Getty Images / Christopher Lee

Blog ostalo

17.06.2019 | 10.15

Poslednja stanica Trsta, vrištanje, Srbin, UDI i ALL

Lepe su ove Udine. Mnogo je zgrada u žutim i narandžastim bojama u tradicionalnom italijanskom stilu. Vlada potpuna harmonija među njima. I sve je prilično mirno. U nedelju ujutro gotovo da nije bilo automobila i ljudi na kaldrmisanim ulicama.

sport klub


Na putu ka hotelu, gde se svakodnevno održavaju predavanja u sklopu pomenutog AIPS programa, videli smo možda dva automobila i autobus. I nekoliko ljudi. Čitavih pet u najboljem slučaju.

Već oko 9 sunce je počelo da prži, ali kad nema gužva to i nije problem, naprotiv. Sve je govorilo da bi ovaj dan mogao biti dobar. Tačnije, nešto manje „komplikovan“.

I bio je. Dok se nisu završila predavanja i došlo vreme da odemo na stadion Friuli (ovde zaista niko ne voli kad se kaže Dačija arena).
Bio je to početak praktičnog dela programa i onaj trenutak kad shvatite da novinarstvo i „lako ćemo“ baš i ne idu pod ruku.

Oko dvadesetak minuta vožnje izvan grada vodi vas pravo na stadion Udinezea. Tamo smo pokupili akreditacije. Ne možete da zamislite koliko je to važan dokument na ovakvim takmičenjima. Ali, o tome nešto kasnije... Posle ispraćene konferencije reprezentacije Danske došlo je vreme da se grupa podeli. Italijanka Đorđa, predstavnica AIPS koja nam čini život lakšim, koleginica Silvana Isabela iz Austrije i ja krenuli smo put Trsta. Tamo će se Srbija i Austrija susresti u ponedeljak (18.30) na otvaranju grupe B. Uobičajeno, dan ranije određen je za konferencije i otvorene treninge.

sport klub

Italijanski vozovi su prilično tačni i komforni, ali umeju da budu jako neprijatni. Razlog je, blažim rečnikom, preterana upotreba klima uređaja u kupeima. Nije dobar osećaj kad sa +36 uđete na nekih +20 (koji stepen gore/dole, pošto tačan podatak nismo pronašli. Više je to subjektivni osećaj, pa nemojte šta zameriti). Dakle, mokra majica i hladan vazduh koji izbija iz plafona sve vreme mogu da izazovu loše stvari po vas. Zato sam odlučio da do Trsta uvedem smene – 15 minuta u kupeu, pa 15 minuta u onom međuprostoru. Bilo je potrebno da dvaput obrnem krug pre nego što sam ugledao more.

Volim more. Mišljenja sam da je život ljudi na moru dosta lepši nego naš... Srećniji. Bezbrižniji. Zato je prozor odmah otvoren, kako bi nekako dopreo miris soli do nas.

Trst. Glavna železnička stanica. Odmah pored nje je autobusko stajalište. Čekamo broj 8 do stadiona Nereo Roko. Sve i da nam Đorđa nije tu, ne bismo pogrešili, pošto se silazi na poslednjoj stanici.

Glavni utisak vožnje ulicama Trsta nije došao iz spoljašnjosti. Sve lepe zgrade, čamce i brodove, zasenio je mali Italijan. Slobodna procena između 3 i 4 godine. Ušao je sa majkom i starijim bratom u autobus. Bila su slobodna dva sedišta, stariji je otišao do prozora, a mlađi seo majci u krilo pored. Krenula je vriska. Nisam razumeo reči, ali po pokretima se moglo zaključiti da mlađi brat po svaku cenu želi da on sedi do prozora. Sam. Stariji mu to u početku nije dozvoljavao. Pokušavao je da ga ignoriše, ali je kuknjava postajala sve glasnija i duža, a situacija sve gora. Šutiranje, skidanje patika, bacanje, udaranje... Trajalo je.

Posle dobrih 5 minuta horora, stariji brat je postupio po onom „zlatnom“ roditeljskom pravilu „stariji si, popusti“ i ustupio mu sedište. Kad je dobio šta je hteo, mlađi je u trenutku prestao sa dranjem i na lice nabacio onaj „je l' vidite da mora da bude po mom?“ osmeh. Ja sam mlađi brat, pet godina. Želim čvrsto verujem da nisam bio ovakav u ranom detinjstvu. Ako ponekad jesam, Gorane, izvini.

sport klub

„Staćone di Valmaura“. Bus se ispraznio, vozač izašao ispred da zapali cigaretu, dakle – tu smo, poslednja stanica, nema dalje. 

