Alexandre Schneider, Getty Images

Blog ostalo

12.09.2018 | 11:06

Dometi "plave čete", nikad više kandidata za medalju

Devetnaesto Svetsko prvenstvo za odbojkaše počelo je spektakularnim mečevima u nedelju, kada su domaćini ovog takmičenja, Italija i Bugarska, došli do relativno lakih pobeda nad Japanom, odnosno Finskom.

Odbojkaška reprezentacija Srbije

FIVB

Odbojkaška reprezentacija Srbije

Dešavanja na terenu nisu bila toliko spektakularna, koliko atmosfera na rimskom „Foro Italiku“, gde su Italijani napravili pravu promociju odbojke utakmicom pod vedrim nebom, odnosno bugarskoj Varni, gde je šest hiljada duša nosilo četu Plamena Konstandinova do trijumfa nad Fincima.

Mečevi prve faze takmičenja biće igrani u Firenci i Bariju, odnosno Varni i gradu Ruse, a favorita da se nađu u finalnom meču 30. septembra u Torinu čini se da je nikad više. O medalji sanja barem desetak reprezentacija, uključujući i Srbiju. Što se tiče sistema takmičenja, on jeste komplikovan, ali je napravljen tako da praktično svaki meč, bod, set i poen, imaju značaj. Detaljnije o tome, ali i o mnogim drugim zanimljivim stvarima, pisala je koleginica Ivana.

Analizu ćemo početi od grupe C, u kojoj se nalaze reprezentacije Srbije, Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Australije, Tunisa i Kameruna. Svi mečevi biće igrani u Bariju, gradu koji mnogim stanovnicima Srbije predstavlja simbol uspeha i pobede.

Četa Nikole Grbića plasman u drugu fazu ne bi smela da dovede u pitanje. Pored već viđenih pobeda nad afričkim predstavnicima, tu je i duel sa Australijom, koja je namučila Srbiju u Sofiji, u okviru Lige nacija, i koja se nikako ne može smatrati unapred otpisanim protivnikom.

Utakmice sa SAD i Rusijom pokazaće već na startu sliku o potencijalnim dometima ove ekipe. Iako, ni u slučaju dva poraza ništa ne bi bilo izgubljeno, mnogo će važnije biti kakav će utisak Srbija ostaviti na tim mečevima i hoće li uspeti da pruži otpor, u ovom trenutku, za nijansu kvalitetnijim protivnicima od sebe.

Amerikanci su isprašili Aleksandra Atanasijevića i drugove u Ligi nacija, dok je Rusija u istom takmičenju pobeđena, ali sa kombinovanim sastavom i posle pet setova. Srbija je plasmanom na završni turnir ispunila cilj i pokazala da se nalazi u svetskom vrhu, ali mečevi u tom takmičenju ne moraju nužno da predstavljaju pravo stanje stvari. To takmičenje je počelo odmah posle klupskih sezona, mesta za kvalitetan trening i pripreme nije bilo, a nikako ne smemo zaboraviti ni duga i naporna putovanja koja su doduše uticala i na druge reprezentacije.

Još jedan faktor koji ne smemo zanemariti jeste povratak Nemanje Petrića u dres sa nacionalnim grbom. Kapiten i lider, kako na terenu, tako i van njega, sigurno će svojoj pojavom pokušati da utiče na ostatak tima, kako se ne bi događali padovi u igri, koji su viđeni recimo protiv Francuske, kada je ekipa posle odlične igre u prvom setu naglo pala i bez borbe izgubila naredna dva.

Na kraju, kako je i sam selektor Nikola Grbić najavio, Srbija ima kvalitet da se bori za medalje, a može joj se dogoditi da ni ne uđe u treću fazu, odnosno među šest najboljih ekipa. Tim koji u svom sastavu ima najkorisnijeg igrača italijanskog šampionata Atanasijevića, zatim još jednog igrača šampiona Italije - Peruđe, Marka Podraščanina, Petrića, nekadašnjeg kapitena Modene i ovoletošnjeg pojačanja Belgoroda. Tu je jedan od najboljih srednjih blokera sveta, Srećko Lisinac, novi klupski saigrač Uroša Kovačevića u Trentinu. Marko Ivović je iz Brazila otišao u Lokomotivu iz Novosibirska, a imena klubova i igrača koje Srbija ima na raspolaganju sigurno nešto znače u svetu odbojke.

