Sarah Crabill, Getty Images Sport

Blog ostalo

06.01.2019 | 10.00

"Bokser se teško stvara, a gubi preko noći"

Selektor bokserske reprezentacije Crne Gore Boško Drašković ni sam sigurno ne zna koliko je puta sam sebi rekao, nije važno koliko jako možeš da udariš, nego koliko udaraca možeš da primiš i nastaviš dalje.

Boško Drašković

Privatna arhiva

Stariji ljudi kažu da iver ne pada daleko od klade. U ovom slučaju snaga ili ti klada je legendarni Ratko Drašković koji je kao omladinac osvojio zlato na Evropskom šampionatu, ubrzo posle toga odlučio da se otisne u profesionalne vode, a prošle godine postao najstariji borac u istoriji koji je stigao do titule svetskog prvaka. Ratko je sa 52 godine osvojio pojas u WBU verziji. Valjda je svima jasno da kvalitet verzije i prestižnost iste nije bitna u ovom trenutku, koliko je bitan mladalački duh i hrabrost Ratka Draškovića.

Sin, ili ti iver, Boško je kao prvu igračku dobio rukavice, pa je nekako bilo i logično da se i on nađe u ringu. Tako je i bilo. Sa 12 godina je počeo da se bavi plemenetiom veštinom, zaljubio se u jedan od najtežih i najnapornijih sportova, a ostvario je fantastične rezultate u olimpijskom boksu. Borio se u srednjoj i polusrednjoj kategoriji, imao je priliku da se bori sa nekim od najboljih boksera planete, koji su kasnije osvajali šampionske pojaseve u profesionalnim vodama.

Selektor Crne Gore je pet puta bio učesnik Evropskog prvenstva i isto toliko puta učesnik Svetskog šampionata. Osvojio je peto mesto u Evropi. Godine 2012. je uspeo da izbori plasman na Olimpijske igre u Londonu. Osvojio je zlatnu medalju na Mediteranskim igrama u Peskari, bio je najbolji bokser prestižnog turnira „Beogradski pobednik“, kao i prestižnog Memorijanog turnira „Mate Parlov“, karijeru je završio sa 120 međunarodnih borbi, a poslednja, odnosno oproštajna je imala humanitarni karakter. Drašković se borio protiv Džemala Bošnjaka iz Bosne i Hercegovine, a kompletan prihod od ovog meča bio je namenjen lečenju šestogodišnje Sofije Šušić iz Nikšića.

Boško Drašković

Privatna arhiva

Kada pogledam unazad moram da priznam da sam ponosan na sve što sam uradio u ringu kao borac. Bilo je mnogo odricanja, mnogo rada, mnogo žrtvovanja, ali sve se isplatilo. Možda bih jedino mogao da žalim što nisam uspeo da stignem do većeg broja medalja na velikim evropskim i svetskim takmičenjima, ali konkurencija je zaista bila paklena. U mojoj kategoriji su bili asovi kakvi su Jegor Mehoncev, Adilbek Nijazimbetov, Oleksandar Usik, Tejmur Mamadov, Artir Beterbijev, Kalum Smit, Sergej Karnejev, u nešto lakšoj kategoriji je bio Vasil Lomačenko. Svaki meč je bio finale, svaki meč i pobeda je bio ravan osvajanju medalji. Na svakom takmičenju su odlučivale nijanse. Nisam bio miljenik fortune na pojedinim takmičenjima, ali definitivno nemam razloga da žalim kada pogledam unazad, naprotiv“, rekao je Boško Drašković za Sport Klub i nastavio, „Znam da je sledeće pitanje zašto se nisam opredelio za profesionalne vode? Odgovor je da i nije baš tako. Borio sam se u Sveskoj ligi za klub Milano čije su generalni sponzori bili Dolče i Gabana. Imao sam sjajan skor, najbolji od svih boksera u svojoj kategoriji, ali jednostavno mene profesionalne vode nisu privlačile. Želeo sam da ostanem u plemenitoj veštini u pravom smislu te reči. Stigla je ponuda da budem selektor, neposredno po završetku fakulteta, okačio sam rukavice o klin kada su borbe u pitanju i prihvatio se jako zahtevnog i izazovnog projekta. Cilj projekta je da Crna Gora dobije borca na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine“.

