Izvor: Getty images Europe
Blog ostalo 01.08.2017 | 13:49 > 13:58

Lav, mašine i 'Principessa' – Bye, bye, Budapest

Autor

Spuštena je zavesa na pozornici „Dunav arene“. Gladijatorske borbe najboljih svetskih plivača okončane su i vreme je da se saberu utisci. U zemlji čardaša i monarhista, u gradu mostova i žutih tramvaja, na levoj obali Dunava „ostaće trag na mestu šatre“.

Federika Pelegrini

Izvor: Getty images Europe

Federika Pelegrini

Piše: Uroš Jovičić

Ostaće svetski rekordi, neočekivani porazi i osmesi nekih novih plivačkih zvezda, koji su gladijatore gledali iz tatinog krila. Pričaće oni sve do svojih finala priču o onima koji umeju da ukrote najjaču prirodnu silu – vodu. Između talasa nemirnog Dunava i suza radosnica.

Malo ko je četrdesetih godina XIX veka video tako daleko kao grof Ištvan Sečenji, kada je angažovao braću Klark iz Londona da naprave most koji će mu olakšati posete bolesnom ocu, sa druge strane Dunava. Više od 160 godina kasnije i dalje malo ko veruje u ideje.

Zato se grof Sečenji smatrao dalekovidim i važnim kada je te 1849. godine držao govor pred okupljenim građanima Budima. „Ako ovom mostu nađete samo jednu zamerku, ja ću sa njega skočiti u Dunav“, govorio je ponosno, a ljudi su ćutali. Tada je iz mase progovorio dečak: „Čiko, ovi lavovi nemaju jezik“, uzviknuo je razdragano. I zaista, groteskne skulpture četiri lava na uglovima velike betonske ograde napravljene su sa praznim ustima, te je Dunav napunio svoja, progutavši telo nesrećnog i preponosnog grofa.

Narednih decenija taj je „Lančani most“ postao simbol grada, koji je simbol duha, koji je bogatstvo naroda. Ostao je spona između Budima i Pešte i jedno od najlepših zdanja tog tipa na svetu. Ako sa njegove desne strane pogledate levu obalu Dunava, videćete
kocku – plod ideje drugog vizionara.

Predsednik Plivačke federacije Mađarske Tamaš Garfaš pričao je u Dohi 2014. godine okupljenim zvanicama o tome da Svetsko prvenstvo u plivanju nije samo sportski događaj. To je ekonomski impuls, socijalni enzim, kulturni spektakl i politička prilika. Bio je ponosan jer ga je Viktor Orban razumeo i podržao njegove napore da Mađarska dobije organizaciju tog važnog sportskog događaja. Još zadovoljniji mogao je biti početkom ove godine, kada su radovi na „Dunav areni“ bili u završnoj fazi. I bio bi, samo da iz mase, poput Sečenjija, nije čuo glas svog „nevernog dečaka“.


Ovoga puta to je bio glas Katinke Hosu, najbolje mađarske plivačice, koja se žalila na Savez, na slabu podršku i loš odnos. To je bilo dovoljno da se Garfaš povuče i sa strane posmatra rezultate svog rada. Ljudi u Mađarskoj vole sport, žive za pobedu i neguju svoj nacionalni identitet. Kada sve to sublimirate, dobijete kolone sa mađarskim zastavama kako mile oko „Dunav arene“, kilometarski red ispred punkta za prodaju karata (iako na njemu danima piše – RASPRODATO) i ludu zabavu u fan zoni od jutra do duboko u noć.

Dobijete priliku da vidite kako na pozornici jedne od najlepših metropola Evrope vodeni gladijatori ukrštaju svoje mačeve i ispisuju novu bajku...

Ipak, mnogi su sumnjali da će plivačka nadmetanja na 17. Svetskom prvenstvu biti bajkovita, u pravom smislu te reči. Te sumnje bile su potpuno opravdane kada imamo u vidu vremenski kontekst održavanja takmičenja. Naime, u prvoj godini novog olimpijskog ciklusa određeni broj plivača u trenažni proces ulazi sporije i opuštenije, pa rezultati nisu na najvišem nivou. Istrošenost zbog prethodne četiri godine priprema za Olimpijske igre ranije je znala da uzme danak, ali je već posle prvih trka bilo jasno da sumnja u kvalitet prvenstva nije bila osnovana.

