Privatna arhiva
Blog ostalo 28.02.2018 | 00:30 > 00:37

Karolina Ilić za SK: Kako smo osvojili Akonkagvu

Ekspedicija od šest članova koju čine vođa ekspedicije Zoran Pavlović, Dragan Bogdanović iz Srbije, Slovenci Andrej Petelin i Jernej Nejc Švigelj, Maja Boskoska iz Makedonije i Crnogorka Karolina Ilić osvojila je Akonkagvu, 6.962 metara.

Karolina Ilić

Privatna arhiva

Kako je sve počelo, kako se ekipa okupila, koliko je vremena trebalo da se obave pripreme i stigne do cilja, kakve su sve probleme imali na putu ka najvišem vrhu Anda u Argentini, otkrila nam je Karolina Ilić.

Ekspedicija na Akonkagvu je krenula kad su se svi članovi ekipe sastali u Beogradu na aerodromu 29.januara 2018. Ja sam tada znala samo vođu Zorana Pavlovića i dvojicu Slovenaca. Usledio je let do Pariza, pa Sao Paolo i konačno Buenos Ajres. Imali smo dan da predahnemo i malo uživamo u lepotama grada, a zatim je usledio put autobusom za Mendozu gde smo izvadili dozvole za nacionalni park, neki od nas rentirali deo opreme koji je nedostajao, nabavili sve što nam treba za poduhvat na koji smo krenuli”, počinje Karolina Ilić i nastavila:

“Sutra dan smo krenuli za Penitentes, mali gradić na 3.000 metara visine odakle kreću ekspedicije. Malo smo odmorili, probali lokalne specijalitete i zatim posle noći odmora krenuli prema ulazu nacionalnog park Akonkagva. Prvi deo penjanja (trekinga) i početak aklimatizacije, je trajao oko tri časa do prvog kampa Confluencia na 3.400 metara. Odmorili, prespavali i zatim drugi dan krenuli poznatom dolinom Horcones koja je trek od oko 20 kilometara. Mnogi je spominju kao dosadni peščani deo, međutim ja sam bila oduševljena. Uopšte nije bila dosadna, predeli su divni, planine prelepe, sve je neverovatno prostrano i lepo. Jednom rečju, uživala sam”.

Tako smo stigli do baznog kampa Plaza de mulas na 4.300 metara koji je drugi najveći bazni kamp na svetu. Zatim smo išli visočije, to i jeste aklimatizacija ići gore, dole menjati visinu da bi se telo navikavalo na visinu a i na manjak kiseonika, piti mnogo vode, odmarati. Zatim smo išli prema kampu Nido de condores na 5. 380 metara. Prvi put samo išli pa se spustili i spavali niže kako bi mogli malo da se odmorimo. Za druge ne znam, ali ja sam spavala kao beba”.

Karolina Ilić

Privatna arhiva

Dan kasnije smo se spustili ponovo u Plaza de mulas na 4.300 metara gde smo ovaj put odmarali dva dana i čekali da vidimo vremensku prognozu i zatim krenuli na glavni deo uspona. Dana 10.februara iz Plaza de mulas sa 4.300 metara išli smo do kampa Nido de condores na 5. 380 metara gde smo i spavali. Nismo imali problema, pa smo dan kasnije krenuli ka kampu Colera na 5. 870 metara.” 

“Tada su počeli pravi problemi za sve nas. Na tim visinama se muči organizam jer ima manjak kiseonika u vazduhu i organi rade pod naporom stalno. Pluća izbacuju više karbon dioksida, bubrezi izbacuju više vode da bi korigovali aciditet u krvi i zbog toga dolazi do dehidratacije, a takođe povećava se stvaranje više crvenih krvnih zrnaca, disanje se ubrzava i dublje je nekako ili bolje rečeno otežano jer telo nema dovoljno kiseonika. Mnogi u ovakvim situacijama odustaju, ali mi nismo”.

Dogovor je bio da idemo do kraja. Uspon je bio predviđen za tri ujutro. Temperatura je bila ispod nule, mozda oko minus 15, vetar je duvao ali laganije nego prethodnoh dana. Nebo je bilo puno zvezda i osećala sam da će to biti jedan od najlepših dana u mom životu. Penjali smo polako. Korak po korak. Polako je svitalo, kratke pauze smo pravili uglavnom na nogama. Stigli smo na vrh Akonkagve na 6. 962 metra početkom popodneva. Bilo je sunčano, temperatura oko nule, vetra gotovo da nije bilo. Ostali smo da odmorimo preko 40 minuta što je mnogo za tu visinu. Toliko je bilo lepo da smo svi želeli još da ostanemo, ali smo bili svesni da bi doveli živote u opasnost. Kada sam krenula iz Crne Gore poželela sam da me sunce dočeka na vrhu Akonkagve i želja mi se ostvarila”.

Zatim smo krenuli da se spuštamo, oprezno jer koncentracija padne od umora i euforije zbog uspeha. Najčešće nesreće se dešavaju tokom spuštanja. Ali, sve je prošlo ok. Spustili se do kampa Colere, prespavali, zatim sutra dan do kampa Plaza de mulas i zatim povratak u civilizaciju. Uživali smo nekoliko dana u Buenor Ajresu. Upoznali smo kako izgleda život u glavnom gradu. Uskoro iz Beograda krećem za Crnu Goru. Znam da me mnogi prijatelji čekaju da napravimo veliko slavlje. Jedva čekam”.

Naredni cilj je planina Denali koja se nalazi u Severnoj Americi. Najviši vrh je 6.190 metara. Kada krećem u novu avanturu? Uskoro.

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Miro

Čestitke. Ja sam se popeo na vrh 09. 02. 2006. Prekrasan dan, 0 stepeni na vrhu , solo uspon. Uspomene ostaju zauvjek. Pozdrav iz Slovenije.

Odgovori 0 0

Dragan

Gde mogul dobiti info za Mekinli?. Hvala.Pozdrav.

Odgovori 0 0

Vichco

Da li je sad njihova Akonkagva?

Odgovori 1 3

* Sva polja su obavezna

Karolina Ilić na vrhu Afrike - osvojila Kilimandžaro

Karolina Ilić na vrhu Afrike - osvojila Kilimandžaro

Karolina Ilić, popularna Ultima Montenegrina, osvojila je Kilimandžaro. Crnogorska zastava se zavijorila na najvišem vrhu Afrike, na 5.895 metara nadmorske visine.

Posle Akonkagve, Karolina Ilić ide na Kilimandžaro

Posle Akonkagve, Karolina Ilić ide na Kilimandžaro

Karolina Ilić sprema se za novo iskušenje i avanturu. Posle osvajanja najvišeg vrha Anda u Južnoj Americi, Akonkagve, donela je odluku da u utorak krene u osvajanje Kilimandžara.
Loading...