Gray Mortimore/Getty Images

Blog ostalo

26.05.2019 | 09.00

Krešimir Ćosić – igrač ispred svog vremena

Autor

U ovoj vesti

KK Zadar

U subotu su navršene 24 godine otkako je u američkom gradu Baltimoru preminuo Krešimir Ćosić, jedan od najboljih košarkaša nekadašnje Jugoslavije i Evrope i, uz Dražena Petrovića, sigurno najveći hrvatski majstor igre pod obručima.

Krešimir Ćosić

facebook.com/kresimir cosic

Za sobom je ostavio ogromnu zaostavštinu, ne samo u pogledu broja osvojenih trofeja, već možda još više načina igre koju je prezentovao na parketima brojnih dvorana širom planete. Nastupajući za reprezentaciju bivše SFRJ sakupio je na evropskim i svetskim šampionatima i olimpijskim turnirima kolekciju od 14 medalja i od njega je na tom planu uspešniji samo sovjetski as Sergej Belov, sa jednim osvojenim trofejom više.

Krešo je, međutim, ostao upamćen i kao igrač ispred svog vremena, košarkaš koji je uneo nešto sasvim novo u ponašanje do tada malo pokretnih klasičnih centara na terenu. Čovek visok 210 centimetara je zahvaljujući intelektualnim sposobnostima, sjajnoj tehnici i za jednog centra sasvim pristojnoj brzini, uspevao da organizuje igru, uspešno asistira saigračima, te učestvuje u ubitačnim kontranapadima. Naravno, carovao je u reketu gde je bio podjednako efikasan u realizaciji napada i zaustavljanju protivnika, koje je često dovodio do očajanja deleći im banane.

Ćosić je bio vođa tima, ali i igrač koji je podređivao svoje velike individualne vrednosti potrebama ekipe. Bio je, kažu njegovi nekadašnji saigrači i prijatelji, duhovit čovek, koji je, međutim, držao do principa i moralnih vrednosti svoje mormonske vere. Iako je imao priliiku da postane prvi Evropljanin koji je zaigrao u NBA ligi, odbio je ponudu Portlanda (i kasnije Lejkersa) jer nije, kako je kasnije objasnio, video sebe u profesionalnoj košarci u kojoj novac znači sve. Postao je prvi igrač sa Starog kontinenta koji se našao u sastavu ’Ol star’ tima, a posmrtno je 1996. dobio mesto u košarkaškoj Kuće slavnih, kao tek treći majstor igre koji nije Amerikanac. Hrvatska mu se odužila tako što je svom Kupu dala njegovo ime, dok se dvorana u Zadru, gradu u kojem je odrastao i postigao prve košarkaške uspehe, danas zove “Krešimir Ćosić”. Mada nije ni izbliza na trenerskoj klupi ostvario ono što mu je pošlo za rukom dok je bio igrač, ostalo je zapisano da je Ćosa kao selektor vodio reprezentaciju Jugoslavije do bronzanih medalja na Svetskom prvenstvu u Madridu 1986. i šampionatu ’Starog kontinenta’, koji je godinu dana kasnije održan u Atini.

youtube



Krešimir Ćosić je rođen u Zagrebu 26. novembra 1948, ali se vrlo brzo sa roditeljima preselio u Zadar u kojem će izrasti u visokog dečaka, koji je sa drugovima rekreativno igrao košarku. Za njegov dalji životni put je verovatno odlučujuće bilo to što ga je na jednom od takvih nastupa zapazio tada bivši trener Zadra Rudolf Tičin i preporučio kolegama u istoimenom klubu. Talentovani 15-godišnjak je počeo da trenira u Zadru, međutim, njegov košarkaški razvoj je bio pod znakom pitanja zbog činjenice da je ’dugajlija’ Krešo bio izrazito mršav momčić koji je imao slab apetit. Budući velik as je da bi nastavio da igra košarku u Zadru pojačao ishranu. Uskoro je igrački napredovao za šta mu je, kako je kasnije pričao, pomoglo i znanje stečeno iz jednog američkog košarkaškog magazina. U posed tog korisnog štiva je došao zahvaljujući slučajnosti, tačnije činjenci da mu je otac – inače turistički radnik – u hotelu zaplenio magazin zaboravljen od nekog stranog gosta.

