Marko Metlas/EB via Getty Images

Blog ostalo

08.04.2020 | 08.00

KK Partizan 2009/2010: Vreme junaštava (treći deo)

Bila je to druga najbolja sezona u istoriji srpske klupske košarke, vrhunac Partizanove ere pod vođstvom Duška Vujoševića. Od njenog krešenda prošla je skoro decenija, a vanredno stanje je prilika da se podsetimo brojnih podviga KK Partizan iz sezone 2009/2010.

Dušan Kecman, Duško Vujošević

Rodolfo Molina/EB via Getty Images

Dušan Kecman, Duško Vujošević

U prvom delu bavili smo se time kako je Partizan gradio košarkašku kulturu neophodnu da se do uspeha dođe, kako je stvorio tim za sezonu o kojoj je reč, ali i prvim uspesima u njoj.

Drugi tekst govori prevashodno o mečevima za pamćenje – onom protiv Barselone u Pioniru u Top 16 fazi Evrolige, ali i istorijskoj pobedi u Zagrebu u finalu ABA lige pogotkom Dušana Kecmana u poslednjoj sekundi.

U poslednjem delu ovog triptiha očekuju vas sumiranje događaja sa završnog turnira u hali Bersi, nesvakidašnji kraj sezone u Superligi, ali i implikacije svih događaja na Partizanovu istoriju.

Poglavlje 8: Stradanje u Parizu

Pošto su se okitili četvrtom uzastopnom titulom prvaka Jadrana, došao je red da pokušaju i na najvećoj mogućoj sceni.

Sedmog maja u pariskom Bersiju igrala su se polufinala koja su dala timove koji će se boriti za naslov evropskog prvaka. U prvom meču dana Barselona je potvrdila zašto je bila najbolji tim Evrope u tom trenutku, lako su pobedili CSKA i došli do prilike za titulu uz samo dva poraza u sezoni – jedan je bio onaj od Partizana u Top 16 fazi, a drugi u četvrtfinalnoj seriji od Reala.

Lorens Roberts

Nebojsa Parausic/EB via Getty Images

Lorens Roberts

U drugom duelu večeri Partizanov protivnik bio je Olimpijakos – ekipa koju je Partizan već jednom pobedio u prvoj fazi takmičenja. Pirejci su bili najskuplji sastav Evrolige i imali su igrače koji su odbili NBA angažmane zbog boljih uslova u klubu iz Atine. Predvodili su ih: Džoš Čildres, Linas Kleiza, Miloš Teodosić, Teodoros Papalukas, Sofoklis Skorcanitis, Janis Burusis, Skuni Pen, Patrik Beverli, a na klupi je bio Panajotis Janakis.

Partizan se nije uplašio, posle svega šta je preživeo u toj sezoni, to je i bilo potpuno očekivano. Ekipa koja je već sve ovo ostvarila neće pasti bez ispaljenog metka.

Najbolji igrač na parketu bio je Mekejleb, koji je od starta igrao u visokom ritmu, a Partizan je poveo sa 10:2. Ipak, Olimpijakos se do kraja prvog perioda vratio u egal, a do kraja prvog poluvremena uspostavio je i kontrolu i imao pet poena prednosti, najviše zahvaljujući lošoj igri Beograđana u ofanzivi. U trećoj deonici imali su atinski crveno-beli i +7 (47:40), a ponovo je Kecman šutem za tri poena inicirao povratak. Posle zakucavanja Aleksa Marića, koji je vodio ogromnu bitku sa Skorcanitisom, po isteku 30 minuta bilo je nerešeno – 52:52.

Džoš Čildres

Robertas Dackus/EB via Getty Images

Džoš Čildres

A zatim neizvesna završnica – kako drugačije? Čildres posle divnog Papalukasovog pasa pogađa za prvo vođstvo Grka u četvrtoj četvrtini – 63:62, a na 47 sekundi do kraja Teodosić sa dva bacanja povećava na 65:62. Jedini aktuelni evropski prvak na Fajnal foru, Dušan Kecman, pogađa za tri poena i donosi Partizanu izjednačenje. Sa druge strane Teodosić promašuje, a Mekejlebov prodor donosi Partizanu 67:65 na nešto manje od sedam sekundi do kraja.

