Srdjan Stevanovic, Getty Images

Blog ostalo

25.05.2019 | 08.59 > 09:00

Srbija sa dva napadača: Da, ali, u kakvom sistemu?

Selektor reprezentacije Srbije Mladen Krstajić u petak je objavio spisak igrača na koje računa za predstojeće dve utakmice kvalifikacija za EURO 2020. protiv Ukrajine i Litvanije.

Luka Jović, fudbalska reprezentacija Srbije

Martin Rose/Getty Images

Orlovi gostuju Ukrajincima u Lavovu sedmog juna, dok će tri dana kasnije ugostiti Litvance u prvoj utakmici pred svojim navijačima u ovom kvalifikacionom ciklusu.

Ovdašnja javnost će se do tada baviti temama koje se tiču izbora fudbalera, da li je trebalo pozvati “ovoga”, precrtati “onoga”, a neizostavne će biti i priče o taktičkim stvarima.

Kad pogledamo Krstajićev spisak, jasno je da ovo nije „ono najbolje što Srbija ima u ovom trenutku“ (ili kako već glasi ta čuvena fraza koju gotovo svi selektori koriste prilikom saopštavanja imena reprezentativaca) zbog izostanka nekolicine imena iz dobro poznatih razloga.

Ali, ovo je ono što će pokušati da Srbiju odvede na prvi EURO posle 20 godina, uz moguće minimalne izmene tokom kvalifikacija, i dovoljno je kvalitetno u odnosu na rivale u grupi B da u tome uspe.

Da li može biti još kvalitetnije? Odgovor je pozitivan.

I tu nije zgoreg krenuti tragom taktike, tačnije, govoriti o sistemu koji bi sa datim fudbalerima mogao biti delotvorniji od dosadašnjeg.

Mladen Krstajić je od preuzimanja selektorske pozicije plan igre zasnivao na sistemu 4-2-3-1, koji se u modernom fudbalu, kroz različite varijacije, najčešće koristi.

Mladi stručnjak je u startu povukao hrabar potez napravivši otklon od sistema 3-4-3, korišćenog od strane Slavoljuba Muslina, prethodnika i čoveka kojem je bio asistent, tokom uspešnih kvalifikacija za Mondijal 2018. u Rusiji.

Takva vizija donela mu je rezultate o kojima se može diskutovati da li su dobri ili ne tako dobri - ispadanje na Svetskom prvenstvu u grupnoj fazi i osvajanje prve pozicije u grupi C4 Lige nacija – ali, prošlost nije pravac u kojem treba gledati u ovom momentu.

Važnije je razmatranje ideje da li bi Srbija konačno trebalo da igra sa dva napadača. Takva priča iz meseca u mesec postaje sve glasnija, a razlog za nju nosi ime i prezime. Luka Jović.

Srbija je prethodni put sa dva napadača igrala kod Radomira Antića (Nikola Žigić-Marko Pantelić). Takav sistem doneo je izuzetno uspešne kvalifikacije za SP 2010. u Južnoj Africi. Grupa je završena na prvom mestu ispred tadašnjih vicešampiona, a sadašnjih šampiona sveta, Francuza. Nešto slično koristio je i Ilija Petković u kvalifikacijama za SP 2006. u Nemačkoj (Savo Milošević/Nikola Žigić-Mateja Kežman). I tad je grupa okončana na prvom mestu, ispred Španije.

Mladi napadač Ajntrahta iz Frankfurta iza sebe ima sezonu iz snova (27 golova i 7 asistencija) i nju će predstojećeg leta naplatiti transferom u neki od najjačih evropskih klubova.

Nije preterano kazati da Srbija u 21-godišnjem Joviću već sad ima igrača svetske klase koji bi, ukoliko nastavi sa ovakvim napretkom, u budućnosti mogao da postane i jedan od najboljih napadača sveta.

Gde ćete bolji početak puta ka tome od izbora u idealni tim Bundeslige? (U timu sezone je i Filip Kostić, ali o njemu više u nastavku teksta).

Ko je imao priliku da gleda sa kakvom lakoćom fudbaler ponikao u Crvenoj zvezdi igra i uz kakvu rutinu rešava situacije u šesnaestercu, jasno mu je o čemu je reč...

Jednostavno, Jović igra tako da ne smeš da ga ostaviš na klupi. Takvim draguljima podređuješ stil igre, zato što će ti oni to vratiti. Uvek kad je potrebno.

Zanimljivo da Luka na terenu najbolje deluje sa napadačkim parnjakom. U Frankfurtu je to uglavnom bio Sebastijen Ale, igrač sličnih karakteristika kao potencijalni navalni saigrač u reprezentaciji Srbije Aleksandar Mitrović. Dakle, moguće je funkcionisanje Mitrovića i njega.

