Getty Images/Stuart Franklin

Blog ostalo

22.09.2019 | 07.21

Žist Fonten - njegov rekord živi već 61 godinu

Autor

Pre 86 godina, 18. avgusta 1933. u marokanskom gradu Marakešu rođen je Žist Fonten, Francuz koji je u istoriju fudbala ušao kao strelac najviše postignutih golova na jednom svetskom šampionatu.

Just Fontaine

Alexandre Schneider, Getty Images Sport

Napadač selekcije Trikolora je na Mundijalu u Švedskoj 1958. čak 13 puta zatresao mreže protivničkih golmana, a ovaj njegov učinak u narednih šest decenija ni jedan učesnik završnih planetarnih turnira najvažnije sporedne stvari na svetu nije uspeo da nadmaši. Fonten je na ovom šampionatu u svakoj od šest odigranih utakmica bar jednom pogodio gol rivala i tako ostvario prosek od više od dva postignuta pogotka po meču što u današnjim vremenima dominacije defanzivnog fudbala deluje kao gotovo neverovatna cifra.

Iako je bio učesnik samo jednog Mundijala omaleni (visok je samo 1.74 metra) centarfor Galskih petlova se nalazi na visokom četvrtom mestu večite liste strelaca svetskih šampionata. Od njega su ukupno više pogodaka postigla trojica fudbalalera – Miroslav Klose (16), Luis Nazario de Lima Ronaldo (15) i Gerd Miler (14), koja su do ovih impresivnih brojki došla nastupajući na više završnih turnira. Žistovi zvezdani trenuci su bili u Skandinaviji, ali je ostalo zapisano i to da je sa svojim klubom Remsom 1959. godine stigao do finala Kupa evropskih šampiona, kao i da je te sezone sa deset datih pogodaka poneo laskavi epitet najboljeg strelca ovog najprestižnijeg takmičenja Starog kontinenta.

Kakav je bio strelac pokazuje i podatak da je u 200 odigranih utakmica u elitnoj francuskoj ligi 'zabio' 165 pogodaka, pri čemu je u dresu tada jednog od najboljih evropskih timova Remsa (sa kojim je osvojio i tri šampionske titule) zabeležio 121 pogodak tokom šest sezona nastupa za ovaj klub i u dve od njih (1957/1958, 1959/1960) bio prvi strelac prvenstva.

Čovek koji je zbog problema sa povredama prerano, u 29-toj godini, okončao igračku karijeru je za svoje umeće postizanja golova nagrađen sa nekoliko priznanja. Već spomenutih 13 pogodaka donelo mu je Zlatnu čizmu, namenjenu prvom strelcu Mundijala u Švedskoj, a izabran je, naravno, i u najbolji tim ovog šampionata. Te 1958. dobio je treći najveći broj glasova (23) u izboru za Zlatnu loptu pariskog lista Frans fudbal, od Žista su na ovoj listi uspešniji bili samo osvajač trofeja i njegov saigrač iz reprezentacije Rajmond Kopa (71 glas) i nemački as Helmut Ran (40 glasova). Možda najveće priznanje stekao je 2003. godine kada ga je Fudbalski savez Francuske - u konkurenciji Kope, Platinija, Žiresa, Papena, Zidana – izabrao za najboljeg igrača ove zemlje u poslednjih pola veka.

Maroko, u čijem gradu Marakešu je budući veliki strelac rođen, bio je u to vreme deo francuske države. Žist, sin Francuza i Špankinje, se rodnom Maroku pokušao odužiti tokom trenerske karijere kada je kao selektor vodio reprezentaciju ove sada nezavisne države do trećeg mesta na Afričkom kupu nacija 1980. godine.

Fonten je igračku karijeru započeo kao amater u klubu Kazablanka iz Maroka za koji je tokom tri sezone postigao 68 pogodaka. Veliki korak za njegov fudbalski razvoj predstavljao je prelazak u Nicu 1953. U dresu kluba sa Azurne obale osvojio je svoje prve trofeje, Kup (1954.) i prvenstvo Francuske (1956.), te stekao status reprezentativca. Za najbolju selekciju Trikolora debitovao je 17. decembra 1953. u utakmici sa Luksemburgom (8:0) na kojoj je zabeležio het-trik.

Posle trogodišnjeg boravka u Nici, tokom kojeg je svoj golgeterski saldo obogatio za 44 gola, napadač iz Marakeša se 1956. preselio u redove u to vreme najkvalitetnijeg francuskog kluba Stade de Remsa. Zanimljivo je da je Rems angažovao golgetera Nice, kao i drugu dvojicu pojačanja Vensana i Pjantonija, zahvaljujući novcu koji je zaradio (suma od ondašnjih 50.000 dolara) prethodnom prodajom svog najboljeg igrača Rajmonda Kope madridskom Realu. Bez Kope ali sa efikasnim Fontenom u timu Rems je u sezoni 1957 /1958. uzeo duplu krunu u Francuskoj da bi naredne sezone po drugi put stigao do finala Kupa evropskoh šampiona. Ponovo mu je, baš kao i u startnoj sezoni ovog takmičenja 1955/1956, poslednja prepreka na putu ka trofeju bio Kraljevski klub iz Madrida.

