Getty Images / Christopher Lee

Blog ostalo

21.05.2020 | 20.00

Navijači na tribinama ispred mesta u Ligi Evrope

Autor

Pandemija koronavirusa odložila je finalni meč Kupa kralja u kojem je 18. aprila u Sevilji snage, drugi put u završnom duelu ovog takmičenja, trebalo da odmere veliki baskijski rivali Atletik Bilbao i Real Sosijedad.

Copa del Rey

REUTERS/Jon Nazca

U ovom trenutku je još neizvesno kada će susret biti odigran, kao i da li će na stadionu u glavnom gradu Andaluzije moći da budu prisutni navijači dva najveća kluba iz Baskije. A koliko je navijačima, baš kao i igračima i čelnicima ovih klubova, stalo da se istorijska utakmica odigra pred punim tribinama najbolje pokazuje to što su Atletik i Real Sosijedad uputili zajednički zahtev Fudbalskoj federaciji Španije da se susret ne zakazuje sve dok ne budu stvoreni uslovi da na njemu budu prisutni i gledaoci.

Problem je u tome što vladajuće telo španskog fudbala mora da do 25. maja pošalje u UEFA spisak učesnika evropskih takmičenja u narednoj sezoni. Ukoliko meč do tada ne bude odigran, klub iz San Sebastijana bi, u skladu sa trenutnim plasmanom u La Ligi, imao obezbeđen nastup u Ligi šampiona, dok bi njegov rival iz Bilbaoa zbog lošijeg učinka u prvenstvu ostao bez evropske vize. Timu iz glavnog grada Baskije bi samo trijumf u takmičenju Kupa kralja omogućio da bude predstavnik Španije na međunarodnoj sceni, tačnije u Ligi Evrope.

Ipak, ako je suditi na osnovu izjave igrača tima sa “San Mamesa” Ibaija Gomesa, fudbalerima Atletika je od nastupa u Evropi mnogo značajnije da na utakmici sa rivalima sa “Anoete” imaju podršku navijača na tribinama.

Pre biram da igramo finale Kupa kralja pred publikom nego da igramo u Ligi Evrope. Definitivno mi je to važnije”, poručio je Gomes.

Koke, Ibai Gomez

REUTERS/Vincent West

Iako su iz iste pokrajine, kao i gradova koje razdvaja samo stotinjak kilometara, velike baskijske rivale mnogo više stvari razdvaja nego što spaja. Atletik je stariji i trofejniji klub koji, uz Real i Barselonu, jedini nikad nije napuštao elitni rang španskog fudbala. “Ponos Baskije” je osam puta trijumfovao u Primeri, dok su u Kupu kralja (koji je za vreme Frankove diktature nosio naziv Kup generalisimusa) njegovi igrači čak 23 puta podizali ovaj trofej. U tom pogledu od njih je uspešnija samo Barselona sa 30 trofeja. Riznica njihovog konkurenta iz San Sebastijana, koji takođe spada među osnivače takmičenja u Primeri, mnogo je skromnija i u njoj se nalaze dve titule šampiona Španije i isto toliko pehara namenjenih pobedniku Kupa kralja.

Zanimljivo je da je je jedna od retkih stvari koja povezuje klubove sa “San Mamesa” i “Anoete” upravo činjenica da su dominirali španskim fudbalom početkom osamdesetih godina prošlog veka. Tačnije, da su u periodu od 1981. do 1984. po dva puta uzastopno osvajali titulu šampiona ove zemlje. Bile su to jedine titule ’plavo-belih’ u njihovoj dosadašnjoj istoriji (drugi put u takmičenju Kupa kralja su trijumfovali 1987. godine), ali ni klub iz administrativnog centra Baskije nakon duple krune uzete u sezoni 1983/84 u eri tada mladog stručnjaka Havijera Klementea, više nijednom nije uspeo da se upiše među osvajače najvažnijih trofeja u španskom fudbalu. Od te 1984. godine, kada su poslednji put bili najbolji u nadmetanju za Kup kralja, fudbaleri Atletika su čak četiri puta pognutih glava napuštali teren nakon finalnih utakmica (od toga tri puta posle duela sa timom sa “Kamp Noua”). Tako su za sada sa 14 poraza u završnim duelima drugi najveći gubitnik (iza Reala sa 20 neuspeha) u mečevima za trofej vladara Španije.