I ovde svi znamo šta se dogodilo, videli smo taj snimak nažalost mnogo puta. Iako ga možda nismo ni viđali toliko često, dobro ga pamtimo – toliko je bolan. Teodosić je dobio loptu, šutnuo je trojku, a „erbol“ je uhvato i zakucao Džoš Čildres za produžetak. Ma koliko genijalan dodavač Teo bio, jedan od najboljih u istoriji evropske košarke, posle višestrukog pažljivog gledanja snimka ne deluje da je zapravo želeo da doda loptu Amerikancu. Čildres je jednostavno predosetio promašaj, bio na savršenom mestu u savršeno vreme i doneo produžetak svom timu.

Partizan se uprkos katastrofi u finišu četvrte deonice u dodatnih pet minuta dobro držao, a kada je na nešto više od pet sekundi do kraja Teodosić pogodio bacanje za +3, Rašić je imao trojku iz prilično dobre pozicije za novih pet minuta. Međutim, promašio je – šutirao je trojke na tom meču 1/7. Partizan nije izborio finale.

youtube

Barselona je u to vreme bila veoma moćna i veliko je pitanje koliko bi iscrpljeni Partizan mogao da pruži protiv Navara i kolega. Ipak, borbeni duh koji su tokom sezone iznova i iznova igrači srpskog tima demonstrirali nagoveštava da bi možda bili konkurentniji rival od Olimpijakosa. A možda i ne bi, ali nesrećno izgubljeno polufinale ostavilo je veliko razočaranje među fanovima Partizana.

U meču za treće mesto košarkaši srpskog predstavnika bili su ispražnjeni, ali i dalje dovoljno motivisani da „poginu“ i za to treće mesto. Holden, Lengdon, Šiškauskas, Hrijapa i ostali igrali su veoma angažovano, baš kao i Partizan sa šestoricom „dvocifrenih“, ali je odluka opet pala posle 45 minuta košarke.

Mekejleb je u poslednjem napadu regularnog dela otišao na ulaz i poentirao, a u produžetku se opet odlučivalo u poslednjem minutu. Holden je na 2,4 sekunde do kraja pogodio trojku, a sa zvukom sirene je Mekejleb promašio sa kapice i Partizan je i drugi put poražen u Parizu.

youtube

Zanimljivo je da je Partizan okončao sezonu u Evroligi sa skorom 11-11 (5-5 u regularnoj sezonu, 3-3 u Top 16, 3-1 u četvrtfinalu, 0-2 na Fajnal foru). Kada se pogleda taj skor, jasno je da ne objašnjava čitavu priču o nastupu crno-belih u EL te sezone. Pukih „11-11“ ni izbliza ne može da izrazi sve povratke, sva razočaranja, svaku napetost u poslednjem minutu, svaku ekstazu nakon neočekivane pobede i svaku tugu nakon pobede koja se „izmigoljila“.

Poglavlje 9: Bizaran kraj sezone

Kulminacija epske kampanje 2009/2010. je prošla, ali sezona još nije bila završena. Valjalo je skupljati poene za trogodišnje bodovanje Evrolige, u kojem je udeo imala i Superliga Srbije. Osim toga, prva generacija u veku koja se plasirala na Fajnal for nije želela da prekine kontinuitet osvajanja titula u domaćem šampionatu.

Partizan je u 14 regularnih kola Superlige ostvario prednost domaćeg terena zabeleživši 13 pobeda, jednu više od Hemofarma. Možda i najzanimljiviji momenat regularnog dela bila je utakmica sa Hemofarmom (ponovo), a Partizan je slavio sa 75:72. Marić je neverovatno pogodio sa skoro čitavog terena, ni mesec pošto je isto pošlo za rukom Kecmanu, doduše u mnogo bitnijem meču.

youtube

Protivnik u polufinalu bila je Crvena zvezda Aleksandra Trifunovića, ali su crno-beli u dva meča ipak prilično lako došli do finala. Tamo ih je čekao osvete željni Hemofarm, koji je do tog trenutka u sezoni protiv Partizana imao jednu pobedu (u regularnom togu Superlige) i pet poraza (svih pet u drami – dva Božićevim trojkama, jedan u polufinalu ABA, jedan u Kupu, a jedan u Superligi).

Partizan će slaviti u finalnoj seriji sa 3:0, ali takav krajnji rezultat neće ni izbliza opisati kakvo je bilo stanje stvari na terenu. Prvi susret Partizan je dobio u „Pioniru“ 67:60, a najviše navijača pamti seriju po drugom meču – onom u Vršcu.

