Gary Tyson

Blog ostalo

01.01.2020 | 21.36 > 21:47

Podraščanin za SK: Medalja u Tokiju, pa da se rastajemo

Petnaest godina je dug period u životu. Ako ga provedete u dresu reprezentacije, onda ste definitivno velikan tog sporta. A ukoliko je ta reprezentacija trofejna, kao što je srpska odbojkaška, onda ste i jedan od najuspešnijih sportista svoje zemlje.

Marko Podraščanin, Aleksandar Atanasijević

CEV

Marko Podraščanin (32), to svakako jeste. Od 2006. godine, kada je debitovao u seniorskoj selekciji, odigrao je čak 289 zvaničnih mečeva i na večnoj rang-listi zauzima četvrto mesto iza Andrije Gerića (326), Nikole Grbića (314) i Gorana Vujevića (299).

Osvojio je svetsku bronzu i pet medalja sa Evropskih prvenstava, uključujući i dve zlatne. Ima i pet odličja u Svetskoj ligi, učestvovao je dva puta na Olimpijskim igrama, ali nema medalju sa najvećeg sportskog takmičenja. To mu je valjda još jedina neostvarena želja u bogatoj sportskoj karijeri.

Šansu da dođe do medalje, imaće valjda još samo na Igrama u Tokiju. Prethodno mora sa svojim saigračima da pregrmi teške kvalifikacije u Berlinu. Ako uspe u tome, onda je i na dobrom putu da upiše svoje ime u „klub 300”, gde su u ovom trenutku samo još dvojica velikana srpske odbojke, Andrija Gerić i Nikola Grbić.

Supruzi Mileni sam poželeo dobrog zdravlja i uspešan porođaj, s obzirom na to da ćemo krajem januara dobiti jednog malog batu. A ona je meni poželela samo jedno, da se od reprezentacije oprostim sa olimpijskom medaljom”, počinje Marko razgovor za Sport Klub.

Iako ima 32 godine, Podraščanin smatra da je vreme za rastanak.

Odbojkaška reprezentacija Srbije

CEV

Verovatno bih mogao još par sezona da pomognem, ali mislim da bi rastanak sa medaljom u Tokiju bio najlepši. O suprotnom ne želim ni da razmišljam”, iskren je Marko.

Zahvalan je Podraščanin i činjenici da su ga tokom karijere mimoilazile povrede. Ipak, po završetku prošle sezone situacija nije bila nimalo prijatna.

Čišćenje pripoja pri Ahilovoj tetivi, koji je bio hronično upaljen, produžio mi je karijeru. Došao sam u situaciju da nisam mogao ni da hodam, ali je sjajni medicinski staf u Peruđi brilijantno odradio posao. Preskočio sam Ligu nacija i već tada mi je sve bilo čudno. Ljudi su me zvali i pitali zašto nisam u reprezentaciji. Bilo im je čudno.”

Ipak, pojavili ste se u Bariju, želeli ste da pomognete momcima sa kojima već dugo delite dobro i zlo.

Krenuo sam od Barija, ali na početku to nije bilo tako dobro. Ipak, Bogu hvala, sve je došlo na svoje na Evropskom prvenstvu.”

Zlato iz Pariza je ogromna satisfakcija za neke prethodne propuštene prilike, ali Marko ne želi da pomisli da će Olimpijske igre proći bez šampiona Evrope.

Ne želim više da pričam o sportskim pravdama i nepravdama, ali mislim da nam je mesto u Tokiju. Ukoliko pregrmimo Berlin, ubeđen sam da ćemo tamo osvojiti i medalju.”

fivb.org

Bilo bi lepo da reprezentativnu karijeru završite u Japanu, zemlji u kojoj ste je i započeli davne 2006. godine, na Svetskom prvenstvu?

Igor Kolaković je preuzeo reprezentaciju od Ljube Travice i pozvao nas nekoliko mlađih na pripreme. Prošli smo Miloš Nikić i ja, jer tada nije bilo lako ući u dvanaest. Otišli smo u Japan u jakom sastavu, ali smo na kraju ipak ostali kratkih rukava, četvrtoplasirani. Ipak, ja ću se uvek rado sećati tog prvenstva. Igrao sam u istom timu sa svojim idolima, Nikolom, Vanjom, Kviskom, Miljkom... To je bilo ispunjenje mojih snova”, priznaje Podraščanin.

