Getty Images/Stuart Franklin

Blog ostalo

17.07.2019 | 18.46 > 18:55

Bio je kapiten Peleu, Žersonu... Veliki Capita

Autor

Pre 75 godina, 17. jula 1944. u Riju je rođen Karlos Alberto Tores, kapiten brazilske reprezentacije koja je trijumfovala na Mundijalu u Meksiku 1970. godine i čovek čiji se pogodak u finalnom susretu sa Italijanima smatra verovatno najlepšim golom postignutim u odlučujućim mečevima svetskih šampion

Pele i Karlos Alberto

Neilson Barnard/Getty Images for the New York Cosmos

Pele i Karlos Alberto

Mada je glavni junak uspešnog pohoda Brazilaca do treće titule šampiona naše planete bio 'kralj fudbala' Pele, svet pamti dve slike Karlosa Alberta sa finalnog susreta sa Azurima odigranog 21. juna 1970. na stadionu Asteka u Meksiko Sitiju. Jedna nas vraća u 86. minut utakmice kada je desni bek selekcije Selesaa, upravo na dodavanje već spomenutog Edsona Arantesa do Nacimenta, sjajnim udarcem savladao nemoćnog golmana tadašnjih prvaka Evrope, Albertozija, dok na drugoj vidimo kapitena Brazilaca kako radosno podiže pehar Žila Rimea, koji je, nakon treće osvojene titule, trajno pripao reprezentaciji najveće južnoameričke države.

Karlos Alberto je u istoriju ušao i kao prvi “prototip” modernog ofanzivnog brazilskog beka. Bio je vešt dribler sa sjajnom kontrolom lopte i velikim brzinskim sposobnostima, pa je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka noseći dres državnog tima, ali i klubova Fluminensea, Santosa i Flamenga, koristio te prednosti da neumorno 'šparta' desnom stranom terena u oba pravca, odnosno bude aktivan i u odbrani i u napadu.

Može se zapravo reći da je ovaj defanzivac sa nadimkom Capita pre više od pola veka u igru brazilskih bekova uneo ofavanzivne ideje, koje su kasnije usavšili i uspešno primenjivali njegovi zemljaci Kafu, Karlos Alberto, Dani Alveš...

Pored svog najvećeg uspeha ostvarenog u Meksiku, Karlos Alberto se mogao pohvaliti i titulama osvojenim sa klubovima. Kao igrač Fluminensea je tri puta (1964, 1975, 1976.) osvajao pehar u šampionatu Karioka (države Rio), dok je nastupajući za Santos četiri puta (1967, 1968, 1968, 1973.) trijumfovao u prvenstvu “paulista” (Sao Paola), te uzeo trofej (1968.) namenjen pobedniku tadašnjeg Južnoameričkog Superkupa (Recopa sul Americana). Na kraju je sa njujorškim Kosmosom četiri puta (1977, 1978, 1980. i 1982.) bio prvak Severnoamričke NASL lige, čime je zaokružio zbirku trofeja osvojenih tokom gotovo dve decenije duge igračke karijere.

Carlos Alberto Torres

Buda Mendes, Getty Images Sport

Čovek koji je u periodu od 1963. do 1977. oblačio dres reprezentacije svoje zemlje 53 puta i postigao osam pogodaka za Selesao, bavio se i trenerskim poslom. Vodio je brojne klubove u domovini i drugim zemljama američkog kontinenta, te sedeo na selektorskim klupama (kao pomoćnik ili 'šef') reprezentacija Omana, Nigerije i Azerbejdžana. Karlos Alberto je, naravno, dobio i značajna individualna priznanja. Izabran je u svetski tim 20. veka, kao i u najbolji sastav Mundijala u Meksiku 1970. godine, a za njega se, jasno, našlo mesta i u Dvorani slavnih Muzeja fudbalske reprezentacije Brazila, odnosno Nacionalnoj dvorani slavnih fudbala SAD. Sa ovog sveta je otišao izneneda, 25. oktobra 2016. nakon pretrpljenog srčanog udara.

