SK

Blog ostalo

05.03.2019 | 13.30

Jovančević za SK: Ni ne sećam se skokova

Strahinja Jovančević je u Glazgovu pomerio granice srpske atletike. Osvojena bronza na Evropskom prvenstvu u dvorani potvrda je da se radi o velikom talentu. Oboren državni rekord pokazao je da je Strahinja izgubio strah.

Strahinja Jovančević

Ian MacNicol Getty Images Sport

Nedelja. Finale skoka udalj u Glazgovu. S nestrpljenjem se čeka. Govori se o Ivani Španović. Očekuje se treće zlato. Kroz šapat se spominje da Srbija ima predstavnika i u muškoj konkurenciji. 

Ali već posle prve serije javlja se ideja da bi upravo Strahinja Jovančević mogao da donese prvu medalju srpskom timu. Posle pete to je već bilo izvesno.

Strahinja Jovančević osvojio je bronzu na Evropskom prvenstvu u dvorani, pošto je u Glazgovu postavio novi nacionalni rekord u skoku udalj - 8.03 metara.

„Mislim da još nisam potpuno svestan da su se neki od mojih snova ostvarili. Nisam spavao prethodnih noći i osmeh mi ne silazi sa lica“, kazao je Strahinja na početku razgovora za Sport Klub.

Strahinja je imao sjajnu seriju skokova, čak pet ispravnih i samo jedan prestup. Rekord je postavio u petom pokušaju.

„Ja se svojih skokova ni ne sećam, što je zapravo dobra pojava kod atletičara kada ostvare lične rekorde. To znači da sam bio potpuno fokusiraniran i da je samo radila po automatizmu nesvesna strana mozga u tom trenutku.“

Iako je posle prvog skoka (7.79) zauzimao treću poziciju, u jednom momentu je pao i na peto mesto.

„Nisam strahovao, bio sam spreman da se borim za medalju. Zapravo onog trenutka kada sam spao na petu poziciju pred tu petu seriju dobio sam snagu da dam sve od sebe. Zaista volim duele i prihvatio sam izazov tih momaka i mogu slobodno reći da sam zbog njih preskočio magičnih 8 metara.“

U izjavi neposredno po okončanju finala, Jovančević je istakao da je oduvek vreovao u sebe...

„Znam koliki sam talenat, znam da mnogi ljudi veruju u moje sposobnosti, znam koliko sam naporno trenirao, koliko sam napredovao i koliko sam vodio računa o svakom detalju sportskog života i to je ono što mi daje sigurnost. Motivaciju mi daje taj prelepi osećaj koji imam kada sam deo svetske atletske elite, kada sam deo nekog velikog takmičenja. Ta borba između mene i ostalih takmičara, i navijanje publike, to obožavam. Jednostavno volim borbu“, pojašnjava 26-godišnji atletičar.

Prethodni rekord u vlasništvu Daniela Jahića bio je star 20 godina (8.02m). Na pitanje šta je za njega predstavljala atletika pre dve decenije, Jovančević je odgovorio:

„Pre 20 godina me je otac/trener polako uvodio u svet atletike, al tada je za mene uglavnom atletika bila kao i za svu decu u tim godinama, jednostavno takmičenje u tome ko je najbrži ili ko može najviše skoči ili baci neki kamen. Ovo je velika odskočna daska koja će mi otvoriti mnoge velike mitinge i velika takmičenja. Sada sam video da je "sve ovo normalno" i da mogu to da opet učinim.“

A upravo je otac Milorad bio razlog zbog kojeg se Strahinja odlučio za „kraljicu sportova“.

„Moj otac je bio skakač udalj i još od malena me je dovodio na stadione kako bih se takmičio u atletici. Međutim ipak sam prvo počeo sa fudbalom, kao i većina dečaka u Srbiji, i njime sam se bavio do negde 12. godine. Prebacio sam se na atletiku i počeo ozbiljnije da treniram od 18. godine. Skok udalj, pored sprinta, se prirodno postavio kao moja glavna disciplina jer sam u njoj bio najtalentovaniji i imao sam najviše perspektive.“

Na Evropskom prvenstvu u Glazgovu savete mu je davao i Goran Obradović, trener Ivane Španović.

„Ivana je neverovatna inspiracija. Ono što je ona uradila sve do sada verovatno niko neće ponoviti u srpskoj atletici u narednih nekoliko decenija. Imamo super odnose, često mi pomaže, a čak sam i ove zime odradio par treninga sa njom uz pomoć njenog fantastičnog trenera Gorana Obradovića.“

Osvajanjem evropske bronze, Jovančević je na najbolji mogući način završio sezonu u dvorani. A još veći izazovi čekaju ga na otvorenom.

„Zimska sezona je završena ovim dvoranskim prvenstvom, sledi jedna kratka pauza pa pripreme za letnju sezonu koja će biti jedna od najdužih ikada jer je Svetsko prvenstvo u Dohi tek krajem septembra, početkom oktobra. Cilj je da u formi budem na nekom od jakih internacionalnih mitinga, kako bih ostvario normu za to Svetsko prvenstvo, a drugi da budem maksimalno spreman i za planetarni šampionat.“

Strahinja Jovančević

Ian MacNicol Getty Images Sport

Dok se sprema za nove izazove na stazi, srpski rekord sprema i poslednje ispite na Ekonomskom fakultetu.

„Studiram Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i evo već dve godine sam apsolvent. Nadam se da ću uspeti da diplomiram do kraja godine. Ostalo mi je još nekoliko ispita iz letnjeg semstra, jer sam tada najviše aktivan u atletici, kako zbog priprema tako i zbog zgusnutog rasporeda takmičenja koja su mi u tom periodu.“

Na kraju smo 26-godišnjeg atletičara pitali i koliko mu prija interesovanje medija posle velikog uspeha.

„Meni prija, volim i javnost i publiku, oni mi daju neku vrstu motivacije. Dokle god oni budu navijali za mene, to će mi samo biti još jedan vetar u leđa, a ni malo pritisak, jer mene mogu samo da me opterete moja očekivanja.“

Komentari (8)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Back in Black

I ja sam u subotu bio na svadbu i pola je se ne secam.

Odgovori 12 2

Keti

Idi onda ponovo!

4 0

Mastoor

Па да, нек направе репризу свадбе, пошто се већина слабо сећа.

2 0

* Sva polja su obavezna

Tirnanićeva i Boško Kijanović šampioni Balkana

Autor

Tirnanićeva i Boško Kijanović šampioni Balkana

Tirnanićeva i Boško Kijanović šampioni Balkana

Reprezentativci Srbije osvojili su dve zlatne, srebrnu i dve bronzane medalje tokom prvog dana Balkanskog šampionata u rumunskom Klužu.

Gardaševićeva treća u Zagrebu

Autor

Gardaševićeva treća u Zagrebu

Gardaševićeva treća u Zagrebu

Talentovana Milica Gardašević osvojila je treće mesto u skok udalj na “Hanžekovićevom memorijalu” u Zagrebu. Srpska reprezentativka u petoj seriji doletela je na 6,60 metara, što je njen najbolji rezultat u ovoj sezoni.
Loading...