Ulet Ifansasti/Getty Images

Blog ostalo

25.05.2020 | 08.00

Jedna utakmica kao biografija, veliki Poljak na golu

Autor

"U fudbalu možeš da dokažeš da nemoguće ne postoji". Ko bi to bolje znao od Jiržija Dudeka?

Jerzy Dudek

Clive Brunskill, Getty Images Sport

"Kara mi je nešto govorio. Nisam ga ništa razumeo. Samo sam klimao glavom i govorio 'da, da'...", pričao je o toj noći u Istanbulu Jirži Dudek.

Godinama kasnije dobili smo "prevod" toga što je Džejmi Karager govorio svom golmanu na vrhuncu ludila u finalu Lige šampiona.

Da premotamo taj dan gotovo tri sata unazad.

Bio je 25. maj 2005. Bio je Istanbul.

Od poslednjeg velikog evropskog finala za Liverpul prošlo je 20 godina. Tada je pokušaj da osvoji petu titulu šampiona Evrope osujetio Liverpulu Juventusov Mišel Platini na Hejselu. Dodatno je sve zapečaćeno tragedijom.

O euforiji koja je prethodila ovom finalu pisane su priče i snimani filmovi. Noć u Istanbulu donela nam je u ta tri sata ono što je junak ove priče ocenio kao "najbolje finale u istoriji Lige šampiona".

Prava noćna mora snašla je ekipu Rafe Beniteza u prvom poluvremenu. Sa suprotne strane Milan je kao bujica nadirao kroz redove Liverpulovog tima, kažnjavao sve što je moglo da se kazni i nakon 45 minuta imao tri gola prednosti.

Navijači engleskog tima, koji su za ulaznice za meč i put u Tursku davali i sve što su imali, napuštali su stadion. Sada znamo, pravili su grešku koju (verujem) nisu u svojim glavama ispravili čak ni ako su 14 godina kasnije na Enfildu uživo gledali "onaj" meč protiv Barselone ili veliko finale prošle godine. Tu titulu u Istanbulu neće moći da im zameni ništa. Oni koji su ostali na tribinama, neumorno su tokom cele pauze pevali svoju himnu.

Jerzy Dudek

Alex Livesey May, Getty Images Sport

"Izgledalo je kao da je sve izgubljeno. Počeli smo da pričamo o tome kako samo treba da probamo da izbegnemo potpuno poniženje. Ali, Rafa je odlučno rekao da imamo šansu ako postignemo gol u prvih deset minuta drugog poluvremena. I kada smo to i postigli, mogao si da osetiš kako se raspoloženje menja", prisećao se više puta Dudek.

Da, svi smo slušali i čitali stotine verzija razgovora iz svlačionice na poluvremenu. Šta je rekao Benitez? Šta je rekao Stiven Džerard? Šta je uradio? Kako je to poluvreme, ta titula postala skripta za verovatno hiljade motivacionih govora izrečenih kasnije na hiljadu različitih mesta u hiljadama različitih prilika...

Kada su izašli na teren Ataturk stadiona u drugom poluvremenu, Jirži Dudek stajao je iza Ditmara Hamana (koji je ušao umesto Stiva Finana), Džejmija Karagera, Samija Hipije, Djimija Traorea, Ćabija Alonsa, Luisa Garsije, Stivena Džerarda, Džona Arona Risea, Vladimira Šmicera (ušao u 23. minutu umesto Harija Kjuela) i Milana Baroša.

"Mala" izmena na desnom beku značila je i promenu u formaciji. Značila je da je Benitez sam sebi priznao grešku u koracima. Liverpul se sada suprostavljao Milanu u formaciji 3-5-1-1 za razliku od 4-4-1-1 iz prvog dela meča. Rafa Benitez izgledao je onako kako uvek izgleda, nervozno, zajapureno, kao da će svakog časa da eksplodira - a opet, kao da se ništa ne dešava. Ako je moguće da jedan čovek izgleda tako.

Do 54. minuta Liverpul se uspešno odbranio od nekoliko dobrih napada i pokušaja Kake i Ševčenka. A onda... Onda se desilo nešto... Nešto što su najsujeverniji među sujevernim navijačima Redsa (nakon što su prvo nekoliko dana to slavili kao čudo) izubijani godinama neuspeha prozvali "kletvom".

Za samo šest minuta, Liverpul je bacio Milan na pleća. Džerard, Šmicer, Alonso i to je 3:3.

I više nema igre kakvu znamo, nema taktike, nema "vaganja" koliko da se otvoriš, samo trans, samo želja. Sa obe strane. I produžeci kao u magnovenju. I ista ta želja u kojoj su, činilo se, sagorevali i jedni i drugi.

