Alexis Boichard/Agence Zoom/Getty Images

Blog ostalo

24.05.2020 | 12.00

"Nije loše, ali niko ne vozi tako kao Rok"

Autor

U Ljubljani je pre 54 godine, 5. februara 1966, rođen jedan od najvećih skijaških asova Slovenije i nekadašnje Jugoslavije Rok Petrovič.

Rok Petrovič

YouTube screenshot

Iako je njegova sportska, a i životna zvezda sijala kratko ovaj specijalista za slalom je svojim takmičarskim rezultatima, ali i nekonvencionalnim ponašanjem ostavio neizbrisiv trag, stekao status legende, kako u njegovoj deželi, tako i na celokupnom prostoru bivše SFRJ. Mladić koji je u sezoni 1985/86 kao prvi skijaš iz Jugoslavije osvojio Svetski kup u najizazovnijoj tehničkoj disciplini, samo dve godine kasnije povukao se sa snežnih staza i posvetio naučnom usavršavanju, da bi 16. septembra 1993. godine, neposredno pre odbrane magistarskog rada,  prilikom ronjenja na Korčuli tragično okončao životni put.

Rok je, kao i njegov savremenik Dražen Petrović, prerano otišao sa ovog sveta ali je, za razliku od košarkaškog majstora iz Šibenika, ostao upamćen kao vrhunski sportista koji se svojim ponašanjem i načinom razmišljanja nije uklapao u tadašnje šeme ponašanja sportskih junaka nacije. Mada je imao profesionalni odnos prema obavezama u sportu koji je istinski voleo, Petrovič nije bio rob skijanja. U njegovom životu je jednostavno uvek bilo dovoljno mesta za ljubav prema književnosti, filozofiji, muzici, jogi... Smatrali su ga boemom, a on je jednom prilikom izrazio strahovanje da ta njegova boemština negativno utiče na posao kojim se tada bavio.

Ponekad mi se čini da sam prevelik boem za ovako ozbiljan posao kakav je vrhunsko skijanje” istakao je Petrovič.

Čovek koji je sredinom osamdesetih godina prošloga veka uživao ogromnu popularnost u tadašnjoj Jugi otvoreno je govorio o sličnostima koje doživljava nakon uspešne skijaške trke i dobrog seksa.

You Tube


Ima sličnosti između osećaja posle savršene trke i posle dobrog ’tucanja’. U oba slučaja si u nekom stanju koje bi se, približno, moglo opisati kao nije ti ni do čega. Ali, sličan osećaj se javlja i kada napraviš lošu vožnju, što i mene čudi“, rekao je Petrovič.

Pod uticajem oca Krešimira, sportskog psihologa, vrlo rano je počeo da posvećuje pažnju psihološkoj pripremi za takmičenje. Bavio se autohipnozom, mnogo je vežbao jogu i meditaciju, a ušao je u istoriju skijanja i kao inovator koji je u svojoj disciplini slalomu forsirao agresivan stil vožnje, radikalno skrativši zavoje. Iako je sarađivao sa trenerima, uvek je ostajao svoj. Još dok je bio u skijaškoj mašini otvoreno je saopštio da mu je podvrgavanje zahtevima stručnjaka donelo više štete nego koristi.

Kad god sam slušao druge i radio za njih, iako sam se odupirao, ispostavilo se da je to za mene loše. Naravno da se može i od drugih učiti ali to je pitanje dogovora. Moram biti uveren u logiku ideje koj mi se sugeriše, drugačije ne ide...“, govorio je slovenački skijaš.

Prvi put je na skije stao kad je imao četiri godine, a majka ga je kao devetogodišnjaka upisala u skijaški klub Novinar. Vrlo brzo je pokazao zrelost i odlučnost da se, radi postizanja rezultata, posveti napornom radu. Da se radi o vrhunskom talentu pokazao je osvojivši pet puta ugledno međunarodno skijaško takmičenje za decu – Topolino kup. Ostalo je zabeleženo da je u jednom od ovih nadmetanja u Italiji bio brži od budućeg velikog asa Alberta Tombe za čak 17 sekundi! Put ka vrhu je nastavio u juniorskoj konkurenciji, postavši 1983. godine na Svetskom šampionatu u Sestrijereu najbolji slalomaš naše planete u ovom uzrastu.

You Tube


Posle toga je brzo napredovao do svetske FIS slalomske rang liste, stekavši tako pravo da se nadmeće sa najvećim zvezdama ovog sporta u Svetskom kupu. Jugoslovensko skijanje je sredinom osamdesetih godina 20. veka doživljavalo veliku ekspanziju, pošto su na međunarodnoj sceni, pored Bojana Križaja, blistali osvajač srebrne medalje na ZOI u Sarajevu Jure Franko i Boris Strel. U sezoni 1985/86 im se, za sve gotovo neočekivano, pridružio i mladi Rok koji je trijumfovao u čak pet slalomskih trka Svetskog kupa i tako postao prvi skijaš iz SFRJ kome je pripao mali Kristalni globus.

