Alex Livesey/Getty Images

Blog ostalo

29.12.2019 | 11.00

Luda epoha: 10 najvažnijih NBA košarkaša ‘desetih’

Vrlo je teško suditi o epohi bez vremenskog otklona – tek kada vreme prođe iskristališu se bitni i beznačajni aspekti jednog perioda. Zato nije lako ukratko opisati kako je NBA izgledala u ‘desetim godinama’, tj. razdoblju od početka 2010. do kraja 2019. godine.

Michael Jordan

Getty Images

Znamo ukratko šta se dešavalo u svakoj deceniji NBA:

- Četrdesete – sport koji ni izbliza ne podseća na ono što danas nazivamo košarkom;
- Pedesete – uglavnom igraju samo belci, liga shvata da je dobro biti visok ukoliko vas zanima pobeđivanje;
- Šezdesete – drastične promene pravila dovode do neverovatnih statistika, liga dobija prve superzvezde u Viltu Čembrlenu i Bilu Raselu, Seltiksi Reda Ojerbaha dominiraju na nezapamćen i nikad ponovljen način;
- Sedamdesete – liga se muči da se izbori sa prevlast sa rivalskom ABA do spajanja krajem decenije, NBA ne zanima navijače, nema prenosa finalnih plej-of serija na televiziji, Karim Abdul-Džabar nema doraslog protivnika;
- Osamdesete – Leri Bird i Medžik Džonson ‘spasavaju’ ligu svojim rivalstvom, košarkaši masovno imaju problem sa kokainom, na parketu se dopušta brutalna ‘tuča’, nivo kvaliteta ipak raste;
- Devedesete – Majkl Džordan čini ligu globalnim fenomenom, kvalitet dostiže vrhunac, moda, popularna kultura i politička situacija tog vremena uzdižu NBA do statusa jednog od najpopularnijih sportskih proizvoda na svetu;
- Dvehiljadite – igrači koji dolaze iz srednje škole preuzimaju zvanje vodećih lica lige, promene pravila zbunjuju i trenere i igrače, nivo kvaliteta ne prati onaj iz prethodne ere, tzv. “hog & clog” period, tj. u slobodnom prevodu “doba zapušene košarke”.

A tzv. ‘desete’, po čemu su one karakteristične? Deluje da su promene nastale u ovim godinama ipak bile pozitivne, pre svega. Postoje dva ključna aspekta decenije – jedan se tiče biznisa, a drugi evolucije same igre.

It’s All about the Benjamins

NBA

Chris McGrath/Getty Images

NBA je iz ‘desetih’ izašla bogatija i popularnija nego što je bila ranije. Podaci za 2019. pojaviće se početkom 2020. godine, ali Forbsova lista iz februara godine na izmaku jasno obelodanjuje – najvredniji tim lige vredan je čak četiri milijarde dolara! A modža je još šokantniji i podatak koji je to tim – višegodišnji “luzer” Istočne konferencije Njujork Niksi. Nekretnine i veličina tržišta ipak i dalje vode glavnu reč, a ne košarkaški uspesi… Za Niksima slede Lejkersi, Voriorsi, Bulsi i Seltiksi.

Prosečan rast vrednosti NBA franšize na godišnjem iznosi oko zapanjujućih 10 odsto, a prednjače Siksersi, Baksi i Reptorsi.

Liga je pre 10 godina bila drastično manje isplativa – prema Forbsovim podacima za 2009. godinu, najvrednija franšiza bili su Lejkersi, a vredeli su 607 miliona dolara. Dosta manje od Njujorkove četiri milijarde deset godina kasnije. Nije loše vreme da se bude vlasnik NBA tima. Sa druge strane, nijedno vreme nije loše za takvu egzibiciju.

Šta je glavni uzrok tolikog bogaćenja? Globalizacija. Liga se okreće drugim tržištima, ponajviše azijskim, a internet je doneo priliku svim ljubiteljima košarke na svetu da gledaju košarku kad god zažele. To je proces koji se pod vođstvom generalnog komesara lige Adama Silvera (koji je funkciju preuzeo 2014. godine) uspešno razvija. Ono što je pomalo i zastrašujuće jeste činjenica da ostaje još nepregledan prostor za rast NBA kao globalnog fenomena.

Nimalo začuđujuće ne bi bilo da 2030. godine govorimo o timovima koji vrede desetine milijardi dolara.

Pa kako se čitavo to gomilanje sredstava ogleda na igru koju volimo? Na sijaset načina, ali možda je i najilustrativniji onaj iz leta 2016. godine.

