Getty Images / Christopher Lee

Blog ostalo

30.05.2020 | 18.00

Nazire li se ’nebesko plavi’ tron?

Autor

Iako je u ovom trenutku potpuno neizvesno kako će zbog pandemije koronavirusa izgledati ostatak sezone u Serije A, jasno je da bi jedan od najvećih gubitnika u slučaju prevremenog okončanja italijanskog šampionata bio Lacio.

Simone Inzaghi

Marco Rosi/Getty Images

Rimski klub je ne samo najprijatnje iznenađenje ovosezonskog Kalča, već je u trenutku prekida prvenstva kao drugoplasirani sastav, sa bodom zaostatka iza lidera, ostao jedini konkurent Juventusu u borbi za skudeto. Zato je sasvim razumljivo što su predsednik Klaudio Lotito i ostali čelnici ’nebesko plavih’ iz ’večnog grada’ insistirali na tome da se takmičenje, čim se za to stvore minimalni uslovi, nastavi, a to bi trebalo da se desi tokom juna.

Ovakvo zalaganje ’Lacijala’ da se Serija A završi tek nakon odigranih 38 kola, izazvalo je u prvi mah negativne reakcije vodećih ljudi drugih italijanskh klubova. Tako je predsednik Breše Masimo Ćelini, čiji je grad izuzetno pogođen pandemijom zlokobnog virusa, poručio Lotitu “da, ukoliko želi, sa Laciom uzme titulu u situaciji kad imamo kugu pred vratima”. Mada je borba sa koronavirusom u ovom trenutku najvažnija, ipak, treba razumeti i čelnike  rimskog kluba koji shvataju da je ovo prvenstvo šansa, koja će im se teško uskoro ponovo ukazati, da dođu do trećeg Skudeta u dosadašnjoj istoriji Lacija.

Jer malo je verovatno da ekipa bez zvezda, koju uoči starta prvenstva niko nije ubrajao među kandidate za titulu, može ponoviti rezultate iz sezone iz snova u kojoj je do trenutka prekida, posle 26 kola imala bilans od 19 pobeda, pet remija i samo dva poraza. Poslednji neuspeh izabranici Simonea Inzagija doživeli su 25. septembra 2019. u duelu sa Interom u Milanu, posle čega je usledio pobednički marš (pred ’Lacijalima’ su padali Juventus, Napoli, Milan i ’Nerazuri’ u Rimu), uz tek poneki remi poput onog sa gradskim rivalom Romom (1:1) na “Olimpiku”. Tim koji ima tanku  klupu i objektivno manje kvalitetan sastav, ne samo od torinske ’Stare dame, već i Intera i Napolija igrom i rezultatima u sezoni 2019/20 nadmašuje svoje stvarne mogućnosti, a koliko mu stvari dobro idu pokazuje i podatak da su za sada najbolji strelac i prvi asistent Serije A upravo igrači Lacija Ćiro Imobile (27 golova) i Luis Alberto (12 dodavanja).

Ciro Immobile

Paolo Bruno/Getty Images

Naravno, veliko je pitanje da li će ’nebesko plavi’, s obzirom na nimalo lak raspored i činjenicu da u derbiju šampionata gostuju Juventusu u Torinu, uspeti da prvi preseku ciljnu vrpcu u Kalču. Nadu u podvig im, jasno, niko ne može oduzeti, pri čemu je zanimljivo podsetiti da su fudbaleri kluba za koji navija manji deo stanovnika glavnog grada Italije svoje jedine dve dosadašnje titule uzeli u situacijama kada nisu bili glavni kandidati za tron. Do prvog Skudeta u sezoni 1973/74 došli su kao autsajderi, samo dve godine nakon povratka u Seriju A, kada je ’luda družina’ predvođena kontraverznim golgeterom Đorđom Kinaljom (postigao je 24 gola) senzacionalno okončala prvenstveno nadmetanje sa dva boda prednosti ispred drugoplasiranog Juvea.