Od 23. do 30. jula u Budimpešti je oboreno 11 svetskih i 10 rekorda šampionata.
To je veoma respektabilan podatak, s obzirom na to da je na prethodnom planetarnom prvenstvu u Kazanju oboreno 19 rekorda (dva rekorda šampionata manje), u Barseloni 2013. godine svega 10 (šest svetskih i četiri rekorda šampionata), a u Šangaju dve godine ranije samo su dva puta pomerene plivačke lestvice na svetskom nivou.

Tako mali brojevi bili su posledica rezultatskog šoka kroz koji je plivački svet prošao nakon odluke da se ukinu plivačka odela. Toliki broj rekorda oborenih u glavnom gradu Mađarske, uz nebrojeno mnogo juniorskih koji su padali svakoga dana, potvrda su da je plivanje nastavilo svoj razvoj i da se oporavilo od spomenutog šoka.

Razvoj je evidentan i kada se rezultatska lestvica malo spusti. Naime, ako kao podatak za ispitivanje uzmemo poslednje kvalifikaciono vreme za ulazak u finale (osmo mesto u polufinalu) na SP u Barseloni, u sprinterskim deonicama (50 i 100m), možemo uočiti veliki napredak.

Od 16 disciplina u muškoj i ženskoj konkurenciji, u svega dve nije bilo značajnog pomeranja. To su rezultati kod plivačica na 100 prsno i na 100 leđno. U šest od 10 disciplina u kojima je bilo napretka, osmo vreme iz Barselone u Budimpešti bi bilo plasirano između 14. i 16. mesta. U tri discipline, osmi rezultat iz polufinala u Barseloni bio bi daleko izvan top 16 u Budimpešti.

Dakle, na svim rezultatskim nivoima ostvaren je napredak, a kako su se u tom napretku snašle pojedine reprezentacije?

Svakako najdominantnija plivačka reprezentacija jeste ekipa
Sjedinjenih Država. „Jenkiji“ su osvojili čak 38 medalja, što je 29.76% ukupnih svetskih odličja iz Budimpešte. To je najveći broj medalja koje je jedna selekcija osvojila na jednom Svetskom prvenstvu u istoriji, ali ni blizu legendarnog rezultata iz 1978. godine, kada su Amerikanci u Zapadnom Berlinu osvojili više od 41% ukupnih medalja.

Kada se vizura pomeri na nivo kontinenata, Severna Amerika je ostvarila najveći napredak jer su zemlje iz tog dela sveta došle do 42 medalje, 13 više nego na prethodnom prvenstvu sveta. Evropa je doživela blagi pad sa 56 na 50 medalja, a od svih Evropljana najviše su podbacili Francuzi (devet medalja u Barseloni, šest u Kazanju i dve u Budimpešti). Australija je došla do svega 10 medalja, što je svojevrsni neuspeh za kontinent i zemlju poznate po fantastičnom plivačkom sistemu.

Australija

Izvor: Getty images Europe

Australija

“Francuska je posebna priča pošto ona suštinski i nije plivačka velesila, iako su rezultati u prethodnoj deceniji, pogotovo sprintera, pokazivali suprotno. Plejada starijih takmičara je prestala da pliva, pa iz te perspektive ne možemo reći da su oni podbacili u potpunosti, pošto su ipak imali nekoliko finala i dve medalje. Dominacija u štafeti 4x100 slobodno, koju su imali u prošlosti, nije realna pošto ne postoji dovoljna gustina kvaliteta da se sastavi tim od četiri jako brza plivača.

Australija je sa druge strane tradicionalno jaka plivačka zemlja, ali brojnošću i kvalitetom selektovanih talenata ne može da parira više Americi. Takođe i njihove kvalifikacije koje se održavaju negde u proleće ne daju pravu sliku kvaliteta koji treba da bude prikazan na leto kad je Svetsko prvenstvo”, objašnjava najdrastičnije promene u odnosu osvojenih odličja selektor plivačke reprezentacije Srbije Dejan Pejinović.

Ostali kontinentizavise od učinka svega nekoliko reprezentacija – Južna Amerika od Brazila, Afrika od Južnoafričke republike, a Azija od Kine i Japana. Brazil je održao standard sa prethodnih prvenstava osvojivši pet medalja, isto su uradili i Azijati osvojivši ponovo 18 odličja, a Južnoafrička republika imala je prilično loš nastup, osvojivši svega 40% medalja u odnosu na učinak sa prethodnog prvenstva iz Kazanja.

