Getty Images / Christopher Lee

Blog ostalo

25.04.2019 | 13.20

Leteći Holandez

Autor

Posle sjajne igre i pobede Ajaksa nad Realom u revanš meču osmine finala Lige šampiona, engleski komentator Džo Morison je na Tviteru, uz postavljenu sliku najveće holandske fudbalske legende, prokomentarisao taj trijumf ‚Kopljanika‘ u Madridu rečima: “Da je samo Johan Krojf živ da vidi ovo”.

Johan Cruyff

Allsport UK /Allsport

Možda je čovek kojeg su na vrhuncu igračke karijere nazivali ‚Letećim Holanđaninom‘ i ‚perjanicom totalnog fudbala‘ negde tamo gore zaista uživao u trijumfu svoga prvog kluba nad najvećim rivalom njegove druge ljubavi u Španiji… Ali je gotovo izvesno da, i pored briljantne večeri na “Santijago Bernabeu”, ni ta, baš kao ni neke buduće generacije amsterdamskog kluba nikada neće dostići kvalitet i slavu tima koji je početkom sedamdesetih godina prošlog veka dominirao ‚Starim kontinentom‘. I to stoji iako je Ajaks otišao korak dalje, posle ‚kraljevskog kluba‘ je eliminisao i Juventus i sada ga čeka dvomeč sa Totenhemom u polufinalu Lige šampiona.

A predvodnik tog najmoćnijeg tima Ajaksa je napustio ovaj svet pre tri godine, 24. marta 2016. u Barseloni, čijem najvećem klubu je dao toliko mnogo i gde je, po vlastitoj želji, i sahranjen. Iako je gotovo polovinu života proveo u glavnom gradu Katalonije, as koji je u prvoj polovini sedamdesetih godina XX veka bio bez sumnje najveći fudbaler naše planete će zauvek uživati status ikone u rodnom Amsterdamu i otadžbini Holandiji. Stadion u gradu na reci Amstel danas nosi naziv „Arena Johana Krojfa“, što je samo jedan od primera kako su se finansijski centar Holandije i njegov prvi klub Ajaks odužili nekadašnjem siromašnom mladiću koji je zauvek upisao Amsterdam na fudbalsku mapu sveta. Stanovnici zemlje lala, vetrenjača i kanala su oprostili Johanu što je, po vlastitom priznanju, 2010. u finalu Svetskog prvenstva u Južnoj Africi navijao za Španiju protiv Holandije, čiju je selekciju baš on 36 godina ranije odveo prvi put u njenoj istoriji na završni meč jednog Mundijala (u Saveznoj Republici Nemačkoj).

Krojfa su smatrali fudbalskim genijem, koji je, pored brzine, šuta, driblinga i pasa, posedovao i onu, samo retkima datu sposobnost da na terenu pronalaze sjajna rešenja kad se to najmanje očekuje. Zbog toga ga mnogi stavljaju u isti rang sa najvećim majstorima igre, Peleom, Maradonom, Mesijem, a opravdanje za ovako visoku ocenu njegovog dela nalaze ne samo u Holanđaninovim nespornim vrhunskim igračkim vrednostima, već i trofejima i priznanjima koje je osvojio. Čovek čiji zaštitni znak na terenu je bio dres sa brojem 14 je tokom igračke karijere sa Ajaksom uzeo tri uzastopna trofeja Kupa šampiona (1971, 1972, 1973) ali isto toliko puta dobio i “Zlatnu loptu”(1971, 1973, 1974).

‚Leteći Holandez‘ pripada onom, ne baš velikom krugu fudbalskih asova koji su se dokazali i u treneskom poslu. Barselonu je sa klupe predvodio 1992. u njenom prvom uspešnom pohodu na najvažniji pehar evropskog klupskog fudbala i tako postao jedan od šestorice ljudi (uz Miguela Munjoza, Đovanija Trapatonija, Franka Rajkarda, Karla Ančelotija i Pepa Gvardiolu) koji se mogu pohvaliti time da su osetili slast trijumfa u Kupu (Ligi) šampiona i kao igrači i kao treneri.

Johan Cruyff

Anton Want/Allsport

Naravno, Johan je do kraja života žalio za jedinim neosvojenim velikim peharom – titulom svetskog šampiona. Bio je 1974. vrlo blizu ostvarenju tog cilja ali je – poput jednog drugog fudbalskog velikana Mađara Ferenca Puškaša 20 godina ranije – imao tu nesreću da mu je poslednja prepreka na putu ka Olimpu bila Savezna Republika Nemačka, reprezentacija koja je posedovala umeće da u najvažnijem meču Mundijala pobeđuje objektivno kvalitetnijeg protivnika.