Tu utakmicu je nažalost obeležio incident – u finišu susreta centri Aleks Marić i Raško Katić započeli su tuču posle borbe za jednu loptu, Australijanac je u padu uputio udarac u glavu Katiću, a uskoro su se uključili gotovo svi igrači oba tima. Duel je prekinut dok se situacija nije smirila, a sudije su bile prinuđene da isključe čak 18 od 24 aktera meča.

youtube

Za Partizan su na parketu ostali Roberts, Mekejleb i Veseli, dok su jedini košarkaši u sastavu Hemofarma koji nisu dobili isključenje bili Bojan Krstović, Stefan Marković i Kajl Hil. U bizarnom 3x3 okršaju, ali na dva koša, bolje su se snašli Partizanovi stranci, koji su „pretrčali“ Vrščane i došli do druge pobede u seriji i prilike da u trećoj utakmici u Beogradu odbranu titulu šampiona države.

Hemofarm se žalio na sudijske odluke iz tog meča, navodivši da su one bile neispravne i da su na direktan način odlučile pitanje prvaka, a pošto nisu usvojene, Vrščani su odlučili da se ne pojave na trećem meču serije. Ta odluka tima iz Banata nije se znala do samog starta trećeg meča, navijači su došli u Pionir, a kada je postalo jasno da gosti neće doći, meč je registrovan službenim rezultatom 20:0 za crno-bele, a navijači su počeli da se raduju. Prilično antiklimaktično uzevši u obzir sve sjajne pobede koje su crno-beli izvojevali borbom na parketu tokom te sezone.

I tako je Partizan došao do trećeg trofeja u sezoni 2009/2010, posle Kupa Radivoja Koraća i Jadranske NLB lige, uz nezaboravni plasman na Fajnal for. Jedina bolja sezona u istoriji beogradskog kluba bila je 1991/1992. kada je „Parni valjak“ osvojio prvenstvo i kup Jugoslavije, ali i Kup šampiona, Evroliginu preteču.

Poglavlje 10: Istorijske implikacije

Šta je sa potom dešavalo glavnim junacima naše priče?

Karijera Boa Mekejleba je eksplodirala – prešao je u Montepaski, a zatim je igrao u Fenerbahčeu istakavši se kao jedan od najboljih ofanzivnih plejmejkera Evrope u tom periodu, a 2012. je osvojio Alfonso Ford trofej za najboljeg strelca EL. Možda i najveći uspeh ostvario je leta 2011. igrajući polufinale Evrobasketa sa reprezentacijom Makedonije, na kojem je ušao i u idealnu petorku šampionata. Od 2019. godine i Saragose nema klub.

Aleks Marić je odigrao najbolju sezonu karijere u Partizanu – posle je igrao za Panatinaikos, Lokomotivu Kubanj, Makabi, Galatasaraj, odradio je jednu sezonu i u podgoričkoj Budućnosti, nastupao je i za australijsku reprezentaciju Međutim, nikada više ponovio učinak na oba kraja parketa iz sezone 2009/2010. Trenutno je pomoćni trener Kingsa iz rodnog Sidneja, a poslednji igrački angažman bio mu je u Bahreinu 2017. godine.

Aleks Marić

Roberto Serra/EB via Getty Images

Aleks Marić

Lorens Roberts je bio načet povredama još tada, a nikada se nije vratio na nivo iz ove sezone. Prešao je u Efes, a zatim je igrao za Ritas, Bajern, Darušafaku i Gravlen dok se 2015. nije penzionisao.

Priča Jana Veselog i dalje traje – posle Fajnal fora nije napustio Partizan, već je odigrao još jednu sezonu u crno-belom, doneo još jednu šampionsku titulu „Grobarima“ i postao miljenik fanova. Zatim je usledio odlazak u NBA na tri (neuspešne) sezone, a karijeru je kao „petica“ rehabilitovao u Fenerbahčeu. Osvojio je Evroligu 2017. godine, a 2019. je bio MVP takmičenja. Bezbedno se može reći da je sa Tomašom Satoranskim izdigao češku košarku na viši nivo. I dalje na tečnom srpskom najlepšim rečima govori o boravku u Partizanu.

Dušan Kecman je Partizanu pružio još dve sezone „profesorske“ košarke pre epizode u Francuskoj, poslednje u karijeri koja je okončana 2013. godine. Bio je pomoćni trener crno-belih, a trenutno je tim-menadžer u klubu iz Humske.

