’Ja idem na korner, ali ne brini, vratiću se.’ Uvek ću pamtiti te duele sa njim”.

Osim Džonsa, u ekipi su bili i golman Dejv Besant, koji je lopte samo ispucavao napred što dalje od svog gola, pa ako neko uspe tako da postigne pogodak - odlično, a ako ne, nema veze.

Izvor: Getty Images/Gary M. Prior

Džon Fašanu, ljubitelj borilačkih veština, savršeno se uklopio u sistem, ne mogu se prebrojati polomljene arkade ili posekotine koje su zaradili protivnički igrači u duelu sa njm. Prema nekim pričama, uoči finala kupa protiv Liverpula 1988, Fašanu je u lice Džonu Barnsu sasuo najgore moguće uvrede koje jedan crnac može da kaže drugom.

“Morali smo tako da igramo da bismo preživeli. Meni je Vimbldon bio i otac i majka i brat koje nisam imao”, izjavljivao je Fašanu svojevremeno. Brata je imao, ali ga se odrekao kada je ovaj saopštio da je homoseksualac.

A Lori Sančez je postigao dva najvažnija gola zbog kojih je postao besmrtan u očima navijača Vimbldona. Prvi legendarni pogodak pao je na meču protiv Hadersfilda u maju 1986. godine nakon kojeg je Vimbldon izborio plasman u prvu ligu. Još bitniji pogodak Sančez je postigao u čuvenom meču sa Liverpulom u finalu FA Kupa 1988. godine. pogodak koji je doneo trofej Vimbldonu.

Denis Vajs sa svojom visinom od 168 centimetara na prvi pogled nije imao šta da traži u ovoj ekipi. Ali to je bilo samo na prvi pogled, mentalitetom se savršeno uklapao ako nije konstitucijom. Šta su drugi mislili o njemu najbolje govori komentar jednog protivničkog igrača koji je posle meča za Vajsa rekao da je „prljavo malo g..no". Istu strast prema igri Vajs je pokazivao i kasnije kada je nastupao i za Čelsi, Lester, Milvol, Sautempton i Koventri.

Priče iz svlačionice Vimbldona teško će se ponoviti – od maltretiranja saigrača, uništavanja protivničkih svlačionica, čupanja kanalizacionih cevi ili legendarnog procesa inicijacije novopridošlih igrača. Posle emitovanja dokumentarca na Bi-Bi-Siju, bivši menadžer Dejvid Baset morao je malo da ublaži te priče, a neke čak i da demantuje.

“Čitao sam kako smo protivničke svlačionice plavili čupajući kanalizacione cevi. Kako nije moglo da se diše od smrada. Totalna glupost! Možete li da zamislite ljude poput Fergija ili Brajana Klafa koji bi sve to trpeli?!“

A igračima je za “dobrodošlicu“ najčešće stradala odeća – ili bi je spalili ili isekli u sitne komade. Jedan od retkih koji je uspeo da izbegne tako nešto bio je Fašanu. “Ja neću u Družinu, nemojte da mi isečete odeću, pa neću ni ja vama“. Razumljivo, s obzirom na to da je mogao da prebije u tom trenutku koga god je hteo.

Neki igrači i nisu imali toliko sreće. Defanzivac Teri Felan doživeo je jednu od „lakših“ inicijacija. Odeća mu je svakako bila spaljena, ali to nije bio najveći problem za njega, već višenedeljno šegačenje i psihičko maltretiranje. Nije izdržao, morao je da se obrati Bobiju Guldu, Basetovom nasledniku na klupi.

“Došao je uplakan jednog dana i rekao mi: ’Šefe ja ovo više ne mogu da izdržim’. Znao sam da je najbrži igrač u ekipi i na prvom sledećem treningu naredio sam pomoćniku Donu Hauu da samo trče. Teri je dobio svaku trku. Tako su počeli da ga poštuju. Postao je jedan od njih“.

Bilo je i onih koji su morali da trče oko stadiona i po obližnjem parku potpuno goli. „Meštani su videvši taj prizor često govorili: ’Vidi ga, ovaj mora da je nov’, prisećao se Vini Džons.

Izvor: Mike Hewitt, Getty Images

Posebna priča je gazda kluba, libanski biznismen Sem Hamam. Njegov san bio je da kupi Čelsi, ali kada mu to nije pošlo za rukom, zadovoljio se Vimbldonom. Uklopio se savršeno sa ostatkom ekipe. Kada su ga pitali zbog čega njegov tim igra isključivo dugim loptama rekao je: “Pa to je najbrži put do gola!“

Libanac je bio zaljubljen u svoj tim – kada bi se na nekom meču igrači pojavili u farmerkama, ležerno obučeni, umesto u odelima kako je protokol nalagao, uvek je bio spreman da plati kaznu.

Sve je ovo nekako doprinelo da ekipa Vimbldona postane i jedna od glavnih tema u sportskim rubrikama na Ostrvu. Čak je i premijerka Margaret Tačer jednom prilikom prokomentarisala:

“Ako možemo Japancima da prodajemo Njukasl braun (vrsta piva, ne baš sjajnog kvaliteta) i ako Vimbldon može da igra Prvu diviziju, sigurno ne postoji nešto što je van našeg domašaja. To bi trebalo da bude naša deviza“.