Žist je želeo da u finalu odigranom 3. juna 1959. u Štutgartu nastavi seriju od do tada deset postignutih pogodaka u Kupu šampiona i tako omogući svom klubu da se konačno popne na evropski fudbalski Olimp. Na njegovu žalost Real se još jednom pokazao kao nepremostiva prepreka za francuskog prvaka. Fonten i ostali igrači Remsa nisu uspeli ni jednom da pogode mrežu španskog tima koji je golovima Mateosa i Di Stefana stigao do pobede (2:0) i četvrte uzastopne titule šampiona našeg kontinenta.

You Tube

Najblistavije trenutke u karijeri francuski napadač doživeo je godinu dana ranije na Mundijalu u Švedskoj na koji su Galski petlovi otputovali sa jakim timom i velikim ambicijama. Na startnoj i kasnije će se pokazati najefikasnijoj utakmici šampionata (7:3), odigranoj 8. juna u Norčepingu postigao je čak tri gola selekciji Paragvaja. Tri dana kasnije Francuzi su u derbiju grupe poraženi od Jugoslovena (2:3) ali je Fonten uspeo da dva puta, u 4. i 85. minutu matira Vladimira Bearu. Seriju pogodaka nastavio je 15. juna u susretu sa Škotima, kada je pogotkom datim u 44. minutu doprineo minimalnoj pobedi (2:1) svoje reprezentacije.

Nije zakazao ni u četvrtfinalnom odmeravanju snaga sa Severnim Ircima (4:0), pošto je 19. juna 1958. zatresao mrežu ostrvske selekcije u 5. i 63. minutu. Pet dana kasnije Francuzi su se u polufinalu na stadionu Rosunda sastali sa selekcijom brazilskih asova, među kojima se, pored Garinče, Didija, Vave i Zagala nalazio i na ovom šampionatu otkriveni 17-godišnji vunderkind Pele. Žist je ponovo bio strelac ali njegov jedini izjednačujući pogodak u 9. minutu nije bio dovoljan da spreči Brazilce da na kraju ostvare ubedljiv trijumf (5:2) i kasnije preko Šveđana dođu do prve titule svetskih šampiona.

Fonten je blistao u susretu za treće mesto sa reprezentacijom Savezne Republike Nemačke kada su Galski pelovi odigrali najbolji meč na šampionatu. Dotadašnji svetski prvaci su 28. juna u Geteborgu bili nemoćni pred razigranim asistentom Kopom i nemilosrdnim egekutorom Žistom koji je čak četiri puta (u 16, 36, 78. i 89. minutu) savladao golmana Pancera. Francuzi su slavili sa 6:3, a njihov prvi strelac je sa 13 datih pogodaka postao fudbaler sa najviše postignutih pogodaka na jednom Mundijalu. Čovek iz Maroka je za dva gola nadmašio Mađara Šandora Kočiša koji se na prethodnom šampionatu u Švajcarskoj zaustavio na brojci 11. Ovom dvojcu se kasnije najviše približio Nemac Gerd Miler čiji su šutevi na turniru u Meksiku 1970. godine deset puta završili u mreži protivničkih golmana.

Posle finala Kupa šampiona 1959. godine Kopa se iz Reala vratio u Rems, pa je udarni tandem francuskog državnog tima konačno zaigrao zajedno i u francuskom klubu. Žist i Rajmond su se, iako različitih karaktera, odlično slagali na terenu ali i van njega. Veliki golgeter je kasnije pričao o tome kako se osećao dok je sarađivao sa Kopom na utakmicama.

“Kada Kopa dodaje loptu, ja je prihvatam i osećam se kao Isus. Ja tada hodam po vodi”.

Rems je predvođen Kopom i Fontenom prvi presekao ciljnu vrpcu u nacionalnom šampionatu u sezonama 1959/1960 i 1960/1961, međutim karijera francuskog junaka iz Švedske se bližila preranom kraju. Suočen sa čestim i obnovljenim povredama Žist je sve više vremena provodio van fudbalskih igrališta. Svoja poslednja dva od 30 datih golova za reprezentaciju(u 21 nastupu) 'zabio' je 16. marta 1960. godine u utakmici sa Čileom, da bi se u julu 1962. zauvek povukao sa terena.

Pored već spomenutog vođenja selekcije Maroka Fonten je 1967. kratko vreme proveo na selektorskoj klupi Francuske. Smenjen je posle dva poraza u prijateljskim utakmicama, a posle toga je bio trener Pariz Sen Žermena i Tuluza. Nekadašnji golgeter, koji već duže vremena provodi dane u zasluženoj penziji, je novembra 2012. godine, odgovarajući na pitanje da li postoji neki fudbaler koji može da nadmaši njegov rekord iz Švedske, kao jedinog kandidata izdvojio argentinskog asa iz Rozarija.

"Niko ne može stići do tog broja osim Mesija koji bi mogao da me skine sa vrha na sledećem svetskom prvenstvu. On je sposoban za sve, pa samim tim i za toliko golova na Svetskom prvenstvu".

S obzirom da se as Barselone na Mundijalima u Brazilu 2014. i Rusiji četiri godine kasnije nije ni približio Fontenovom rekordu, čini se da će fudbalski svet morati još dugo da čeka strelca koji će na nekom šampionatu naše planete nadmašiti golgetera rođenog pre 86 godina u marokanskom gradu Marakešu.

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Srdjan

Odlican tekst! Svaka cast!

Odgovori 37 0

* Sva polja su obavezna

Loading...