Dražen Luburić

FIVB

Dražen Luburić

Tu je i svetla tradicija koja obavezuje, dve medalje osvojene su na Svetskim šampionatima, srebro u Japanu 1998. i baš u Italiji 2010. kada se Grbić, tada kao kapiten, oprostio od nacionalnog dresa sa bronzom oko vrata. Tadašnja Jugoslavija osvojila je čuveno zlato na Olimpijskim Igrama u Sidneju 2000. godine, a Srbija ima i dva zlatna odličja sa kontinentalnih šampionata. Na prethodnom Svetskom prvenstvu, Srbija je podelila devetu poziciju zajedno sa reprezentacijom Finske.

Srbija u prvom kolu igra protiv Amerike, a zatim redom sa Kamerunom, Tunisom, Australijom i u poslednjem kolu sa Rusijom.

Prvi protivnik Srbije u grupi C biće reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država. Amerikanci dugi niz godina predstavljaju sam odbojkaški krem i dolaze na šampionat da se konačno domognu zlata, prvog od 1986. godine, kada su u finalu pobedili Sovjetski Savez i tako osvojili jedino zlatno odličje na planetarnim smotrama. Ekipu Džona Speroua krasi izuzetno brza igra, koju diktira sjajni dizač Majka Kristensen. Momak sa Havaja, novi igrač Modene, obožava da odigrava „pajp“ napad sa primačima, ali dosta koristi i svog najsigurnijeg napadača, fenomenalnog Metjua Andersona. Met u Zenitu igra na poziciji primača servisa, ali u reprezentaciji češće igra korektora, dok prijem „drže“ Tejlor Sander i Aron Rasel, uz veliku podršku libera Kavike Šođija.

Takođe, Anderson često i sam ume da stane na prijem i tako rastereti saigrače, naročito igrača koji se u tom trenutku nalazi u zoni četiri, kako bi se lakše spremio za brz napad. Najslabija, ali nikako loša karika ove ekipe, jesu srednji blokeri, Smit, Holt, Mekdonel, Džendrik i Ejveril, koje Sperou često voli da rotira. Kapiten Dejvid Smit i odbojkaš Modene Maksvel Holt predstavljaju prvi izbor, ali sigurno nisu tandem koji uliva strahopoštovanje kod protivnika.

SAD pored zlata 1986. imaju još samo jednu medalju sa SP, i to bronzanu iz Grčke osam godina kasnije, dok su na prvenstvu u Poljskoj bili sedmi. Zato su tri puta bili Olimpijski šampioni, poslednji put u Pekingu pre deset godina. U nedavno završenoj Ligi nacija osvojili su treće mesto, pošto su u borbi za bronzu bili bolji od Brazila.

Rusija je verovatno najveći favorit za osvajanje najsjajnijeg odličja. Zbornaja je dominirala na završnom turniru Lige nacija, a naročito je to bilo vidljivo u polufinalu, gde su demolirali Brazilce, a u finalu ni motivisani domaćin u Lilu, reprezentacija Francuske, nije imala rešenja za izabranike Sergeja Šljapnikova.