Broj osvojenih trofeja nije, naravno, jedina stvar koja razlikuje Atletik i Real Sosijedad, Bilbao i San Sebastijan. Mada se za stanovnike San Sebastijana ne može reći da nisu baskijski nacionalisti, žitelji administrativnog centra pokrajine važe za znatno tvrđe zastupnike nacionalnih vrednosti ovog drevnog iberijskog naroda. Bilbao je prilično zatvorena sredina sa svojim shvatanjem moralnih vrednosti, a na forsiranje tradicionalnih nacionalnih normi u politici Atletika svakako utiče i činjenica da gro navijača tima sa “San Mamesa” čine pripadnici lokalne radničke klase. U tom kontekstu treba posmatrati do sada nepromenjeno pravilo da dres ovog kluba mogu nositi samo rođeni Baski, koje je jedinu modifikaciju dobilo kasnijom odlukom da se mogu angažovati i ostali fudbaleri rođeni u ovoj pokrajini. Atletik se oslanja na svoju kanteru, omladinsku fudbalsku akademiju iz koje crpi najtalentovanije igrače za prvi tim, ali i ima dovoljno novca da angažuje adekvatna pojačanja iz ostalih pokrajinskih klubova, pa i sa “Anoete”.

Real Sociedad

REUTERS/Paul Hanna

Za razliku od Bilbaoa, Donosti, kako Baski na svom jeziku nazivaju San Sebastijan, znatno je otvoreniji, kosmopolitski i turistički grad, što je svakako uticalo na fudbalsku filozofiju njegovog mezimca Real Sosijedada. U ovom gradu više shvataju fudbal kao igru, a manje kao rat koji se mora dobiti, kako ga tretiraju navijači atletikosa. Zbog toga su igrači Sosijedada proteklih decenija bili pod manjim pritiskom da ostvaruju uspehe, a to je, po nekim mišljenjima, rezultiralo znatno skromnijim trofejnim bilansom u odnosu na najvećeg rivala. Iako se i klub iz San Sebastijana oslanja na svoju omladinsku školu, on je 1989. godine kupovinom Irca Džona Oldridža prekinuo dotadašnju nacionalnu politiku forsiranja isključivo baskijskih fudbalera. Stranci su u protekle tri decenije postali normalna pojava na “Anoeti”, dok ih na “San Mamesu” i dalje tretiraju kao “neprihvatljivu jeres”, iz čega se može zaključiti da ovi baskijski gradovi i njihovi klubovi još imaju potpuno različite poglede na ovo, ne samo fudbalsko pitanje.

Bez obzira na veliko rivalstvo baskijskih klubova, ne bi se moglo reći da su odnosi navijača Atletik Bilbaa i Real Sosijedada neprijateljski, tačnije ispunjeni istinskom mržnjom koja deli pristalice Reala i Barselone, Seltika i Glazgov Rendžersa ili Boke i Rivera. Ipak, dešavaju se incidenti koji pokazuju da ovo zdravo rivalstvo ponekad prelazi nedozvoljene granice i makar na kratko dovodi u pitanje gore izrečenu konstataciju. Tako se 2013. godine jedan navijač Atletika ispred stadiona “Anoeta” pomokrio na statuu legende Sosijedada Alberta Ormačea, što je naišlo na odobravanje jednog broja simpatizera tima iz Bilbao i , naravno, izazvalo žestoke osude pogođenih ovim nedoličnim postupkom.

