Verovatno ste očekivali da priču o klasi hvatača sa drafta 2019. nastavimo nekim od dvojice izabranih u prvoj rundi, ali ćemo pre njih ipak ispričati priču o momku koji je bio izbor treće runde i koga su Vašington Redskinsi izabrali kao 76. pika.

Priča o Teriju Meklurinu zapravo počinje 201. godine kada je pohađao srednju školu u svom rodnom Indijanapolisu. Tog 28. oktobra školski tim za koji je nastupao igrao je protiv gradskog rivala škole Rinkali. Teri je bio tek druga godina i relativno je malo igrao do tada, ali se usled povrede drugova iz tima koji su igrali na poziciji hvatača našao u situaciji da dobije značajniju ulogu. Već u prvom drajvu viđen je pas ka njemu, ali je lopta samo prozujala pored njegove glave i glavni trener je već počeo nezadovoljno da vrti glavom. Bio je gotovo neprimetan tokom većeg toka meča…

Povezano

Budućnost NFL je već počela

NFL

8. apr 2020

NFL

8. apr 2020

Ali, kada je njegov tim dobio poslednju priliku da samo nekoliko sekundi pre kraja izvede akciju za preokret i pobedu, trener je nemajući koga drugog ubacio Meklurina u igru. Od njega se samo tražilo da istrči post rutu i da ode iza leđa sekundarnom delu odbrane protivnika, što je on i uradio… Za to vreme, njegov kvoterbek je bukvalno bežao iz džepa i u poslednjem trenutku odapeo loptu koliko je jače mogao. Kada se Meklurin okrenuo da vidi šta se dešava iza njegovih leđa, mogao je samo da ugledaloptu koja je išla ka njemu. I tada se u njemu probudio taj duh hvatača koji ga od tada do danas nije napustio – ispružio je ruke, sigurno uhvatio loptu i postigao tačdaun za pobedu.

Postavši tako junak svoje generacije, do kraja srednje škole nametnuo se kao najbolji igrač u državi Indijana, za šta je i dobio „Mr. Football Award“. Bio je rangiran kao 36. igrač na poziciji hvatača u celoj Americi te 2013. godine. Dobio je pozive velikog broja koledža, ali je tog 9.juna 2013. godine stigao, ni manje ni više, nego poziv od Urbana Majera, jednog od najboljih koledž trenera u Amerci, koji je predvodio prestižni Univerzitet Ohajo. Kada je odradio prve probe, Urban sem neverovatne brzine nije video ono što je želeo. Ipak nije otpisao Terija, već mu je dao domaći zadatak koji se sastojao u tome da Meklurin u sledećih 14 dana, svakog uhvati po 200 lopti i nakon toga dođe na još jednu probu.

To je kod Terija u prvi mah izazvalo mnogo ogorčenja jer ipak je on bio ’Mister Football’, ali je onda u njemu proradio inat. Frustraciju je pretvorio u motivaciju i sledeće dve nedelje je dnevno hvatao i više od 200 lopti. Bacali su mu svi živi – i školski kvoterbek, otac i majka, pa čak i sestra… Kada se posle dve nedelje pojavio na kampu Ohaja, Urban nije moga da veruje. Takav napredak, kada su u pitanju hvatačke spsobnosti nikada nije video u svom životu. Stvar je bila rešena i Meklurin je postao deo jednog od najprestižnijih fudbalskih programa u Americi.

U prve dve softmor sezone na Ohaju se, ipak, nije naigrao. Konkurencija je bila jaka, ali je Meklurin odrađivao mnogo posla u specijalnom timu jer je cilj bio NFL, a znao je da timovi pored tzv ’skil’ pozicija, uvek traže i dobre radnike i igrače iz senke. Pravu šansu dobija u trećoj godini u svojoj juniorskoj sezoni i te godine je imao učinak od 29 hvatanja, 439 jardi i šest tačdaunova. I dalje je bio najbolji član specijalnog tima. Ipak i pored svega, garancije da će ga neki od NFL timova izabrati na draftu bile su jako male.