Stotinak metara niže nalazi se Nereo Roko. Ovde kreće ono „zaboravite na 'lako ćemo' ako mislite da se bavite novinarstvom“.
Prvi pokušaj – pogrešan ulaz. I možda smernica za konferencijsku salu nije bilo nigde, ali je zato ona koju smo dobili od čuvara bila netačna. Uglavnom, kružili smo oko 2/3 stadiona (veći deo uzbrdo) na 35 stepeni i došli nekako do glavnog ulaza. Mokri, po treći put u toku dana. Bilo je oko 15:45, a konferencija Austrijanaca počinjala je u 16:00.

Verovali smo da je tu došao kraj mukama i da ćemo konačno uspeti da predahnemo u klimatizovanoj prostoriji (jasno, ne toliko klimatizovanoj kao kupe voza) i okrepimo se nekim voćem pre početka posla, ali eto nove. Redar sa pričom „vi ovde ne možete da uđete, ovo je Trst (majke ti, ovo je Trst?), a na akreditaciji vam piše UDI (Udine). Dobio sam jasne propise“.

„Da, ali, pored UDI piše i ALL, što znači da imamo pristup svim stadionima“, objašnjavala mu je Đorđa na italijanskom, a potom prevodila konverzaciju Silvani i meni. Čisto da budemo u toku sa zbivanjima. Sve dok nije došao red na mene da se nađem u ulozi prevodioca.
U celoj raspravi sa Đorđom, redaru je iz džepa ispala legitimacija, a na njoj ime – Milan Jovanović.

„Daj, bre, čoveče što nas ne puštaš da uđemo?“, bila je moja prva reakcija i eto srpskog jezika niotkuda ispred stadiona Nereo Roko u Trstu. Ostali su gledali pomalo čudno.

„Brate, ja bih stvarno, ali naredili mi ljudi da ovuda mogu da prođu samo oni kojima na akreditaciji piše ALL ili TRI (Trst). Sa ovim vašim ne možete. I šta se ova tvoja Italijanka navrzla na mene? Sad je neću pustiti, nema sile. Ipak smo mi malo tvrdoglaviji od njih“.

„Ali, u pravu je Đorđa, evo piše nam ALL“.

„Piše vam, ali piše vam i Udine. To ALL vam je sigurno za sve utakmice u Udinama“.

„Nije. Nego za sve utakmice na Prvenstvu. UDI znači samo da smo tamo izvadili akreditaciju“.

„Nije. Veruj mi“.

„Jeste. Veruj ti meni“.

„Nije. Ne mogu da vas pustim“.

„OK! Moramo onda da zovemo predstavnika UEFA za medije“.

„Zovite, videćeš da sam u pravu“.

Đorđa je obavila poziv i objasnila situaciju, dok je meni kroz glavu prolazilo ono čuveno:„Zašto uvek ja?“

Vreme između poziva i čekanja na bilo kakvu reakciju trošio sam u ćaskanju sa jedinom preprekom na putu do ostvarenja onoga zbog čega smo Đorđa, Silvana i ja prošli kroz pravi pakao.

„Evo već 25 godina sam ovde. Inače sam iz jednog mesta kod Požarevca. Ti si iz Mladenovca? Na Sport Klubu radiš, kažeš? Opa, nije tebi loše tamo uopšte. Pratim vas stalno“, govorio je Milan.

Ostalo je pitanje da li je pokušao da me „kupi“, usled cele situacije, ili je to zaista slučaj, pošto je kroz nekoliko minuta da kapije je stigao predstavnik UEFA (hvala Ivanu Radoviću) zajedno sa šefom redara. Sve je razjašnjeno kroz nekoliko reči. Ukratko, svako sa akreditacijom na kojoj stoji ALL može ući na bilo koji stadion, bez obzira na to da li je pored UDI, TRI, ili šta god, ili je samo ALL.

„Srećom, pa nisi bio u pravu“, bilo je poslednje u konverzaciji sa zemljakom, pre nego što su nas sproveli do pres sale.