Za najbolji tim kluba sa tadašnjih “Jazina” je debitovao kao šesnaestogodišnjak u prvenstvenom susretu sa Rabotničkim u Skoplju, da bi na kraju sezone 1964/65 sa Zadrom uzeo svoju prvu od pet titula šampiona Jugoslavije. Perspektivni visoki centar je vrlo brzo zapao za oko i selektorima pa je kao 19-godišnjak dobio poziv da nastupi za reprezentaciju Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Montevdeu 1967. ’Plavi’ su taj šampionat u Urugvaju završili kao vicešampioni, pa je debitantu Kreši na pobedničkom postolju uručena srebrna medalja – prvi od 14 velikih trofeja koje će sakupiti tokom duge reprezentativne karijere.

Te godine je sa svojim klubom ponovo prvi presekao ciljnu vrpcu u prvenstvu Jugoslavije. Titula je odbranjena u narednom šampionatu ali je za 20-godišnjeg centra te 1968. bilo verovatno značajnije to što je u reprezentativnu knjižicu upisao prvi nastup na Olimpijskim igrama. Izabranci selektora Ranka Žeravice su na turniru u Meksiku, zahvaljujući koševima Vladimira Cvetkovića iz slobodnih bacanja u dramatičnoj završnici polufinalnog dvoboja sa Sovjetskim Savezom, obezbedili Jugoslaviji prvu medalju na Olimpijskim igrama. Naši košarkaši nisu mogli da ugroze superiorne Amerikance u finalnom nadmetanju za zlato, ali je i medalja srebrnog sjaja zadovoljila Ćosića i njegove saigrače.

Iduće 1969. godine mladi centar iz Zadra je u dresu državnog tima po treći put uzeo srebrno odličje na velikim takmičenjima. U pitanju je bilo Evropsko prvenstvo u Kazerti, gde su naši košarkaši u finalu poraženi od Sovjetskog Saveza. Te godine je neočekivano otišao u SAD, pošto je prihvatio poziv iz grada Prova da na Univerzitetu Brajham Jang započne studiranje i naravno nastavi košarkašku karijeru u tamošnjem univerzitetskom timu. Krešo je stekao novo iskustvo i unapredio svoju igru u američkoj univerzitetskoj ligi, što, međutim, nije bila jedina promena koju je doživeo tokom višegodišnjeg boravka u toj velikoj zemlji.

Postao je slebdenik mormonske crkve, čije je učenje, po povratku u Jugoslaviju, pokušavao da širi i u našoj tadašnjoj državi, pošto je 1975. osnovao Mormonsku zajednicu u Hrvatskoj. Zbog tog opredeljenja se – prema tvrdnjama njegovog nekadašnjeg klupskog druga Josipa Đerđe – našao na udaru političkih struktura u Zadru. Protiv velikog asa doduše nije vođena otvorena kampanja, ali su mu perfidno zadavani bočni udarci zbog kojih je 1976. odlučio da ode iz svog grada, tačnije prihvati poziv visokog komunističkog funkcionera Staneta Dolanca da, pod njegovom zaštitom, nastavi karijeru u ljubljanskoj Olimpiji.

youtube


U toj istoj Ljubljani Ćosić je šest godina ranije bio, ne samo akter, već i jedan od ključnih ’izvođača radova’ u najvećem dotadašnjem uspehu jugoslovenske košarke – osvajanju titule svetskih šampiona. ’Plavi’ su maja te 1970. godine pod vođstvom selektora Ranka Žeravice, i uz podršku navijača u prepunom “Tivoliju”, rušili sve rivale pred sobom, da bi pobedom nad selekcijom SAD (70:63) prvi put zakoračili na tron namenjen najboljoj amaterskoj selekciji naše planete.