Liga je zaradila mnogo više novca nego inače, potpisala novi ugovor za TV prava sa kućama koje emituju NBA prenose i doživela veliki upliv novca. Rezultat je bio i rast tzv. “seleri kepa” – svi timovi su odjednom dobili dovoljno novca da potpišu po barem jedan maksimalni ugovor. Slučajno se pogodilo da tog leta Kevinu Durentu ističe ugovor i da je rad da napusti Tander. I tek tako, jedan od najboljih igrača 21. veka pojačao je najbolji tim u istoriji lige, koji je upravo završio sezonu sa skorom 73-9.

Svi su se tada pitali: “Kako sada ovi mogu još i Durenta da dovedu?!”, a odgovor je bio i komplikovan i jednostavan – zato što NBA masovno prodaje svoje proizvode u Kini.

I love this game

Don Nelson

Robert Laberge/Getty Images

Što se tiče dešavanja na parketu, dve stvari su drastično evoluirale – brzina i šut za tri poena. Jasno je da je promena u desetogodišnjem periodu bilo na svakom planu, ali ova dva aspekta su toliko izmenila način na koji se igra košarka da je to jasno i najvećem laiku.

NBA prati ritam utakmica, tj. broj poseda po utakmici za svaki tim.

U prvoj godini ere o kojoj govorimo, sezoni 2010/2011, ubedljivo najbrži u ligi lige bili su Minesota Timbervulvsi sa ritmom od 97,49 poseda po meču. U trenutku pisanja ovog članka najsporiji sastav lige su Sakramento Kingsi Luka Voltona sa tempom od 97,62. Dakle, tim koji je pre ove ere bio ubedljivo najbrži, sada je bukvalno najsporiji – prilično slikovit podatak.

Jednu godinu pre ove epohe Golden Stejt Voriorsi doktora košarke Dona Nelsona bili su istorijska anomalija sa ritmom od preko 101. Oni su bili tadašnja senzacija, bez ikakve konkurencije najbrži tim NBA. Deset godina kasnije, oni su puki prosek, od kojeg brže igraju današnji Bulsi, npr.

Druga očita promena tiče se šuta za tri poena. Odstupanja u desetogodišnjem periodu u tom segmentu su još frapantnija. Čak i neko ko nikada nije bacio oko na statistiku zna da najviše trojki šutiraju Hjuston Rokitsi – već četrvrtu godinu zaredom, praktično otkad ih je preuzeo Majk D’Antoni. Trenutno u sezoni 2019/2020. šutiraju oko 45 puta po meču van linije 7,26.

U sezonama 2009/2010. i 2010/2011. “najlakši na obaraču” van linije za tri poena bio je Orlando Medžik Stena van Gandija – tim sagrađen oko Dvajta Hauarda u kojem su glavni šuteri bili Rašard Luis, Vins Karter, Džamir Nelson, Džej-Džej Redik i Hido Turkolu. Oni su ispaljivali oko 25 trojki po utakmici kao najveća artiljerija lige – čak 20 manje od današnjih “Raketa”.

Košarka je bitno drugačija nego što je bila 2010. godine kada je Adel izbacila “Rolling in the Deep” – a da pogledamo ko ju je takvom učinio.

Nema sumnje da su glavni kreatori promena treneri i generalni menadžeri, ali niko u takvim poduhvatima ne bi bio uspešan da nije imao odgovarajući kadar na parketu.

Predstavljamo vam desetoricu najznačajnijih NBA košarkaša ‘desetih’.*

*Iako će poslovično “drvlje i kamenje” neizbežno uslediti, valjda naglasiti da vas ne očekuje lista igrača rangiranih po kvalitetu (‘Kako je ovaj broj tri, a ovaj broj pet?!’), već po tome koliko su na igru uticali svojim zaveštanjem u prethodnih deset godina.

10. Dirk Novicki

Dirk Nowitzki

Ronald Martinez/Getty Images

Ultimativni pozitivac lige, u finalu 2011. godine za njegov Dalas verovatno nisu navijali samo građani Los Anđelesa. Momak iz Vircburga je, kao i svi ostali na listi, svojevrsni inovator košarke. Igrač visok 213 centimetara koji je elitni šuter sa poludistance i za tri poena, kojem je šut i najjače i najčešće korišćeno oružje. Na početku 21. veka to je bilo nezamislivo, čak i zabranjeno. “Šta ima visoki igrač da šutira trojke?! To je posao za bekove, centri idu u reket i to je to.” Ne ako se Dirk i njegov sensei Holger Gešvindner pitaju.