Prethodno ste prošli sve mlađe selekcije, ali nije bilo medalja?

Igrao sam za kadete, kasnije i za juniore. Čak me je Milan Žarković poveo sa starijom generacijom na Svetsko prvenstvo u Indiju, bilo je to 2005. Imali smo sjajnu ekipu, ali nismo ništa osvojili. Valjda su kasnije Batina i Uroševa generacija sve naplatile”, smeje se Marko.

Prisetio se Podraščanin još nekih detalja sa svog prvog velikog seniorskog takmičenja.

Bio sam prvi put u Japanu, prvo smo pobedili Rusiju, sećam se, Ivan je imao valjda 30 poena u tri seta. Onda sam zaigrao protiv Kazahstana. Dizao je Velja Petković, dao mi je nekoliko lopti i upisao sam prve poene. Ne možete da zaboravite te mečeve, nikada... Bio je to početak moje reprezentativne karijere, a danas mi se čini da je petnaest godina prošlo kao dan!

U to vreme, Andrija Gerić je imao zagarantovano mesto u postavi, a vi ste delili minutažu sa Bjelicom i Stankovićem.

Da, Đula je već otišao, Andrija je bio najiskusniji, Novica u punoj formi, a Dragan Stanković je čini mi se zbog nekog virusa propustio to Svetsko prvenstvo. U suštini, dve godine sam igrao sa Gerom, pa još pet, ili šest sa Gagijem Stankovićem i sada još šest sa Lisincem”.

Marko Podraščanin

Matthew Stockman/Getty Images

Možete li da izdvojite neku od 289 zvaničnih utakmica?

Teško je izdvojiti jednu, ili dve. Sigurno je da su mi najdraže one posle kojih smo osvajali medalje, ili dobijali četvrtfinala i polufinala. Pamtiću i već pomenuti debi protiv Kazahstana. Za nezaborav je i Beč, valjda svaka utakmica i neverovatno slavlje nakon osvojenog zlata.”

Za deceniju i po proputovali ste ceo svet, uzduž i popreko?

Zahvalan sam sportu na tome. Bilo je divnih putovanja, prelepih druženja, velikih pobeda. Bilo je i tuge, ali svi želimo brzo da je zaboravimo. Ponosan sam zbog činjenice što smo uvek bili u vrhu, uvek smo se borili za medalju. To nas je dodatno motivisalo i guralo napred.”

Ne čini li vam se da je srpska reprezentativna odbojka fenomen. Sa sedam miliona stanovnika, već 25 godina, naša zemlja je velesila u ovom sportu. Odlaze zlatne generacije, dolaze neki novi klinci, a Srbija se uvek bori za medalju?

Nekako smo uvek bili mali, drčni, bezobrazni. Uvek smo igrali punim srcem protiv moćnijih, većih i snažnijih i često smo izlazili kao pobednici i osvajali medalje. Svaka ima neki svoj sjaj i uspomene. I protiv jedne Rusije i protiv Brazila, Amerike, Italije, Francuske... Nikad nije bilo lako, ni sa Bugarima, ni sa Kanadom, ni sa Azijatima. U odbojci je konkurencija paklena, uspešno smo se borili sa tim”, kaže Podraščanin.

I pored svega, nikad niste bili najpopularniji sport u svojoj državi. Da li vam je to možda nekad zasmetalo, ili ste ipak više voleli da vas poštuju oni koji su stalno bili uz vas. Zato nije bila tragedija, ni kad ste ostajali bez medalja?

Odbojkaška reprezentacija Srbije, Serbia

CEV

Mislim da je bilo bolje ovako, bez preterane euforije u pobedama i bez tragedije u porazima. U suštini, to je imalo neku svoju draž. Da se vratimo sa nekim odličjem, a da niko ne zna na kom smo takmičenju bili. Samo smo mi znali, koliko je znoja moralo da se prolije za svaku medalju, za običnu bronzu, koju smo znali da poštujemo”, podseća Podraščanin.

Pri kraju priče o reprezentaciji, sastavite najbolju postavu našeg nacionalnog tima, od igrača sa kojima ste igrali?