Aleksandar Rašić je profesionalno igrao do septembra 2019. godine, uglavnom u Turskoj i Rumuniji, gde je i završio karijeru. Leta 2010. godine sa Srbijom je doživeo veliko razočaranje kada su „Orlovi“ zahvaljujući sudijskim odlukama eliminisana u polufinalu Svetskog prvenstva u Turskoj. Pamti se njegovo savšreno namerno promašeno slobodno bacanje u meču sa Hrvatskom na tom Mundobasketu.

Petar Božić je kao kapiten predvodio crno-bele do 2012. godine, a potom je u valjevskom Metalcu odradio jednu sezonu pre nego što se penzionisao. Najtrofejniji je igrač u istoriji crno-belih. Od 2013. do 2015. bio je asistent Dušku Vujoševiću, a u sezoni 2015/2016. je bio i glavni trener Partizana.

Slavko Vraneš se i dalje bavi košarkom – visoki centar je posle Partizana nastupio za Uniks, a ostatak karijere je mahom provodio u Iranu, uz epizode u Metalcu.

Strahinja Milošević je posle te sezone prešao u Crvenu zvezdu, a i dalje igra sa velikim uspehom u Mađarskoj. Sa Miloševićem je crveno-bele istog leta pojačao i Darko Balaban, a centar posle decenijskog putovanja po Evropi sada igra u drugoj španskoj ligi. Isti transfer u redove najvećeg rivala ostvario je posle te sezone i Sava Lešić, trenutno igrač Igokee.

Bo Mekejleb

Nebojsa Parausic/EB via Getty Images

Bo Mekejleb

Branislav Đekić nikada nije ispunio potencijal – igrao je u Makedoniji, Sloveniji i sarajevskim Sparsima. Stefan Sinovec je u četiri različita navrata bio igrač skopskog MZT, i dalje aktivan i nastupa u Litvaniji. Aleksandar Mitrović nije ostvario karijeru koja mu se predviđala – poslednji angažmani bili su mu u Gruziji i Iraku.

Vladimir Lučić nije imao skoro nikakvu minutažu te sezone, ali je od svih tadašnjih mladih nada Partizana postao daleko najbolji igrač. Lučić je izabran za kapitena crno-belih, osvojio je srebrnu medalju na Evrobasketu 2017. sa reprezentacijom Srbije, igrao za Valensiju sa kojom je osvojio Evrokup, a trenutno je igrač Bajerna.

Duško Vujošević je posle te sezone prešao u CSKA u kojem nije imao uspeha, ali 2010. nije bila poslednja njegova godina u Partizanu. Na leto 2012. se vratio, izneo novu generaciju supertalentovanih igrača Partizana, osvojio još dve titule šampiona Srbije i jednu Jadransku ligu, ali taj mandat je već neka nova priča. Bio je selektor Bosne i Hercegovine i trener Limoža, a trenutno radi u Rumuniji kao trener Kluž Napoke, sa kojom je 2020. godine osvojio nacionalni kup, najnoviji trofej u bogatoj karijeri. Bez premca je najtrofejniji trener u istoriji Partizana, a i dalje uživa ogromne simpatije „Grobara“.

A šta je bilo sa klubom? Preuzeo ga je dotadašnji prvi Vujoševićev asistent Vlada Jovanović, koji je u domaćim takmičenjima bio prilično uspešan u naredne dve sezone. Partizan je očekivano ostao bez igračke „kičme“ iz uspešne sezone, ali se uložilo u zvučnija pojačanja poput Nejta Džavaija, Džejmsa Gista i Kurtisa Džerelsa.

Duško Vujošević

Marko Metlas/EB via Getty Images

Duško Vujošević

Kult stvoren za vreme Vujoševićeve ere nastavio je da živi, iako su rezultati iz sezone u sezonu bivali pomalo lošiji. Posle rezultatske krize koja je trajala od 2014. do 2018. godine Partizan se polako vraća osvajanju trofeja, a sezona koju je prekinula pandemija koronavirusa bila je najbolja za crno-bele od poslednjeg Vujoševićevog mandata.

Evroliga je promenila format u međuvremenu, Crvena zvezda je uglavnom veoma dobro predstavljala region u elitnom takmičenju, a ostaje da se vidi da li će doći do daljeg proširenja EL i kada će crno-beli imati priliku da se ponovo vrate ervopskom košarkaškom kremu.