Njegov stil igre inspirisao je mnoge visoke igrače da promene, tj. dopune svoje stilove igre – kao npr. Entonija Dejvisa i Karla Entonija Taunsa, ali nam je i doneo i gomilu raznih “Barnjanija”. Dirk je u ‘desetim’ posao i šampion kao bez premca najbolji igrač tima u jednom filmskom pohodu na prsten. Uprkos tome što je dobar deo epohe proveo kao veteran u savetodavnoj funkciji, Dirkovo mesto na ovoj listi ne dolazi u pitanje.

9. Drejmond Grin

Drejmond Grin

Steve Dykes/Getty Images

Drejmond Grin

Ništa bolje nije razotkrilo licemerje u ligi od njegovog sjajnog izbora na 35. mestu NBA drafta 2012. godine. Svaki generalni menadžer koji je propustio da ga izabere pravdao se na isti način – svi su “znali da će Drejmond biti sjajan”, ali su mislili da će ga ranije već nego izabrati, pa nisu ulazili u razmatranje. Nije nego.

Grin je transformisao ligu, tj. našao se u savršeno vreme na savršenom mestu u posedu savršenog kompleta veština. Kada je 2015. godine Golden Stejt igrao finale protiv povredama desetkovanih Klivlend Kavalirsa, u poslednju seriju sezone Ratnici su ušli kao veliki favoriti, ali Lebron jednostavno nije dopuštao svom timu da odustane. Stručni štab Voriorsa sa Stivom Kerom na čelu na savet video analitičara Nika Jurena “presekao” je: igramo sa petoricom malih. Petorka Kari-Tompson-Iguadala-Barns-Grin, kasnije nazvana “Petorkom smrti” sa terena je počistila ekipu iz Ohaja i uzela prvu titulu od sedamdesetih godina.

Naredne sezone u istom sastavu je slavila u 73 utakmice u regularnom toku i nadmašila Džordanove Bulse iz ’96. Ne bi ništa od toga bilo moguće bez Stefa Karija, ali, uprkos svim rezervama o njemu kao osobi, ne bi bilo moguće ni bez Drejmonda Grina.

Prilično nizak, snažan, brbljiv, nezapamćeno uporan i vanserijski inteligentan, Grin je postao “sveti gral” košarkaške analitike. Svaki generalni menadžer pokušavao je na draftu da pronađe svog Drejmonda uz, nepotrebno je naglašavati, mahom loše ishode. “Drejmondovski” defanzivni ishodi ne pojavljuju se svake godine.

Nije najtalentovaniji, ni izbliza jedan od desetorice najtalentovanijih košarkaša epohe, ali da je među najuticajnijima, u to ne bi smelo da bude sumnje. Osim toga, pričamo o košarkašu koji trenutno, posle osam godina NBA karijere, ima najveći procenat pobeda u odigranim mečevima svih vremena. Procentualno slavio je u više mečeva od Rasela, Medžika, Birda, Karima, Džordana. Neke stvari zaista moraju da se poklope, ali nije to baš sve slučajno.

8. Rasel Vestbruk

Rasel Vestbruk

Matthew Stockman/Getty Images

Rasel Vestbruk

Ispostavilo se tim u kojem je on glavni igrač ne može mnogo da pobeđuje. Takva kombinacija veština je veoma nezgodna – košarkaš koji nije dobar šuter, a koji mora da ima loptu kod sebe da bi bio koristan polako izumire i teško se prilagođava drugačijim ulogama. Istina je da zvezde koje su mnogo polagale na atleticizam brže stare od onih koji kvalitet baziraju na veštini, ali samo u jednom slučaju – ako nemaju šut. Zato će Vestbruku u narednim godinama biti sve teže.

Ipak, Rasovo nasleđe u ovom periodu je ogromno. Najviše zbog toga što je u ligu vratio ono što joj često i najviše nedostaje – intenzitet. Po tome je on Ajverson ‘desetih’ – igrač koji ima velike statistike, prilično neefikasne, ali koji borbenošću uspeva da zarazi saigrače.

Osim toga, njegova ličnost dobro opisuje epohu – Ras je sujetni “milenijal” diskutabilnog modnog ukusa koji je oborio rekorde za koje su svi mislili da nikada neće biti oboreni. I pri tom je svakom ko mu se ne sviđa to direktno rekao u lice, a takvi su u današnjoj NBA retki.

7. Mark Gasol

Marc Gasol

Matthew Stockman/Getty Images

Da nije bilo onakvog Marka, ne bi bilo ni ovakvog Nikole Jokića, to je valjda svima jasno.