I drugi Skudeto, koji je u klupske vitrine stigao 26 godina kasnije uzet je nakon trke sa najtrofejnijim i najpopularnijim timom Italije, međutim, ovoga puta ga je osvojio mnogo skuplji i kvalitetniji sastav Lacija nadoknadivši u neverovatnoj završnici prvenstva naizgled nedostižni zaostatak od pet bodova u odnosu na ’Staru damu’. Podsećanje na te srećne rasplete iz daleke 1974. i nešto bliže 2000. godine budi kod ’Lacijala’ nadu da bi po okončanju ove sezone Juventus mogao ponovo (po treći put u istoriji Serije A) da gleda u leđa njihovom klubu, čime bi ’Orlovi’ sustigli omrženog gradskog rivala pa broju osvojenih titula u italijanskim šampionatima (Roma je do sada bila prvak 1942, 1983. i 2001. godine).

Klub koji nikad nije pripadao elitnom krugu najtrofejnijih i najpopularnijih italijanskih velikana (Juventus, Inter, Milano) osnovan je 9. januara 1900. godine kao deo sportskog društva Lacio u rimskom okrugu Prati. Pre Drugog svetskog rata je tri puta bio vicešampion Italije, a zanimljivo je da je 1927. jedino Lacio, čiji navijači ultrasi se danas predstavljaju kao pristalice Musolinijeve fašističke ideologije, uspeo da se odupre pokušaju Dučeovog režima da spoji sve klubove italijanske prestonice u ono što će iste godine postati fudbalski klub Roma.

You Tube


Prvi trofej je osvojio tek 1958. kada su njegovi igrači podigli pehar namenjen osvajaču nacionalnog Kupa, ali je tri godine kasnije usledilo prvo ispadanje iz Serije A. Nakon tri sezone usledio je povratak u elitno društvo, da bi posle decenije provedene uglavnom na sredini tabele, ’Orlovi’ na kraju prvenstva okončanog u prvoj polovini 1971. godine još jednom sleteli u Seriju B. Vratili su se u Seriju A već naredne sezone, posle čega su pod vođstvom trenera Tomaza Maesterlija započeli neočekivani brzi put prema tronu.

Već u šampionatu odigranom 1972/73 ’nebesko plavi’ su bili blizu titule, ali su prvenstvenu trku, ipak, okončali na trećem mestu sa dva boda zaostatka iza šampiona Juventusa. Propušteno su ispravili u narednoj sezoni koja je okončana velikim slavljem rimskih ’Orlova’ i njihovih tifoza. Ostalo je zapisano da su do Olimpa došli bilansom od 18 pobeda, sedam remija i pet porazom, te dva boda više u odnosu na drugoplasiranu torinsku ’Staru damu’. Navijači Lacija su su dugo godina nakon te sezone izgovarali sa poštovanjem imnena članova standardne jedanestorice ovog šampionskog tima: Pulići, Petreli, Martini, Vilson, Odi, Nani, Garlašeli, Re Čekoni, Kinalja, Frustalupi, D'Amiko.

Glavna zvezda ovog sastava bio je golgeter Đorđo Kinalja, koji je te sezone 24 puta matirao protivničke golmane, te pogotkom iz penala na gostovanju Fođi rešio sve dileme o tome gde će završiti “Skudeto. Čovek kome je kasnije pripala čast da bude proglašen najboljim fudbalerom Lacija u 20. veku je bio najblaže rečeno kontraverzna ličnost, sklona da izaziva incidente i svojim ponašanjem šokira javnost. Đorđo je odrastao u Velsu gde mu je otac otišao trbuhom za kruhom sa siromašnog juga Italije. Fudbalsku karijeru je započeo u Svonsiju, ali se nakon procene stručnjaka velškog kluba da nema perspektivu vratio na Apenine na kojima je, posle kaljenja u nižerazrednim timovima, postao 1969. igrač ’Orlova’.