Petrovič je premijernu pobedu ostvario 1. decembra 1985. na stazi u Sestrijereu, da bi tri nedelje kasnije bio najbolji i na domaćem terenu u Kranjskoj Gori. Usledeli su trijumfi u švajcarskom Vengenu (2. februara 1986.) i norveškom Hafjelu (25. februara), a fenomenalna sezona bila je zaključena 11. marta u američkom Hevenli Veliju gde je mladić iz Ljubljane takođe bio ispred svih konkurenata. Pored pet prvih mesta, ostvario je drugo mesto u austrijskom Zankt Antonu, dok se u norveškom Gajlu našao na najnižoj stepenici pobedničkog postolja. Ovakav bilans mu je bio dovoljan da za 25 bodova u ukupnom poretku slalomaša nadmaši Paula Fromelta, Ingemara Stenmarka i Križaja koji su podelili drugo mesto.

Dvadesetogošnji Slovenac je postao skijaška svetska zvezda kome je najveći kompliment verovatno dao legendarni Ingemar Stenmark. Švedski as je odgovarajući jednom prilikom na pitanje da li je zadovoljan svojom trenutnom formom, izrekao reči pohvale na račun mladog Ljubljančanina:

Nije loše, ali niko ne vozi tako kao Rok“.

Nažalost Petrovič više nikada u karijeri neće voziti kao u toj neponovljivoj sezoni 1985/86. Umesto da, u skladu sa gotovo svim očekivanjima, nastavi sa uspesima i u narednim sezonama, on je prosto nestao sa svetske scene. Samo još jednom u karijeri uspeo je da se nađe na pobedničkom postolju nekog velikog takmičenja. To drugo mesto u slalomu ostvareno u trci Svetskog kupa u Kranjskoj Gori 1987. godine bilo je zapravo Rokov stvarni oproštaj od velike skijaške scene, iako je formalni rastanak usledio nakon Zimskih olimpijskih igara u Kalagariju (1988.) na kojima je bio osmi u disciplini veleslalom.

You Tube


Zašto je skijaški inovator iz glavnog grada Slovenije na svetskim stazama igrao samo jednu zimu? Poznato je da je u vrhunskom sportu lakše stići do vrha, nego se na njemu održati, a Rok očigledno, i pored sve psihološke pripreme, nije uspeo da izdrži pritisak velikih očekivanja sa kojim se sučio nakon blistave sezone 1985/86. Tone Vogrinec, trener i direktor tadašnje skijaške reprezentacije Jugoslavije, smatra  da je na Petrovičev pad sa vrha  presudno uticalo smanjenje intenziteta treninga koje nije bilo na nivou njegovih konkurenata.

Rok je podnosio naporan rad, ali kada je dobio konkurenciju na vrhu počeo je da se odriče. Kao rezultat toga postizao je dobre, ali više ne i vrhunske rezultate. U to vreme je trenirao manje od konkurenata, a više nije učestvovao ni u fizičkoj pripremi koju je sa našim skijašima obavljao Marko Klemenčič”, objasnio je Vogrinec.

Prerano penzionisani majstor skijanja započeo je studije na sportskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani. Diplomirao je 1991. godine na temi Kršenje ljudskih prava u sportu, posle čega se posvetio postdiplomskim studijama. Samo nekoliko dana pre nego što je trebao da brani svoj magistarski rad tragično je nastradao prilikom ronjenja na Korčuli, ostrvu sa koga vodi poreklo po ocu. Ostalo je sećanje na kontraverznog boema iz Ljubljane koji je tvrdio “da je dobar slalom blizak umetničkoj kreaciji”, kao i da je to njegov “način borbe za očuvanje lepote u sportu”.  A da tokom kratke, a opet blistave karijere, Rok Petrovič nije skijao samo za“svoju dušu, već i želeo da pobedama obraduje navijače, podsećaju nas ove njegove reči:

Ne bih hteo da moje vožnje budu samo moje. Ukoliko mogu time da razveselim još neke ljude onda je to najviše što ja u sportskom životu mogu učiniti”. 

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

LalaNS

Sjajan mladić i sportista. Proveli smo zajedno vojni rok u JNA u Mariboru 1987, izviđačka četa. Tada se zabavljao s Mateom Svet, takođe vrhunskom skijašicom. Šteta...

Odgovori 3 0

Igor

Sjajni Rok Petrovič...ne zaboravite da su tu bili i Jože Kuralt i Grega Benedik, takodje izvrsni skijasi

Odgovori 17 1

Dalas

Jedan od heroja mog ranog detinjstva uz primoža ulagu, mateju svet, moniku seleš,dražena,radije, kukoča, topića, snežane pajkić, vujovića, divca, paspalja, grbovića,željka, đorđevića, danilovića,djurovskog, mijata, jokana...

Odgovori 36 5

* Sva polja su obavezna

Preminuo Ilija Petković

Preminuo Ilija Petković

Preminuo Ilija Petković

Legendarni srpski stručnjak Ilija Petković preminuo je u 75. godini.

Doktor Sokrates

Autor

Doktor Sokrates

Doktor Sokrates

U Sao Paulu je u decembru 2011. je sa ovog sveta otišao jedan od najvećíh, ali i najkontraverznijih majstora fudbalske igre – harizmatični i egocentrični doktor Sokrates!
Loading...