Tri minuta pre kraja drugog produžetka, čovek koji je "primio" neke toliko naivne, nemoguće smešne golove, postaje heroj jedne generacije, jednog tima i jednog grada. Jirži Dudek dva puta na neverovatan način zaustavlja Andreja Ševčenka, prvo nisko poslatu loptu glavom, a zatim i volej.

"Nazvao sam tu odbranu 'papina ruka'. Malo pre tog finala preminuo je papa Jovan Pavle Drugi. On je bio iz Poljske i za mene je bio veliki motiv da mu odam počast uspehom te godine. Upoznao sam ga jednom prilikom kada sam sa reprezentacijom igrao protiv Italije. Razgovarali smo o fudbalu. I on je bio golman u mladosti i tom prilikom sam mu poklonio dres", ispričaće Dudek godinama kasnije.

Jerzy Dudek

Ben Radford, Getty Images Sport

I onda nova faza transa na Ataturku u kojoj Dudek postaje zaista, apsolutni heroj. U najvažnijoj utakmici karijere.

"Na terenu je bio potpuni haos. Kombinacija umora, tenzije, neverice da smo zaista nekako uspeli da okrenemo tu utakmicu. Sve je to učinilo da taj period od kraja produžetka do početka penal serije bude veoma stresan. Nekoliko igrača mi je prišlo, svi su govorili 'sjajan posao Jirži, sad se fokusiraj na penale, ovo je tvoj dan'. Samo je Kara urlao.

Kara je bio najviše uzbuđen. Gurao me je, uneo mi se u lice i vikao je na mene. 'Jirži, probaj da uradiš nešto da ih zbuniš. Sećaš li se Grobelara? Budi kao on! Iznerviraj ih sve!

OK, Kara samo me sada pusti na miru. Moram da se skoncentrišem.

'Ne zaboravi! Moraš da uradiš nešto! Seti se Grobelara! Moraš da se setiš Grobelara!'

On je urlao, a ja sam samo govorio - OK jer sam želeo da razgovaram sa trenerom golmana Hoseom Oćotorenom, ali ipak sam zapamtio šta mi je govorio. Mislio sam, možda ima smisla da probam.

'Gde šutira Lampard? Koji broj?' Ja bih rekao šest, znači desni donju ugao. Niko u timu nije verovao da uopšte znamo o čemu razgovaramo. Imali smo svoj kod za penale.

Imao sam svesku u Fejenordu, zapisivao sam kako koji igrač izvodi penale. Čitao sam negde da je tako radio čuveni Hans van Brukelen koji je stajao na golu PSV Ajndhovena u noći kada su pobedili Benfiku na penale 1988. u finalu Kupa šampiona. Tako sam, po ugledu na njega, i ja sebi pisao beleške.

Imao sam u svojim beleškama stvari poput zapažanja koji defanzivci samo šutiraju jako, a koji penal izvode majstorski, sa merom. Da li šutiraju desnom ili levom nogom. Na koju stranu gola češće šutiraju ili više vole da šutiraju po sredini gola. I koristio sam tu svoju svesku dok sam bio u Holandiji. U Liverpulu mi nije bila potrebna.

Rafa je toliko vodio računa o svim detaljima da sam pre tog finala ima sve informacije o tome kako ko šutira slobodne udarce i penale. Zakačio ih je na tablu u svlačionici za mene. Takođe mi je pripremio i video snimke kako ko od njih izvodi penale. Rafa me je cele godine spremao za izvođenje penala.

'Kako bi opisao penal? Visok, nizak, po sredini? Moraš drugačije da gledaš na to', govorio mi je i savetovao me je da u svojoj glavi gol podelim na šest kvadrata. Na gornjoj polovini, sa desna na levo imao sam kvadrate jedan, dva i tri, na donjoj polovini sa leva na desno bili su četiri, pet i šest. I onda bih gledao snimke na kojima bih računao u koji kvadrat koji igrač šutira penal. Bila su mi potrebna četiri meseca da shvatim ceo stistem, da se uhodam. A on me je stalno testirao. 'Gde šutira Lampard? Koji broj?' Ja bih rekao šest, znači desni donju ugao. Niko u timu nije verovao da uopšte znamo o čemu razgovaramo. Imali smo svoj kod za penale", piše Dudek u knjizi o najvećoj noći svoje karijere.

Liverpool 2005

Laurence Griffiths, Getty Images Sport

Liverpool 2005

Možda vam je sada malo jasnije. Ili ipak ne? Kako je na kod stvoren sa Rafom dodao i Karagerov savet da se seti Grobelara... I zašto se, zaboga, bacao suprotno svemu što je unapred bilo pripremljeno?

"Dok smo čekali da počne izvođenje penala, na strani stadiona na kojoj je postignuto svoh šest golova na utakmici, pred navijačima Milana, naš trener golmana doneo je listu na kojoj je u našem kodu bilo ispisano ko od igrača Milana kako izvodi penale. Svaki igrač imao je broj pored imena. Imao sam osećaj da je taj spisak dugačak kao rolna toalet papira. 'Nema šasne da zapamtim ovo, moraš da mi pomogneš' rekao sam mu.