Stariji klub iz Bilbaoa je do svog prvog od 23 trofeja Kupa kralja stigao 1903. godine, a ovaj uspeh je ponovio naredne sezone. Njegov rival iz San Sebastijana se 1909. pobedom nad Espanjolom u finalu (3:1) upisao među osvajače ovog takmičenja, da bi iduće godine došlo do prvog ’euskal derbija’ u meču za pehar koji dodeljuje vladar Španije. Tim iz glavnog grada Baskije je trijumfovao u tom finalu sa 1:0 i tada je malo ko mogao da pomisli da će se na naredno odmeravanje snaga timova iz Bilbaoa i San Sebastijana u završnom susretu Kupa kralja morati čekati punih 110 godina.

Aitor Larrazábal, Iñigo Idiakez

Firo Foto/ALLSPORT

Atletik je u timu želeo da ima samo Baske, ali se zato nije ustručavao da angažuje strane stručnjake. Na stari stadion “San Mames” su dovođeni engleski treneri Fred Pentland i Vilijam Garbut pod čijim vođstvom su u periodu od osnivanja Primere do izbijanja građanskog rata osvojene čak četiri titule šampiona Španije (1930, 1931, 1934. i 1936. godine). Iako je i u vremenu Frankove vladavine dva puta prvi preskao ciljnu vrpcu u nacionalnom šampionatu i obogatio klupsku riznicu sa čak osam pehara tadašnjeg Kupa generalisimusa, klub iz Bilbaoa se, kao i ostali timovi iz Baskije, tokom tri decenije diktature i forsiranja španskog unitartizma suočavao sa problemom negiranja nacionalne posebnosti i jezika ovog starog naroda. Frankova smrt i dolazak demokratije doneli su neke nove vetrove na Iberijsko poluostrvo, pa su tako u decembru 1976. pred početak ’euskal derbija’ kapiteni Atletika i Real Sosijedada Iribar i Kortabaria izneli do tada zabranjenu baskijsku nacionalnu zastavu na teren i simbolično je postavili na centar.

Tokom svih ovih decenija Atletikovih uspeha u prvenstvu i kupu siromašni rođak iz San Sebastijana je tavorio u prosečnosti, daleko od toliko željenih trofeja. A onda su došle osamdesete godine 20. veka i donele neočekivanu dominaciju baskijskih rivala u Primeri na čijem tronu su proveli po dve sezone. Najpre je u sezoni 1980/81 Real Sosijedad šokirao Iberijsko poluostrvo osvajanjem svoje prve titule u klupskoj istoriji. Tim koji je predvodio najbolji strelac Žezus Marija Satrustegi (zabio je u Primeri 16 pogodaka) dobio je za prsa mrtvu trku sa madridskim Realom zahvaljujući činjenici da je imao bolji međusobni skor od ’krajevskog kluba’. San Sebastijan je slavio svoje junake i po okončanju narednog šampionata kada je dobijena bitka sa Barselonom, dok su u Kupu šampiona ’plavo-beli’ stigli do polufinala gde ih je zaustavio Hamburg.

Usledio je odgovor starijeg rođaka iz Bilbaoa koji je pod dirigentskom palicom Havijera Klementea trijumfovo u dva naredna nadmetanja u Primeri. Obe titule su iskovane u nadmetanju sa Realom, a do poslednje, osme, osvojene u sezoni 1983/84 fudbaleri sa “San Mamesa” su došli zahvaljujući pobedi nad klubom iz San Sebastijana u poslednjem kolu prvenstva. Bio je to kraj dominacije baskijskog dvojca u španskom fudbalu, mada je Sosijedadu još uspelo da se 1987. godine, nakon pobede nad madridskim Atletikom u finalu, po drugi put upiše među osvajače Kupa kralja.

