Phil Walter, Getty Images

Blog ostalo

17.03.2020 | 08.00

Ne kinjite velikane, spremajte doček posle Tokija!

Nikada nisam krio fascinaciju kako vaterpolo sistem opstaje u zemlji bez sistema, kako su „delfini“ najbolji u zemlji bez bazena, a jednog dana kad omatorim najviše ću se sećati postojeće generacije srpskih reprezentativaca jer su oni nešto najbolje što je Srbija ikada imala.

Srpski vaterpolisti kompletirali su niz zlatnih medalja na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, pošto su sada i aktuelni šampioni Evrope, sveta i osvajači Svetske lige.

Ryan Pierse/Getty Images

Srpski vaterpolisti kompletirali su niz zlatnih medalja na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, pošto su sada i aktuelni šampioni Evrope, sveta i osvajači Svetske lige.

Pomalo se u sebi radujem mogućnošću da Olimpijske igre budu pomerene za kasniji termin jer to znači da ću i dalje za Srbiju gledati velikane koje se pripremaju za penziju – Andriju Prlainovića, Milana Aleksića, Filipa Filipovića, braću Pijetlović, Stefana i Branislava Mitrovića... Makar koji mesec duže. Jednostavno je, plašim se da ovakvu ekipu više nikada neću gledati. Da se razumemo, ne pričam sada o budućnosti našeg vaterpola, to smo pisao u prethodnom blogu, već o lepoti i kvalitetu igre, prezentaciji Srbije u bazenu, izvan bazena... Sve su to Savićevi momci radili besprekorno tokom svojih „mandata“, trudili se i da vaterpola scena u Srbiji bude svetlija... Možda jedino u toj misiji nisu uspeli, ali samo zato što nije imao ko da ih sluša. U Srbiji se inače retko slušaju oni koji znaju... Možda i znam, ili mogu da naslutim, zašto je to tako, ali drugom prilikom...

Normalno je da Srbija ne može doveka da bude najbolja na svetu, a kritičari su jedva dočekali da već sada otpišu momke kojima su do pre koji mesec divili. I sam se suočavam sa pozivima u stilu: „Šta je to sa vaterpolistima, ne mogu da se sastave...“. Među njima ima onih koji ponekad i prate, uglavnom kad momci osvoje zlatnu medalju uz konstataciju: „Pa to je normalno“. Čim nema medalje odmah je drama, haos, „da nije loša atmosfera u pitanju“...

Da, tačno je da je Srbija ove godine ostala bez odličja na dva takmičenja. Teško mi je da objasnim da taj rezultat ne zahteva neku posebnu analizu, ali imam obavezu prema onima koji iskreno brinu, a možda ne prate revnosno zbivanja u vaterpolu. Krećemo od Evropskog prvenstva, koje je početkom 2020. godine održano u Budimpešti. Savićevi puleni otišli su po peto uzastopno zlato na evropskim šampionatima! Dobro ste pročitali, peto uzastopno.

Dejan Savić

VSS/Marcel ter Bals

Realno, nismo blistali u takmičenju po grupama, ali su rivali bili takvi, da nisu zahtevali veću potrošnju energije. I onda je usledio četvrtfinalni meč sa Španijom. Dve godine ranije istog rivala pobedili smo u finalu posle boljeg izvođenja peteraca. Ovog puta odigrali smo loše finiš prve i dobar deo druge trećine. Imala je „furija“ plus dva, ali smo izjednačili u finišu. Španija nam je u drugom poluvremenu dala jedan gol, stekao se utisak da se utakmica igrala još dva dana, Španci ne bi do novog gola. Produžetaka nema, peterci i poraz. Srbija bez medalje, kao Lolek bez Boleka, kao Stanlio bez Olija... Mnogi su tu vest primili kao katastrofu, povod da su puca u velikane, pričalo se o formi igrača, nedostatku motiva...