Ipak, u ovoj gomili geografskih i statističkih poređenja, izdvajaju se glavni akteri pomenutog napretka i omiljeni junaci publike...

Moderan sport ne podnosi dominaciju. Ona je privremena i nevoljena. Svi teže tome da je prekinu, a sve je više sredstava i načina za tako nešto. Međutim, postoje sportisti koji su svojim talentom i sposobnostima u stanju da pridobiju publiku, iako određenu disciplinu dovode do besmisla.

Adam Piti

Izvor: Getty images Europe

Adam Piti

On je rođen sa strahom od vode i nije voleo da se kupa ni u kadi. Poreklom je iz zemlje koja ima tanku plivačku tradiciju. Omiljeni sportista mu je Muhamed Ali, a ne Majkl Felps/Jan Torp (dodati opšte mesto). Omiljena životinja mu je lav, a ne ajkula. Ipak, sve te nelogičnosti savršeno su logične jer urođen strah čoveka može naterati da se promeni, a najjače tera da se sa njim suoče i da ga pobede. Čini se da ga je momak, koji „leti kao leptir i bode kao pčela“, potpuno dokusurio u poslednje tri godine, kada je dominirajući u prsnom stilu na Igrama Komonvelta, Evropskim prvenstvima, Svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama, plivanje u Engleskoj učinio nacionalnim sportom. Adam Pitisvakako jeste lav, gospodar i dominator. Njegove trke izgledaju poput lova na antilope, a njegovo postavljanje dva vezana svetska rekorda na 50 metara prsno deluje potpuno rutinski. On je ponosan, snažan i drugačiji.

Svi ostali glavni protagonisti šampionata sveta izgledaju kao da su izašli iz istog kalupa. Snažni su poput vodene bujice, brzi poput vetra i izdržljivi poput vatre. Kada se na sve to doda savršena tehnika i potpuna mirnoća i samopouzdanje, deluje da (najčešće) u stazi četiri plivaju mašine. Kada je u pitanju sprint, uz Adama Pitija, tu su Kejleb Dresel i Sara Šestrem.

Kejleb Dresel

Izvor: Getty images Europe

Kejleb Dresel

Amerikanac je apsolutno najuspešniji gladijator u „Dunav areni“ jer je osvojio čak sedam zlatnih medalja – tri u pojedinačnoj konkurenciji (50 i 100 slobodno, kao i 100 delfin), a četiri kao član svih štafeta SAD. Sa dve mešovite štafete došao je do svetskih rekorda, ali je svakako njegova najbolja trka na prvenstvu finale na 100 delfin. Uspeo je da ispliva najkvalitetniju trku svih vremena u toj disciplini, s obzirom na to da je u zid uplivao posle 49.86 sekundi, što je svega 0.04 sporije od svetskog rekorda Majkla Felpsa, postavljenog u odelu. Neki stručnjaci tvrde da Dresel „kreće kao Čavić, a vraća kao Felps“.

Sara Šesterm

Izvor: Getty images Europe

Sara Šesterm

S druge strane, Sara Šestrem osvojila je tri zlatne i jednu srebrnu medalju, oborivši dva svetska rekorda (na 50 i 100 slobodno) i dva rekorda šampionata (na 50 i 100 delfin). Ona je poput Dresela potpuno suvereni vladar sprinterskih disciplina, a poraz na 100 slobodno od Simone Manuel posledica je toga što je Amerikanka u finišu trke bila mnogo efikasnija (sedam ili osam zaveslaja manje). Ipak, taj poraz joj je bio samo motiv da nastavi da se bori i do kraja šampionata je uspela da ponovo pokaže svoje šampionsko srce. Publika je to prepoznala i Šveđanka je imala možda i najveću podršku, ne računajući domaće takmičare.

Katinka Hosu

Izvor: Getty images Europe

Katinka Hosu

Jedini ‚all-round‘ plivač sa ove liste jeste mađarska reprezentativka Katinka Hosu. Ona je u prethodnih nekoliko godina pokazala da je sposobna da pliva veliki broj različitih disciplina i da osvaja odličja. Zbog toga su Mađari „Iron lady“ uzdigli na pijedestal i očekivanja doveli do maksimuma. Ipak, ona nije bila toliko ubedljiva, iako je osvojila četiri medalje – potvrdila je dominaciju u plivanju mešovitog na 200 i 400 metara, osvojila srebro na 200 leđno i bronzu na 200 delfin. Kao da je sav taj pritisak pomalo sputao plivačicu iz Pečuja.