Utakmica koja je ove momke učinila besmrtnim i po kojoj će uvek ostati upamćeni jeste ona na Vembliju, u finalu FA kupa protiv tada moćnog Liverpula 1988. godine. Koliko su male šanse tada davane Vimbldonu, ilustruje i podatak da je kvota na njihovu pobedu u tom finalu iznosila 33.

To je bio sudar dva totalno različita stila igra. Liverpulov „pass and move“, protiv Vimbldonovog „kick and rush“, zbog činjenice da Alan Kork “nije umeo da igra nogama“.

Izvor: You Tube

Pripeme za igru na samom terenu nisu bile veliki problem za tadašnjeg menadžera Bobija Gulda. Znalo se kako će igrati, bez mnogo filozofiranja, ali teže je bilo pripremiti ekipu za atmosferu koja će vladati tokom meča i činjenicu da se utakmica igra na čuvenom Vembliju.

“Većina mojih igrača nikada nije zakoračila na Vembli. Zbog toga sam rano ujutro morao da podmitim radnika na stadionu da nas pusti, da samo osete travu i veličinu tog stadiona“, prisećao se Bobi Guld.

“Bili smo kao mačke na usijanom limenom krovu. Stvar je bila u tome da smo svi bili svesni koliko je sve to ozbiljno. Kako sada da idemo okolo i razbijamo sobe po hotelu?! Nismo znali šta ćemo sa sobom. Bobi je to primetio i dao nam je nešto novca da odemo do paba, popijemo poneko piće i smirimo se. Tek kada smo se spustili dole, shvatili smo koliko zapravo navijača imamo“, pričao je jednom prilikom Vini Džons.

A pomoćni trener Vimbldona Don Hau vratio je sat nekoliko minuta unazad kako bi igrači kasnili sa izlaskom, tj. cilj je bio da ih Liverpulovi igrači čekaju, što im je ulilo dodatnu nervozu.

Zvaničnici su vrištali: “Morate odmah da izađete!“ Dobili su ekspresan odgovor: ’Od..bite! Neka čekaju!’ Kada smo izašli u tunel bili smo kao divlje životinje.“ rekao je Guld.

Sve što se dogodilo na utakmici sada je istorija mnogima već dobro poznata. Na tribinama toga dana je bilo približno 100.000 ljudi. Utakmici je prisustvovala i jejdi Dajana. Vimbldon je pobedio sa 1:0 a strelac odlučujućeg pogotka bio je Lori Sančez. Dejvid Besant je odbranio penal Džonu Oldridžu, što je bio prvi odbranjeni penal u istoriji finala FA kupa.

„The Crazy Gang have beaten the Culture Club", konstatovao je komentator.

Izvor: Getty Images

Istorijski uspeh “Lude družine“ nekako je označio i početak njihovog kraja. Sam Hamam je rekao menadžeru Bobiju Guldu da je to idealna šansa da se igrači unovče, pa su klub počeli da napuštaju jedan po jedan Besant, Vajs, Sančez, Vini Džons…

Definitivni kraj usledio je 2000. godine, kada Vimbldon ispada iz Premijer lige. Klub je počeo da se suočava sa finansijskim problemima i doneta je odluka o relokaciji i promeni imena, što bi značilo da se ekipa seli iz Londona u Milton Kins, mesto udaljeno oko 70 kilometara od engleske prestonice.

Takve vesti naišle su na podeljene reakcije navijača, pa je jedan deo ostao uz svoj klub uprkos promeni identiteta, a drugi osnovao AFC Vimbldon koji smatraju za legitimnog naslednika danas ugašenog kluba. Zvanično ni jedan ni drugi klub nisu naslednici Vimbldona, ali je iz cele priče stvoreno jedno rivalstvo između klubova i navijača koji su ne tako davno navijali za isti tim.

Bilo kako bilo, šta god se govorilo za njihov stil igre, oni su bili neobični, jedinstveni, “ludi“. Družina na terenu i van njega. Za jedne heroji, za druge antiheroji. “Luda družina” je predstavljala nešto totalno drugačije od fudbala koji se tada igrao. Na Ostrvu se nikada više nije pojavila ekipa slična njoj. Teško da će se i pojaviti.

Komentari (14)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Zumara

Čini se mi se da je isti autor skoro pisao tekst i o Marku Selbiju. Super kao i ovaj. Samo tako nastavite. Što više ovakvih stvari.

Odgovori 0 0

crazy gang

Odličan tekst. Pohvale za autora. Bilo bi lepo kada biste npr.jednom nedeljno objavljivali ovakve priče. Nastavite da pišete u istom stilu.

Odgovori 0 0

RealAn

HVALAAAA VAM PUNO!

Odgovori 17 1

* Sva polja su obavezna

Haos Azura na videlu, predsednik saveza bi Kontea

Haos Azura na videlu, predsednik saveza bi Kontea

Fudbalska reprezentacija Italije posle 60 godina neće igrati na Mondijalu, a nedelju dana posle eliminacije od Švedske u dvomeču, na površinu su isplivali detalji loših odnosa selektora Đampjera Venture i igrača.

Ibra: Povreda je bila teža nego što se znalo

Ibra: Povreda je bila teža nego što se znalo

Napadač Mančester Junajteda Zlatan Ibrahimović se vratio na teren u pobedi svog kluba protiv Njukasla u subotu (4:1) posle više od šest meseci zbog povrede, koja je prema njegovim rečima bila i teža nego što je javnost znala.
Loading...