Laurence Griffiths Getty Images Sport

Blog ostalo

22.05.2019 | 12.00

Šefe, našao sam genija: Uspon i pad Džordža Besta

Autor

Pre 73 godine u Belfastu je, 22. maja 1946. rođen Džordž Best jedan od najvećih, ali i najkontroverznijih majstora fudbalske igre.

Džordž Best sa suprugom Aleks

Ben Radford, Getty Images Sport

Džordž Best sa suprugom Aleks

Čovek koga su zbog duge kose, medijskog eksponiranja i nekonvencionalnog načina života zvali 'petim Bitlsem' i smatrali britanskom pop ikonom u ludim šezdesetim godinama prošlog veka je ostvario brzi uspon do zvezda, ali se još brže sa visina stromoglavio u provaliju.

Sa samo 22 godine života sa Mančester junajtedom je 1968. osvojio Kup evropskih šampiona i iste godine dobio Zlatnu loptu pariskog Frans fudbala za najboljeg fudbalera 'starog kontinenta'. Bio je to vrhunac njegove karijere i vreme kada je, doduše kratko, smatran (po mišljenju Pelea), ne samo prvim igračem Evrope, već i najboljim svetskim asom.

Na žalost tada je i započeo pad mladića koji nije znao da se nosi sa izazovima slave, velikog novca i slobodnog vremena koje je provodio u barovima i žurkama, u društvu lepotica, ali i alkohola. Zapravo Džordž nije bio u stanju da se bori sa vlastitim problemima jer mu je, kako je kasnije priznao, “bilo lakše da ih stavlja pod tepih nego da ih leči”. A stavljao ih je pod tepih, odnosno potiskivao uz pomoć šampanjca i drugih alkoholnih pića, te brojnih prijatelja i devojaka sa kojima je provodio lude noći.

Većinu novca sam potrošio na piće, žene i brza kola. Ostalo sam 'spiskao', priznao je ovaj severnoirski plejboj, koji je po vlastitom priznanju tokom života spavao sa oko 2.000 žena, od kojih su tri nosile titulu Mis sveta.

Ovakav način života je imao svoju cenu. Džordž je, posle burnih noćnih provoda, sve češće odsustvovao sa treninga i pružao igre ispod svog dotadašnjeg renomea. Nisu pomogle ni kazne menadžera Mančester junajteda, baš kao ni obećanja 'zabludelog sina' da će se vratiti na pravi put. Samo šest godina nakon osvajanja Kupa evropskih šampiona i proglašenja za najboljeg fudbalera kontinenta Best je morao da ode sa Old Traforda na kome je postao suvišan. Bio je to zapravo kraj ozbiljne karijere fudbalskog genijalca iz Belfasta iako će do 1983. godine, kada je definitvno rekao zbogom travnatim terenima, nastaviti da menja klubove, kontinente i žene.

Jedino je bio veran alkoholu, od koga je postao potpuno zavistan. Lečenja i odvikavanja od pića nisu donosila dugoročne rezultate pa je nekadašnja britanska pop ikona, zbog brojnih skandala koje je izazivala u akloholisanom stanju, i dalje bila prisutna na naslovnim stanicama novina i u udarnim vestima elektronskih medija na Ostrvu. Logično, sa godinama su za ovog hroničnog akloholičara stigli i ozbiljni zdravstveni problemi, pa je 2002. nakon transplantacije dobio novu jetru. Ni nakon toga se nije odrekao 'čašice', što ga je vodilo ka brzom kraju.

On je došao u ranim jutarnjim časovima 25. novembra 2005. kada je u jednoj londonskoj bolnici nekadašnji fudbalski as okončao svoj životni put.

Džordž je odrastao u istočnom delu Belfasta kao najstarije od šesteoro dece prezbiterijanskih vernika Ričarda i Ane Best. Fudbal je počeo da igra u ranom detinjstvu, a kao petnaestogodišnjaka ga je u jednom lokalnom klubu zapazio skaut Mančester junajteda Bob Bišop, koji je tim povodom poslao poruku menadžeru tima sa Old Traforda Matu Bezbiju.

