Getty Images / Christopher Lee

Blog ostalo

19.12.2018 | 12.20 > 12:21

"Konac delo Karasi"

Autor

Taj naslov teksta o pobedi fudbalske reprezentacije Jugoslavije nad Grčkom (4:2), objavljenog sad već davnog 20. decembra 1973. godine u jednim tiražnim novinama tadašnje države, odslikavao je euforičnu atmosferu koja je zavladala u zemlji nakon trijumfa ostvarenog prethodnog dana u Atini.

Detalj sa utakmice između Jugoslavije i Brazila na Svetskom prvenstvu 1974.

Allsport UK /Allsport

Detalj sa utakmice između Jugoslavije i Brazila na Svetskom prvenstvu 1974.

Oslikavao je i odnos (ne samo) sportske javnosti prema prema glavnom junaku “srećno okončane drame u Pireju”, ondašnjem igraču Crvene zvezde Stanislavu Karasiju. Takvo raspoloženje je jednostavno bilo logična posledica važnosti utakmice u glavnom gradu Grčke i  pogotka koji je Karasi postigao u poslednjim trenucima susreta jer to nije bila obična utakmica. Isto kao što se ni gol kojim je “osmica” nacionalnih ’Plavih’ stavila tačku na taj duel nije mogao tretirati kao mnogi drugi koje je prethodno postigao naš državni tim u brojnim odmeravanjima snaga na međunarodnoj sceni.

Jer Jugoslaviji je samo ubedljiva pobeda na stadionu “Karaisaki” u poslednjem susretu kvalifikacione grupe 7 (sa tri ili više golova razlike) donosila direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj ili bar, u slučaju da postignemo dva pogotka više od domaćina,  obezbeđivala majstoricu sa Španijom. Kada se činilo da će epilog tog dramatičnog meča ispunjenog preokretima biti samo razočaravajuća pirova pobeda, usledio je šokatni srećni završetak priče, čiji je glavni akter sa beogradskog Banovog brda, izrastao u novog narodnog junaka, koga će zahvalni zemljaci pozivati kao specijalnog gosta u škole i mesne zajednice, te tražiti za neizostavnog kuma.

Od te utakmice u Atini prošlo je već 45 godina i mnogo toga se promenilo na ovim prostorima. Sport je dobio nove heroje, Karasi i većina ’plavih’ junaka iz istorijskog meča u Grčkoj sada su penzioneri, a dvojica od njih – Miroslav Pavlović i Josip Katalinski – kao i svi članovi tadašnje petočlane selektorske komisije nisu više među živima, dok je u istoriju otišla i država čijim smo se sportskim uspesima radovali. Pa ipak, sećanje na legendarni pogodak iz Pireja nije izbledelo, možda i zbog toga što predstavlja lep, a ne baš čest primer, kako su nekadašnji Jugosloveni uspeli da na međunarodnoj fudbalskoj sceni već gotovo izgubljenu bitku u poslednjem trenutku pretvore u slatku pobedu.

Priču o Karasijevom pogotku u Atini treba staviti u kontekst tadašnjih gotovo imperativnih očekivanja javnosti da se reprezentacija SFRJ, nakon dva uzastopna neučestvovanja na Svetskim prvenstvima u Engleskoj (1966.) i Meksiku (1970. godine), konačno nađe na završnoj smotri najboljih fudbalskih selekcija naše planete, koju je 1974. organizovala Zapadna Nemačka. Kada je žreb odredio da nam rivali u kvalifikacijama budu Španija i Grčka bilo je jasno da će se bitka za prvo mesto u grupi voditi između izabranika selektora Vujadina Boškova i ’Crvene furije.

You Tube


Borba za vađenje zapadnonemačke vize započeta je 19. oktobra 1972. u Las Palmasu. Španci su se nadali da će u tom gradu na Kanarskim ostrvima ostvariti važnu pobedu nad jedinim konkurentom i u prvom poluvremenu su uspeli da steknu minimalnu prednost. U nastavku meča je usledio preokret u režiji tadašnjeg ’Princa sa Neretve’ Duška Bajevića. Centarfor Veleža je golovima postignutih najpre udarcem glavom, a zatim i nogom, doveo našu selekciju nadomak pobede, koju je mogao da osigura njegov klupski drug Franjo Vladić ali je kreator igre mostarskih ’Rođenih’, umesto mreže, pogodio stativu. Za taj promašaj kažnjeni smo u poslednjim trenucima susreta izjednačujućim pogotkom Asensija, koji je tako sprečio Jugoslovene da već na startu kvalifikacija učine veliki, možda i odlučujući korak prema Zapadnoj Nemačkoj.