Iako oskudnog obrazovanja znao je da iskoristi svoju harizmu i poziciju superzvezde u medijima, pa je tako nekonvencionalnim načinom komunikacije znatno doprineo promeni dotadašnjeg odnosa javnosti prema fudbalerima. Njegovi stavovi, kao i način na koji ih je saopštavao, nisu se često dopadali drugima ali taj – kako se mnogima činio - tvrdoglavi, ekscentrični, a ponekad i prepotentni fudbalski superstar nije, ni po cenu negativnih posledica, odustajao od ideja u koje je iskreno verovao. Mada je, zbog siromaštva sa kojim se suočavao u detinjstvu, izuzetno vodio računa o novcu, Krojf je iz političkih motiva odbio da pređe u Real, tačnije realizuje već postignuti načelni dogovor Ajaksa i ‚kraljevskog kluba‘ o transferu najboljeg ‚Kopljanika‘ u redove tada šestostrukog šampiona Evrope.

Pošto nije voleo politiku španskog dikatatora Franka, čije ime je bilo povezivano sa privilegijama i uspesima Reala, odlučio je da prihvati ponudu u to vreme slabije i manje atraktivne Barselone, pa se za sumu od današnjih 1.060.300 evra 1973. godine preselio u najveći grad Katalonije. Brzo se srodio sa novom sredinom, zbog čega je – iako ateista - tek rođenom sinu dao ime (Žordi) sveca zaštitnika Katalonije. Španske vlasti koje su u to vreme suzbijale svaku katalonsku posebnost nisu želele da prihvate ovakvo ‚jeretičko‘, ime ali je Krojf rešio problem tako što je malom Žordiju izvadio rodni list u Holandiji.

Najveći holandski fudbaler došao je na ovaj svet 25. aprila 1947. godine u Amsterdamu, nedaleko od Ajaksovog stadiona. Otac Hermanus Kornelijus je bio veliki zaljubljenik u fudbal, pa je tako mali Johan vrlo rano ušao u svet tog sporta. Posle očeve smrti 1959. godine porodica Krojf se našla u teškoj materijalnoj situaciji, zbog čega se majka Petronela Bernarda Drajer zaposlila kao spremačica na Ajaksovom stadionu. Njen sin je do 15 godine u pionirima tog amsterdamskog kluba uporedo trenirao fudbal i bejzbol, ali se onda opredelio za sport koji će mu doneti novac i slavu. 

You Tube


Johanov veliki talent nije mogao da prođe nezapaženo, pa je vrlo brzo došao do najboljeg tima ‚Kopljanika‘ čije je vođenje sredinom šezdesetih godina prošlog veka preuzeo trenerski inovator Rinus Mihels. Taj stručnjak je sa talentovanim momcima iz amsterdamskog tima počeo da stvara novi stil igre, koji će kasnije ući u istoriju kao totalni fudbal. Krojf je svoju prvu od osam titula sa Ajaksom u holandskom prvenstvu uzeo 1966. a u decembru te godine do tada u Evropi gotovo potpuno anonimni amsterdamski klub je u osmini finala Kupa šampiona odigrao dva velika meča sa Liverpulom. Mihelsovi fudbaleri su u prvom duelu, odigranom po gustoj magli na njihovom terenu, prosto pregazli ‚Redse‘ sa 5:1, a tada 19-godišnji Johan je tom neočekivanom trijumfu doprineo sa jednim pogotkom i nekoliko asistencija. U revašu na “Enfildu”je bio dvostruki strelac u remiju (2:2) koji je odveo tim iz grada sa reke Amstel među osam najboljih timova ‚Starog kontinenta‘.

Ajaks nije uspeo da preskoči narednu prepreku čehoslovačku Duklu, ali je ekipa narednih sezona sazrevala i jačala, čemu je svakako doprineo i dolazak iskusnih pojačanja, poput jugoslovenskog internacionalca Velibora Vasovića. Konačno 1969. ‚Kopljanici‘ su stigli do svog prvog velikog finala u Kupu šampiona gde ih je 20. maja u Madridu čekao Milan. Iskusni italijanski tim je te večeri bio bolji od Mihelsovih izabranika (4:1), a 22-godišnji Krojf je na kraju te 1969. utehu za taj bolni poraz našao u činjenici da je bio proglašen za holandskog fudbalera godine. Mnogo više razloga za zadovoljstvo imao je dve godine kasnije, pošto je njegov klub, nakon trijumfa nad Panatinaikosom na londonskom “Vembliju” (2:0) 2. juna 1971. najzad postao šampion Evrope, a on dobio svoju prvu “ Zlatnu loptu” kao najbolji fudbaler ‚Starog kontinenta‘.