"Šefe, mislim da sam pronašao genija."

George Best

Michael Regan, Getty Images Sport

Dečak iz Alstera je stigao u Mančester, ali je ubrzo mučen nostalgijom odlučio da se vrati u rodni grad. Ipak, Mat Bezbi je bio uporan pa se talentovani Severni Irac ponovo obreo na Old Trafordu gde će ostati sve do januara 1974. Dve je godine u Junajtedu imao status amatara, a za prvi tim je debitovao 14. septembra 1963. u pobedi nad ekipom Vest Bromvič Albiona (1:0). Prvi od 137 golova, koliko je u ligaškim mečevima tokom 361. nastupa dao za Crvene đavole, 'zabio' je Barnliju 28. decembra u ubedljivom trijumfu od 5:1.

Best je u sezoni 1963/1964 ostvario 26 nastupa i šest puta zatresao mreže protivnika, a Mančester je ovu prvenstvenu trku završio na drugom mestu sa četiri boda zaostatka iza šampiona Liverpula. Čovek koji je kao menadžer tima sa Old Traforda jedva preživeo tragediju u Minhenu stvarao je novu generaciju 'Bezbijevih beba'. Cilj je bio osvajanje Kupa evropskih šampiona, trofeja koji je postao opsesija ovog škotskog stručnjaka nakon što je osam igrača iz njegovog prvog velikog tima 13. februara 1958. prerano okončalo svoje živote na pisti aerodroma u najvećem gradu Bavarske.

Statue Besta, Loua i Čarltona ispred Old Traforda

Mike Hewitt, Getty Images Sport

Statue Besta, Loua i Čarltona ispred Old Traforda

Glavne poluge tog novog Junajteda bili su jedan od preživelih iz Minhena, Bobi Čarlton i škotski napadač Denis Lou. Uskoro će im se pridružiti i mlado desno krilo iz Belfasta, čime će biti formirano čuveno Mančesterovo 'sveto trojstvo', koje je odlično funkcionisalo na terenu, ali ne i van njega. Best nije bio prijatelj sa ovom dvojicom starijih saigrača, a ser Bobija je kasnije opisao kao "nedruštvenog čoveka koji je nakon treninga uvek odlazio kući kod žene."

Džordž je u sezoni 1964/1965, ne samo stekao status standardnog prvotimca, već i igrama i golovima dao značajan doprinos osvajanju titule šampiona Engleske, koju je Mančester izborio u trci sa Lidsom. U 59 takmičarskih utakmica postigao je 14 pogodaka, što je svakako bio dobar učinak, ali i samo uvod u narednu sezonu u kojoj će njegova “zvezda zasijati na evropskom nebu”.

Utakmica u kojoj je tada 19-godišnji momak iz Severne Irske bio lansiran u međunarodnu fudbalsku orbitu je odigrana u Lisabonu 9. marta 1966. Bio je to revanš četvrtfinala Kupa šampiona između Benfike i tima sa Old Traforda u kome je desnokrilni napadač gostiju u prvih 13 minuta susreta čak dva puta zatresao mrežu domaćina sa La Luža. Junajted je na kraju ostvario ubedljiv trijumf (5:1), a jedan gledalac je bio toliko impresioniran Bestovim nastupom da je sa nožem istrčao na teren lisabonskog stadiona kako bi pokušao doći do dragocene uspomene - pramena Džordžove kose.

Portugalska štampa je prozvala mladića iz Alstera 'petim Bitlsom', dok su britanski mediji nazvali svog novog junaka 'Džoržijem'. Nastupila je 'bestomanija' koja nije okončana ni po završetku po Mančester, zbog izostanka trofeja, neuspešne sezone. Titula šampiona Engleske nije odbranjena, a u polufinalu Kupa evropskih šampiona favorita iz Engleske neočekivano je zaustavio Partizan.