Mitar se iskristalisao kao prvi izbor u špicu reprezentacije. Snažni igrač Fulama je godinama najbolji golgeter Orlova i njegove igre za državni tim to su dokazivale. U pređašnjoj Ligi nacija postigao je 6 od 11 ekipnih golova, korist koju pruža u otvaranju prostora ostalim igračima ume da bude neizmerno važna, a o spremnosti za borbu do poslednje kapi znoja iluzorno je i trošiti reči.

Ukratko, u vezi sa „Mitrogolom“ nema ničega spornog.

Spornije je pitanje koje se postavlja pred Mladena Krstajića:

Da li se slepo držati sistema i ostavljati jednog od dvojice vrsnih napadača na klupi (u prvom kolu kvalifikacija protiv Portugalije to je bio Jović) ili početi sa uigravanjem formacije sa dva špica?

Deluje da bi znatno viši procenat ovdašnje javnosti potpisao ovu drugu opciju.

Zato, hajde da malo govorimo o formaciji sa dva napadača.

Kad se ona spomene najčešće se misli na onaj “klasičan” sistem 4-4-2, međutim, pogled na trenutni sastav državne selekcije autora ovih redova neodoljivo vodi ka ideji o sistemu 3-5-2.

Tačnije, 3-4-1-2.

Zašto?

Krenućemo redom, od vrha. O dvojici najisturenijih je bilo reči, pa sad sledi pozicija ispod njih.

Ofanzivni vezni

Već vam je proradila mašta ko bi taj „jedan“ iza napadačkog dvojca mogao (morao) da bude?

Zamislite kako bi Dušan Tadić izgledao na poziciji koja donosi svu slobodu sveta... Fantastični plejmejker je nešto slično igrao i kod Slavoljuba Muslina, s tim što je načelno kretao kao desno krilo u sistemu 3-4-3, i tadašnje partije bile su sjajne.

Šta tek reći o igrama u Ajaksu ove sezone kad mu je, takođe, data “slobodna” uloga na terenu?

Dušan Tadić

Dean Mouhtaropoulos, Getty Images Sport

Dušan Tadić

Posle njih je postalo kristalno jasno da se od Tadića najbolje dobije onda kad mu je dozvoljeno da radi ono što želi. Da ide levo, desno, da se spusti ka sredini. Da bude svuda gde je lopta. I, naravno, bez previše defanzivnih obaveza.

Upravo to pozicija iza napadača, a ispred dvojice centralnih veznih, u sistemu 3-4-1-2 donosi. Zato nema dileme da bi njegove partije u reprezentaciji na tom mestu bile još blistavije. A kad je tako - nije bitno ko je prekoputa.

I najbolje od svega je što za to mesto uvek postoji i plan „B“ u vidu Adema Ljajića ili Sergeja Milinković-Savića.

Bočni igrači u veznom redu

Kad govorimo o četvorci iza ofanzivnog veznog, u ovom slučaju Tadića, od velike važnosti je igra spoljnih igrača koji kontrolišu kompletan vertikalni deo terena duž aut linija.

Srbija u ovom trenutku ima takve fudbalere!

Na levoj strani to su Filip Kostić i Aleksandar Kolarov, pa čak i Filip Mladenović, koji je kod Muslina igrao od starta utakmice sa Republikom Irskom baš tu poziciju.

Filip Kostić

Dean Mouhtaropoulos/Getty Images

Kostić je kompletnu sezonu u Ajntrahtu igrao uz levu aut liniju i to upravo u sistemu 3-4-1-2. Odigrao je svaki ligaški meč, postigao 6 golova i zabeležio 11 asistencija, što mu je donelo mesto u idealnom timu Bundeslige. Dovoljan dokaz koliko mu ta uloga prija i da je ovo najbolji period u njegovoj dosadašnjoj karijeri.

Ofanzivni kapaciteti Aleksandra Kolarova su ogromni, zbog toga je predodređen za levog spoljnjeg, ali o njemu nešto kasnije, na nekoj drugoj poziciji. Zbog Kostića.

Mesto desnog beka je najdeficitarnije u selekciji Srbije, te njega duže vreme pokriva 35-godišnji igrač Astane Antonio Rukavina.

Sistem 3-4-1-2 mogao bi da ponudi dugoročnije rešenje za tu stranu terena.

Darko Lazović je dobio poziv u reprezentaciju i njegovo sasvim korektno izdanje u duelu sa Portugalijom pokazalo je da nije zalutao u najjači tim Srbije.