Mada je nakon ovog trijumfa Rinusa Mihelsa – koji je otišao u Barselonu – na klupi Ajaksa zamenio rumunski trener Štefan Kovač, protagonisti ‚totalnog fudbala‘ predvođeni ‚Letećim Holanđaninom‘ su nastavili da haraju fudbalskom Evropom. Titula šampiona ‚Starog kontinenta‘ je odbranjena u Roterdamu 31. maja 1972. kada je Krojf sa dva pogotka u drugom poluvremenu finalnog meča otključao ‚katanac‘ Intera. Naredne 1973. godine u odlučujućem meču odigranom na beogradskoj “Marakani” pao je još jedan italijanski tim – Juventus (1:0), posle čega je prva zvezda amsterdamskog kluba potražila nove izazove u Barseloni, a najslavniji Ajaksov tim otišao u istoriju.

Krojf sa reprezentacijom sve do Svetskog prvenstva 1974. nije imao uopšte uspeha kao sa Ajaksom. ‚Lale‘ se nisu plasirale na završni turnir Kupa evropskih nacija 1972. pošto su takmičenje u kvalifikacionoj grupi završile kao drugoplasirana reprezentacija iza pobednika Jugoslavije, koja ih je u međusobnim duelima savladala u Splitu i osvojila bod u Roterdamu. Ipak, na Mundijalu u Saveznoj Republici Nemačkoj sve kockice su se konačno složile, pa su Holanđani demonstrirajući totalni fudbal stigli do meča za titulu u kome im je 7. jula na Olimpijskom stadionu u Minhenu protivnik bio selekcija domaćina. Kada je, nakon prekršaja nad Krojfom, Neskens na startu meča pogotkom sa bele tačke doveo goste u vođstvo izgledalo je da su grogirani Nemci u nokdaunu, a Holanđani na dobrom putu da se popnu na svetski tron. Usledio je, međutim, dobro poznati preokret ‚Pancera‘ (2:1) koji su se na kraju radovali drugoj tituli svetskih šampiona, dok je najbolji igrač Mundijala, zajedno sa svojim drugovima, razočaran tugovao zbog propuštene prilike da se rezultatski potvrdi tadašnja igračka dominacija ‚Lala‘ na našoj planeti.

You Tube


Johan je želeo da se za taj neuspeh iskupi na završnom turniru narednog Kupa evropskih nacija 1976. godine, ali je favorizovana selekcija svetskih vicešampiona u polufinalu u Zagrebu neočekivano posle produžetaka poklekla pred autsajderima iz Čehoslovačke (1:3). Bio je to, kasnije će se pokazati, poslednji nastup ‚Letećeg Holandeza‘ u dresu sa državnim grbom na nekom velikom takmičenju. Iako je predvodio ‚Lale‘ u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1978. Krojf nije otputovao u Argentinu sa obrazloženjem “da ne želi da igra u zemlji u kojoj vlast drži vojna hunta”. Mnogo godina kasnije je sam doveo u pitanje verodostojnost te verzije pošto je ispričao priču da nije otputovao na šampionat u Južnoj Americi “zbog straha za bezbednost svoje porodice, kojoj je godinu dana uoči Mundijala prećeno kidnapovanjem”. Bez obzira na to koji su bili stvarni razlozi Krojfovog neigranja u Argentini, on je izostankom sa tog šampionata propustio poslednju priliku da osvoji titulu koja mu je nedostajala. Holanđani su i bez svog najboljeg igrača ponovo stigli do finala gde su još jednom zaustavljeni od selekcije domaćina (1:3), a mnogi smatraju da bi sa njim u timu trijumfovali u tom nadmetanju sa Argentincima u Buenos Ajresu.

Izgledalo je da će fudbalski genije iz Amsterdama i u dresu Barselone nastaviti da uzima trofeje kao što je to činio u Ajaksu. Već u prvoj sezoni (1973/74) bio je ključni čovek u osvajanju titule šampiona Španije koja je nakon 14 godina čekanja vraćena na “Nou Kamp”. U narednim sezonama su, međutim, izostali očekivani uspesi u Evropi, a i zbirka domaćih trofeja obogaćena je samo jednim peharom Kupa kralja. Prvi rastanak sa Barsom usledio je 1978. nakon čega je Krojf dve sezone proveo u SAD gde je nastupao za tamošnje klubove Los Anđeles i Vašington.