Naradnu utakmicu ’Plavi’ su odigrali mesec dana kasnije na “Marakani” sa Grcima. U igri bez mnogo velikih prilika presudio je sjajan šut Jovana Aćimovića, upućen sa nekih 25 metara udaljenosti od gola gostiju. Pošto su Španci svoj posao sa Grcima odradili prema očekivanjima sa dve pobede, naša reprezentacija je morala da 21. oktobra 1973. u Zagrebu, u drugom duelu sa selekcijom sa Pirinejskog poluostrva ostvari trijumf ukoliko je želela da osigura plasman na Mundijal. Pred taj susret, koga su mediji proglasili za “utakmicu decenije”, očekivanja jugoslovenske javnosti su bila velika, a pritisak se negativno odrazio na izabranika selektora Boškova. Na prepunom “Maksimiru” Španci su bili opasniji protivnik, pa su samo zahvaljujući sjajnim odbranama golmana Envera Marića domaćini  izborili bod (0:0) i tako sačuvali nadu da mogu, makar težim putem, stići u Zapadnu Nemačku.

Ceh nespeha u Zagrebu platio je Vujadin Boškov, a FSJ je odlučio da ’Plave’ u odlučujućem meču u Atini sa klupe vodi selektorska komisija koju su sačinjavali naši  najugledniji treneri – Miljan Miljanić, Tomislav Ivić, Milan Ribar, Sulejman Rebac i Milovan Ćirić. U utakmici odigranoj 19. decembra 1973. pred 10.000 gledalaca na stadionu “Karaisaki”, oni su ukazali poverenje startnoj jedanaestorici: Mariću, Buljanu, Hadžiabdiću, Pavloviću, Katalinskom, Jerkoviću, Petkoviću, Karasiju, Bajeviću, Aćimoviću i Džajiću. Mada nisu imali više nikakvih izgleda da odu na  svetski šampionat, domaćini su bili veoma motivisani da izbore rezultat kojim bi sprečili Jugoslovene da ostvare željeni cilj, čemu je, kako mnogi tvrde, najviše doprinela finansijska stimulacija za ishod utakmice zainteresovanih Španaca.

You Tube


Gosti su odlično ušli u meč i u prvih pola sata potpuno dominirali na terenu. Kada smo golovima Bajevića i Karasija poveli sa 2:0 izgledalo je da je samo pitanje vremena kada će biti ostvaren rezultat kojim naša selekcija direktno vizira kartu za Nemačku. Stvari su se, međutim počele komplikovati nakon pogotka Elefterakisa u 30. minuti, a prvobitni pozitivan utisak je potpuno pokvarilo isključenje Bajevića. Centarfor reprezentacije države koja se u to vreme dičila sampoupravnim socijalističkim modelom nije više mogao izdržati stalne provokacije štopera ’Helena’ Glozesa, pa je u 37. minutu nesportski reagovao zbog čega mu je sudija Nemac Kurt Čenčer pokazao put u svlačionicu.  Novi šok je usledio u poslednjim trenucima prvog poluvremena. Katalinski je, ne primetivši da se Marić nalazi daleko izvan svog gola, uputio snažno loptu prema jugoslovenskom čuvaru mreže, a ’Leteći Mostarac’ nije uspeo da spreči da ona završi tamo gde je on u tom trenutku najmanje želeo.

Sa igračem manje na terenu i olako izgubljenom prednošću od dva gola razlike, ’Plavi’ su, činilo se, u u poluvremenu bili udaljeniji od Nemačke nego pre početka susreta. Malo ko od njih je verovao da se u preostalih 45 minuta može desiti čudo, a pod čudom se u ovim nepovoljnim okolnostima podrazuzevala pobeda koja bar obezbeđuje majstoricu. “Kolektivni selektor” je rešio da u nastavku susreta zaigra na sve ili ništa pa je u igru ubacio dvojicu mladih reprezentativaca, buduću Zvezdinu “zvezdu” Vladimira Petrovića Pižona i levo krilo Hajduka Ivicu Šurjaka.