Vihorni igrač je u toj utakmici pokrivao poziciju desnog krila, ali njemu nije strano ni kad se nađe u liniji niže, naprotiv. To je u velikom broju situacija igrao otkako je iz Crvene zvezde prešao u Đenovu i opet, poput Kostića u Ajntrahtu, najčešće u sistemu sa tri pozadi. Igrama na tom mestu skrenuo je pažnju na sebe i ponovo se našao u državnom timu.

Mijat Gaćinović je u Ajntrahtu postao polivalentan fudbaler. Karijeru u srpskom fudbalu gradio je kao levo krilo, da bi u timu iz Frankfurta češće igrao na mestu „osmice“ ili uz desnu aut liniju u pomenutom sistemu 3-4-1-2.

Dakle, bočna pozicija za njega je u potpunosti poznat „teren“.

Centralni igrači u veznom redu

U idealnom scenariju njih bi trebalo da pokriju igrač defanzivnijih karakteristika (“šestica”) i jedan sa nešto izraženijim napadačkim potencijalom (“osmica”). U zavisnosti od protivnika, nije neuobičajeno ni da tu budu dvojica klasičnih defanzivnih veznih, sa izrazitim trkačkim sposobnostima, kao osigurač za slobodu saigrača iz linije ispred.

U obe varijante, Krstajić bi imao koga da pošalje na teren.

Pod uslovom da ga zaobiđu povrede, Nemanja Matić bi, zbog širokog opsega mogućnosti, kvaliteta i iskustva stečenog na tom mestu kod Antonija Kontea u Čelsiju, trebalo da se nađe. Pre svega, u paru sa Nemanjom Maksimovićem ili Sergejom Milinković-Savićem.

Maksimović jednako dobro može da odigra i kao “trkač” i kao “osmica” (ne zaboravite da je na Novom Zelandu blistao baš kao “osmica” u paru sa defanzivnijim Sašom Zdjelarom i da i danas često ume da ode visoko i pronađe prostor između linija).

Sergej Milinković-Savić

Paolo Bruno/Getty Images for Lega Serie A

Sergej Milinković-Savić

Sergejevu poziciju teško je jasno definisati, ali je u Laciju najčešće i najbolje igrao u središnjem delu terena. Pored defanzivnijeg saigrača (Lukas Leiva, Milan Badelj, Marko Parolo), a nešto iza ofanzivnijeg (Luis Alberto, Hoakin Korea). Podsetimo, i Lacijali kod Simonea Inzagija igraju u sistemu 3-5-2/3-5-1-1 ili 3-4-3.

Naravno, kod ovog mesta nikako se ne smeju zaboraviti ni Mijat Gaćinović, Saša Lukić i Ljubomir Fejsa, igrači koji u svakom trenutku mogu da odgovore zadatku, pa bi Krstajić ovde možda bio i na najslađim mukama.

Poslednja trojka

Kao standardni štoperi u minulom period istakli su se Uroš Spajić i Nikola Milenković.

Njihove igre u klubovima ove sezone bile su izvanredne. Spajić, defanzivac Krasnodara, uvršten je u idealni tim ruske Premijer lige, dok se za Milenkovića, igrača Fiorentine, već dugo “raspituje” Juventus. Jasno je da to nije uzalud.

Prvom je 25, a drugom 21 godina, njihova saradnja će biti sve bolja ukoliko standardno budu bili zajedno na terenu, i u njima Srbija ima budućnost.

Kako bi sve to izgledalo ukoliko bi im se u zadnjoj liniji priključio još jedan igrač za sačinjavanje defanzivnog trilinga?

Aleksandar Kolarov. Na prvu loptu, reklo bi se da bi njegovo iskustvo moglo da bude od velikog značaja dvojici mladih štopera, pre svega na polju samopouzdanja i sigurnosti na terenu.

Da li Kolarov može to da odigra?

Aleksandar Kolarov

Stu Forster Getty Images Sport

Aleksandar Kolarov

Gvardiola je u Sitiju probao sa njim na poziciji levog štopera u eksperimentima sa tri pozadi. U nekim utakmicama je to delovalo jako dobro, u nekima ne, ali ukoliko je Pep procenio da bi levonogi fudbaler mogao da odgovori tom zadatku onda mu treba verovati.

Ne treba smetnuti s uma ni da je Kolarov nadomak 34. godine i da je očekivano da polako gubi na hitrini i prodornosti, te bi mu premeštaj sa bočnog u središnji deo odbrane u doglednoj budućnosti mogao "produžiti" karijeru na vrhunskom nivou. Nešto slično onome što je svojevremeno uradio i Siniša Mihajlović.

Dovoljno svež primer prebacivanja spoljnjeg igrača na poziciju štopera u sistemu sa tri pozadi imamo u Sesaru Aspilikueti. Tadašnji menadžer Čelsija Antonio Konte pomerio je Španca sa desnog beka na desnog štopera i uz još dvojicu defanzivaca sačinio poslednji bedem koji je Plavima doneo titulu u Premijer ligi.