Prazne priče. Zaboravili smo na tri važne činjenice. Prvu: Srbija je prvi put u novijoj istoriji izgubila na peterce. Drugu: Srbija nije izgubila meč na EP od 2014. godine i meča sa Mađarskom u Budimpešti i to u takmičenju po grupama, kasnije smo uzeli zlato. „Delfini“ ni ove godine nisu izgubili susret u regularnom delu. Treću: Kvalitet Španije, ekipe koja u Barseloneti igra i trenira zajedno tokom čitave godine. Španci su takođe zemlja sa jasno definisanim vaterpolo sistemom, devedesetih su bili najveći rival tadašnje Jugoslavije sa fantastičnim Estijarteom i Perezom. Dakle, kao u fudbalu, tako i u vaterpolu, šest-sedam ekipa se ravnopravno bori za odličja, ostali igraju. U Budimpešti ovog puta nije bilo sreće, i ništa više. Mada će vam sami igrači i ljudi koji bitišu u teškim situacijama po klubovima, reći kako sreću nismo ni zaslužili. Vaterpolisti za svoje „poraze“ opravdanja nikada nisu tražili u nedovoljno toploj vodi i sličnim izgovorima.

Idemo sada na ovogodišnje izdanje Svetske lige. Prošle godine je ovo takmičenje bilo prioritet za „delfine“ jer je pobednik vizirao pasoše za Olimpijske igre u Tokiju. Ove godine Savić je zamislio SL kao dobru pripremu upravo za Japan, koji je ujedno poslednje takmičenje za momke navedene na početku teksta. I stigli smo do četvrfinala, beogradskog duela sa Španijom. Loše vesti stigle su pet-šest dana ranije, kada su mađarski klubovi stavili veto na igranje Andrije Prlainovića, Milana Aleksića, Save Ranđelovića, Branislava Mitrovića i Strahinje Rašovića, dok je Duško Pijetlović bio povređen. Treba reći da je drugi centar Nemanja Vico igrao rovit. Španija je u Beograd došla u kompletnom sastavu. I pobedila sa 13:11.

Andrija Prlainović

Ryan Pierse, Getty Images Sport

Andrija Prlainović

Naravno, poraz ne prija jer rival je sada već stekao naviku uspešnih partija protiv najboljih na svetu. Nećemo da zaboravimo, Savić je prošle godine na Svetsko prvenstvo u Južnu Koreju svesno poveo kombinovanu ekipu, koja je poražena u četvrtfinalu, takođe od Španije. Selektor je poveo jedan proces koji nakon Tokija treba da obezbedi nastavak kontinuiranog rada, uvođenje momaka koji će imati kakva-takva reprezentativna iskustva i priliku da se pre preuzimanja važnih rola u timu oprobaju sa rivalima u narednom olimpijskom ciklusu.

Srbija će nakon Tokija pretrpeti najviše promena od svih ekipa iz svetskog vrha, ali isto tako imaćemo neke igrače koji su već u svetskom vrhu, poput Mandića i Jakšića. Zato ni rezultat u Svetskoj ligi ne može i ne sme da se gleda tragično, već kao proces onoga što je neminovno, a to je podmlađivanje tima. S razlikom da Savić u Beogradu baš i nije imao nameru da odmara igrače. Jedini problem je naći rivale za pripremne mečeve, mada u novonastaloj situaciji, teško je predvideti šta će sa sportom biti zbog epidemije koronavirusa. Naravno, trenutak u kome se nalazi srpski vaterpolo nije dobar, većina dobro poznaje situaciju, i to je ona misija koju odlazeća generacija nije ispunila.

Mnogo je tu bilo nerazumevanja, političkih igrica, pojedincima je sujeta mutila pogled, opšti interes i Srbi uvek su teško išli pod ruku. Zamislite samo da je bilo više sluha za najtrofejniji sport u Srba, da su ovi momci imali prilike da poslednjih pet godina igraju u domaćim klubovima. Rezultati na reprezentativnom nivou teško da bi bili bolji, ali bi sada sa više optimizma pričali o periodu nakon Tokija. I ne verujem da bi Savić u tom slučaju put Južne Koreje vodio kombinovani sastav.  Problema je mnogo, ali o njima sam pisao. Pričao je odlazećoj generaciji...