Fajnal for Evrolige i dalje je veoma daleko za Partizan, ali činjenica da je KK Partizan toliko drag svim „Grobarima“ pokazuje koliko je urađeno u toku „Vujoševićeve ere“ čiji je vrhunac bila ta „sumanuta“ sezona 2009/2010.

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Komentari (21)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Џо Думарс

Пратим кошарку од средине осамедесетих. Као клинац испратио борбу Партизана и Цибоне, успјехе Југопластике и онда магични Истамбул. Гледао уживо четвртфиналну уткамицу са Кнором у Пиониру. Имао срећу (или несрећу) да присуствујем уживо Ф4 у Паризу. Мјесецима после тога нисам имао снаге да погледам снимак фамозног Теовог промашаја :-) И поред пораза Ф4 јако лијепо и емотивно искуство. Неке цртице, што рекао Озмо, из личног угла: - Већина неутралних гледалаца се дивила Партизану и подржавала га - У Суботу после полуфинала сретнем два висока црнца у граду. Када смо се упустили у причу испостави се да су бивши играчи ЦСКА-а. Кажу "Партизан је заслужио да игра финале." - После пораза у Петак играчи остали на терену да се поздраве са публиком традиционалним навијањем. Гледаоци око мене у невјерици се диве, чак и неки навијачи Олимпијакоса - Финале гледао емотивно празан, Барсина игра као да гледаш видео игрицу док Оли скупина добрих појединаца без неке концепције - Јанакис ми је дјеловао изгубљено без контроле над тимом, у једном моменту изводи Теа из игра, овај бијесно шутира рекламе. У суштини били су немоћни са наштимованом Барсом. Да ли би Партизан могао боље? Стварно тешко за процијенити. - Утакмица за треће мјесто лијепа за гледати, чак и напета на крају док се навијачи ЦСКА и Партизана пријатељски поздрављају - Сам Париз јако незаинтересован за цијели догађај, у граду никаква пропратна активност, са те стране разочарање. У Барселони сљедеће године сасвим друга прича.

Odgovori 8 11

Kramer

Mogla bi jedna priča kako je fmp postao zvezda I kako je nestao dug od 18mil Eur. Bilo bi zanimljivo

Odgovori 17 13

Salle

Da li su Kecman i Dule povukli tuzbe protiv "institucije" za zakasnele plate? Ne zelim da umanjim njegov trenerski uspeh ali isto je tako pokazao da je trener koji samo moze u ABA ligi da radi. Gde god je bio van Partizana bio je los ali sada se pise o tom periodu i prave legende. Da li se neko seca kad je bio selektor, gurao je svoje igrace u reprezentaciju samo zato sto su njegovi...Djuro Ostojic reprezentativac, smejurija. Kao Zvezdas gledao sam i navijao za Partizan jer je igrao srpski klub protiv stranaca i veoma dobro znam kako je Partizan igrao. Mislim da je to najruznija kosarka koju sam ikad gledao. Gladijatorska odbrana, da protivnik ne da preko 70 poena jer je znao da mu je jako losa ekipa u napadu. Ono sto mislim da je dobro radio je to sto je ispodprosecnim igracima nalazio uloge i verzirao ih za odredjene zadatke, zna se ko sme baca za 3, ko ce da skace itd ali zato pola tih igraca kad bi otislo iz Partizana nista ne bi uradilo sa karijerama jer su bili ograniceni, plus nekoliko dobrih igraca je unistio svojom treninzima, tipa Tripkovic...Tako da svaka cast za F4 ali u to doba se igralo po grupama i mnogo lakse prolazilo, Partizan bi prolazio grupe sa negativnim skorom a danas igra svako sa svakim. Drugo vreme...

Odgovori 26 18

* Sva polja su obavezna

"Teo je veliki, prvi se javio kad su počeli problemi"

"Teo je veliki, prvi se javio kad su počeli problemi"

"Teo je veliki, prvi se javio kad su počeli problemi"

Direktor Virtusa Luka Baraldi pohvalno je govorio o ponašanju Miloša Teodosića tokom problema sa kojima se klub suočava zbog pandemije koronavirusa.

Sale: Ko bi uzeo Evrokup? To je priča za uz pivo...

Sale: Ko bi uzeo Evrokup? To je priča za uz pivo...

Sale: Ko bi uzeo Evrokup? To je priča za uz pivo...

Trener Virtusa Aleksandar Đorđević poručuje da se Virtus vratio i da je njemu najvažnija činjenica da je to klub na kojeg opet treba računati.
Loading...