Po povratku u Evropu imao je jednu kratku epizodu u španskom Levanteu, da bi se zatim nočekivano vratio u Ajaks. Najveći igrač amsterdamskog kluba u njegovoj istoriji je sada već u veteranskim godinama predvodio ‚Kopljanike‘ do dve nove titule šampiona Holandije (1982. i 1983.) i jednog trofeja nacionalnog Kupa, a onda je – ponovo neočekivano – odlučio da blistavu karijeru okonča u dresu najvećeg Ajaksovog rivala – Fejenorda. I sa timom iz Roterdama se 1984. popeo na šampionski tron, pa je nakon upotpunjavanja svoje zbirke trofeja devetom titulom šampiona Holandije, zadovoljan stavio tačku na profesionalno igranje fudbala.

Krojf je ostao profesionalno vezan za sport koji ga je proslavio, a trenersku, baš kao i nekada igračku karijeru, započeo je u Ajaksu. Iako bez iskustva u novom poslu uspeo je da kao šef stručnog štaba donese ‚Kopljanicima‘ dva nova trofeja Kupa Holandije (1986. i 1987.) ali i još jedan evropski pehar. Sa svojom najvećom legendom na trenerskoj klupi tim iz Amsterdama je 13. maja 1987. u Atini savladao lajpcišku Lokomotivu u finalu Kupa pobednika kupova (1:0), što je bio prvi evropski trofej tog kluba nakon 14 sušnih godina. Johan bi verovatno sa Ajaksom došao i do titule šampiona Holandije da se nije, još jednom neočekivano, u maju 1988. po drugi put u životu iz Amsterdama preselio u Barselonu.

You Tube


Razlog za taj kasnije će se pokazati trajni prelazak iz rodnog grada u centar Katalonije bio je poziv čelnika kluba sa “Kamp Noua” nekadašnjoj superzvezdi tima sa kojim je pre 14 godina osvojena pretposlednja titula šampiona Španije. Barsa je sada bila u velikoj krizi, a njeni vodeći ljudi su verovali da nekadašnji igrački genije poseduje harizmu ali i trenersko znanje da je vrati na vrh Primere i povede ka željenim evropskim trofejima.

Čovek koji je u istoriju ušao kao najbolji protagonista ‚totalnog fudbala‘ odlučio je da kao trener reformiše Barseloninu fudbalsku filozofiju, tačnije da forsira prepoznatljivi sistem igre koji će dobiti naziv ‚tiki-taka‘. Krojfova ideja je bila da lopta bude što je više moguće u nogama igrača njegovog tima kako bi se postigao gol više od protivnika, a rival onemogućio da organizuje opasne napade. Osnovao je fudbalski internat “La Masiju” i insistirao da se već pomenuti sistem igre primenjuje u svim Barsinim kategorijama, od petlića pa do seniorskog tima. Taj Krojfov izum postao je njegova najveća zaostavština u klubu sa “Kamp Noua“, pošto je ‚tiki-taka‘ uz određene modifikacije i danas način igre aktuelnog šampiona Španije.

Johan je već 1989. ostvario svoj prvi veliki trenerski uspeh sa klubom iz grada Antonija Gaudija. Dve godine nakon trijumfa sa Ajaksom i i sa Barselonom je uzeo pehar namenjen osvajaču Kupa pobednika kupova. U finalu je 10. maja savladana Sampdorija (2:0), a malo ko je tada mogao da pretpostavi da će se isti rivali nakon samo tri godine sastati u odlučujućem meču još važnijeg takmičenja – Kupa šampiona. Prva od četiri uzastopne titule šampiona Španije stigla je na “Kamp Nou“ 1991, ali je te godine trostruki osvajač “Zlatne lopte” jedva preživeo težak infarkt, posle kojeg je morao da se podvrgne operaciji na otvorenom srcu.

Krojf je platio cenu višedecenijskoj zavisnosti od duvana. Tokom igračke karijere pušio je tri-četiri kutije cigareta dnevno, pri čemu je posebno uživao da u poluvremenu i nakon završetka utakmice u svlačinioci pred saigračima zapali jednu. Posle tog upozoravajućeg udara nervozu je smirivao lilihipom i u brojnim TV spotovima je vodio antipušačku kampanju, a svoj raniji odnos prema pomenutom poroku je prokomentarisao rečima:

Johan Cruyff

Gary M. Prior/Getty Images

Fudbal mi je dao sve u životu, duvan mi je skoro sve odneo“.

