Getty Images/Grant Halverson

Blog ostalo

28.08.2017 | 09.00

2001: Odiseja u Istanbulu – kada se nismo nervirali

Iako je naslov omaž kultnom Kjubrikovom remek-delu, put jugoslovenske selekcije do zlata u Turskoj bio je potpuna suprotnost Odisejevom, odnosno Boumanovom i HAL-ovom putovanju – brz, zadovoljavajući i lišen neizvesnosti.

Getty Images/Andreas Rentz

Dugo jedan tim nije toliko dominirao Evrobasketom kao što je reprezentacija SRJ pod vođstvom Svetislava Pešića to činila na Bosforu pre 16 godina. „Monolitni“ tim imao je pravi balans na svim pozicijama – predvodili su ga briljantni napadači Predrag Stojaković i Dejan Bodiroga, a ekipa je bila naoružana svim potrebnim tipovima igrača – Marko Jarić kao fizički dominantna sila u odbrani u Evropi bio je savšeno komplementaran ostatku tima, a Milan Gurović je plenio šuterskom formom.

Trojica visokih kojima je pripalo najviše minuta na četvorci i petici u Pešićevom timu bili su Dejan Tomašević, Predrag Drobnjak i Dragan Tarlać – čvrsti odbrambeni igrači i dobri skakači, koji su imali više nego dovoljno talenta da u fazi napada iskoriste trentutke u kojima pažnja protivničke odbrane odluta ka bekovima.

A bekovi koje je trener Pešić imao na klupi bili su idealni za namenjene uloge – Saša Obradović bio je neumoljiv u organizaciji igre i održavanju tempa, a Vlado Šćepanović je bio u to vreme „džejsikerolovski“ ubojit šuter, koji je postižući trojke u serijama mogao da reši velike utakmice, što će se u završnici turnira i jasno ilustrovati.

Na kraju klupe sedeli su Igor Rakočević i Dejan Milojević, šampioni Jugoslavije iz evroligaške Budućnosti koji bi u većini selekcija sa šampionata bili vodeći igrači. Poslednji na spisku, sa ograničenom minutažom, bio je neprevaziđeni defanzivni specijalista i miljenik navijača Veselin Petrović na čiju se borbenost moglo računati u svakom trenutku.

Promene u odnosu na prethodno veliko takmičenje na kojem je selekcija igrala, Olimpijske igre u Sidneju 2000. godine, bile su ogromne, a uslovljene su neuspehom, u to vreme zlatnim medaljama ozbiljno razmažene jugoslovenske javnosti. „Plavi“ su u Australiji bili šestoplasirani i to je bio znak za velike rezove – najozbiljniji bila je promena selektora. Umesto tada najcenjenijeg evropskog trenera Željka Obradovića (neke stvari se ni 17 godina kasnije ne menjaju), novi trener džavnog tima bio je čudotvorac iz Nemačke iz 1993. Svetislav Pešić.

Igrački kadar takođe je prošao filtere – u timu u odnosu na prethodni turnir, usled povreda i otkaza nije bilo Predraga Danilovića i Željka Rebrače, a u ekipi se ponovo nisu našli ni Aleksandar Đorđević i Vlade Divac. Novo vreme je došlo u Jugoslaviju te 2000. godine, a košarka ga je nagovestila. Ipak, pred početak grupne faze u Antaliji, teško da je iko očekivao takav galop do zlata Peđe, Bodiroge i drugova.

Jesse D. Garrabrant/Getty Images

Prvi protivnici Jugoslaviji u grupi bili su Hrvati, u bitno drugačijem sastavu od onog čije je snove o medalji četiri godine ranije razvejao Sale Đorđević na njemu svojstven način. Hrvatsku su predvodili bekovi Gordan Giriček i Damir Mulaomerović, kao i pomalo zaboravljeni krilni centar Emilio Kovačić, ali protiv Jugoslavije nisu imali pravu šansu. Plavi su trijumfovali rezultatom 80:66 uz 21 poen Stojakovića i 13 Tomaševića i najavili odličan turnir.

Naredni protivnik u grupi C bila je Estonija, koja je u lakšem treningu za jugoslovensku selekciju poražena sa 113:58. Stojaković je opet ubacio 21, a pratili su ga Drobnjak sa 17 i Gurović sa 15 poena. Jedini Estonac koji je parirao Jugoslaviji na meču bio je najbolji estonski igrač te generacije Martin Mirsep, krilni centar koji je u karijeri između ostalih timova igrao za Majami Hit, Dalas Meverikse i moskovski CSKA.