Centar koji razigrava sa vrha reketa postoji kao koncept još od šezdesetih godina, razvijan je polako vremenom, a dobar primer je Portland predvođen Bilom Voltonom sa kraja sedamdesetih godina. Tokom prethodne decenije mlađi brat Gasol je evoluciju konkretizovao i višestruko ubrzao – visoki centar koji prevashodno dodaje, a poseduje šut za tri poena, skoro pa je postao norma u današnjoj NBA.

Ipak, Mark je bio mnogo više od “tek” elitnog dodavača – svojevremeno zasluženo najbolji defanzivac lige, veliki profesionalac i igrač čije ste razmišljanje jednostavno mogli da vidite u igri. U smiraj decenije osvojio je toliko željeni prsten u Torontu i to igrajući košarku koju je popularizovao, samo u manje aktivnoj ulozi. Zaista prikladan kraj ‘desetih’ za njega.

6. Kavaj Lenard

Kavaj Lenard

Lachlan Cunningham, Getty Images Sport

Kavaj Lenard

Kada neko od odličnog odbrambenog igrača na startu karijere postane najbolji defanzivac lige, to je zaista impresivno. A kada neko od, po nekima, nepopravljivo lošeg šutera postane jedan od najboljih šutera svih vremena, kako to nazivamo? Istorijom!

To je bio slučaj sa Kavajem Lenardom, neobično tihim momkom koji je nečujno postao jedan od najboljih igrača veka u oba smera. Iako je krajem decenije malo popustio u odbrani, odgovoran način na koji igra košarku je jednostavno zarazan – on je superzvezda kakvu menadžment timova želi da ima. Momak koji inspiriše saigrače da se trude što više mogu, ali u okvirima svojih mogućnosti.

Slično kao i kod Vestbruka, iako se manifestuje na drugi način, njegova introvertnost vrlo je karakteristična za tekuće doba društvenih mreža i nezapamćenog tehnološkog napretka.

5. Kevin Durent

Kevin Durant

Thearon W. Henderson/Getty Images

Ne pojavi se često čovek koji svojom kombinacijom fizičkih predispozicija i veština može da bude najbolji košarkaš svih vremena. Kada igra najbolje što može niko ne može da spreči Durenta da postigne 50 poena, to je činjenica.

Nije omiljen među navijačima, naročito posle ostavljanja na cedilu tima koji ga je draftovao i toliko uložio u njega, samo da bi prešao u redove do tada najvećeg konkurenta. Pa čak i količina mržnje koju je dobio svedoči o tome koliko je dobar i bitan za ligu.

Ono što je počeo Novicki, do sledećeg nivoa je doveo Durent – osnovni kriterijum klasifikacije su veštine, pa tek onda dolaze fizičke predispozicije. Ukoliko znate da radite ono što je potrebno za ulogu u timu, nije bitno koje su vam fizičke predispozicije. One samo mogu da pomognu. Tako je i u slučaju sa Kevinom Durentom, jednim od najvećih skorera svih vremena.

4. Janis Adetokumbo

Giannis Antetokunmpo

Jonathan Daniel/Getty Images

Janis je jedan od predvodnika novog doba – aktuelni i vrlo verovatno predstojeći MVP lige. Primerak košarkaša koji ima takve fizikalije da nije bitno što ne može da šutira. Ukoliko mu se odmaknete i žrtvujete šut, samo ćete mu napraviti pistu za poletanje do koša.

Čudno je, ali je tačno – Adetokumbo je moderni pandan Šakilu O’Nilu, jer od Šeka nije bilo toliko dominantnog poentera iz reketa. Vremena se menjaju, tradicionalne pozicije od jedan do pet blede i nestaju, a Adetokumbo je predvodnik novog doba i još nismo sigurni u kojem će smeru odvesti ligu.

Ko bi rekao da će na izmaku ‘desetih’ najveća sila lige biti mladi Grk afričkog porekla lošeg šuta na krilnoj poziciji? U tome i jeste lepota košarke.

3. Džejms Harden

James Harden

Emilee Chinn/Getty Images

Personifikacija “Moribola”, tj. stila košarke koji je na osnovu zaključaka košarkaške analitike počeo da implementira generalni menadžer Hjuston Rokitsa Deril Mori. Ukratko, to je košarka brzog tempa i napad koji treba završiti ili slobodnim bacanjima, ili šutem na obruču, ili šutem za tri poena. Ostalo se smatra neuspehom.