Ekipa je fantastično ukomponovana, predvodi je prva zvezda, korektor Maksim Mihajlov, MVP prošlogodišnjeg EP i premijerne Lige nacija, koji je sa Zenitom već tri godine uzastopno prvak Evrope. Na sredini su gorostastni, 218 centimetara visoki Dmitri Muzerski i „samo“ 212 cm visoki Volvič. Muzerski ume da bude toliko dominantan, da kada ima svoj dan, nijedna ekipa nema oružja da mu se suprotstavi. Na prijemu su mlade snage, Dmitri Volkov i Jegor Kljuka. Volkov je sa 23 godine bio kapiten ekipe u LN, i zaista je ogromna pokretačka snaga ove ekipe u svakom smislu te reči. Sa druge strane, Kljuka je atipičan primač, 209 cm visok, sa fantastičnim napadom i prefinjenom tehnikom, naročito izraženom prilikom smeča. U ekipu su se za ovo prvenstvo vratili dizači, Sergej Grankin i Aleksandar Butko. Grankin će poneti kapitensku traku na turniru i biće prvi dirigent ekipe, dok će tehničar Zenita imati ulogu rezerve.

Maksim Mihajlov

Getty Images/Sean M. Haffey

Maksim Mihajlov

Upravo ovde leži potencijalno jedini problem ove ekipe, pošto je u Ligi nacija sjajno igrao Kovalev, koga sada nema na spisku. Videćemo koliko će to uticati na samu igru, ali i na ostatak tima koji je odlično funkcionisao sa dizačem Ural Ufe. Na kraju, nikako ne treba zaboraviti činjenicu da će na poziciji libera igrati prekaljeni, četrdesetogodišnji, Aleksej Verbov, jedan od najboljih igrača na toj poziciji u istoriji.

Rusija je i aktuelni evropski šampion, a ukupno su čak 14 puta bili najbolji u Evropi, naravno računajući i uspehe SSSR. Olimpijski šampioni iz Londona, bili su prvaci sveta čak šest puta, ali nikada pod imenom Rusija, jer je poslednje zlato osvojeno još daleke 1982. u Argentini.

Rusija je jedina reprezentacija koja nikada nije propustila Svetski Šampionat do sada, a osvojila je prvo koje je organizovano u Čehoslovačkoj, davne 1949. Na prethodnom prvenstvu, Zbornaja je zauzela petu poziciju.

Australija je glavni kandidat za osvajanje četvrte pozicije u grupi, jer će ipak imati ulogu favorita u mečevima protiv Kameruna i Tunisa. U Poljskoj su Kenguri zauzeli 15. poziciju, i sigurno bi voleli da na ovom turniru zabeleže bolji plasman. U premijernom izdanju Lige nacija zauzeli su 13. mesto, sa učinkom od pet pobeda i deset poraza. Na turniru u Sofiji poraženi su od Rusije sa 3:1, od Srbije posle pet setova, a Amerikanci su u Otavi bili bolji u četiri seta. Na svim mečevima, Kenguri su se pokazali kao žilav protivnik, i ekipa koja nema istaknutog pojedinca, ali koja kao tim na terenu izgleda sasvim pristojno. Ovo im je sedmo učešće na najvećoj planetarnoj smotri, a najveći uspeh ostvaren je baš na prethodnom šampionatu.

Afički predstavnici Kamerun i Tunis predstavljaju najveće autsajdere u ovoj grupi, i eventualni plasman u narednu rundu predstavljao bi ogroman uspeh. Ove ekipe sastaće se odmah u prvom kolu, a pobednik tog meča će moći da se nada prolasku dalje eventualnom pobedom nad Australijom.

Tunis je aktuelni šampion Afrike i deveti put će igrati na Svetskom prvenstvu, baš kao i Egipat, i to su ekipe sa najviše nastupa od svih koje dolaze sa afričkog kontinenta. Ekipa iskusnog italijana Antonija Đakobea će biti oslabljena neigranjem MVP poslednjeg prvenstva Afrike, primača Ismaila Mojale, tako da će ulogu lidera preuzeti odbojkaš francuskog Šomona, Vasim Ben Tara. Poslednji put, Tunis je na SP pobedio pre 12 godina reprezentaciju Portorika rezultatom 3:2.