Budućí brazilski as započeo je karijeru u klubu iz svog rodnog grada, Fluminenseu. Sa 19 godina je postao nezamenjivi prvotimac jer je već u prvoj sezoni kao član ekipe ovog tima iz Rija ispoljio kvalitete koji će ga kasnije lansirati među najbolje desne bekove sveta. Njegov prvi boravak u Fluminenseu je nakon 98 odigranih utakmica, okončan 1966. godine kada se preselio u redove Santosa koji je tada sa Peleom bio na vrhuncu moći. Posle osam sezona, tokom kojih je sakupio 445 nastupa i postigao 40 golova za tim iz države Sao Paolo, vratio se 1974. u svoj prvi klub, da bi dve godine kasnije prešao u Flamengo, poslednju ekipu iz Brazila za koju je nastupao tokom igračke karijere.

Defanzivac iz Rija je bio na širem spisku kandidata za nastup na Svetskom šampionatu u Engleskoj 1966. godine ali se nije našao među reprezentativcima koji su na Ostrvu odbranu titule neslavno okončali već nakon prve faze takmičenja. Karlos Alberto je, nakon ovog prvenstva, ne samo izborio status standardnog reprezentativca, već mu je selektor Saldanja ukazao izuzetnu čast, izabravši ga za kapitena selekcije Selesaa. Taj status zadržao je i kod novog selektora Marija Zagala, koji je pred Svetski šampionat u Meksiku 1970. godine, dobio zadatak da Brazilce u zemlji Asteka vrati na fudbalski Olimp, odnosno da osvajanjem treće titule planetarnog prvaka donese najvećoj državi Južne Amerike pehar Žila Rimea u trajno vlasništvo.

Brazil je na ovaj šampionat otišao kao prvi favorit pošto je u to vreme imao izuzetno kvalitetan sastav, u kome su se, pored prve zvezde Pelea i Karlosa Alberta, nalazili Žerson, Rivelinjo, Žaerzinjo, Tostao... Nakon što su u grupnoj fazi savladali Čehoslovačku, Rumuniju i branioca titule, Englesku, izabranici Marija Zagala su u četvrtfinalu bili bolji od Perua (4:2), dok su se u polufinalu osvetili Urugvajcima (3:1) za bolan poraz u završnom meču Mundijala 1950. na Marakani. Od nove titule delila ih je samo pobeda nad Italijom u finalu. Azuri su kao dvostruki svetski prvaci (1934. i 1938.) takođe imali šansu da uzmu pehar Žila Rimea u trajno vlasništvo, pa je ovo finalno nadmetanje, odlučivalo, ne samo o novom šampionu naše planete, već i o tome gde će zauvek otići ovaj prestižni trofej.

Brazilski selektor je odlučio da tog 21. juna na travnati teren najvećeg meksičkog stadiona (utakmicu je posmatralo 107.000 gledalaca) istrče: Feliks, Brito, Karlos Alberto, Pjaca, Klodoaldo, Everaldo, Žerson, Tostao, Pele, Riveljinjo i Žaerzinjo. 'Kralj fudbala' je u 18. minutu udarcem glavom doveo južnoameričku salekciju u vođstvo, ali je nakon jedne greške odbrane Selesaa centarfor Azura Boninsenja osam minuta pre odlaska na odmor poravnao rezultat.

You Tube

U drugom poluvremenu na terenu je postojao samo jedan tim, brazilski. Fudbaleri sa Apenina su bili nemoćni da pariraju razigranim rivalima, pa su u ovom periodu susreta podsećali na poslušne učenike koji dobijaju lekciju od svojih profesora. Pogoci Žersona (61) i Žaerzinja (71) su rešili sve dileme o ishodu finala, ali je šlag na tortu stavio kapiten Brazilaca nezaboravnim pogotkom u 86. minutu. Posle akcije u kojoj je učestovalo nekoliko igrača, Pele je odložio loptu na desnu stranu, a Karlos Alberto preciznim šutem pogodio suprotni ugao gola iznenađenog Albertozija.