Pokušao sam da ga ubedim da ostane pored gola i da mi daje instrukcije, ali naravno sudija to ne bi dozvolio. Zato sam smislio plan. Pre svakog penala, pogledaću u tebe. Ako podigneš jednu ruku, idem levo. Ako podigneš obe, idem desno. To je sve što možeš da uradiš, ali pomoći će mi. Ne znam da li su to ljudi ikada primetili, ali Skot Karson mi je davao signale. Oćo bi pogledao u beleške dok bi igrač išao ka meni. Nije mu bilo lako. Neki od igrača imali su više načina izvođenja penala i mogao sam da vidim kako se Oćo koncentriše dok pokušava da donese odluku koji signal da mi pošalje.

Sve to me je podsetilo na način na koji treneri ski skakačima zastavicom daju znak. Oni čekaju savršen trenutak pre nego što podignu zastavicu i skakač se pouzda u njihov signal. To sam i ja uradio. Skotove ruke bile su moje zastavice. Nisam se u potpunosti držao Rafinog i mog koda. Osvojili smo Ligu šampiona. Bili smo šampioni Evrope. Nakon što smo gubili 3:0! A ja sam odbranio odlučujući penal. To je bilo luđe od mojih najluđih snova.

Dok smo čekali dodelu pehara, Rafa me je pitao zašto sam se bacao u suprotnu stranu od onoga što su mi pokazivali. Pitao je to bez ikakve emocije na licu. I bio je u pravu. Mislim da sam tri puta otišao na pogrešnu stranu u odnosu na ono što su mi pokazivali. Za razliku od Rafe nisam o tome mislio u trenitku velikog slavlja, ali drago mi je što sam se bacio na pogrešni stranu".

To je Jiržijeva verzija iz knjige "Veliki Poljak na našem golu".

You Tube

Ali, i ono igranje na golu, ponašanje na ivici dozvoljenog, ima svoju priču. Karager je, koliko god se Dudek trudio da ga ne sluša, u sećanje svog golmana "prizvao" Grobelara i 1984. godinu.

"Počeo sam da plešem. Nisam time omeo Tomasona, nije baš imalo nekog efekta ni na Kaku, ali sa ostalima je uspelo. Neko je rekao da to što sam izašao napred nije dozvoljeno, ali sudija nije ništa rekao. Ljudi zaboravljaju da je Dida uradio istu stvar kada su oni pobedili dve godine ranije protiv Juventusa. Svi se sećaju samo ko je pobedio. Penali su za svakog golmana veliki test živaca. Bio sam toliko koncentrisan da uopšte nisam shvatio da sam odbranio udarac Ševčenku. Tek kada sam video da svi treče ka meni, tada sam shvatio da smo pobedili. To što sam doprineo uspehu tima, ne samo tim odbranjenim penalom, već u jednom takvom meču, to je najveće dostignuće".

Dostignuće takvo da je postalo njegova biografija.

Kada kažete Jirži Dudek, suve podatke o rođenju, prve korake u karijeri i sve ono što se redovno ispusuje, najbolje je zameniti pričom o magiji Istanbula.

O večeri kada je postao "veliki Poljak pred golom".

O večeri kada mu je fudbal dozvolio da dokaže da nemoguće postoji.

You Tube

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Stefan

Veličanstvena utakmica, ako si nepristrasan ili navijač Liverpoola. Ali, sudija nije smeo da dopusti da Dudek ovoliko izlazi s linije pre šuta igrača Milana. Sve odbrane su bile neregularne.

Odgovori 3 13

?

Hvala, sjajna prica da se pocne dan. Citao sam kao da nisam gledao utakmicu. Ovo je kao iz nekog drugog ugla sve.

Odgovori 48 1

Coa

I kako mu je vraceno?! Tako sto je doveden Reina, vec na leto 2005...

Odgovori 38 0

* Sva polja su obavezna

Klop: Ne zanimaju me rekordi, želim samo pobede

Klop: Ne zanimaju me rekordi, želim samo pobede

Klop: Ne zanimaju me rekordi, želim samo pobede

Menažer Liverpula Jirgen Klop istakao je da mu nije previše bitno hoće li njegov tim oboriti rekord po broju osvojenih bodova u jednoj sezoni, već da ga zanimaju samo pobede.

PL pregled: Svi golovi sa mečeva igranih u sredu

PL pregled: Svi golovi sa mečeva igranih u sredu

PL pregled: Svi golovi sa mečeva igranih u sredu

U sredu je odigrano četiri meča Premijer Lige, ubedljivu pobedu ostvario je Mančester Siti, a trijumfovao je i šampion Liverpul.
Loading...