Što se tiče Kamerunaca, oni su osvajanjem bronze na Afričkom šampionatu izborili svoje četvrto učešće na takmičenju najboljih svetskih ekipa. Tim predvode prošlosezonski igrač Pjaćence Ivan Artur Kodi, 213 cm visoki korektor, prvi Kamerunac u Seriji A, i kapiten Nejtan Vunembajna, koji nastupa za francuski Tur. Najveći uspeh predstavlja osvajanje 13. mesta na prvenstvu igranom u Italiji 2010. što je ujedno i najbolji rezultat neke afričke selekcije na planetarnom takmičenju. Dvostruki prvaci Afrike su u Poljskoj završili na deobi poslednjeg mesta, zajedno sa reprezentacijama Tunisa, Egipta i Portorika. Kamerun je pobedio na samo dva od 16 mečeva na SP u istoriji.

Prelazimo sada na grupu A, koja će se igrati u Firenci, a u kojoj se nalaze Italija, Argentina, Slovenija, Belgija, Japan i Dominikanska Republika.

Jedan od domaćina turnira, ali i jedan od timova koji gaji najviše ambicije, jesu Italijani predvođeni Ivanom Zajcevim i Osmanijem Huantorenom, koji se nadaju da će na krilima publike doći do četvrtog zlata na Svetskim prvenstvima. Dobro su otvorili turnir sigurnom pobedom nad Japanom, a apsolutni su favoriti da u svojoj grupi završe kao prvoplasirani. Đanlorenco Blenđini ima na raspolaganju iskusnu ekipu, a igrom diriguje najmlađi starter, sjajni Simone Đaneli. Tu je još i Filipo Lanca, dojučerašnji Đanelijev kapiten u Trentinu, a od naredne sezone igrač Peruđe, kao i srednji blokeri Ancani, Macone, Čester i Kandelaro. Deluje da su srednjaci najslabija karika ove ekipe, ali sa raspoloženim „Carom“ i Huantorenom ova ekipa može dogurati čak i do finalnog meča u Torinu.

Detalj sa meča Italija - Japan

FIVB

Detalj sa meča Italija - Japan

Večita druga ekipa Južne Amerike, reprezentacija Argentine, ne bi trebala da ima problema u vezi sa plasmanom u narednu rundu. Tim koji sa klupe predvodi legendarni Hulio Velasko nikada ne sme biti potcenjen ma ko bio na terenu. A tamo će se sve vrteti oko maestralnog Lućijana De Čeka, organizatora igre italijanske Peruđe i kapitena Gaučosa. On je propustio nastup u Ligi nacija, gde je Argentina zauzela 14. mesto sa samo četiri pobede. Pored njega, igru će nositi primač servisa Kristijan Poglajen i Fakundo Konte, momak koji je često igrao i na poziciji korektora. Tu je i srednji bloker Sebastijan Sole, novi-stari odbojkaš Trentina. Na prethodnom šampionatu Gaučosi su bili jedanaesti, a najveći uspeh predstavlja osvajanje bronzane medalje na Svetskom šampionatu održanom baš u Argentini 1982.

Jedini debitant na Svetskom prvenstvu je reprezentacija Slovenije, koju sa klupe predvodi srpski trener Slobodan Kovač. Slovenci su u kvalifikacijama završili kao prvi u grupi, ispred Belgije, sa kojom će i u Firenci odmeriti snage. Ekipu predvodi fantastični Tine Urnaut, odbojkaš Modene, a u timu ima još nekoliko igrača koji nastupaju u italijanskoj Seriji A, poput Čebulja, Kozamernika, Tončeka Šterna i Pajenka. Najveći uspeh u istoriji slovenačke odbojke ostvaren je na EP pre tri godine kada je osvojena srebrna medalja pod vođstvom Andree Đanija. Zanimljivo da je taj šampionat održan baš u Bugarskoj i Italiji.

