Streeter Lecka/Getty Images

Blog ostalo

29.05.2020 | 20.00

LT – strašni džin grada Njujorka

Vreme koje protiče bez sportskih dešavanja donelo je brojne debate i prepucavanja oko statusa pojedinih igrača koji su u svojim timovima i ligama učinili najviše.

Lawrence Taylor

REUTERS/Sarah Fawcett

Bez zalaženja u rasprave i argumente oko toga ko je najbolji ili najveći u ovome ili onome, može se reći da je koledž Severne Karoline proizveo dvojicu sportista ispred čijih imena epitet „naj" može da se doda sa više mogućih značenja. I dok se o jednom od njih Majklu Džordanu manje-više sve zna, a u poslednje vreme ponovo i dosta priča, drugi je prošao mimo radara domaćih poklonika sporta.

Zbog, evo još jednom ponovljenog podatka, da se na našim prostorima NFL nije mogao gledati pre ulaska u novi milenijum, Lorens Džulijus Tejlor ostao je neko o kome tek treba ispričati priče. Da li zbog izvesne diskriminacije prema igračima defanzive, uvek se više pričalo o asovima navale iz prošlih epoha. Tako su sinonimi za američki fudbal postali Džo Montana, Emit Smit ili legendarni trener Vins Lombardi, čije mudre izreke danas vole da upotrebljavaju marketinški stručnjaci.

"El-Ti" kako su ga prema inicijalima zvali stanovnici "velike jabuke", bio je jedan od onih igrača koji promene sve oko sebe. Kada je stigao među Džajantse oni su bili užasna ekipa sa neizvesnom budućnošću. Kada ih je napustio, ostavio im je prve dve od ukupno četiri Superboul titule. Začinio je to sa deset nastupa na Proboul utakmicama, titulom MVP za sezonu 1986, tri nagrade za defanzivca godine (1981. 1982. i 1986.) i izborom u najbolji tim NFL osamdesetih godina. Bilo je tu i pregršt manjih priznanja i nekoliko ozbiljnih statističkih podataka. Na 184 utakmice koliko je odigrao u karijeri, imao je 1.089 obaranja, 132,5 seka, 9 presečenih lopti i 11 osvojenih lopti nakon famblova. 

Lawrence Taylor

University of North Carolina/Getty Images

Statistika je ok i pomaže, ali da bi slika o tome ko je bio Lorens Tejlor bila potpunija, potrebni su malo drugačiji uvidi. LT je bio nezadrživa sila, čovek koji je imao toliko preteći izgled da su ga se plašili svi kvoterbekovi lige. A pričamo o vremenu kada nije bilo faulova "za grubost nad dodavačem", koji se sada svaki čas sviraju. Odbrambeni igrač mogao je sa kvoterbekom da uradi šta god hoće, kada ga se jednom dočepa. Protivnici su to znali, LT je to obilato koristio. Da biste shvatili koliko je preteći njegov izgled bio, morate pogledati neku njegovu sliku. Da biste upotpunili doživljaj, morali biste da poslušate kako je i koliko vikao za vreme utakmice i šta je govorio rivalima. I zato, niko pre njega niti posle njega nije posejao više straha na terenima širom Amerike.

LT je prilično kasno zaigrao fudbal, tačnije u 15. godini života. Nije prošao uobičajene procese selekcije u srednjoj školi Lafajet u rodnom Vilijamsburgu, ali su se stvari promenile dolaskom na koledž. Tamo je njegov talenat došao do punog izražaja, što mu je donelo visoku drugu poziciju na draftu 1981. godine, sa koje su ga izabrali Njujork Džajantsi. Legenda kaže da je te večeri popio 41 pivo, onako da proslavi. Iste 1981. Majkl Džordan spremao se da kao "frešmen" zaigra za ekipu koledža koju je vodio trener Din Smit. Tada je počelo da cveta prijateljstvo dvojice sportskih asova. Za jednog tvrde da je najveći igrač u istoriji NBA, za drugog da je najveći igrač u istoriji Džajantsa i najveći defanzivac u istoriji NFL. "Tokom moje poslednje godine na koledžu kada sam pristupio Džajantsima, vratio sam se u školu da tamo dočekam kraj leta. I on je bio tamo u Karolini, spremao se za sezonu tako da smo igrali dosta košarke i mnogo smo se družili. Smatram ga dobrim prijateljem. Nisam kritičar košarke, ja igram fudbal. On je bio fenomenalan, ponekad bih pomislio da je sa druge planete. Stvari koje je mogao da učini ne možete da vidite svaki dan. Na svakih sto miliona ljudi koji se rode, možda je samo jedna osoba poput njega", opisivao je LT Džordana.