Tim, za koji mnogi smatraju da je bio najbolji u istoriji brazilskog reprezentativnog fudbala, je superiorno stigao na Olimp. Njegov kapiten, koji je tog dana u meksičkoj prestonici bio na vrhuncu svoje karijere, je trijumfalno podigao trofej Žila Rimea, koga će devet godina kasnije iz sedišta Fudbalske federacije Brazila u Riju ukrasti nepoznati lopovi tako da nikada neće biti pronađen. Šampionat u Meksiku je bio prvi i poslednji mundijal na kome je zaigrao Capita. Zbog povrede kolena nije 1974. nastupio na svetskoj smotri fudbala u SR Nemačkoj, gde se branilac titule, nakon poraza od Holanđana (0:2) u polufinalnoj grupi, oprostio od krune. Pošto se oporavio od povrede ponovo se vratio u državni tim, ali se 1977. tokom kvalifikacija za Mundijal u Argentini neočekivano u 33. godini života oprostio od dresa Brazila.

Na ovu odluku je svakako uticao odlazak u SAD, gde je sa svojim prijateljem Peleom i drugim asovima veteranima u njujorškom Kosmosu, narednih godina pokušavao da zainteresuje Amerikanace za 'soker'. Za ovaj tim zvezda je nastupao od 1977. do 1982. godine (uz jednogodišnju pauzu, tokom koje je 1981. nosio dres Kalifornija Surfa), kada je rešio da stavi tačku na 19-godišnju igračku karijeru. Poslednji put je kao fudbaler izašao na teren 28. septembra 1982. u oproštajnoj spektaklularnoj utakmici čiji su akteri bili Flamengo i Kosmos.

Naredni period od više od dve decenije života Karlos Alberto je proveo na trenerskim i selektorskim klupama raznih klubova i reprezentacija. Gorki trenerski hleb počeo je da jede 1983. kao šef stručnog štaba Flamenga, a bavljenje ovim poslom je okončao 4. juna 2005. kada je nakon poraza od Poljske podneo ostavku na funkciju selektora reprezentacije Azerbejdžana. I kao penzioner je ostao u fudbalu, pošto je povremeno komentarisao aktuelna dešavanja u ovom sportu na brazilskom kanalu Spor TV. Poslednji put su ga gledaoci mogli videti u studiju samo dva dana pre fatalnog srčanog udara koji ga je pobedio u poslednjem meču čiji je akter bio u njegovom rodnom gradu 25. oktobra 2016. godine. Ožalošćeni Brazilci su se od čoveka koji je predstavljao simbol njihovog verovatno najdražeg, a sigurno najbriljantnijeg trijumfa na svetskim prvenstvima, oprostili rečima: Adios Capita.

You Tube

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Zizou

Najbolji desni bek u istoriji

Odgovori 8 1

JC14

@Zizou - On ili Djalma Santos, po mom misljenju. Ali kakav je ovo tim bio, nijedna reprezentacija im danas nije ni do kolena. Pele koji je nivo Mesija, Rivelino koji je poput Rivalda, Zairzinjo ciji bi pandan bio recimo Figo, Tostao kao Suarez, Zerson kao Pirlo, Karlos Alberto cak i vise od Dani Alvesa. Sportski pozdrav!

7 0

* Sva polja su obavezna

Nejmar u autu četiri nedelje

Nejmar u autu četiri nedelje

Nejmar u autu četiri nedelje

Fudbalski klub Pari Sen Žermen objavio je da će Nejmar četiri nedelje morati da odsustvuje sa terena zbog povrede zadnje lože.

Beker o Mesiju i "onom" polufinalu Lige šampiona

Autor

Beker o Mesiju i "onom" polufinalu Lige šampiona

Beker o Mesiju i "onom" polufinalu Lige šampiona

Golman Liverpula, Alison Beker verovatno će se među stative vratiti za derbi sa Mančester junajtedom nakon povrede koju je doživeo u prvom kolu Premijer lige. Alison je govorio o Mesijevom het - triku i rivalstvu sa Argentinom.
Loading...