U poslednjem meču grupne faze rival je bila Nemačka koji je predvodio Dirk Novicki, te 2001. godine već ustoličen kao NBA zvezda – za Dalas Meverikse je u 82 utakmice upravo završene NBA sezone ubacivao nešto manje od 22 poena i hvatao više od devet lopti. Teksaški tim je odveo do polufinala Zapadne konferencije, prethodno eliminisavši Melounov i Stoktonov Džez. Protiv Jugoslavije rano je zapao u probleme sa ličnim greškama, i na sreću plavog tima odigrao tek 23 minuta i ubacio samo 15 poena. Njegov najkompetentniji pomoćnik na tom turniru, ali i mnogim nakon toga, bio je krilni košarkaš Ademola Okuladža, nekada uspešni student slavne Severne Karoline, gde je igrao sa velikim uspehom rame uz rame sa Vinsom Karterom i Entoanom Džejmisonom, a potom ostvario lepu i dugovečnu evropsku karijeru igrajući za mnoge Evroligaše. Okuladža je ubacio 18 poena, ali to je bilo dovoljno tek za poraz nemačkog tima od 86:73 pred raspoloženom Jugoslavijom u kojoj su glavnu reč vodili Stojaković sa 22 i Bodiroga sa 20 poena.

Usledila je nok-aut faza i uvek pomalo zastrašujuća četvrtfinalna utakmica u kojoj loš dan i kiks donose potpuno razočaranje, a višemesečna priprema ostaje potencijalno nenagrađena medaljom. Pred Jugoslavijom se našla nezgodna Letonija, protiv koje je Jugoslavija ipak bila favorit. Međutim, ipak je to bilo četvrtfinale u kojem je sve moguće...

Getty Images/Andreas Rentz

U kojem je sve bilo moguće dok Jugoslavija nije istrčala na parket i u jednom od najboljih poluvremena jugoslovenske i srpske košarke pobrisala isti sa selekcijom baltičke države. Temperamentni centar Kaspers Kambala i drugovi nemoćno su gledali jugoslovenske košarkaše, među kojima su prednjačili Stojaković i Gurović, kako iz napada u napad nemilosrdno zatrpavaju obruč trojkama i dolaze do nedostižne prednosti već posle prvih deset minuta. Prvo poluvreme završeno je rezultatom 66:40 i praktično obezbedilo polufinale Jugoslaviji.

Spomenuti Stojaković i Gurović bili su naročito neumoljivi, Peđa je ubacio 29 poena šutiravši 7/7 za tri poena, dok je Milan sa šest trojki iz devet pokušaja došao do 20 poena na meču. Vlado Šćepanović dodao je još dva pogotka van linije 6,25 metara, a Jarić i Obradović po jedan. Stojaković verovatno nije mislio da će zajedno sa saigračem u karijeri imati još jednu takvu šutersku partiju, dok u šampionskom plej-ofu 2011. godine sa Džonom Judžinom Terijem nije masakrirao aktuelne prvake Lejkerse – Peđa i Džet ukupno su ubacili 15 od 16 trojki za metlu protiv ljutog rivala i finale Zapada.

U polufinalu Jugoslovene je čekala još jedna selekcija predvođena mladom visokom NBA zvezdom i budućim velikanom svetske košarkaške istorije – Španija na čelu sa Pauom Gasolom. Gasol je pre početka prvenstva izabran kao treći pik u prvoj rundi NBA drafta, a u sezoni pre sa Barselonom je došao do duple krune – uz nagrade za najkorisnijeg igrača Kupa kralja i finala španskog prvenstva, naravno. Rukovodstvu Grizlija iz Tenesija trudio se da se pokaže u najboljem svetlu – prvenstvo je završio sa prosecima od 17,3 poena i 9,8 skokova i najavio blistavu ruki sezonu, u kojoj je osvojio nagradu za novajliju godine, ali i dugovečnu i trofejnu reprezentativnu karijeru.

Getty Images/Andreas Rentz

Protiv razgoropađene Jugoslavije u Istanbulu ni on nije imao šanse – učinak 22 poena i 11 skokova visokog Katalonca nije bio ni izbliza dovoljan da pomrsi račune u Turskoj transcendentalnom Stojakoviću, koji je Furiju častio sa 30 poena uz pomoć Bodiroge sa 15 i Drobnjaka sa 13 koševa. Meč je završen pobedom Plavih od 78:65.

Jugoslovenski tim tako je došao do finala u pet mečeva u kojima je ostvario dvocifrene pobede i važio je za favorita u susretu protiv domaće selekcije. Međutim, zlatnih medalja gladni Turci nikada ranije nisu igrali finale velikog košarkaškog takmičenja, a nadu pred vatrenim navijačima davali su im dvojca velikih asova na vrhuncu snage, pojačana nadolazećom mladom generacijom koja će svojih pet minuta dočekati ponovo na domaćem terenu, ali ovoga puta na Mundobasketu devet godina kasnije.

Ibrahim Kutlaj i Mirsad Turdžan zaista jesu bili krem evropske košarke u tom trenutku, fantastični mladi Hido Turkoglu i Mehmet Okur potvrđivali su se kao veliki igrači, ali dubini jugoslovenske selekcije nisu bili dorasli. Jugoslavija je posle zaostatka na startu stigla do egala do poluvremena, a u poslednjem kvartalu i prelomila meč u svoju korist – neočekivani junak u hali Abdi Ipekči bio je Vlado Šćepanović koji je sa 19 poena predvodio ekipu do novog zlata – trećeg na prethodna četiri Evrobasketa.