Belgija je došla na Svetsko prvenstvo posle dodatnih kvalifikacija, gde su zabeležili svih pet pobeda, uključujući i trijumf nad aktuelnim evropskim vicešampionom i osvajačem trećem mesta na prethodnom SP, reprezentacijom Nemačke, koja će propustiti ovaj turnir. Belgija je na prethodnom prvenstvu zauzela 17. mesto, a posle osvajanja četvrte pozicije na prošlogodišnjem EP, sigurno dolaze sa znatno višim ambicijama. Ekipu na terenu predvodi kapiten Sem Dero, koji najveću pomoć ima u vidu srednjih blokera, Verhesa i Van De Vordea, kao i drugog primača, Fransoa Lekata. Najbolji rezultat ove reprezentacije jeste osvojeno 8. mesto u Bugarskoj 1970.

Japan je doživeo poraz na otvaranju od Italije, ali to nije pokvarilo njihove ambicije da se nađu u drugom krugu. Biće im jako teško, ali ne i neizvodljivo... Za razliku od Lige nacija, gde su zauzeli 12. mesto, sa ekipom je prva zvezda tima, Juki Išikava, odbojkaš italijanske Latine. Tu je još i supertalentovani Juđi Nišida, koji se za poziciju u timu bori sa Otakeom, najefikasnijim u prvom meču protiv Italije. Japanci nisu učestvovali na prethodnom šampionatu, a 2010. su bili trinaesti. Samuraji su osvojili dve bronzane medalje na SP, 1970. i 1974.

Autsajder u A grupi je reprezentacija Dominikanske Republike, koja je drugi put na najvećoj sceni, posle pauze od 44 godine i osvajanja 22. mesta u Meksiku. Na prvenstvo su došli kao vicešampioni Severne Amerike, a ekipu selektora Gutijereza na terenu vodi 39-godišnji kapiten Elvis Kontrera De Los Santos.

Prelazimo na grupu B, jednu od dve koje se igraju u Bugarskoj. U gradu Ruse igraće reprezentacije Brazila, Francuske, Kanade, Kine, Egipta i Holandije.

Brazil je aktuelni olimpijski šampion i dolazi da ponovo pokori svet, što im je poslednji put pošlo za rukom 2010. godine, na prvenstvu igranom baš u Italiji. Iz te šampionske ekipe koju je predvodio kapiten Žiba, na ovogodišnjem prvenstvu igraće Bruno i Lukas Satkamp. Tu je i sjajni korektor Valas, ali glavni problem selektoru Renanu Dal Zotu predstavljaće povrede primača Lukarelija i Borhesa, koji će propustiti turnir.

Najveći teret na prijemu pašće na iskusnog Lipea, a koliko odsustvo dobrog primača znači Brazilcima, videlo se na završnom turniru Lige nacija, gde nisu mogli dalje od četvrtog mesta. Selesao je istoriji tri puta osvajao Svetsko prvenstvo, i to tri puta u nizu, od 2002. do 2010. a dva puta su bili vicešampioni, od čega poslednji put u Poljskoj, gde su u finalu izgubili od domaćina 3:1.

Osvajači srebra u premijernom izdanju Lige nacija, reprezentativci Francuske, sa dozom strepnje započinju takmičenje u Bugarskoj. Brine ih povreda glavne zvezde Ervina Engapeta, koji je doputovao sa ekipom, ali će sigurno preskočiti prvu fazu takmičenja. Ova situacija neodoljivo podseća na prošlu godinu, kada je Engapet bio takođe povređen i kada nije uspeo da pomogne u meču osmine finala EP, u kojem je tada aktuelni evropski šampion šokantno poražen od Češke. U odsustvu Engapeta, najviše poena u rukama ima korektor Stefan Boje, koji poseduje neverovatnu skočnost i eksplozivnost. Na prijemu je Kevin Tili, sin selektora Lorana, a pored njega će igrati Rosar ili Linel. Igru organizuje sjajni Tonjuti, a veliku snagu na prijemu predstavlja verovatno najbolji libero na svetu Ženja Grebenjikov. Francuzi imaju samo jednu medalju sa Svetskih prvenstava i to bronzanu iz 2002. kada su na turniru u Argentini u meču za treće mesto bili bolji od Jugoslavije sa 3:0.