Kejti Ledeki

Izvor: Getty images Europe

Kejti Ledeki

Poslednja na listi najelitnijih gladijatora, s obzirom na to da je sa nje ispao Sun Jang i pored dva zlata na 200 i 400 metara slobodno (nije plivao štafetu i nije došao ni do postolja na 800 slobodno), jeste Kejti Ledeki. Ona izgleda kao da do iznemoglosti može da ponavlja isti ciklični pokret. Mnogi su se začudili što je na trci 1500 metara slobodno imala samo jedan udarac nogom (isključivo levom) na dva zaveslaja rukama, ali očigledno i na taj način može da zadaje ritam koji je za sve ostale takmičarke nedodirljiv. Svoju dominaciju pokazala je i na 800 i 400 metara slobodno. Smireno i suvereno.

Međutim, taj spisak od pet najdominantnijih plivača današnjice deluje nepotpuno, a osim muškog ‚all-round‘ plivača koji bi mogao da nasledi Felpsa i Rajana Loktija, listi nedostaje antipod dominatorima i mašinama. Nedostaje joj neko ko je na neočekivan način obeležio takmičenje. Nije to ni reprezentacija Rusije, koja je predvođena Julijom Jefimovom ponovo zaslužila poštovanje na velikoj sceni, nije to ni Lili King, mlada Amerikanka koja je oborila dva svetska rekorda (na 50 i 100 prsno), nisu to veterani Kamij Lakur i Met Grivers, a ni mlade nade poput Krištofa Milaka.


Iako umesto zmajeva i veštica u ovoj bajci postoje lav i mašine, potrebna joj je jedna princeza. Ona je rođena u Miranu, gradiću koji pripada venecijanskom okrugu. Prvu medalju osvojila je na OI u Atini 2004. godine, sa 16 godina. Postala je olimpijska šampionka u Pekingu 2008., u istoj disciplini – 200 metara slobodno. Na svakom Svetskom prvenstvu na kom je učestvovala osvojila je odličje. Evropska prvenstva predstavljala su joj lak zalogaj.

Posle nekoliko godina na velikoj sceni, pitanje svetskog rekorda na 200 slobodno vezuje se isključivo za njen lični rekord. I pored svega toga ona nije bila favorit za bilo koga, nakon što je posle razočaranja u Riju najavila da želi „promene u svom životu“. Ipak, Federika Pelegrini, ‚principessa‘ italijanskog i evropskog plivanja ne mora da ima najlepšu toaletu u svom dvorcu. Kada su svi očekivali da finale trke na 200 metara bude formalnost i laka pobeda Kejti Ledeki, „grande Fede“ je čekala svoju šansu. Dočekala je na okretu posle 150 metara i u finišu podsetila na godine kada su bukmejkeri na nju stavljali najmanje kvote. Žena koja još nema 30 godina, a već je šalju u penziju jer vlada svojom disciplinom punih 13, po završetku trke sela je na traku i pokazala da je princeza najlepša na balu i kad je obuku u rite. Lepota nepredvidivosti plivanja...

Među svim tim računicama i nastupima najvećih zvezda, otrgao se sigurno uzdah navijačima iz regiona jer u toj podeli uloga za smotru najboljih na svetu nema više Milorada Čavića, Petera Mankoča, Duja Draganje ili Damira Dugonjića. Nema ni Sare Isaković ili Nađe Higl.

Nadja Higl

Izvor: Getty images Europe

Nadja Higl

Ljubitelji plivanja iz regiona moraju da se naviknu na nove uloge koje su dobili plivači iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i da veruju da lepota nepredvidivosti plivanja ne leži samo kod ‚principesse‘ iz Mirana.

Moram da kažem da je slika regiona potpuno realna. To su sve zemlje sa malom populacijom i sličnom selekcijom, sa minimalnim razlikama u pristupu radu.

Zemlje stare Jugoslavije su negde na sličnom nivou, a u zavisnosti od takmičenja do takmičenja bljesnu Srbi, Hrvati ili Slovenci. Ostali su na značajno nižem nivou. Izuzetak od čitavog regiona predstavljaju Mađari koji imaju izraženu radnu etiku, tradiciju plivanja i neizostavnu infrastrukturu potrebnu da bi mogli da odrade pravu selekciju. Takođe se mora spomenuti i njihov tradicionaliniji pristup treningu koji forsira ogromne obime rada, koje isprate samo najkvalitetniji pojedinci, prokomentarisao je nastup takmičara iz regiona Dejan Pejinović.