Ne postoji čovek koji bolje u delo može da sprovede taj plan od Džejmsa Hardena – igrača sa jasnim planom i čvrstom disciplinom. Njegova konstantnost i želja koja se godinama ne gasi čine ga jednim od najvećih trenutno. Harden veruje u svoju misiju, ma koliko ona bila osporavana.

Njegov stil je često kritikovan kao antikošarkaški, ali on je samo moderna interpretacija pravila, a analitika kaže da u okviru današnjih pravila postoji “formula” koja lakše dovodi do poena. Pa kako onda kriviti timove što pokušavaju? Da li “Moribol” može da dovede do titule videćemo u narednim godinama, a Harden nije ni u jednom sekundu pokazao da sumnja u konačno osvajanje prstena.

I u svemu tome, Harden je istovremeno jedan od najviše kritikovanih lica lige, kao i njen najopušteniji superstar. “Bradu” jednostavno nije briga i on nastavlja da zlostavlja i frustrira odbrane koristeći generacijski njuh za poene.

2. Stef Kari

Steph Curry, Chris Paul

Getty Images/Tim Warner

Igrač koji je verovatno uticao na samu igru u proteklom periodu, prvoplasirani na listi ga je pretekao mahom zbog vankošarkaških stvari, odnosno onih koji tiču košarkaške filozofije.

Nikada ranije nije postojao igrač poput Karija. Kada sam bio dete uvek sam pomišljao – kako je moguće da se ne pojavi igrač neograničenog dometa. Igrač koji može da šutira za tri poena čim pređe pola terena. Nemoguće je da od svih ljudi koji treniraju košarku ne postoji barem jedan koji to može da savlada. Kari je uradio nešto slično tome – on nema neograničen domet, ali ima drugu supermoć – za njega nema preteškog šuta.

U sezoni u kojoj je postao jedini jednoglasno izabrani MVP u istoriji lige Kari je rutinski pogađao šuteve koji su se do tada smatrali za loše i nisu se dozvoljavali napadačima. Bili su to tzv. “šutevi sa kojima se živi”, ali sa Karijem na svom vrhuncu ne postoje šutevi sa kojima sa živi, samo oni sa kojima se umire.

Koncept odbrane morao je da se menja iz korena protiv igrača sa takvim kvalitetom. Ono što se ranije smatralo dobrim radom u odbrani sada je postalo loše branjenje.

1. Lebron Džejms

LeBron James

Ronald Martinez/Getty Images

On je zaista “Kralj” – tokom godina je stvorio korporaciju od svoje karijere. Inovator je u bezbroj polja, od košarkaških do poslovnih. Zbog njega je Hit mogao da igra sa “petoricom napolju”, tako stigne do dve titule i utre put timovima poput Voriorsa koji se baziraju na tom konceptu.

Zbog njega sada drugi igrači više ulažu u svoje telo kako bi produžili karijere. Zbog njega su crni igrači angažovaniji u društvenim pitanjima nego što su bili ranije. Zbog njega je ponovo “in” biti superzvezda koja razigrava saigrače. Da ne pominjemo podatak da su njegove ekipe tokom decenije čak osam puta igrale finale NBA.

Lebron će do kraja karijere napasti Karimov rekord najboljeg strelca svih vremena i vrlo verovatno učiniti više na košarkaškom terenu od bilo kog igrača koji je ikad uzeo narandžastu loptu u ruke. Istina, pored Džordana neće biti najveći svih vremena, jednostavno nema tu harizmu.

Ali, ako možete da kažete da ste odrasli ili ostarili gledajući Lebrona na svom vrhuncu u Majamiju, Klivlendu i Lejkersima, možete da kažete da ste kao ljubitelj košarke imali veliku sreću.

Komentari (65)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Vke

A Kevin Garnett

Odgovori 0 0

Black Mamba

A Kobe Bryant???Mentalitet Mambe Kevin G. Tim D. Carmelo A....???

Odgovori 0 8

Djape

Kakav bre Karmelo Entoni druze

8 1

* Sva polja su obavezna

Još bez smanjenja plata u NBA, igračima pun iznos

Još bez smanjenja plata u NBA, igračima pun iznos

Još bez smanjenja plata u NBA, igračima pun iznos

Kako prenosi ESPN, košarkašima u najjačoj ligi sveta još neće biti smanjene plate, iako se nijedan meč nije odigrao u poslednjih mesec dana.

Ibaka: Zašto bih odlazio iz Toronta?

Autor

Ibaka: Zašto bih odlazio iz Toronta?

Ibaka: Zašto bih odlazio iz Toronta?

Centar Toronto Reptorsa Serž Ibaka ne planira da napušta Kanada kada na leto postane slobodni agent.
Loading...