Svetski prvaci nisu uspeli da trijumfuju na evropskom šampionatu koji je 1971. održan u nemačkom gradu Esenu, ali je student univerziteta u Provu utehu za poraz od Sovjeta u finalu našao u činjenici da je izabran za najboljeg (MVP) igrača turnira. Nakon neuspeha na Olimpijskim igrama u Minhenu jugoslovenska reprezentacija je dobila novog selektora Mirka Novosela, koji je na Evropskom prvenstvu u Barseloni 1973, znatno podmladio državni tim. Na veliku scenu su u glavnom gradu Katalonije stupili Dragan Kićanović, Dražen Dalipagić i nešto stariji Zoran Slavnić, a Jugoslavija se na tom turniru prvi put popela na evropski košarkaški Olimp. Ti asovi će narednih osam godina biti ključni igrači jedne izuzetne reprezentacije, ali će predvodnik tog nezaboravnog tima sve do njegovog vrhunca na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. biti veteran Krešimir Ćosić. Krešo je tako postao veza između njegove, takođe trofejne generacije i jedne mlađe još uspešnije selekcije, koja je uspela da objedini titule svetskih i olimpijskih šampiona.

Na Svetskom prvenstvu u Portoriku 1974. godine Ćosa je svoju kolekciju reprezentativnih trofeja upotpunio novom srebrnom medaljom. Zanimljivo je da su na tom šampionatu selekcije Jugoslavije, Sovjetskog Saveza i SAD turnir okončale bodovno poravnate, pa je o raspodeli medalja odlučivala koš razlika u međusobnim duelima. Naša nekadašnja država je 1975. bila domaćin Evropskom prvenstva na kojem su ’Plavi’ u nezaboravnom odlučujućem meču sa selekcijom Sovjetskog Saveza, odigranom 15. juna u beogradskom “Pioniru”, odbranili titulu šampiona ’Starog kontinenta’. Sada već 27-godišnji Ćosić je sa 12 ubačenih poena bio, uz Kićanovića i Dalipagića, najzaslužniji za trijumf (90:84) nad ’Zbornajom komandom’, a koliko je dobro igrao na tom turniru pokazuje podatak da je po drugi put u karijeri izabran za najboljeg košarkaša evropskog šampionata.

Prvi centar jugoslovenske reprezentacije je u Montrealu 1976. po treći put zaigrao na olimpijskim košarkaškim turnirima. ’Plavi’ su, nakon neverovatnog preokreta u meču sa Italijanima (u kojem je Slavnić postigao pobedonosni koš dve sekunde pre kraja) i pobede nad Sovjetima u polufinalu, još jednom u duelu za zlato naišli na nepremostivi američki zid. Nakon Igara u Kanadi reprezentaciju je preuzeo iskusni stručnjak Aleksandar Nikolić, pod čijim vođstvom su se Ćosić i drugovi 1977. godine u Belgiji treći put uzastopno popeli na evropski tron. Naredne 1978. godine jugoslovenska košarkaška mašina je bila nezaustavljiva i na Svetskom prvenstvu na Filipinama. U dramatičnoj finalnoj utakmici je, nakon produžetaka, pobeđen Sovjetski Savez, pa je nekadašnji mršavi momčić iz Zadra postao prvi (i ostao jedini) čovek koji se mogao pohvaliti time da je u dresu sa šest buktinja osvojio dve titule šampiona planete.

Za zemlju aktuelnih svetskih prvaka je bronzana medalja na Evropskom prvenstvu 1979. u Torinu predstavljala neuspeh. Ceh za to je platio mladi selektor Petar Skansi, a čelnici Saveza na sugestiju političara iz državnog vrha (Staneta Dolanca) su odlučili da reprezentaciju na Olimpijskim igrama u Moskvi u tandemu vode iskusni stručnjaci Ranko Žeravica i Mirko Novosel. Sad već 32-godišnji ’deda Krešo’ je na svoj četvrti olimpijski turnir otputovao sa željom da konačno uzme najsjajniju medalju, koja mu je jedino nedostajala u bogatoj zbirci trofeja osvojenih na najvećim takmičenjima.