Tejlorovi direktni protivnici, uglavnom kvoterbekovi, poredili su njegov mentalitet sa onime koji je posedovao as Čikago Bulsa. U prvoj godini u redovima "velikih plavih", domogao se divizijske runde plej-ofa, ali u sledećoj sezoni koja je bila skraćena zbog dugog štrajka igrača, Džajantsi su sa skorom 4-5 ostali bez doigravanja. Već sledeće 1983. godine jedan od dva Bila koji su obeležili njegovu karijeru, biva prekomandovan sa pozicije trenera lajnbekera u glavnog trenera ekipe. Prezivao se Parsels. Prezime drugog Bila glasilo je Beličik i on je od 1979. do 1984. kao mlad stručnjak radio u Džajantsima kao trener specijalnih timova, defanzivni asistent i trener lajnbekera. Preuzeće 1985. i poziciju defanzivnog koordinatora i radiće taj posao narednih pet godina. Na toj poziciji doprineo je velikom povratku Tejlora posle jednog od skandala. Upravo će Beličik kasnije izjaviti da je LT najbolji igrač kog je ikada trenirao, a pritom je imao u vidu i Toma Brejdija. Izjava koja mnogo toga govori.

You Tube


Kada je u pitanju bio glavni trener LT je imao sledeće mišljenje: "Moj prvi utisak o Bilu Parselsu bio je da je odličan trener, ali pomislio sam, čoveče, ovaj tip ume da bude i veliki se**nja".Ni ovo nije bila prepreka da se između njih dvojice formira veza toliko snažna da ih je držala do kraja. Kada je Parsels napustio Džajantse, LT je završio svoju karijeru. U prvoj godini Parselsovog mandata učinak tima pada na 3-12-1. Već tada se Bil Parsels našao pred otkazom, ali se upravo Tejlor najviše zauzeo za njega. Zalepljeni za dno divizije i kao treća najlošija ekipa u ligi, Njujorčani su rešili da postanu bolji. Tejlor je postao vođa defanzive koja je kasnije prozvana "Velika plava ekipa za uništenje" ("The Big Blue Wrecking Crew"). Nju su još sačinjavali Karl Benks, Geri Rizons, Bred Van Pelt, Brajan Keli, Peper Džonson i član Kuće slavnih Hari Karson. Odbrana je brzo stekla reputaciju jedne od najboljih u ligi, ali je mnogo važnije bilo to što je posle dosta lutanja i seljakanja po različitim pozicijama konačno jasno definisana ona koju zauzima Lorens Tejlor. Treneri su shvatili da on najbolje funkcioniše kada se nalazi na mestu spoljnog lajnbekera, što je pozicija na kojoj se u novije vreme proslavio član Denvera Von Miler. Počeo je da pokazuje koliko uticaja ima na igru i na saigrače. Vikao je na njih i pre trenera, a pojedine je pri proslavi umeo da obori nakon što bi postigli tačdaun. Bil Beličik je bio fasciniran količinom njegove čvrstine i želje za nadmetanjem.

Zaduženja koja je imao LT nisu se završavala samo na pukom obaranju protivničkog dodavača. Kada bi izveo obaranje ili za vreme istog, vrlo često bi uspevao da isforsira fambl, pa i da osvoji loptu nakon toga. Umeo je da se odrazi vrlo visoko i kada je trebalo  blokirati pantove ili kikove, dakle dopinosio je u ključnim momentima igri specijalnog tima. Čerupao je ofanzivne linijaše ispred sebe, a verovatno je i danas u noćnim morama mnogih levih gardova tadašnjeg NFL. Učinkom od 9-7 1984. godine Džajantsi su se vratili u plej-of, ali je u divizijskoj rundi na "Kendlstik parku" Džo Montana sa svojim San Franciskom odneo pobedu, rezultatom 21:10. Godinu dana kasnije revanširali su se Fortinajnersima sa 17:3 u ’vajld kard’ utakmici. Bio je to Džajantsima prvi meč u plej-ofu na domaćem terenu posle 23 godine posta. Ipak ih je u divizijskoj rundi samleo Čikago, rezultatom 21:0. Predvođeni Volterom Pejtonom, Bersi su nešto kasnije osvojili i titulu.

U proleće 1986. LT je bio pozitivan na jednom testu na drogu. Da, njegov stil života bio je problematičan još od dana na koledžu. Žene, alkohol i kokain su često bili privlačniji od fudbala, posebno u deceniji kada su nebrojene tone "belog praha" iz Južne Amerike preplavile SAD i bile lako dostupne, posebno onima koji imaju novca. Otišao je na rehabilitaciju, ali je kasnije tvrdio da nikada nije dobio onu pravu pomoć i podršku, osim one trenerove, tako da njegov problem tada nije nestao. Kako god, u nastupajućoj sezoni svojim je obavezama pristupio kao da ima nešto posebno da dokaže. Danas tvrdi da nema pojma gde se nalazi MVP trofej koji je osvojio te godine. Lična priznanja nisu ga zanimala iako ih je cenio. Ako bi odigrao izvanredan meč koji bi se završio porazom, bio bi izrazito nezadovoljan. U plej-ofu je želeo da dosegne ono jedino što još nije uspeo - Superboul titulu.