Holandija se vratila na veliku scenu prvi put posle 16 godina i prvenstva u Argentini. Ljubitelje odbojke koji „pate“ za nekim starim vremenima sigurno raduje činjenica da su se Lale vratile među najbolje ekipe sveta posle toliko godina odsustva. Verovatno svi pamte tu čuvenu generaciju „Oranja“ koju su predvodili Bas Van De Gor, Blanže, Gercen, Šuil i Numerdor, a koja je osvojila zlato na OI u Atlanti 1996. kao i evropsko zlato godinu dana kasnije na domaćem terenu, pobedom nad Jugoslavijom u finalu. Holanđani su jedinu medalju na SP osvojili 1994. kada su bili vicešampioni, iza Italije. Nema više velikih asova u timu, osim sjajnog Abdel Aziz Nimira, nekadašnjeg dizača koji sada blista na poziciji korektora. Iza njega je dobra sezona u Milanu, gde je do povrede bio prvi poenter Serije A. On će kao kapiten pokušati da dovede Holandiju do boljeg rezultata u odnosu na prošlogodišnje EP kada su završili kao četrnaesti.

Kanađani su ekipa koja može da namuči apsolutno svaku reprezentaciju na svetu. To su pokazali i u prošlogodišnjem, poslednjem izdanju Svetske lige, u kojoj su osvojili bronzanu medalju. Na prošlom SP napravili su najbolji rezultat u istoriji osvajanjem sedmog mesta. Ekipu predvodi francuz Stefan Antiga, koji je na prethodnom šampionatu vodio Poljsku do zlata. Sa bronzom koju je osvojio kao igrač, Antiga sigurno ima dovoljno iskustva da povede svoju ekipu ka potencijalno većem uspehu u odnosu na onaj od pre četiri godine. Kanađani imaju jak kolektiv, gde ipak najveći teret nose primači koji nastupaju u Italiji, Stiven Mar i Nikolas Hog, dok se za razliku od Lige nacija u tim vratio kapiten Perin.

Kina će pokušati da se domogne druge faze, ali to svakako neće biti nimalo lako u ovakvom društvu. Za razliku od svojih koleginica, odbojkaši najmnogoljudnije zemlje na svetu nemaju mnogo uspeha, a najbolji rezultat na šampionatima sveta ostvarili su u dva navrata, zauzimajući sedmo mesto. Njihov najveći adut je zapravo prekaljeni selektor, Argentinac Raul Lozano, dok se na terenu najviše očekuje od korektora Šuan Đijanga.

Egipat je autsajder u ovoj grupi, ne samo po tome što imaju najskromniji sastav, već i zbog činjenice da su na prošlom prvenstvu podelili poslednje mesto. Ovo je njihovo deveto učešće na turniru, uz Tunis su po tom parametru najbolji u Africi. Osmostruki prvaci Afrike dolaze na prvenstvo kao vicešampioni kontinenta, pošto su prethodno osvojili šest turnira za redom. Igrom i dalje diriguje nekadašnji igrač Sislija, Abdalasalam Abdala.

I konačno, u grupi D u bugarskoj Varni igraće domaćin, zatim aktuelni svetski šampion Poljska, Finska, Kuba, Iran i Portoriko.

Bugari su otvorili turnir sigurnom pobedom nad Finskom. Ekipa Plamena Konstandinova je oslabljena neigranjem Sokolova, Kazijskog, Jordanova i Georgi Bratoeva, ali će uz pomoć publike ponovo želeti da se nađe na pobedničkom postolju. Ohrabruje ih činjenica da su najveći uspeh na svetskom nivou napravili na prvenstvu igranom baš u Bugarskoj, davne 1970. kada su stigli do srebra, a bolji od njih bili su odbojkaši Istočne Nemačke. Bugari imaju još četiri bronze sa SP, poslednju su osvojili 2006. kada su u meču za medalju bili bolji od Srbije i Crne Gore. Igrom diriguje Seganov, korektor je prekaljeni Učikov, primački tandem čine Skrimov i Valentin Bratoev, dok je možda i najveća snaga ovog tima na poziciji srednjeg blokera, gde igraju kapiten Josifov i povratnik u reprezentaciju Nikolaj „Niki“ Nikolov.