Best je, iako nedovoljno oporavljen od povrede, bio akter prvog duela koji su ovi rivali odigrali 13. aprila 1966. na tadašnjem stadionu JNA u Beogradu. U prvom poluvremenu je pogodio stativu Šoškićevog gola i 'vozao' svog direktnog čuvara, tadadašnjeg beka crno- belih Ljubu Mihajlovića. Pa ipak, njegovi uspešni potezi, ali i dobra igra kompletnog tima nisu bili dovoljni Crvenim đavolima da u glavnom gradu Jugoslavije izbegnu poraz od dva gola razlike (2:0).

You Tube

Džordža, zbog obnovljene povrede, nije bilo u sastavu Junajteda koji je u revanšu na Old Trafordu samo jednom uspeo da zatrese Šoškićevu mrežu. Partizan je otišao na megdan Realu na briselski Hejsel, dok je Bezbijevim 'bebama' ostalo da čekaju neku novu priliku da se popnu na evropski tron.

'Peti Bitls' je naredne sezone (1966/1967) po drugi i poslednji put sa svojim timom uzeo titulu šampiona Engleske. Iako je tek prešao dvadesetu godinu života, već je bio jedan od ključnih igrača Bezbijevog tima, te ispoljavao sve odlike vrhunskog asa. 'Džordžija' je majka priroda obdarila osobinama sjajnog driblera, ali ništa manje uspešan nije bio ni u kontroli lopte i pravovremenom pronalaženju saigrača. Posedovao je brzinske sposobnosti, kao i spretnost da iz gotovo svih pozicija pogodi mrežu protivnika, pa su neki komentatori igru ovog svestranog fudbalskog majstora nazvali kombinacijom energije i elegancije.

Usledila je sezona 1967/1968, najznačajnija u Bestovoj fudbalskoj karijeri. U njoj je momak iz Belfasta 28 puta zatresao mreže protivnika i tako postao najbolji strelac engleskog šampionata, ali i što je, još važnije, konačno sa Mančesterom stigao na evropski Olimp. Na putu do finala sa Benfikom, Crveni đavoli su morali da preskoče dve teške prepreke – Sarajevo i Real. U prvom susretu osmine finala odigranom novembra 1967. na Koševu pred 40.000 gledalaca, engleski tim je uspeo da izbori povoljan rezultat (0:0) zahvaljujući sjajnim intervencijama golmana Stepnija, ali i naklonosti sudije koji je poništio regularan pogodak tadašnjeg jugoslovenskog prvaka. 'Džordži' je u revanšu postigao jedan od dva gola za domaćina koji je u finišu susreta, iako sa igračem više (isključen fudbaler Sarajeva Prljača), ipak, morao da brani minimalnu prednost (2:1) kako bi otišao u narednu rundu.

You Tube

Nakon što su u četvrtfinalu eliminisali poljski Gornjik (2:0, 0:1), Bezbijev sastav se u polufinalu suočio sa šestostrukim prvakom kontinenta Realom. 'Peti Bitls' je u prvom duelu na Old Trafordu bio strelac jedinog gola, što je, pokazalo se, bila dovoljna zaliha za revanš u Madridu na kome je ostrvski tim odoleo (3:3) španskom šampionu.

Finalni susret odigran 29. maja 1968. na londonskom Vembliju rešen je tek u produžetku. Prethodno je Junajted pogotkom Bobija Čarltona poveo sa 1:0, međutim Benfika je u završnici uspela da stigne do izjednačenja. Igrači tima sa severa Engleske su bili uzdrmani zbog propušene prilike da u 90 minuta dođu do evropske titule, ali im je već u trećem minutu prvog produžetka poljuljano samopouzdanje vratio Džordž Best. Severnoirski krilni napadač je u tom 93. minutu najpre zaobišao golmana Enrikea, a zatim gurnuo loptu u praznu mrežu postigavši tako gol svoga života. Kasnije je priznao da se nosio mišlju da se došeta do gol linije i potom glavom 'čušne' loptu iza crte, ali je od te namere odustao, svestan da se ovakva, prema protivniku potcenjivačka realizacija, nikako ne bi dopala Matu Bezbiju.