youtube



’Plavima’ je na turniru u glavnom gradu Sovjetskog Saveza posao bio olakšan izostankom reprezentacije SAD, koja, zbog državne politike bojkota Igara, nije doputovala u Moskvu. Naši košarkaši su od Amerikanaca preuzeli ulogu glavnog favorita, koju je, međutim, trebalo potvrditi i na parketu. Glavni rival, selekcija domaćina je savladana nakon produžetka (101:92), a poslednja prepreka na putu ka najvišoj stepenici pobedničkog trona bila je reprezentacija Italije. Iznenađenja u finalnom meču, odigranom u Moskvi 30. jula 1980. godine, nije bilo. Jugosloveni su pobedili ’Azure’ sa 86:77, pa je Krešimir Ćosić uzeo verovatno najdragoceniji trofej u do tada 14 godina dugoj reprezentativnoj karijeri. Poslednju, 14. medalju na velikim takmičenjima, dobio je godinu dana kasnije u Pragu, gde je znatno izmenjena reprezentacija Jugoslavije, pod vođstvom novog selektora Bogdana Tanjevića, poražena u finalu Evropskog prvenstva od Sovjetskog Saveza.

Sjajne domete velikog košarkaškog majstora ne umanjuje činjenica da je njegova zbirka međunarodnih klupskih trofeja izuzetno skromna. U njoj se zapravo nalazi samo pehar Kupa pobednika kupova, kojeg se Ćosa domogao pod stare dane 1982. godine kao igrač Cibone. Prethodno je, po povratku iz SAD 1973. godine, pokušao da sa svojim Zadrom ostvari uspehe u Kupu evropskih šampiona. Iako formalno nije bio trener, Krešo je zapravo u “Jazinama” obavljao dvostruki posao, vodeći ekipu na parketu, ali i van njega.

Sa Zadrom je 1974. i 1975. osvojio još dve titule prvaka Jugoslavije (četvrtu i petu), dok je za nastup u najvažnijem evropskom klupskom takmičenju tim pojačan angažovanjem američkog beka Ričardsona, prvog stranca koji je zaigrao za neki od jugoslovenskih klubova. Ipak, to nije bilo dovoljno da Zadar u Kupu evropskih šampiona stigne dalje od polufinala, pa je Ćosić svoj drugu epizodu u klubu u kojem je stekao košarkaško ime okončao samo proširenjem kolekcije domaćih trofeja.

Sezone provedene u dresu Olimpije (za koju je nastupao od 1976. do 1978.) protekle su bez rezultatskih uspeha, a nova stanica u njegovoj igračkoj karijeri bila je Bolonja. Iskusni as je pomogao Virtusu da dođe u posed dva Skudeta, ali Ćosićevo prisustvo u timu nije bilo dovoljno da taj italijanski klub u tom periodu osvoji i neki evropski trofej. Odlučio je da se 1980. godine ponovo vrati u Jugoslaviju i okonča igračku karijeru u klubu iz rodnog grada – Ciboni. Sa ekipom iz Zagreba je 1982. uzeo svoju poslednju, šestu titulu prvaka Jugoslavije i već pomenuti pehar Kupa pobednika kupova. Došlo je vreme da se stavi tačka na bogatu igračku karijeru, pa je Ćosić 1983. godine okončao put započet dve decenije ranije.

youtube



Čovek koji je čak 303 puta oblačio dres reprezentacije Jugoslavije imenovan je 1985. godine za selektora našeg tadašnjeg državnog tima. Selektorski debi na Evropskom prvenstvu u SR Nemačkoj okončan je neuspehom, ali su već naredne 1986. ’Plavi’ pod Ćosinim vođstvom stigli do bronzane medalje na Svetskom šampionatu u Madridu. Mnogi su za gubitak praktično dobijene polufinalne utakmice sa Sovjetskim Savezom optuživali selektora, zamerajući mu što je u završnici tog dramatičnog susreta držao na parketu mladog i neiskusnog centra Vlada Divca. Krešo je svoj selektorski posao okončao na prvenstvu ’Starog kontinenta’ koji je 1987. održano u Atini. Mada su ’Plavi’ turnir u glavnom gradu Grčke završili na trećem mestu, Ćosić je – nezadovoljan kritikama koje su na njegovo vođenje reprezentacije uputili neki stručnjaci i deo javnosti – odmah po okončanju šampionata podneo ostavku.