Sport Klub Youtube


U naredne više od tri decenije konkurenti iz stotinjak kilometara udaljena dva baskijska grada su uglavnom tavorili u prosečnosti, a retki bleskovi su bili slaba uteha za izostanak trofeja.  Atletik je, uz četiri izgubljena finala u Kupu kralja, najbliži osvajanju devete titule bio u sezoni 1997/98, dok je sjajni tim Real Sosijedada, u kojem su se isticali Darko Kovačević, Ćabi Alonso, Nihad Kaveči i Valeri Karpin, porazom u pretposlednjem kolu u Vigu propustio veliku priliku da 2004. donese na “Anoetu” treći pehar namenjen šampionu Španije.

Teško da je pred start ovosezonskog nadmetanja u Kupu kralja iko bio spreman da se opkladi kako će rivali iz Baskije stići do same završnice ovog takmičenja. Stvari su se neočekivano promenile nakon ranih elimimacija Atletika, Reala i Barselone, što je omogućilo klubovima iz San Sebastijana i Bilbaoa da uđu kao favoriti u polufinalna nadmetanja sa Granadom, odnosno drugligašem Mirandesom. I dok je Real Sosijedad rutinski obavio posao protiv nedoraslog protivnika, timu sa “San Manesa” je izmicalo finale u revanšu u Granadi gde je domaćin sve do 81. minuta imao željeni rezultat. Tada je Juri Berčiče postigao najvažniji pogodak u dosadašnjoj karijeri i zakazao toliko dugo čekano drugo finale najvećih baskijskih klubova u takmičenju za Kup kralja.

Baskija, Španija i fudbalska Evropa su sa nestrpljenjem očekivale zakazani obračun u Sevilji, ali je onda pandemija koronavirusa odložila finalni meč na neodređeno vreme. Bez obzira na još neizvesni novi termin utakmice, izvesno je da će Atletik i Real Sosijedad posle 110 godina ponovo odmeriti snage u finalu Kupa kralja, kao i da će pehar namenjen pobedniku, nakon višedecenijskog čekanja, ponovo doći u Baskiju. Ovu utakmicu su, ako ništa drugo, zaslužili verni i strpljivi navijači velikih rivala. Oni su tokom pandemije lansirali kampanju “dovedimo finale na balkone” i uz pesmu i navijačke rekvizite pokazali da i u nametnutoj samoizolaciji ostaju verni svojim klubovima.

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Bura

"vladajuće telo španskog fudbala mora da do 25. maja pošalje u UEFA spisak učesnika evropskih takmičenja u narednoj sezoni" A sa druge strane UEFA priča priču kako sva domaća prvenstva treba da se završe u julu. Pa ko koga ovde j...

Odgovori 14 2

Ivos

treba da dostave do 25.7.

6 0

V.b

Verovatno do 25 jula. Ako u Italiji, Engleskoj lige počnu 12 juna ili čak i kasnije, do kraja jula je nemoguće da se sve utaimice odigraju. A UEFA je mogla kalendar za sledeću sezonu da potavi tako da počne u decembru ili januaru, da bi svetsko u Kataru bilo odigrano u decembru ili januaru 2022, kako je i planirano. Ovako će menjati raspored za ovu sezonu, i sledeću, i onu tamo..

5 0

* Sva polja su obavezna

Zeleno svetlo: La Liga može da se igra svaki dan!

Zeleno svetlo: La Liga može da se igra svaki dan!

Zeleno svetlo: La Liga može da se igra svaki dan!

Fudbalska federacija Španije dozvoliće da se utakmice La Lige igraju svakog dana u nedelju da bi se sezona završila posle tromesečne pauze zbog koronavirusa, uprkos pobedi na sudu koja joj omogućava upravo suprotno.

Ljorente se vraća kući?

Ljorente se vraća kući?

Ljorente se vraća kući?

Iskusni Fernando Ljorente mogao bi da se vrati u Atletik Bilbao, posle ne baš uspešne epizode u Napoliju.
Loading...