Aspilikueta je blistao te sezone! Pored dobre defanzivne postavke, njegova “navika” da odlazi visoko i centrira, ovoga puta vertikalom između aut linije i sredine terena, donosila je Čelsiju zavidan broj šansi na svakom meču i ne tako mali broj golova.

Ukoliko bismo igrača Plavih poredili sa Kolarovim, jasan je zaključak da je napadački potencijal srpskog igrača znatno viši, bez obzira na to da li govorimo o centaršutevima ili udarcima sa distance.

Zato bi uspostavljanje konekcije sa napadačkim dvojcem preko igrača kojem je u opisu zadatka primarna defanziva, te konsantna pretnja golu rivala sa te pozicije, Srbiji moglo da donese mnogo toga dobrog. 

Pored ove trojke, u vidu treba imati i preostalu dvojicu štopera Stefana Mitrovića i Miloša Veljkovića. Mitrović u Strazburu komanduje odbranom koja broji tri igrača i ima odličnu sezonu iza sebe krunisanu osvajanjem Kupa Francuske, a Veljković je stekao zapaženu ulogu u Verderu.

Luka Jović

Getty Images/Dean Mouhtaropoulos

Jasno je da takmičarki mečevi nisu pogodno tle za uigravanje novih sistema, tome služe prijateljski dueli, a Krstajić je nekoliko puta isticao da mu je u ovim kvalifikacijama rezultat primarniji od igre.

I to je u redu.

Ali, da li je u redu ne pružiti barem šansu nečemu novom, nečemu što bi potencijalno moglo da donese benefite veće od trenutnih?

Srbija posle dugo vremena ima igrače kadre da napadnu svakog protivnika, sposobne za moderan, “evropski” fudbal koji se godinama unazad na ovim prostorima ustalio kao svojevrsna mantra.

Svedoci smo da se tako nešto nije događalo često, zato valja iskoristiti datu priliku. Sada.

Komentari (46)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

COMI11111

Hocemo li makar na jedno Svetsko ili Evropsko prvenstvo da pokidamo za dres repr Srbije?? I da nema onoga e pogresio si ti,ko te j*** necu da trcim ja za tobom? Ako toga nema, i da dodje neki strucan trener,da stvori neku hemiju i da sve to funkcionise u harmoniji,kao pesma ili rekao koja tece,mozda nekad nesto i napravimo. Sistem se pravi po igracima koje imate tj formacija. Za to u ovom trenutku nije lose 3-4-3 ili 3-4-2-1 kao jelka. Ovako bi to bilo :D --- Dmitrovic-Kolarov-Milenkovic-Miletic/Kostic-Matic-Milivojevic-Lazovic(ali tu omesto Lazovica, treba da ide vise igrac sa boljim defanzivnim karakteristikama uz to da zna po malo i ofanzivno da igra) - Jovic kao SS-Tadic plejmejker i Mitrovic kao spic. Miletic pre svih jer decko kida i zasluzuje jacu ligu od nase.Veliki borac i ako sam delija,po meni najbolji igrac Partizana. Cak on moze gde je Lazovic,a pozadi neko drugi. Gledao sam Spajica u Krasnodaru...meni to tanko bas. Ako bi smo hteli da SMS igra od starta onda je to formacija 3-5-2, moze i u jelka sistemu ali tu Jovic ispasta. sbb/kbb :D

Odgovori 0 1

Ayoze Perez

Da je neki normalan selektor 3-4-1-2 Dmitrovic---Milenkovic-Spajic-Kolarov---Milivojevic-Matic-Kostic-Lazovic---Tadic---Mitrovic-Jovic Sa klupe: Gacinovic,Maksa,SMS

Odgovori 10 1

Ayoze Perez

PS. zaboravio sam Nastasica i Ivanovica,mogu i oni na stopera

5 0

* Sva polja su obavezna

EP U-21 počinje: Od koga očekujete da zablista?

EP U-21 počinje: Od koga očekujete da zablista?

EP U-21 počinje: Od koga očekujete da zablista?

Evropsko prvenstvo za mlade (igrači rođeni prvog januara 1996. i mlađi) u Italiji i San Marinu startuje u ponedeljak utakmicama grupe A između Poljske i Belgije (18:30) i Italije i Španije (21:00).

Jović: Real? Kao da mi je Bog dao dar sa neba

Jović: Real? Kao da mi je Bog dao dar sa neba

Jović: Real? Kao da mi je Bog dao dar sa neba

Srpski reprezentativac Luka Jović pre nekoliko dana predstavljen je na Santjago Berbaneu kao novi igrač Real Madrida.
Loading...