Varna

FIVB

Varna

Odbojkaše Poljske čeka gotovo nemoguća misija u pokušaju da odbrane titulu prvaka sveta. Sve je bilo bajkovito pre četiri godine kada su kao domaćini u finalu savladali Brazil sa 3:1 i osvojili drugo zlato na SP, pošto su najbolji bili i 1974. kada je ekipu sa klupe predvodio legendarni Hubert Vagner. Mnogo igrača od pre četiri leta je i dalje u ekipi, a opet će u glavnoj ulozi biti kapiten Kubijak, zatim korektor Bartoš Kurek i sjajni dizač Drižge. Ekipu je preuzeo iskusni Belgijanac Vital Hejnen, koji je na prethodnom šampionatu sveta vodio Nemačku do bronzane medalje.

Iran stiže na šampionat sa oreolom pobednika Azijskih igara, sa klupe predvođen Igorom Kolakovićem. Iskusni trener je sa Srbijom osvojio bronzu na SP 2010. a sada će pokušati da ponovo uvede Irance među najboljih šest ekipa na šampionatu, kao što je slučaj bio pre četiri godine. Pored tog uspeha, Iranci su bili četvrti u Svetskoj ligi te 2014. a najveći uspeh predstavlja osvajanje petog mesta na Olimpijskim Igrama u Riju. Iranska odbojka je mnogo napredovala, a veliki uticaj imali su treneri sa ovih prostora, počevši od Jovice Cvetkovića, preko Slobodana Kovača do Kolakovića. Sve se u igri vrti oko neverovatnog, ali često i previše nonšalantog Saida Marufa, koji se i u 33. godini i dalje igra odbojke. Tu je i odlični Manavinežad iz Verone, kao i Ebadipur koji nastupa za Belhatov.

Finska je porazom započela takmičenje, a ostaje utisak da su morali da pruže jači otpor domaćinu. Činjenica je da je finska odbojka u blagom padu, posle velikog uzleta generacije koja je na vrhuncu bila četvrta na EP 2007. godine, gde je u borbi za bronzu poražena od Srbije. Ekipu je tada kao kapiten vodio Tomas Samelvuo, trenutno selektor nacionalnog tima. Na prethodnom šampionatu su završili kao deveti, što predstavlja najveći uspeh finske odbojke na planetarnim smotrama. Tim predvodi dizač i kapiten Emi Tervaporti, odbojkaš Olimpijakosa, a glavna napadačka opcija je robusni korektor Urpo Sivula. Ovo je Fincima deveto učešće na šampionatima sveta.

Slobodan Kovač

Getty Image/Adam Nurkiewicz

Slobodan Kovač

U nekim srećnijim vremenima, reprezentacija Kube bi se ubrajala među favorite za osvajanje odličja, ali ovoga puta to svakako neće biti slučaj. Iako snaga Kube često predstavlja nepoznanicu pred početak takmičenja, čini se da deluje kao naučna fantastika ponoviti uspeh od pre osam godina, kada su igrali finale u kojem su poraženi od Brazila. Kuba je još jednom igrala finale i izgubila, 1990. godine, dok je dva puta bila bronzana. Na prethodnom šampionatu podelili su 11. mesto sa Argentinom. U ekipi nema zvučnih imena, a u nekom paralelnom univerzumu, Kuba bi sa igračima koji su nekada nosili reprezentativni dres, verovatno osvojila zlato bez mnogo muke.