You Tube


Kinalja je bio velika svađalica i nije se ustezao da ukliže u noge neposlušnim saigračima, a kroz Rim je šetao naoružan pištoljem Magnum 44. Pravdao se da to čini kako bi se zaštitio od navijača Rome koji su prethodno polomili izlog na njegovoj prodavnici britanskog džinsa. Bes tifoza gradskog rivala, koji su mu zbog figure nadenuli uvredljivi nadimak ’Grbavac’, izazvao je otvorenim izjašnjavanjem da je pristalica profašističkog pokreta. Mnogi smatraju da to nije učinio iz političkih uverenja, već kako bi isprovocirao uglavnom levičarski opredeljenje simpatizere ’Vučice’ za koje je, nema nikakve sumnje, predstavljao najomrženiju osobu u ’večnom gradu’ u prvoj polovini sedamdesetih godina prošloga veka.

Bilo bi, međutim, pogrešno pomisliti da se golgeter svojim problematičnim ponašanjem izdvajao od ostalih fudbalera tog šampionskog tima. Većina igrača ove nezaboravne ’skuadre’ je nosila i koristila pištolje, te volela da padobranima iskače iz aviona, a ostale su u sećanju i dve njihove velike tuče sa rivalima iz engleskih klubova. Sa kolegama iz Arsenala su se ’potabali’ na zajedničkoj večeri, dok je zbog njihovog obračuna sa fudbalerima Ipsviča na terenu Lacio kažnjen od strane UEFA zabranom nastupa u Kupu šampiona. 

Moglo bi se zapravo reći da je ovaj sastav Lacija, čiji su igrači znali iz dosade da u hotelskim sobama pucnjima iz pištolja gase sijalice, mnogo više od kasnijeg tima engleskog Vimbldona zaslužio da bude nazvan ’ludom družinom’. Iako je ekipa bila podeljena na dva suprostavljena klana, Kinaljin južnjački i drugi severnjački, tim je na terenu u toj nezaboravnoj sezoni delovao kao savršeno skladna celina. Mada ne može opravdati njihove postupke, ovakvo ekscentrično ponašanje ’Lacijala’ može se objasniti činjenicom da su funkcionisali u vremenu koje je bilo sasvim različito od današnjeg.

To je bilo vreme lude zabave, mislili smo da je pucnjava sjajan način da ispuniš vreme”, pričao je kasnije Kinalja.

You Tube


Osvajanje Skudeta značilo je i kraj tog prvog “grande Lacija”. U narednom šampionatu su bili samo četvrti, a ekipa je uskoro ostala bez ključnih ljudi. Trener Maesterli se razboleo i preminuo od raka, Kinalja je 1976. otišao u Ameriku da igra fudbal u Kosmosu, dok je kreator igre ’Orlova’ Lučano ree Ćakoni doživeo tragičan kraj. Ovaj verovatno najmirniji pripadnik ’lude družine’ želeo je da se našali sa jednim prijateljom čija je juvelirnica prethodno bila opljačkana. Uleteo je u radnju i uzviknuuo: “Pljačka”, na šta je vlasnik juvelirnice izvadio pušku i ubio nesrećnog fudbalera.

Tragičnu sudbinu imalo je još nekoliko članova ovog šampionskog tima. Frustalupi je izgubio život u saobračajnoj nesreći, kapiten Vilson se zbog nameštanja mečeva našao u  zatvoru, golman Pulići je osuđen zbog malverzacija, a napadač Garlašeli je u siromaštvu otišao sa ovog sveta. Ni priča o najluđem članu ove neobične družine nije okončana srećnim krajem. Kinalja je po povratku iz Amerike postao predsednik Lacija i već na prvoj utakmici na ovoj funkciji tukao je sudiju kišobranom. Kasnije je optužen za finansijske malverzacije, pa je, da bi izbegao hapšenje, pobegao na Floridu gde je preminuo 1. aprila 2012. godine.