Taka promena se pokazala kao dobar potez, pošto je Šurjak u 63. minutu smestio loptu pod prečku golmana Grčke Kalesidisa i tako vratio nadu Jugoslovenima da mogu postići još jedan pogodak koji bi im omogućio novi megdan sa Špancima. Vreme je, međutim, neumitno isticalo, a gosti nikako nisu uspevali probiti odbranu domaćina. Zadovoljni Španci su već sebe videli među učesnicima Svetskog prvenstva, dok je legendarni TV komentator Vladanko Stojaković, koji je prenosio taj meč, još pre isteka poslednjeg sudijskog zvižduka, rezignirano dao završnu ocenu:

Šta da vam kažem, imali smo sve u svojim rukama”.

You Tube


Ipak, još sve nije bilo gotovo. Hadžiabdić je, žureći da preduhitri poslednji Čenčerov zvižduk, ubacio loptu u šesnaesterac Grka, Pižon ju je glavom vratio do Karasija koji je, ne oklevajući ni trenutak, šutem sa mesta u blizini bele tačke pronašao put do desnog donjeg ugla gola iznenađenog Kalesidisa. Naši reprezentatici su poleteli u zagrljaj srećnom strelcu, grčki golman je iz besa čupao vlastitu kosu, a uz pitanje - konstataciju Vladanka Stojakovića: “Da li je to moguće”, gledaoci jugoslovenske televizije su u trenucima slavlja mogli iz Atine čuti i egzaltirani uzvik jednog nepoznatog navijača, koji je javno saopštio u to vreme društveno neprihvatljivu “jeres”: “Ima Boga!”. Taj anonimni gledalac, kasnije će se saznati, je bio kamerman jugoslovenske (beogradske) televizije, koga je to navijačko veličanje u tadašnjoj ateističkoj državi nepodobnog Boga koštalo otkaza sa posla.

Junak atinskog čuda Stanislav Karasi  – koji je inače dve i po godine ranije u tom istom gradu ali na drugom stadionu bio akter šokantnog poraza Zvezde od Panatinaikosa (0:3) u revanšu polufinala Kupa šampiona – kasnije se prisećao svog najvažnijeg i najdražeg gola u karijeri ali i opasnosti kojom su ga izložili saigrači prilikom zajedničkog radovanja:

Molio sam Boga da mi lopta prilikom šuta ne pređe preko noge i ode preko gola. Način na koji sam zahvatio loptu jedan je od najtežih udaraca u fudbalu. Umalo mi srce nije puklo. Buljan me je, nakon postignutog gola, zagrlio otpozadi sa obe strane, umalo da me udavi”.

Nepuna dva meseca nakon Atine u Jugoslaviji je usledila nova fudbalska euforija, pošto su ’Plavi’ 13. februara 1974. godine, zahvaljujući pogotku Josipa Katalinskog, na frankfurtskom “Vald” stadionu pobedili Španiju u majstorici i konačno obezebili nastup na desetom Svetskom prvenstvu. Tog leta su, nakon dobrih igara u prvom krugu Mundijala – u kojem je opet pogodak Karasija u meču sa Škotima (1:1) bio presudan za plasman u narednu rundu – još više podgrejali očekivanja Jugoslovena ali je zatim usledila serija bolnih poraza u duelima sa Zapadnom Nemačkom (0:2), Poljskom (1:2) i Švedskom (1:2).  To prizemljenje nije, međutim, tema ove priče, posvećene jednom od najlepših trenutaka jugoslovenskog reprezentativnog fudbala.  

Komentari (10)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Bajro Župić

Kako namjestise sa Panatinaikosom da sagrade marakanu stara dobra vremena vazda je Terzica bilo no ljudi zaborave NISTA SE NIJE PROMIJENILO SAMO SE SAVREMENIJE LAŽE.

Odgovori 3 5

Oki

Jovane po tvoim rečima vidim da si mlad i da neznaš kako je bilo kad bi moglo da se vrati ono vreme bilo bi dobro

Odgovori 5 3

Kaokakao

Prestao sam da citam kod "u jednim tiraznim novinama". Kojim?

Odgovori 1 2

* Sva polja su obavezna

Stvarno su bili - "Magični Mađari"

Stvarno su bili - "Magični Mađari"

Stvarno su bili - "Magični Mađari"

Obično, kada se pokrene neka sportska tema, mišljenja su podeljena. Za neke stvari, postoji čak i više od dva kandidata i načina posmatranja.

Odložene i južnoameričke kvalifikacije za SP 2022.

Odložene i južnoameričke kvalifikacije za SP 2022.

Odložene i južnoameričke kvalifikacije za SP 2022.

Prema pisanju peruanske „La Republike”, mečevi Južnoameričkih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo biće odloženi do daljeg.
Loading...