Pejinović tako
đe smatra da su u takvom odnosu snaga reprezentativci Srbije u potpunosti ispunili očekivanja.

Četiri polufinala i plasmani oko 12. mesta sa najboljim sezonskim i ličnim rezultatima sasvim su zadovoljavajući u ovom trenutku. Najveći pojedinačni progres je ostvario Sebastian Sabo delfin stilom, dok su Velimir Stjepanović i Čaba Silađi bili za nijansu ispod najboljih rezulatata karijere, ali su svakako plivali najbolje sezonske rezultate na najvažnijem takmičenju. Treba istaći i odličan nastup štafete na 4x100 slobodno, gde je plasman u finale našim momcima izmakao za oko pola sekunde. Taj rezultat bio bi veliki uspeh, s obzirom na našu trenutnu poziciju na plivačkoj mapi, zaključio je selektor reprezentacije Srbije.

Trenutno najveća nada srpskog plivanja, evropska juniorska šampionka na 400 metara mešovito Anja Crevar istu deonicu plivala je i u Budimpešti. Njen trener Marko Spasov naglasio je da je to takmičenje za nju samo kontrolno.

Možda će glupo zvučati da je za nekog Svetsko prvenstvo kontrolno takmičenje, ali to je sasvim realno. Još ne možemo očekivati značajniji rezultat od Anje na seniorskom nivou, a ovo je idealna prilika da na velikoj sceni pokuša da ispravi neke greške koje je pravila na Evropskom juniorskom prvenstvu i da kroz poslednju fazu priprema u Antaliji dođe do prave forme pred Svetsko juniorsko prvenstvo u Indijanapolisu, rekao je Spasov.


Anja je svoju trku završila rezultatom 4:48.53 i zauzela je 22. poziciju. Da je ponovila vreme iz Netanje kada je osvojila evropsko juniorsko zlato, završila bi na 12. mestu, što je dokaz koliki potencijal se krije u mladoj Pančevki.

S obzirom na to da sam na ovo takmičenje došla iz punog treninga, ovo je solidan rezultat, mada sam očekivala za nijansu bolji. Preda mnom su četiri nedelje da ispravim sve greške iz ove trke i da se pripremim za ono što me očekuje, prokomentarisala je za Sport klub Anja Crevar nakon svoje kvalifikacione trke u nedelju ujutru.



Tako je podvučena crta i stavljena tačka na 17. Svetsko prvenstvo u plivanju, možda i najkvalitetnije od ukidanja odela. Između talasa sa Dunava i suze kao “najjače vodene sile”, gladijatori su ostali da pod prigušenim svetlima “Dunav arene” zbrajaju odličja i ožiljke.

“Ostao je okrguli trag na mestu šatre” i tek sada ideja Tamaša Garfaša, sada već bivšeg predsednika Plivačke federacije Mađarske, dobila je potpuni smisao. Kao “Sečenjijev lančani most”, o kome se pričaju bajke i ovo prvenstvo donelo je svoju legendu o lavu, o plivačkim mašinama i principessi.

Do neke nove bajke, bye, bye, Budapest.

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Cakmy

Pratio sam sve trke,lepo prikazano tekstom,samo bih ipak dodao Lily King s obzirom na 2 WR,i to da je zenski pandan Pittyju.Za dlaku je mogla da je zameni na tom mestu Efimova,kakva trka na 200 prsno,tj.kakav finis! Super izvestaj :)

Odgovori 3 0

R

Odlican tekst. Gledali smo do sada najbolju organizaciju, sa puno maste i pozrtvovanja. Svaka cast Madjarska.

Odgovori 23 0

* Sva polja su obavezna

SP za juniore - budući šampioni vredni praćenja

Autor

SP za juniore - budući šampioni vredni praćenja

U Indijanapolisu u sredu počinje Svetsko juniorsko prvenstvo u plivanju, a za šest dana nadmetanja ljubitelji plivanja će biti u prilici da vide neke od najvećih talenata na svetu i njihove rezultate uporede sa postavljenim lestvicama na minulom seniorskom prvenstvu sveta u Budimpešti.

Geri Hol Junior za SK: Nisam nikada bio "zlikovac"

Geri Hol Junior za SK: Nisam nikada bio "zlikovac"

Teško je u samo nekoliko rečenica opisati život i karijeru Gerija Hola Juniora.
Loading...