Osamdesete godine 20. veka su verovatno bile najteži period u istoriji Lacija pošto je rimski klub, zbog skandala sa klađenjem, prebačen u Seriju B u kojoj je proveo nekoliko sezona. ’Orlovi’ su se, po povratku u elitno društvo, stabilizovali krajem te decenije, da bi 1992. dolaskom Serđa Kranjotija na mesto predsednika kluba počeo novi uspon ’nebesko plavih’ prema vrhu. Kranjoti, bogati biznismen i vlasnik agroindustrijske kompanije „Čirilo”, ulagao je veliki novac u dovođenje vrhunskih igrača, pa su na “Olimpiku” zaigrali Pol Gaskojn, Huan Sebastijan Veron, Kristijan Vijeri, te Siniša Mihajlović, Dijego Simeone, Matijas Almeida... Dres Lacija su obukli i Marselo Salas, Dejan Stanković, Pavel Nedved, Alen Bokšić, Alekandro Nesta, Simone Inzagi, te se može gotovo sa sigurnošću reči da je Romin gradski rival u drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka imao najmoćniji tim u svojoj povesti.

Sven Goran Eriksson

Elisenda Roig/Bongarts/Getty Images

U sezoni 1994/95 ekipa je postala vicešampion Italije, da bi 1997. godine Kranjoti za trenera doveo Šveđanina Svena Jerana Eriksona. Pod njegovom dirigentskom palicom 1998. je osvojen nacionalni Kup, a naredne 1999. u vitrine Lacija stigao je i prvi veliki međunarodni trofej. Rimljani su pobedom u finalu nad Majorkom (2:1) u Birmingemu ostali zabeleženi kao poslednji osvajači pehara Kupa pobednika kupova koji se nakon toga preselio u istoriju.

Izgledalo je da će se Eriksonov sastav, u kom su se te sezone isticali perfektni izvođač slobodnih udaraca Siniša Mihajlović i napadači Vijeri i Salas, na kraju prvenstvene trke uzeti Skudeto, ali ’Lacijali’, ipak, nisu izdržali nadmetanjeg sa Milanom koji ih je pretekao u samom finišu šampionata. Na kraju sezone ’Orlovi’ su ostali lišeni usluga Kristijana Vijerija, koji se za 50 miliona evra preselio u Inter, pa je tim igrački slabiji ušao u naredno prvenstvo.

Iako je od šestog do 11. kola bio lider Serije A, sastav internacionalnih zvezda sa rimskog “Olimpika” je uskoro pao u formi. Čiinilo se da Juventus sigurno korača ka novom Skudetu, a kada je tim tada mladog stručnjaka Karla Ančelotija nakon 26. kola stekao ogromnih devet bodova prednosti u odnosu na Lacio i najvatreniji tifozi kluba iz italijanske prestonice su pomislili da je trka za titulu okončana. Ipak, Dijego Simeone je u 28. kolu pobedonosnim pogotkom u derbiju odigranom na terenu ’Stare dame’ probudio nade da bi u zavšnici šampionata moglo da se desi čudo.

You Tube


I ono se zaista dogodilo. Juve je četiri kola pre kraja imao pet bodova više od Eriksonovih izabranika, ali je zatim poražen na gostovanju u Veroni. Lacio je u poslednje kolo koje se igralo 14. maja 2000. godine ušao sa dva boda minusa u odnosu na najtrofejniji klub čizme kome je pobeda nad domaćinom u Peruđi garantovala titulu. Mada nisu zavisili samo od sebe, ’nebesko plavi’ su na “Olimpiku” rutinski odradili svoj deo posla u utakmici sa Ređinom (2:0) i osluškivali šta se dešava u Umbriji. 

A u Peruđi gosti nikako nisu uspevali da probiju odbranu domaćina koji je, iako mu ovaj meč takmičarski nije ništa donosio, na kišom raskvašenom terenu pružao žestok otpor favoritu. Poluvreme je okončano bez golova, a sve jača kiša je dovela u pitanje nastavak meča koji je, i pored otežanih uslova za igru, ipak ušao u drugih 45 minuta. Kada to niko nije očekivao Peruđa je pogotkom Kalorija u 49. minutu šokirala fudbalere iz Torina i naravno obradovala igrače i navijače Lacija. Iako je do kraja susreta stalno opsedao gol domaćina Juventus nijednom nije uspeo da nađe put do mreže Peruđe. Kada je na “Olimpiku” saopšten konačan rezultat meča u Peruđi, usledilo je veliko slavlje igrača i tifoza rimskog kluba koji se nakon 26 godina ponovo našao na italijanskom fudbalskom Olimpu.  