Konferencija se uveliko privodila kraju, ali smo stigli da postavimo koje pitanje.

„Autsajderi smo u ovom duelu, ali umemo da budemo nezgodni. Srbija je jaka, tu su Jović, Milenković, mnogo kreativnih vezista... Biće to težak meč, ali mi se radujemo“, kazao je selektor Austrijanaca Verner Gregorič.

Mišljenje o novom igraču Reala Madrida je moralo da dođe na red.

„Samim tim što je Luka Jović došao da igra za U21 posle potpisa za takav klub dovoljno govori kakav je on i kakva je atmosfera u timu Srbije“, dodao je Gregorič.

sport klub

Vreme do početka konferencije Srbije (18:30) proletelo je. U presu sam ubrzo dobio i pojačanje u vidu kolege sa Mozzartsporta Dejana Stankovića. Bio je tu i Aleksandar Stojanović sa RTS. Na presu su se pojavili selektor Goran Đorović i Danilo Pantić. Obojica u dobrom raspoloženju. Đorović je poručio da su Orlići spremni za start takmičenja, a imao je i jednu molbu za javnost.

„Mislim da bi trebalo da ostavimo Luku Jovića na miru malo. Potpisao je za Real, to je zaslužio, ali to je njegova privatna stvar. Ovde je sa reprezentacijom i neophodna nam je njegova koncentracija na ovo što se dešava na EP. EURO je sadašnjost, a Real budućnost“, kazao je selekor, posle čega je obraćanje bilo gotovo.

Otvoreni trening trajao je 15 minuta, dovoljno da se naprave određeni materijali, a zatim i sve to pošalje u redakciju. Wi-fi je, inače, prilično kvalitetan. To nije uvek slučaj na stadionima...

Po završetku svega, Đorđa, Silvana i ja uputili smo se nazad na železničku stanicu. Ovoga puta uhvatili smo autobus 20. Sistem za kupovinu karata nije radio, a bilo je problema i sa onlajn kupovinom, stoga smo odlučili za „švercovanje“. Valjda nas neće uhvatiti... Avaj. Dve stanice kasnije ušla je kontrola. Ona u Srbiji je zlatna za ove momke, a i najčešće ih nema nedeljom. U Trstu kontrolori nose policijska odela, gumene čizme, rukavice... Fale im samo duge cevi, a naših karata – nigde. Đorđa je objašnjavala gorepomenuti kvar sa sistemom, krupni momak nije bio preterano zainteresovan za to i već se spremao za pisanje kazne. Gotovo da je već udario pečat, pre nego što je u pomoć utrčala, pazite sad, akreditacija! Ha! Bila je to poslednja karta na koju smo igrali i uspelo je. Iako smo, realno, belifrali.

Sa njom možemo da se vozimo besplatno u gradskom prevozu, a da za to nismo imali predstavu. Kakva vest, u kakvom trenutku!
Dobar završetak dana iz kategorije rolerkoster. Radujem se sledećem, iako nas čeka novi odlazak u Trst. Ipak, sav fokus biće na utakmici, a to je vrhunac naše profesije.

Pozdrav iz Udina (ko je rekao Trsta?),
Bojan

sport klub

Komentari (8)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

pjoki

Jel može neka slika Đurđe i Silvane? 😇

Odgovori 11 1

Gorteo

Jedan je Neven Cvijanović

Odgovori 1 10

sync

u fino si ti društvo upao.. :D

Odgovori 22 2

* Sva polja su obavezna

Jović: Uvek verujem da sam najbolji

Jović: Uvek verujem da sam najbolji

Jović: Uvek verujem da sam najbolji

Fudbaler Real Madrida Luka Jović govorio je u intervjuu za "Player's Tribune" o svom odnosu prema treninzima, o tome šta je neophodno da napadač poseduje, kao i o faktorima koji utiču na uspeh talentovanih fudbalera.

Španci: Modrić uzeo Jovića pod svoje krilo

Španci: Modrić uzeo Jovića pod svoje krilo

Španci: Modrić uzeo Jovića pod svoje krilo

Sportisti sa prostora bivše Jugoslavije kada se nađu u istom klubu negde u inostranstvu najčešće postanu najbolji prijatelji, bez obzira na otrovne strelice, koje dolaze od političara iz njihovih zemalja.
Loading...