Posle raspada Jugoslavije, najtrofejniji košarkaški reprezentativac te sad ’pokojne’ države, postao je diplomata Republike Hrvatske u SAD. Na tom poslu se suočio sa opakom bolešću, rakom limfoma koja ga je nadjačala 25. maja 1995. u Baltimoru. Sahranjen je na zagrebačkom groblju “Mirogoj”, a skoro četvrt veka nakon fizičkog odlaska veliki košarkaški as još živi u sećanjima ljudi sa prostora nekadašnje zemlje, koju je svojim sjajnim nastupima proslavio.

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

N&kola

Srećan sam što sam učio košarku gledajući njega. Fantastičan košarkaš i topao čovek. Ljudina. Hvala na prelepom tekstu i podsećanju korena uspeha balkanske košarke

Odgovori 1 0

Puta Madre

Svaka cast za ovaj tekst,a Kresimir jedna od najvecih kosarkaskih velicina ovim prostorima,I da napomenem da je prvi evropljanin u NBA je neki Bugar-Georgi Gluckov,ko je sta je,bog zna.

Odgovori 20 1

posmatrač

Divan tekst, taman da se mnogi podsete (a mlađi upoznaju) jednog genijalnog košarkaša. U vremenu, ogromnih pokretnih "brda" koje su svi koristili u reketu u to vreme, Ćosić (onako lagan) je bio poput nekog plesača koji je zaluđivao sve. I sve ono što sam oduvek mislio o njemu, mislim i o jednom današnjem: "Krešo je, međutim, ostao upamćen i kao igrač ispred svog vremena, košarkaš koji je uneo nešto sasvim novo u ponašanje do tada malo pokretnih klasičnih centara na terenu. Čovek visok 210 centimetara je zahvaljujući intelektualnim sposobnostima, sjajnoj tehnici i za jednog centra sasvim pristojnoj brzini, uspevao da organizuje igru, uspešno asistira saigračima, te učestvuje u ubitačnim kontranapadima. Naravno, carovao je u reketu gde je bio podjednako efikasan u realizaciji napada i zaustavljanju protivnika, koje je često dovodio do očajanja deleći im banane. Ćosić je bio vođa tima, ali i igrač koji je podređivao svoje velike individualne vrednosti potrebama ekipe. Bio je, kažu njegovi nekadašnji saigrači i prijatelji, duhovit čovek, koji je, međutim, držao do principa i moralnih vrednosti svoje mormonske vere. Iako je imao priliiku da postane prvi Evropljanin koji je zaigrao u NBA ligi, odbio je ponudu Portlanda (i kasnije Lejkersa) jer nije, kako je kasnije objasnio, video sebe u profesionalnoj košarci u kojoj novac znači sve." Svaka sličnost sa aktuelnim likovima je apsolutno slučajna, a opet tako prirodna. Istorija se definitivno stalno ponavlja, i što se politike za ovaj region tiče (na žalost), ali što se sporta tiče, uvek na sreću. Naravno, novo vreme samo donosi veliki novac u ovu priču, ali sve ostalo je bukvalno copy/paste. Bitno je da je ostao taj duh, taj vic, i ta neka igra i dalje. Zato, sećajmo se velikih majstora, i uživajmo u igri njihovih naslednika. Pogotovo, što je za centarsku poziciju to prava retkost.

Odgovori 32 2

* Sva polja su obavezna

Nedovoljan odlični Fundić, Krka slavila u Zadru

Nedovoljan odlični Fundić, Krka slavila u Zadru

Nedovoljan odlični Fundić, Krka slavila u Zadru

Košarkaši slovenačke Krke pobedili su na gostovanju u dvorani „Krešimir Ćosić“ ekipu Zadra rezultatom 85:77 i došli do prve pobede u sezoni 2019/2020.

Ubedljive pobede Zadra i Gorice

Autor

Ubedljive pobede Zadra i Gorice

Ubedljive pobede Zadra i Gorice

U petak su odigrana dva meča trećeg kola košarkaške Premijer lige Hrvatske. Ekipe Gorice i Zadra slavile su po drugi put u sezoni.
Loading...