Nakon dve godine rada, tim u sastavu selektor Boško Drašković i treneri Nikola Ružić iz Boserskog kluba Budva i Dragan Đuričković iz Bokserskog kluba Podgorica odradili su daleko više od očekivanog.

Krenuli smo od nule. Dobro, ne baš od nule. Imali smo i imamo sjajnu devojku Tamaru Radunović koja je bila peta na seniorskom šampionatu Evrope i koja još ima šanse da se nađe na Olimpijskim igrama u Japanu, ali je nezahvalno stavljati joj pritisak i breme na leđa. Ona je veliki borac i daće sve od sebe da stigne do cilja. Biće joj potrebno i malo sreće“, rekao je selektor Crne Gore i nastavio, „Dobro treba zapamtiti imena koja slede: Bojana Gojković, Petar Liješević, Miloš Krasnići, Milovan Sekulović, Nenad Marković, Eldin Alković, Viktor Mihajlović, Pavle Božović. U pitanju su borci koji su za dve godine u mlađim selekcijama napavili čudo. Bojana Gojković je donela zlato sa Evropskog prvenstva, a Petar Liješević bronzu. Bojana je doživela samo jedan poraz u karijeri. Ostali borci su suvo zlato kada je crnogorski boks u pitanju. Mnogo bi nam prostora trebalo da nabrojimo sve uspehe koje su ostvarili na velikim evropskim i svetskim takmičenjima, na velikim i prestižnim međunarodnim turnirima. Na njima leži budućnost boksa u Crnoj Gori. Naravno da bih voleo da svi odu na Olimpijske igre u Pariz, ali sam svestan da je to jako teško gotovo nemoguće. Međutim, siguran sam da će Crna Gora imati boksera na najvažnijoj planetarnoj sportskoj smotri. Samo je bitno da održimo nivo energije koji imamo sada“.

Boško Drašković

Privatna arhiva

Na pitanje od čega to zavisi, Drašković je naglasio:

Sve je krenulo jako dobro. Za dve godine smo uradili mnogo više nego što smo planirali. Pozitvna energija i hemija se osećaju u vazduhu. Imamo podršku Saveza, imamo podršku Crnogorskog olimpijskog komiteta, Ministarstva za sport, imamo medijsku podršku. Verujem, tačnije rečeno ubeđen sam da će tako biti i u narednom periodu. Ponovo se priča o boksu kao sportu koji ima budućnost i perspektivu, ali sada je najvažnije da ostanemo staloženi i jaki. Ne smemo da dozvolimo da poletimo. Bivši selektor, koga sam već spomenuo tokom priče, Dragan Đuričković, je stvorio čitavu plejadu vrhunskih boksera, ali su gotovo svi iz ovih ili onih razloga stali i nisu ostvarili ono što su mogli i što se od njih očekivalo“.

Pitanja nije bilo potrebno postavljati Drašković je nastavio monolog.

Boksera je jako teško stvoriti. Potrebno je mnogo truda, rada i odricanja za to. Ono što je opasno u boksu kao sportu, je što boksera kojeg stvarate godinama možete da izgubite preko noći. Motiv je ključna stvar na putu ka cilju uz pozitivnu energiju. Ako borac izgubi motiv, ako izgubi energiju, ako počne da se pita da li su sav trud, rad i odricanja vredni toga, jako često se dešava, da se donese odluka da se ring napusti“.

Plejada talentovanih boksera od kojih su u ovom trenutku u centru pažnje Bojana Gojković devojka koja je osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu za mlade u Rusiji i Petar Liješević koji je stigao do bronze, u seniorke vode ulaze tek posle Olimpijskih igara u Tokiju.