I tada je ponovo do izražaja došla njegova radna etika. Tog leta je tako naporno radio, imao je preko 3.000 uhvaćenih lopti na treninzima, akcenat je bio na poboljašnju tehnike hvatanja i sve se isplatilo u poslednjoj seniorskoj sezoni na koledžu. Te sezone je za Ohajo ostvario 35 hvatanja za 700 jardi i čak 11 tačdaunova. U tandem sa Dvejnom Heskinsom kao kvoterbekom, vodili su Ohajo do pobede u Rouz boulu. Ne treba zaboraviti da je već uveliko bio jedan od kapitena i omiljen kod saigrača jer je reč zaista o momku sa sjajnim manirima i pre svega, iako veoma skroman, sjajnom predvodniku.

Kao i svake godine, kombajn je održan u njegovom rodnom Indijanapolisu. Bio je četvrti najbrži među hvatačima, a i u ostalim parmetrima se našao u samom vrhu. Čak 11 hvatača je izabrano do 67. pozicije… Nadao se Meklurin da će ga izabrati njegovi Koltsi i da će ostati da igra u svom rodnom gradu, ali oni su se odlučili da sa 59. mesta izaberu njegovog kolegu sa Ohajo Stejta Parisa Kembela. Pre toga, Vašington Redskinsi su sa 15. pozicije izabrali takođe kvoterbeka Ohaja Dvejna Heskinsa i nekako se činilo kao prirodno… Vlasnici Redskinsa su želeli da ih upare i tako sa 76. pozicije odlučili su se za Meklurin.

Došao je tako u tim u kome mnogo toga nije bilo na mestu, a posebno na ključnoj poziciji – kvoterbeka. Heskins još nije bio spreman da preuzme tim, a godinu dana ranije povređeni Aleks Smit nije bio u kombinaciji. Doveden je Kejs Kinam i tako je on bio taj sa kojim je Meklurin krenuo u ostvarenje svog sna. Možda je to bila i sreća jer je Kinam iskusan starter na poziciji kvoterbeka i nekako je odmah kliknulo između ruki hvatača i iskusnog kvoterbeka. Već na prvom kampu, Meklurin je počeo da inpresionira. Hvatao je skoro svaku loptu i redovno pobeđivao svoje čuvare. Odmah se videlo da su izvukli pravi bingo na draftu. To je ubrzalo odluku rukovodstva tima da daju otkaz dugogodišnjoj nadi Džošu Dokstonu.

Kada je sezona krenula, pomalo u senci, jer Redskinsi nisu pobeđivali, Meklurin je krenuo da navijače i stručnajke ostvalja bez daha svojim potezima i hvatanjima. Već na debiju protiv Filadelfije – pet hvatanja i 125 jardi uz debitantski tačdaun. I na sledeće dve utakmice protiv Dalasa i Čikaga uhvatio je još po jedan tačdaun. U šestom kolu protiv Majamija u prvoj pobedi Redskinsa u sezoni uhvatio je 100 jardi i dva tačdauna. A onda spektakularno hvatanje jednom rukom za tačdaun protiv Grin Beja. U 15.kolu protiv File, oborio je rekord sa pet hvatanja za 130 jardi i tačdaun koji je ujedno bio dugačak 75 jardi. Tom prilikom pas za taj tačdaun bacio je upravo DHeskins i tako su svi konačno imali prilike da na delu vide duet sa Ohajo Stejta. Sezonu je završio sa učinkom od 58 hvatanja, 919 uhvaćenih jardi i sedam tačdaunaova i našao se u ruki timu godine.

Od trenutka kada je za svoj srednjoškolski tim uhvatio pobednički tačdaun, do sezone u kojoj je postao prava NFL senzacija, Meklurin je prevalio dugačak put. Ali, i pored toga, on je praktično na početku svog puta jer je sa samo 24 godine starosti pred njim još mnogo NFL sezona u kojima će moći da dokaže da blistava ruki sezona nije bila samo bljesak. Pogotovo ako se uzme u obzir da prostora za njegov dalji napredak, pre svega u tehnici hvatanja lopte, ali i trčanju ruta ima na pretek. Bio je ubedljivo najpotcenjeniji hvatač na početku sezone među ruki klasom, ali je svima dokazao da se upornošću svako može vinuti do zvezda. Jedva čekamo novu sezonu, a kada su Skinsi u pitanju, sve oči biće uprte upravo u Meklurina. Svi njihovi navijači se nadaju da će sa novim trenerom Ronom Riverom i ova franšiza konačno do plej-ofa…