Sarah Crabill, Getty Images Sport

Blog ostalo

03.01.2019 | 20.00

Lindzi, Marsele, Mikaela – drž'te Stenmarka!

Obično se kaže da su rekordi tu da bi se rušili. Svedoci smo pomeranja „granica snova” u bazičnim sportskim disciplinama, atletici i plivanju, neverovatnih dostignuća i u najpopularnijim sportovima, kao što su fudbal, košarka, hokej na ledu, rukomet, odbojka…

Ingemar Stenmark

Getty Images/Tony Duffy

Ingemar Stenmark

Ali, utisak je nekad da nisu dovoljni samo golovi, koševi, pobede, medalje, trofeji, već i samo mesto u istoriji, kako biste došli među „besmrtne”. A kada su zimski sportovi u pitanju, tamo je odavno švedski velemajstor na skijama Ingemar Stenmark (62). Ko je imao priliku da ga vidi na stazi bar jednom, nikada nije zaboravio eleganciju pokreta i lakoću zaobilaženja kapija.

A „Ledeni iz Tarnabija”, kako su ga zvali novinari koje baš i nije voleo, rođen je u gradiću udaljenom samo 120 kilometara od polarnog kruga. Još kao osmogodišnjak zabeležio je prvu pobedu, pa mu je to uskoro prešlo i u naviku. Kad je sa 18 godina upisao prvi trijumf u Svetskom kupu (Madona di Kampiljo – 1974), bilo je jasno da će brzo prekinuti dominaciju Italijana Gustava Tenija i Pjera Grosa, te postaviti svoju zemlju na vrh ledenog brega.

To se i dogodilo vrlo brzo, pa je ćutljivi Šveđanin u periodu od 1976. do 1978. godine osvojio tri velika Kristalna globusa. Pobeđivao je i u narednim godinama, osvajao male Globuse u slalomu i veleslalomu, ali bi mu onaj najveći obično izmicao. Dobio je ljute rivale u braći Mer, Andreasu Vencelu, kasnije Marku Đirardeliju i Pirminu Curbrigenu… Stenmarka su posebno voleli ljubitelja skijanja u Jugoslaviji jer je od početka do kraja karijere ostao veran „Elanu” iz Begunja… Ostao je žal što nije skijao brze discipline, bolje reći spust, jer je superdži, kažu poznavaoci, izmišljen baš zbog njega i njegovog, još nedostižnog rekorda.

Tokom 15 godina vrhunske sportske karijere (otišao u penziju 1989), interesovalo ga je samo skijanje. Iza sebe je ostavio čistu stazu, bez ijedne afere, iako mu Međunarodni olimpijski komitet (MOK) nije dozvolio nastup na Olimpijskim igrama u Sarajevu, pošto su ga, gle čuda, proglasili profesionalcem. Priču u Svetskom kupu završio je sa 86 pobeda, samo u dve discipline, slalomu i veleslalomu.

Alberto Tomba i Ingemar Stenmark

Getty Images/Pascal Le Segretain

Alberto Tomba i Ingemar Stenmark

To je i 30 godina kasnije, rekord svih rekorda. Ipak, čini se ne više tako nedodirljiv, kako je izgledalo na početku XXI veka, kad su u penziju otišli Freni Šnajder, Mark Đirardeli i Alberto Tomba. „Preživeo” je Stenmark i pojavu Hermana Majera, Renate Gečl, Anje Person i Janice Kostelić, a kad je „belim stazama” zagospodarila Lindzi Von u ženskoj, te Marsel Hiršer u muškoj konkurenciji, ponovo su postale aktuelne priče o Ingemarovom rekordu.

Tokom božićnih i novogodišnjih praznika, ne verujem da je iko propustio priliku da Lindzi Von poželi obaranje Stenmarkovog rekorda, uz dobro zdravlje, što se podrazumeva. Jednoj od najvećih američkih sportskih zvezda nedostaju još četiri pobede do velikog Ingemara. Da li će se Lindzi uopšte pomeriti sa 82 trijumfa, koliko sada ima, saznaćemo već u januaru, kad se vrati na bele staze. Zanimljivo, ona je najavila i odlazak u penziju, u decembru 2019, i to na trkama u Lejk Luizu. Ako joj zatreba još neka pobeda, onda će to biti najlakše ostvariti na skijalištu na kojem je trijumfovala već 17 puta! 

Lindzi Von i Ingemar Stenmark

Getty Images/Alexander Hassenstein

Lindzi Von i Ingemar Stenmark

A u slučaju da Vonova ne obori Stenmarkov rekord, koji je dugo podsećao na 47,60 Nemice Marite Koh na 400 metara, naredni kandidat da to učini biće Marsel Hiršer. Ovaj još 29-godišnjak već je sa sedam Kristalnih globusa jedan i jedini. Pored takvog učinka, bilo bi lepo da do kraja karijere ostvari još 23 koraka. Mada, svaka naredna pobeda na sadašnjih 63, budi nadu. Pogotovo ako se zna da je Austrijanac prošle sezone zabeležio 13 trijumfa, a da je ovu započeo sa pet! Pred njim je do kraja sezone još 14 trka u tehničkim disciplinama, pa je realno da upiše i bar šest-sedam pobeda. Ako bi narednu dočekao sa 70 trijumfa, mogao bi do Olimpijskih igara u Kini (Peking 2022), uz dobro zdravlje, da stigne i prestigne Stenmarka.

U ovoj priči nedostaje nam još samo najmlađa – Mikaela Šifrin. Po mišljenju mnogih i najveća kandidatkinja da obori Ingemarov rekord. Samo nebo zna kakve su u ovom trenutku njene krajnje mogućnosti. Ipak, i sam Stenmark je nedavno izjavio da se neće začuditi ako baš Šifrinova prva probije barijeru od 100 pobeda u Svetskom kupu! Pošto je sa 23 godine i deset meseci stigla do broja od 51, onda je „stotka” dostižna? Možda ne do Pekinga, ali godinu-dve posle Igara u Kini, sigurno. Ako je posluži zdravlje, već do 30 godine, Mikaela bi mogla da okrene i novu stranicu u životu, pa da počne da razmišlja u nekom drugom smeru, o porodici i potomstvu.

A kako god se završi ova priča, jedno je jasno. Ingemar Stenmark ostaće zlatnim slovima upisan u istoriji skijanja. Ko god nadmaši njegov rekord, biće prvi na večnoj listi i imaće o čemu da priča unucima. A i mi o čemu da pišemo…

*Sve ekskluzivne intervjue i tekstove iz SK Paketića pronađite OVDE.

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Mikro

Sjajno Igore, bravo i hvala!

Odgovori 13 0

* Sva polja su obavezna

Parisu pobeda i Globus u superdžiju

Parisu pobeda i Globus u superdžiju

Parisu pobeda i Globus u superdžiju

Dominik Paris (29), svetski šampion u superveleslalomu, pobedom na finalu Svetskog kupa u Andori, osvojio je prvi put u karijeri i Kristalni globus u toj disciplini.

Novo čudo Šifrinove - Globus i u superveleslalomu!

Novo čudo Šifrinove - Globus i u superveleslalomu!

Novo čudo Šifrinove - Globus i u superveleslalomu!

Mikaela Šifrin (24) je pobednica Svetskog kupa u superveleslalomu, pošto je na finalu u Andori zauzela četvrto mesto, što joj je bilo dovoljno da sačuva prvu poziciju u generalnom plasmanu.
Loading...