Pošto su Kid i Čarlton u nastavku dotukli lisabonske Orlove u londonskom hramu fudbala je započelo veliko slavlje novih evropskih šampiona. Junak trijumfa se našao u zagrljaju svoga fudbalskog oca Mata Bezbija, koji nije mogao da sakrije emocije nakon ostvarenja toliko željenog cilja.

You Tube

Na cilj je sa tek napunjene 22 godine života stigao i nekadašnji dečak iz glavnog grada Alstera. Te 1968. uživao je status medijske pop zvezde i heroja Britanije i bio, ne samo osvajač trofeja Kupa šampiona, već i zvanično najbolji fudbaler Engleske i Evrope. Na Olimpu se, međutim, neće dugo zadržati, pošto nikada više neće doći u situaciju da nastupajući za svoj klub osvaja trofeje i dobija ovakva priznanja.

Skromni dometi selekcije Severne Irske, za koju je nastupio 37 puta i postigao devet golova, su ga onemogućili da ostvari bilo šta značajnije na reprezentativnom planu, o čemu možda najbolje govori podatak da 'Džordži' nije bio akter ni jednog završnog turnira evropskih ili svetskih šampionata.

Nakon trijumfa u finalu Kupa evropskih šampiona, započeo je nezaustavljivi pad Bestovog Junajteda. Titula evropskog šampiona naredne sezone nije odbranjena, pošto je u polufinalu od engleskog kluba bolji bio Milan (2:0, 0:1). U nacionalnom šampionatu Crveni đavoli su bili sve dalje od vrha jer Bezbi i njegovi naslednici Frenk O'Farel i Tomi Doherti nisu uspevali da reše problem nastao starenjem 'kvaliternog materijala' (Čarlton i Lou su ušli u pozne igračke godine) i izostankom adekvatnih zamena. Sav teret je pao na pleća majstora iz Belfasta, koji je kasnije objasnio da je novonastala situacija negativno uticala na njegove igre, ali i konzumiranje alkohola.

"Umesto da grade tim oko mene, oni su se oslanjali isključivo na mene. Nisam bio dovoljno zreo da se izborim s tim. Pio sam još više."

Problem je, međutim, bio i u tome što 'Džordži' više nije uspevao da uskladi buran noći život u kome je alkohol sve više uzimao svoj danak sa obavezama profesionalnog fudbalera. On uopšte nije skrivao da u noćnim zabavama nalazi smisao privatnog života, kao i da mu je druženje sa ženama i pićem sredstvo za dokazivanje u 'utakmicama koje igra van terena'.

"Od srede do nedelje je (zbog obaveza na treninzima i utakmicama) ubistvo. Znam da moram da budem u krevetu do 23 sata što me izluđuje. Ja ne čitam. Jedina stvar koja me tada veseli je što znam da slede žurke u nedelju, ponedeljak i utorak... Kao što uvek želim da sve nadmašim na terenu isto to pokušavam i uveče u gradu.'

Ovakvi 'mečevi' su sve češće dovodili do toga da pijani Best propušta treninge, ali i prave utakmice svoga tima. U januaru 1972. se zbog ljubavne veze sa Mis Velike Britanije Karolin Mur čitavih sedam dana nije pojavljivao na treninzima. Usledile su, naravno, sankcije Mančester junajteda, a 'peti Bitls' je poručivao da se takve stvari više neće dešavati, ali i najavljivao skori kraj igračke karijere. Nastavio je, međutim, po starom sve do januara 1974. kada, nakon utakmice sa Kvins Park Rendžersom, nije došao na naredni trening. Čelnici kluba više nisu želeli da tolerišu takvo ponašanje svoga posrnulog asa, pa je jedan od najvećih igrača u istoriji Mančester junajteda u 28. godini života morao da ode sa Old Traforda.