Srednjaci su Lisinac i Stanković, dizač je Nikola Grbić, a korektor Ivan Miljković, iako sad i Atanasijević dolazi u obzir. Možda su ga nekada pre voleli mediji, malo gurali i previše, ali je u poslednje vreme Bata pokazao zašto je jedan od najboljih korektora na svetu. Što se tiče Miljkovića, on je po meni naš najbolji odbojkaš svih vremena. Zahvaljujući Ivanu, mnogi od nas mlađih smo i otišli u Italiju. Ja sam potpisao ugovor baš te 2006, nakon polufinala Svetskog prvenstva, a mislim da su mnogi to uradili i 2011, posle Evropskog prvenstva u Beču”.

Ostali su vam još libero i primači?

Libero će biti moj dugogodišnji cimer Nikola Rosić, sa kojim sam delio dobro i zlo više od deset godina. Među primače neću staviti Kviska i Vanju, jer sam sa njima odigrao samo jedno takmičenje. Neka tu budu Bojan Janić i Nikola Kovačević, mada je i Miloš Nikić zaslužio da se nađe u toj postavi. Sada je i Uroš Kovačević pokazao da je pravi naslednik svog starijeg brata”.

fivb.org

Radili ste i sa dosta trenera u nacionalnom timu, na prvom mestu sa Igorom Kolakovićem?

Imao sam sreću da sa Igorom krenem, pošto je prethodno bio asistent kod Ljube Travice. Poveo nas je na Svetsko prvenstvo. On je jedan izuzetan stručnjak, a pre svega dobar čovek, pošten... Od njega sam uvek dobijao kvalitetne savete i van terena. Voleo je mlađe igrače, podržavao nas je i davao nam šansu i kad nije išlo dobro. Bio je sjajan motivator i na mečevima, ali i na treninzima. Devet godina smo sarađivali, sa širokim osmehom se sećam tog perioda”, kaže Potke.

Od 2015. godine, radili ste sa Nikolom Grbićem?

Sa njim sam i igrao nekoliko godina, Nikola je legenda srpske i svetske odbojke. Početak je bio težak, potvrdilo se kako nije lako sa terena postati trener. Ipak, dobro smo igrali, doneli dve medalje iz Svetske lige, druga je bila zlatna, istorijska. Nikola je uveo neki novi sistem, po uzoru na Italijane, s obzirom na to da je dugo tamo igrao. A i okupio je oko sebe italijanski stručni štab”, podsetio je Marko.

Na kraju je došao Slobodan Kovač?

Boba je doneo jednu novu energiju, koja nam je puno značila posle neuspeha u Bariju. Sa njim sam imao sreću da radim i u klubu, a on je i bio jedan od razloga zašto sam tada potpisao za Peruđu. Imamo izuzetan odnos, kako na terenu, tako i van njega. Obožavam njegovu energiju, veseo duh, ali i naporan rad, koji nas je doveo do evropske krune. Kod Bobe se puno radi, a pre i posle treninga dozvoljeno je zezanje. Sa svakim igračem pronađe zajednički jezik, ima tu dobru karakternu osobinu, zna kako da priđe igračima i to je jako bitno u kolektivu, kakva je reprezentacija.”

FOTO: CEV

I kada odete sutra, šta ćete ostaviti iza sebe?

Ostaviću jedan sjajan kolektiv, vredne i dobre momke. Mi smo učili od starijih generacija, a ovi što sada dolaze, uče od nas. Odbojkaška reprezentacija Srbije je jedna velika porodica. Imamo dobre uslove za rad, ne i najbolje, ali su zato naš duh, borbenost i ljubav prema zemlji, jači od drugih.”

Ostaje nam na kraju da vam poželimo srećnu Novu godinu i da vam se ispune sve želje?

Rekoh na početku, u ovom trenutku imam samo jednu. Ne bih voleo da nam se ponovi Rio sa ovom generacijom, koja je sada evropski prvak. Malo nas je bilo u Londonu, red je da odemo u Tokio. Imamo jako iskusnu ekipu, jer Uroš, Bata, Jovović i Lisinac nemaju puno godina, a već su veliki igrači. Nadam se da će nam pomoći i neka prethodna iskustva. Treniramo žestoko, prisutna je ogromna želja.”

Kroz celu reprezentativnu priču, provlači se i sjajna klupska. Nepojmljivo je da ste u karijeri igrali za samo tri kluba; Vojvodinu, Lube i Peruđu?