You Tube

Turci su se ipak rado zadovoljili srebrom, dok smo u borbi za bronzu mogli da vidimo „lepoticu turnira“ – Španija je bila bolja od Nemačke 99:90, a dva najbolja evropska košarkaša u poslednjih 30 godina pružili su nam spektakl. Gasol je uz 31 poen imao i 10 skokova, dok je Novicki sam nosio tim sa 43 poena, 15 uhvaćenih lopti i tri asistencije.

Niko nije osvojio sjajniju drvenu medalju od selekcije Nemačke te godine. Čak i oni koji potpuno površno prate košarku znaju ko je za nju bio zaslužan. Nemačka selekcija, čijibi najistaknutiji pojedinci bili Patrik Femerling, Ademola Okuladža, Šon Bredli, Mirhat Demirel, Marko Pešić i ostali ne bi mogla da prođe prvu fazu takmičenja, a verovatno kvalitetom ne bi bila kadra ni da dobaci do samog plasmana na turnir, čiji je kvalitet u to vreme, usled manjeg broja timova, bio daleko manje razvodnjen.

Međutim, Panceri predvođeni 23-godišnjim Dirkom Novickim bili su nešto sasvim drugo. Igrač veličanstvenog talenta poput Dirka, u zenitu fizičke spremnosti i obuzet mladalačkom energijom, bio je nešto čega svaki ljubitelj košarke mora da se podseća na redovnoj bazi, i nešto što ja ne mogu da opišem bolje od snimka ispod, ma koliko se trudio:

You Tube

Gasol je bio nešto manje impresivan, ali je svoju ekipu doveo do bronze, prve medalje španske reprezentacije na velikom turniru posle tačno deset godina.

Ko je bio MVP turnira? Organizator je morao dobro da razmisli... Otprilike pola sekunde – svakome je bilo jasno da je najkorisniji igrač tog Evrobasketa bio Predrag Stojaković. Četire petine prve postave šampionata takođe nije bilo teško izabrati – Peđa, Dirk, Pau, Hido, dok je plejmejer ovim košarkaškim aždajama u idealnoj petorci bio doskorašnji selektor reprezentacije Bosne i Hercegovine Damir Mulaomerović.

Šta je bilo posle prvenstva? Dirk i Pau su postali, je li, Dirk i Pau, a Jugoslavija se, na leđima briljantne osovine Bodiroga-Stojaković-Tomašević, godinu dana kasnijeu Konseko Fildhausu pod Pešićevim vođstvom okitila zlatom i na svetskom nivou. Ako valja izdvojiti jednu stvar po kojem će se Pešićeva Jugoslavija iz 2001. pamtiti, to je da je ljubiteljima košarke na ovim prostorima u kolektivno sećanje ostavila nešto što danas deluje kao najluđi plod mašte – šampionat na kojem se mi navijači od početka do kraja ama baš nimalo nismo nervirali.

Vremeplov

1949: Zbunjenom posleratnom Evropom zavladao Egipat?!
1973: Hrabrost, prvenac i rađanje šampionske Juge
1987: Grčki bog - Nikos Galis
1995: Simbol ovdašnje košarke i imena za nostalgičare

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Boki

Marko jaric fizicki dominantan i to u odbrani ?????????

Odgovori 9 18

Сокол

Сеђам се овог шампионата, мислим да смо само од Турака били у заостатку на полувремену (мислим 41:38), то ми је било упечатљиво, али смо у другом показали силу, били смо убедљиво најјачи, то и светско следеђе године кад смо победили Амере у Индијанаполису (81:78), то су била времена

Odgovori 40 0

Zmaj sa Drine

To prvo poluvrijeme protiv Estonije mi je u sjećanju je Stoojaković podio 7 od 7 šuteva za tri,a Gurović 5 od 5.To je bila šuterska bajka koja će se teško pinoviti.

12 0

* Sva polja su obavezna

Željko o Srbiji: Toliko pametnih ljudi, a šta su rekli?

Željko o Srbiji: Toliko pametnih ljudi, a šta su rekli?

Željko o Srbiji: Toliko pametnih ljudi, a šta su rekli?

Trener Fenerbahčea i nekadašnji trofejni selektor državnog tima Željko Obradović nije želeo mnogo da priča o izrazito lošem letu muških reprezentativnih selekcijama Srbije.

Meloun razočaran: Jokića gurali na 4, ulazio sa klupe

Meloun razočaran: Jokića gurali na 4, ulazio sa klupe

Meloun razočaran: Jokića gurali na 4, ulazio sa klupe

Trener Denver Nagetsa Majk Meloun izjavio je da je Nikola Jokić uzbuđen zbog povratka u tim u kojem se oseća prijatno, posle igranja za selekciju Srbije.
Loading...