Vaterpolo reprezentacija Srbije, Team Serbia, Filip Filipović, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović

Ryan Pierse, Getty Images Sport

I šta je ostalo. Još Tokio, pa da se izljubimo. Nemojte da mislite da mi je ideja bila da pravdam te momke, da znam mnoge stvari koje nikada neću pisati. U kakvim stanjima su igrali za svoju zemlju, životnim lomovima... To nikada neću staviti na papir jer to je njihova privatnost, a to su ljudine i igračine koji se nisu skrivali iza problema. Zvezdaši, ni vi ne zaboravite da su vašem klubu veliki broj njih doneli triplu krunu, a punih šest meseci igrali su bez novčane nadoknade. Imali su priliku u januaru da odu, a ostali su da pomognu klubu i srpskom vaterpolu.

Sve navedeno je realno stanje stvari. Srbija je u vaterpolu što i Brazil u fudbalu, ova generacija čak i više od toga. Naveo sam ovde tri „poraza“ od Španije, a u stvari momci koji odlaze nisu pretrpeli nijedan! Pašće Španija u Tokiju! Zato, poruka na kraju, a mogla je i na početku teksta. Ne kinjite velikane, nego im pripremajte doček iz Tokija. Odavno oni svoje glave i tela pripremaju za to takmičenje. Iz želje da odbrane olimpijsko zlato crpe energiju za poslednje leto bez dana pauze, leto bez odmora i zajedničkog života potčinjeno neodoljivoj strasću za pobedu i popunu istorijskih udžbenika. Za mene će uvek biti najbolja ekipa koju sam ikada gledao, ali ovo u Japanu oni sada igraju najviše za sebe. Srbiji su već dali sve što su imali. Srećno, velikani!

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Shone

U prevodu... kakav nam je država, vaterpolo je još i odličan.

Odgovori 18 0

dr mr

Najezio sam se. svaka cast za tekst. Ljudi,mi nemamo bazene jel ste vi svesni toga a kakve igrace imamo,meni je to najveci apsurd ikada. Pa koliko kostaju ti bazeni majku mu?? Koliko kosta da se zadrzi 10-15 igraca u nasim klubovima i daju im se plate 5,6 hiljada € mesecno?? Da li bi odlazili negde ?? Ne naravno,ostali bi ovde i sa svojim porodicama bili i harali evropom sa zvezdom,partizanom i ostalim klubovima. To godisnje ne kosta ni 5% koliko daje drzava u fudbal ali da zaboravio sam,tamo osim sporta ima i svega prljavog sto ide a varerpolo zato ne zanima nikoga. Sramota velika

Odgovori 38 0

jocagomboca

@dr mr - godinama propada nas vaterpolo, pogotovu klupski! Mladji ne znaju da je Becej imao vrhunsku ekipu, bazen! To je nestalo pre 2000! Posle toga, strmoglavi pad, a od kada nem je ministar sporta nekada najbolji vaterpolista sveta, jurimo u propast nezaustavljivom brzinom! Vanji to ne mogu oprostiti, casno je dati ostavku kada vidis sta se radi sa sportom koji te je proslavio! Ali ne, on cuti i dopusta da najboljeg na svetu vredja pred svima najgori medju nama! Mnogo sto sta im necu oprostiti, vaterpolo u Srbiji je jedna od tih! Oni su za mene za uvek!

3 0

* Sva polja su obavezna

Japanski mediji: Obavezni testovi, UO OI: Biće promena

Japanski mediji: Obavezni testovi, UO OI: Biće promena

Japanski mediji: Obavezni testovi, UO OI: Biće promena

Gradonačelnica Tokija Juriko Koike govorila je o Olimpijskim igrama koje će se održati u japanskoj prestonici 2021. godine i naglasila da će Igre verovatno morati da budu “pojednostavljene” zbog pandemije koronavirusa, koja je takmičenje i odložila za 2021. godinu.

Uzbudljivo vaterpolo leto čeka Crnu Goru

Uzbudljivo vaterpolo leto čeka Crnu Goru

Uzbudljivo vaterpolo leto čeka Crnu Goru

Čelnici Vaterpola saveza Crne Gore, u saradnji sa stručnim štabom državnog tima, na čelu sa Vladimirom Gojkovićem, reagovali su munjevito. Čim su popustile mere u borbi protiv pandemije, reprezentacija je počela sa radom.
Loading...