Naredne 1992. oporavljeni Holanđanin na privremenom radu u Barseloni je ostvario najveći uspeh u trenerskoj karijeri. Do njega je tog 20. maja stigao na onom istom stadionu “Vembli” na kojem je 21 godinu ranije po prvi put kao igrač osetio radost osvajanja Kupa šampiona. Pogodak Kumana u 111. minutu produžetka finalnog meča sa Sampdorijom doneo je Barsi prvu od pet do sada osvojenih titula najboljeg tima ‚Starog kontinenta‘, a Krojfa uvrstio na spisak fudbalskih besmrtnika koji su i kao igrači i kao treneri trijumfovali u tom takmičenju. Najveći gubitnik te londonske večeri bio je jugoslavenski stručnjak Vujadin Boškov jer je i u svom drugom, a kasnije će se pokazati i poslednjem finalu Kupa šampiona, ostao praznih šaka.

Kada se Barelona 1994. ponovo plasirala u finale sada već transformisane Lige šampiona činilo se da nekadašnji fudbalski superstar iz Amsterdama ima dobre izglede da po drugi put kao trener osvoji prestižni ušati pehar. Tim sa “Kamp Noua” je 15. maja u Atini ušao kao favorit u odlučujući duel sa Milanom ali se klub sa “San Sira” još jednom pokazao kobnim za Johana Krojfa. Kao što je u svom prvom velikom finalu, 1969. u Madridu, kao predvodnik ‚Kopljanika‘ doživeo ubedljiv poraz (1:4) od tadašnje generacije ‚Rosonera‘ predvođene Riverom i Pratijem, tako je i sada sa klupe na Olimpijskom stadionu u glavnom gradu Grčke morao da gleda kako Savićević i Masaro rešetaju mrežu njegovog tima (0:4) i daruju gazdu Milana Silvija Berluskonija željenim peharom.

To je bilo poslednje veliko finale čiji je akter bio nekadašnji siromašni holandski dečak iz grada na reci Amstel. Posle žestoke svađe sa predsednikom Barselone Žoanom Gasparom Krojf je 1996. zauvek otišao sa klupe kluba sa “Kamp Noua”, ali i okončao trenersku karijeru. Naredne dve decenije života proveo je u ugodnoj ulozi fudbalskog komentatora i kritičara, koji je, međutim, stizao i da populariše taj sport osnivanjem vlastitih fudbalskih škola. Za svoju bogatu zaostavštinu nagrađivan je brojnim priznanjima, pa je tako i jedan asteroid dobio ime najvećeg holandskog fudbalera svih vremena.

Kada se saznalo da boluje od raka pluća izjavio je – odgovarajući na pitanje jednog novinara - “da je, na neki način, besmrtan”. Posle jedne od brojnih terapija optimistički je u svom stilu poručio:

Vodim 2:0 u poluvremenu. Utakmica još nije gotova, ali verujem da ću pobediti”.

Nažalost, najvažniji meč u životu je izgubio 24. marta 2016. Ipak tri godine nakon fizičkog odlaska Johan Krojf i njegova zaostavština i dalje žive u svetu fudbala, pa se već sada može konstatovati da je najveći protagonista ‚totalnog fudbala‘ i tvorac ‚tiki-take‘ s pravom predvideo svoju besmrtnost.

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Satreb

Sjajan text! Svaka čast.

Odgovori 16 1

Lazar

U rangu Pelea, Di Stefana, Maradone, Garince, Zube i Mesija.

Odgovori 19 2

eto

di stefana i zube sigurno, a sa ovom trojicom ne bas.

3 11

* Sva polja su obavezna

Šefovi koje Ramos pamti: Kaparos, Aragones, Zizu, Karlo

Šefovi koje Ramos pamti: Kaparos, Aragones, Zizu, Karlo

Šefovi koje Ramos pamti: Kaparos, Aragones, Zizu, Karlo

Defanzivac Real Madrida i španske reprezentacije Serhio Ramos govorio je o trenerima koji su obeležili njegovu karijeru i tom prilikom nabrojao je četvoricu najznačajniih.

Ronaldo: Razgovarao sam sa Vengerom o odlasku u Arsenal

Ronaldo: Razgovarao sam sa Vengerom o odlasku u Arsenal

Ronaldo: Razgovarao sam sa Vengerom o odlasku u Arsenal

Napadač Juventusa Kristijano Ronaldo istakao je da je, umesto u Mančester Junajted, na početku karijere bio blizu prelaska u jedan drugi engleski klub.
Loading...