Boško Drašković

Ministarstvo sporta Crne Gore

Ponavljam još jednom. Iz dubine duše se nadam da će sve ostati kao što je sada i da ćemo da nastavimo sa napretkom koji je ostvaren u protekle dve godine. U tom tempu i ritmu, postoji osnova, postoji optimizam i to veliki da se nadamo da će Crna Gora imati borca na Olimpijskim igrama u Parizu. Stariji ljudi kažu da ne smeš da razmišljaš o strahovima jer ono čega se plašiš to se i desi. Zato ja i moj tim verujemo da ćemo zadržati energiju i motivaciju, da ćemo izgurati projekat do kraja, da ćemo imati boksera u Parizu. Ekipa sa kojom radimo, uveren sam neće dozvoliti da ogroman rad i trud koji su uložili do sada, ostave iza sebe preko noći. U pitanju su mladi ljudi koji poseduju ogroman potencijal, čestitost, inteligenciju, predanost. Iskreno, milina je raditi sa trenerima i borcima sa kojima imam priliku da sarađujem kao selektor. Uspeli smo da stvorimo pravu porodičnu atmosferu, a iz te porodice, neko će otići u Pariz, siguran sam u to“, rekao je Drašković i dodao, „Najbolji primer da se preko trnja može stići do zvezda su Dejan Dinamit Zlatičanin i Nikola Sjekloća. Nikola se nekoliko puta borio za svetsku titulu, ali nije uspeo da se popne na tron. Zlatičanin je napravio čudo nad čudima. Postao je prvi bokser sa prostora stare Jugoslavije koji je posle Mate Parlova uspeo da osvojio titulu prvaka sveta u najprestižnijoj WBC verziji. On bi morao da bude uzor mladim bokserima sa kojima radimo. On je primer da bokser nikada ne odustaje i da nije važno koliko jako možeš da udariš, nego koliko udaraca možeš da primiš i nastaviš dalje. I on je imao dileme, da li sve što je uradio, svega čega se odrekao vredno toga, ali ispostavilo se da jeste“.

Drašković je tokom razgovora više puta naglasio da je njegova uloga da kao selektor bira najbolje borce, a da najveće zasluge za uspehe koji su ostvareni pripadaju trbivšem selektoru u treneru u Boskerskom klubu Podgorica.

Nama jedino ostaje da dobro zapatimo imena koje je naveo selektor Boško Drašković: Bojana Gojković, Petar Liješević, Miloš Krasnići, Milovan Sekulović, Nenad Marković, Eldin Alković, Viktor Mihajlović, Pavle Božović. Neko od njih, će sigurno biti učesnik Olimpijskih igara u Parizu. Raskoš potencijala su već pokazali, a sada ima nedostaje samo iskustvo i malo sreće. S obzirom na to da sreća prati hrabre, a da su bokseri iz Crne Gore pokazali da imaju srce, da nemaju straha, jasno je da bi fortuna trebalo da ih pogleda.

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Andromero

I to mi je neka plemenita veština. Biju se, dodiruju se onim znojavim telima.

Odgovori 0 14

* Sva polja su obavezna

EI: Bez medalja za Srbiju trećeg dana u Minsku

Autor

EI: Bez medalja za Srbiju trećeg dana u Minsku

EI: Bez medalja za Srbiju trećeg dana u Minsku

U Minsku je završen treći dan takmičenja na Evropskim igrama. Najznačajniji rezultat za Srbiju je zabeležio bokser Vladan Babić koji se plasirao u četvrtfinale.

Drašković za SK: Ne odričemo se Japana

Drašković za SK: Ne odričemo se Japana

Drašković za SK: Ne odričemo se Japana

Selektor bokserske reprezentacije Crne Gore Boško Drašković ističe da njegov borac Stefan Savković nije krenuo na Evropske igre samo da bi tamo učestvovali.
Loading...