Baš kao i ’luda družina’ 1974. godine i ovaj šampionski tim Lacija je osvajanjem titule dostigao svoj vrhunac. Više nijednom nisu stigli do Skudeta, dok su nastup u Ligi šampiona okončali u drugom krugu takmičenja po grupama. Eriksen je uskoro napustio klupu  ’nebesko plavih’, a finansijski problemi i ostavka predsednika Kranjotija bili su signal za skupe zvezde ovog kluba da je vreme da potraže neku novu sredinu.

You Tube


Usledile su godine prosečnosti u kojima dvostruki šampion Italije nikako nije uspevao da se umeša u borbu za tron. Lacio je, doduše, u protekle dve decenije četiri puta trijumfovao u nacionalnom Kupu (2004, 2009, 2013, 2019.) ali ovi utešni trofeji nisu mogli da sakriju činjenicu da rimski klub ne raspolaže kvalitetnim sastavom sposobnim da se nadmeće za najvažniji pehar. Kada je napadač iz drugog šampionskog tima Lacija Simone Inzagi postavljen 2016. za novog šefa stručnog štaba preovladavalo je mišljenje da je on samo kratkoročno rešenje i da neće ništa suštinski promeniti u statusu ovog kluba u Kalču.

Inzagijeve akcije u očima dobrog dela javnosti su još više pale nakon gubitka gotovo već rezervisanog mesta u Ligi šampiona na kraju sezone 2017/18. Ipak, mladi stručnjak je, uz podršku predsednika Lotita, nastavio da radi započeti posao sa skromnim timom čije su glavne zvezde Sergej Milinković Savić i Ćiro Imobile. A onda je došla ova sezona, kojoj se, zbog pandemije koronavirusa, još ne nazire kraj. Ostaje da se vidi hoće li ’Orlovi’ dobiti, a zatim i iskoristiti šansu da po treći put u svojoj istoriji završe prvenstvenu trku na tronu ispred Juventusa. Ukoliko se to dogodi nema sumnje da će se, kada se ponovo stvore uslovi za prisustvo gledalaca na tribinama, na “Olimpiku” opet čuti reči pesme: “Grande Lacio”.

Komentari (7)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Bergkamp

Pa nije to zvijezda da odma bude pobjednik.

Odgovori 1 0

LAZIOFOREVER

Bice jako tesko, ali ne i nemoguce .Uostalom Juventus je dva puta pobijedjen ove sezone uz skor 6:2.Najtezi mec do kraja prvenstva(uz taj u Torinu) je gostovanje u Bergamu.Uglavnom vjerujem da cemo se radovati na kraju.Forza Lazio.

Odgovori 10 0

Carlito Brigante

Uuuuu,brutalan text!!! Navijamo za Lazio da uzme titulu naravno, ali videćemo..

Odgovori 20 0

* Sva polja su obavezna

Mihajlović isključen, Atalanta nezaustavljiva

Mihajlović isključen, Atalanta nezaustavljiva

Mihajlović isključen, Atalanta nezaustavljiva

Fudbaleri Atalante, Rome, Sasuola i Torina ostvarili su pobede u mečevima 31. kola italijanskog šampionata.

Ibrahimović: Negativno je što sam plaćen samo kao igrač

Ibrahimović: Negativno je što sam plaćen samo kao igrač

Ibrahimović: Negativno je što sam plaćen samo kao igrač

Sjajnim preokretom fudbaleri Milana pobedili su Juventus sa 4:2 u meču 31. kola italijanskog prvenstva.
Loading...