Leon, Huantorena, Simon, Leal, Irezuelo, Kameho i još mnogi neće igrati za matičnu reprezentaciju zbog nekadašnjeg pravila da igrači ne smeju napuštati Kubu ukoliko žele da nastupaju za reprezentaciju. To pravilo više nije na snazi, ali Pirati sa Kariba su već ostali bez igrača koji bi vodili Kubu do neslućenih visina. Huantorena uveliko igra za Italiju, a i sam je rekao da bi mu bilo jako teško da zaigra protiv matične države u eventualnoj drugoj rundi. Ipak, sa ovim timom u ovako izjednačenoj grupi, plasman u narednu fazu predstavljao bi veliki uspeh za Kubance.

Na kraju, Portoriko je prvi kandidat da grupu D završi bez ijedne pobede. Na poslednjem šampionatu su zabeležili šokantnu pobedu nad Italijom, ali su ipak zauzeli poslednje mesto u grupi. Daleko deluje plasman na 12. mesto, najbolji u istoriji sa SP odigranog u Japanu 2006. kada su bili nošeni neverovatnom igrom Ektora Sota, prvog poentera prvenstva, sa prosekom od skoro 25 poena po meču.

Dakle, favorita za titulu je mnogo, za medalju još više, a samo je jedno mesto na tronu, plus još dva na nižim mestima na podijumu. Nakon 94 utakmice dobićemo svetskog prvaka koji će vladati naredne četiri godine.
Za kraj ću se malo poigrati i prognoziraću plasman ekipa u prvoj fazi, kao i osvajače medalja. Možete mi se slobodno smejati već 18. septembra, po završetku prve faze takmičenja, a naravno i na kraju, kada zavesa bude spuštena u Torinu jer je odbojka jedna lepa igra u kojoj ne pobeđuje uvek najbolji i najjači, već to nekada učini i neka hrabra „plava četa“ na koju se svet odavno navikao da bi valjalo čuvati je se!

Grupa A: 1. Italija 2. Slovenija 3. Belgija 4. Argentina 5. Japan 6. Dominikanska Republika
Grupa B: 1. Brazil 2. Francuska 3. Kanada 4. Holandija 5. Egipat 6. Kina
Grupa C: 1. Rusija 2. Srbija 3. SAD 4. Australija 5. Tunis 6. Kamerun
Grupa D: 1. Poljska 2. Iran 3. Bugarska 4. Kuba 5. Finska 6. Portoriko

Zlato: Rusija
Srebro: Italija
Bronza: Francuska

P.S.

Srbija nije među osvajačima medalja kako se ne bi stvarala nepotrebna euforija i radi malera. Svaki navijač želi zlato, bilo to realno ili ne, ali da Grbićevi momci mogu do medalje, to je svima jasno, pa neka se ponovi i Rim 2010. bili bi svi zadovoljni. Apsolutno svaki meč možete pogledati u direktnim prenosima samo na kanalima Sport kluba.

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Mič

Dobra prognoza, još bolji p.s. :D

Odgovori 13 0

Mojsa

Konačno neko da lepo piše o odbojci. Sjajne informacije. Euforija je počela :) Bravo Jančo!!

Odgovori 12 0

Stefan

Vredelo je procitati ovako dugacak tekst! Odlican!

Odgovori 18 0

* Sva polja su obavezna

Istorijska partija Atanasijevića - izjednačen rekord SP

Istorijska partija Atanasijevića - izjednačen rekord SP

Istorijska partija Atanasijevića - izjednačen rekord SP

Srpski odbojkaš Aleksandar Atanasijević izjednačio je svetski rekord u broju osvojenih poena na jednom meču na Svetskom prvenstvu.

Druga faza SP: Može li "plava četa" do Torina?

Druga faza SP: Može li "plava četa" do Torina?

Druga faza SP: Može li "plava četa" do Torina?

Pred nama je druga faza Svetskog prvenstva u odbojci, čije sve mečeve možete pratiti na kanalima Sport kluba, a naš komentator Nikola Jančič najavljuje šta nas očekuje u novoformiranim grupama.
Loading...