Marko Podraščanin

Elsa/Getty Images

Bio je na početku italijanske karijere i Koriljano. Ali u principu, tri kluba su obeležila moju karijeru. Puno stvari se poklopilo da me Maćerata videla na Svetskom prvenstvu 2006. i da su me tada kupili. Osam predivnih godina sam proveo u Lubeu, bio i kapiten, osvajao trofeje, igrao sa vrhunskim igračima, imao sjajne trenere. Onda sam dobio ponudu iz Peruđe i evo, već četvrtu godinu sam tamo. Bože daj, ostaću još koju, jer čujem da ćemo imati dobru ekipu. Samim tim što igram na tom nivou i pružam takve igre, tu sam gde jesam. Po meni, dve stvari uvek idu zajedno, vrhunski klub i vrhunska reprezentacija. Svestan sam da ulazim u 33. godinu i da to neće još dugo da traje. Zato uživam u svakom treningu i svakoj utakmici, to je ono što me čini srećnim i zašto uopšte hoću da ostanem tu.”

Na kraju priče, ponavljamo podatak s početka iste. Četvrti ste po broju odigranih mečeva u reprezentaciji, sa 289 mečeva. Na šta vas to asocira?

Na starog čiču”, nasmejao se Marko. „Biti u nečemu uz rame Geriću, Nikoli Grbiću i Goranu Vujeviću je velika stvar. Ušao sam u reprezentaciju sa 19 godina i još sam tu. Kad izgovorim brojku od 289, to je za mene jedno pravo čudo! Nisam mogao ni da sanjam to, s obzirom da sam sa 13 godina počeo da treniram odbojku iz zezanja, sa dvojicom-trojicom drugara iz kraja... Danas je sve to jedno divno sećanje”, kaže na kraju Marko Podraščanin.

Komentari (9)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

golman65

KAKVA SPORTSKA NEPRAVDA SE DOGADJA I DOGADJA CE SE NA OVIM PROSTORIMA.LEDNOM ZA SVAGDA VATERPOLO I ODBOJKA SU NACIONALNI SPORTOVI,OVE REKO BI NEVASPITANO KREIRANE SPORTSKO NEVASPITANE SRBIJE,KOJOJ NEKO TOTALNO NEUK DA NERECEM NEKU TEZU REC,SVRSTAVAO SPORTOVE A NAROCITO FUDBAL NA PRIVILEGOVANI POLOZAJ KOJI APSULUTNO NEZASLUZUJE,A ODBOJKA I VATREPOLO NEMAJU SVOJ NACIONALNI BAZEN ILI DVORANU,ALI TO SMO MI SRBI NARAVNO PONOSNO NAJBOLJI I NAJPAMETNIJI,I KUDA NAS TO VODI....

Odgovori 9 0

Neko

Uvek se hvalim da sam ovim gospodinom bio zajedno na odbojkaškom kampu u Karatašu kad smo bili klinci :D

Odgovori 10 0

Tamy

Ne mogu da zamislim reprezentaciju bez Potketa, od srca mu zelim da uspe u onom sto Vanja Grbić nije, da se oprosti sa olimpijskom medaljom, zapravo da se ponovi uspeh od pre 20 godina jer ako iko ima potencijala to je ova generacija. Nedostajaće mi Potke ali sr nadam da cu ga nekad videti u Novom Sadu posto često odlazim tamo, takve legende poput njega se ne zaboravljaju. ❤

Odgovori 17 0

* Sva polja su obavezna

Jovana Preković mora ponovo u kvalifikacije za OI

Jovana Preković mora ponovo u kvalifikacije za OI

Jovana Preković mora ponovo u kvalifikacije za OI

Iako je Jovana Preković u drugoj polovini marta postala prva karatistkinja iz Srbije sa olimpijskom normom, pre par dana iz Svetske karate federacije (WKF), stiglo je obaveštenje da sledeće godine mora ponovo proći kvalifikacije za OI.

Bah: Otkazivanje Igara? Razmatramo sve opcije

Bah: Otkazivanje Igara? Razmatramo sve opcije

Bah: Otkazivanje Igara? Razmatramo sve opcije

Predsednim Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah istakao je da razume da bi Igre mogle da budu potpuno otkazane ukoliko se ne ostvare uslovi za njihovo održavanje narednog leta.
Loading...