'Nestašni dečko' engleskog fudbala nije, nakon prinudnog rastanka sa voljenim Mančester junajtedom, odmah otišao u penziju. Nastavio je da narednih devet godina zarađuje i na stari način troši novac nastupajući za manje klubove u kojima je samo povremeno pokazivao deliće nekadašnjeg majstorstva. Kork Seltik, Los Anđeles Actek, Fulam, Hibernijan, Hong Kong Rendžers, Bormut su bile samo neke od stanica na putu ka neumitnom okončanju karijere tokom kojeg se, uz povremene pauze, i dalje družio sa čašicom. Ženio se dva puta, ali su oba braka okončana razvodom zbog njegovog alkoholizma, odnosno fizičkih napada na supruge.

Posle završetka igračke karijere nekadašnji 'peti Bitls' je tonuo sve niže, pa je zbog vožnje u pijanom stanju i učešća u jednoj pljački kratko vreme boravio i u zatvoru. Zdravlje mu se sve više pogoršavalo, a on je, osećajući da je kraj sve bliži, otvoreno govorio o svojim životnim promašajima i zlu koje donosi alkoholizam. Nekoliko dana pred smrt u bolnici su ga posetili Bobi Čarlton i Denis Lou koji su želeli da se oproste od nekadašnjeg saigrača sa kojim možda nisu bili prijatelji, ali jesu na terenu zajedno stvorili veliki Mančester.

Najvećeg severnoirskog fudbalera svih vremena i britansku 'pop ikonu' šezdesetih godina dvadesetog veka je u rodnom Belfastu na poslednje počivalište ispratilo 200.000 ljudi. Urna sa Bestovim pepelom je posle kremiranja, prema želji velikog asa, stavljena pored mesta gde se nalaze zemni ostaci njegove majke Ane. Kratko vreme pre odlaska sa ovoga sveta kontraverzni fudbalski majstor je poslao kratku 'testamenentalnu' poruku o tome šta ostavlja kao svoju zaostavštinu.

"Kada odem svi će zaboraviti gluposti koje sam pravio. Ostaće samo fudbal."

Posle više o 13 godina od njegove smrti Britanija i svet se i dalje dive 'Džordžijevom' igračkom majstorstvu, ali i ne zaboravljaju vanfudbalske grehe porocima sklonog čoveka iz Belfasta. Te dve suprotnosti jednostavno čine jedinstvenu zaostavštinu neponovljivog Džordža Besta, koji je najpre munjevito uzleteo do zvezda, a zatim sagoreo poput meteora.

Komentari (16)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Marco

Blago onom ko dovijek živi...

Odgovori 5 0

Stefan Jj

"Kada bih morao da biram između toga da predriblam pet igrača i postignem pogodak sa 40 metara na Enfildu ili spavam sa mis sveta, bio bi to težak izbor. Srećom, ja sam uradio i jedno i drugo. " Šta reći...🤣 Ali sam je sebi bio najveći neprijatelj...

Odgovori 34 0

NN

- Živeo sam svoj život i pio na vreme. - Kada sam igrao u SAD živeo sam u kući na moru. Nikada se nisam okupao jer je u blizini bio bar. -Najgori momenat u mom životu je onaj kada sam ostavio alkohol, žene i kocku. Tih 20 minuta su bili najgori u mom životu. Bilo je mnogo sjajnih fudbalera,mislim da ga je i zivotni stil promovisao u toliku legendu.Kojem je jos fudbaleru toliko ljudi doslo na sahranu?

Odgovori 20 1

* Sva polja su obavezna

Gazeta Delo Sport: Matić kvari posao Rakitiću

Gazeta Delo Sport: Matić kvari posao Rakitiću

Gazeta Delo Sport: Matić kvari posao Rakitiću

Hrvatski reprezentativac Ivan Rakitić na izlaznim je vratima Barselone i prema nekim najavama nije isključeno da se u januaru preseli u Inter.

Uzalud vam VAR, Englezi

Uzalud vam VAR, Englezi

Uzalud vam VAR, Englezi

Premijer liga je godinama već klasifikovana kao najbolja liga na svetu, ali ono što kvari doživljaj većini jesu sudije. Čak ni VAR ne pomaže, sada izgledaju još smešnije.
Loading...