You Tube


Posle 14-2 u regularnom delu sezone, u divizijskoj rundi Džajantsi su sa 49:3 odučili San Francisko od fudbala. U finalu konferencije divizijski rival Vašington nije se ni upisao na semafor. Bilo je 17:0 za tim iz Njujorka. Na "Rouz boulu" u Pasadeni, Denver Bronkosi su prošli tek malo bolje. Oni su izgubili rezultatom 39:20, a 21. Superboul su superiornim igrama i potpunom dominacijom osvojili Njujork Džajantsi. Bio je to njihov prvi trofej posle 1956. godine i prvi u Superboul eri.

Kada dođete do samog vrha i osvojite ga, gotovo po pravilu se postavi pitanje šta dalje? Da zaobiđe tu dilemu nije mogao ni LT, koji je za sebe rekao da se u Njujorku oseća kao dete na igralištu, da se tamo dobro zabavlja i koristi sve benefite svog položaja. Osvajanje titule donelo mu je ogromnu slavu i svako je želeo da se sa njim druži ili barem uslika. U grupi onih koji su sa njim provodili vreme bili su između ostalih Brus Vilis, Majk Tajson, Vitni Hjuston i Edi Marfi. Na zajedničkim slikama našao se LT i sa Silvesterom Staloneom te Medžikom Džonsonom i njegovim trenerom Petom Rajlijem. Zaista je postao kralj Njujorka i Nju Džersija. Jednako žestok kao i njihovi nastupi na terenu, postao je noćni život igrača Džajantsa. Njihovo omiljeno mesto za izlaske bio je go-go bar po imenu Klupa ("The Bench"), koji je bio u vlasništvu đenovljanske krimi porodice koju je predvodio Vinsent Ravo. U tom leglu bluda često su viđali Tejlora i njegove saigrače Van Pelta i Brajana Kelija. Svi su bili usko povezani sa Ravoom, koji je bio hapšen zbog napada, kidnapovanja, silovanja i ubistva. Oni su čak pisali vlastima 1984. garantujući za njega kada je bio optužen za posedovanje oružja. Tejlor je sa njim otišao na jedno letovanje na Bahame, a pojavio se i na jednoj dečjoj rođendanskoj žurci. U razuzdanim žurkama petkom uveče, društvo Džajansima pravili su igrači Njujork Metsa. Bili su redovni posetioci čuvenog Studija 54, Čajna Kluba i Paladijuma. Celonoćni provod uključivao je seks sa velikim brojem različitih devojaka, a sve bi se završavalo u osam ili devet sati ujutro. Ako bi se u nedelju igrala utakmica, igrači bi odlazili na parking do svojih automobila na spavanje, a plaćali su osoblje da ih probudi na vreme.

LT je uspevao da se izvadi na neverovatne načine. Na jednom brifingu Bil Beličik je počeo da crta sa željom da instalira postavku za "pass rush". Vrlo brzo je iskritikovao Tejlora zbog toga što je ispratio deo koji se odnosio na napad, a onda je rešio da prespava (sa predumišljajem) onaj koji se ticao odbrane. Ovaj se malo razbudio, prišao tabli i napamet naučenu šemu je nacrtao na tabli. Sve je znao i sve je imao spremno u glavi, pokazao je da već zna ono što je Beličik želeo da mu objasni, pa ga je zato pitao da li može da se vrati na spavanje. Njegova neverovatna fudbalska inteligencija omogućavala mu je da i za vreme utakmica krajičkom oka skenira šemu protivnika i već pri sledećem snepu znao bi kako da je nadigra i savlada. Do njegove pojave fokus na NFL terenima bio je na unutrašnjem lajnbekeru, dok bi spoljnjeg blokirao bek ili tajt end, gard ili tekl bili su zaduženi da se pobrinu za onog unutrašnjeg. Toliko je promenio igru da više nije bilo govora da bek može da ga čuva, a treneri su svoje postavke ofanzivne linije prilagođavali njemu.

You Tube


Njegova tamna strana još jednom ga je sustigla 1988. kada je pao na testu na drogu koji je sprovela liga i za početak je dobio suspenziju od 30 dana. Nekoliko nedelja nakon povratka pružio je možda i najimpresivniji nastup karijere. U utakmici protiv Nju Orleansa povredio je desno rame, međutim kada mu je taj deo tela na klupi utegnut "rukavicom" koja je podsećala na onu gladijatorsku, vratio se na teren i sa još većom žestinom nastavio da teroriše protivnike. Trpeo je velike bolove, ali adrenalinski zavisnik nošen fanatizmom doprineo je da Sejntsi na kraju budu poraženi na domaćem terenu. Kasnije je tvrdio da ne bi to uradio ni za jednog drugog trenera, osim za Bila Parselsa.

Mnogi su tvrdili da 1990. godine Džajantsi i Lorens Tejlor nisu više ono što su nekad bili. Trener Al Gro upitao je LT-ja: "Bio si veliki igrač, sada si samo specijalista za pass rush. Da li želiš da ponovo budeš veliki ili da budeš samo specijalista? Šta god da izabereš, treniraću te za jedno ili za drugo". Nije bilo sumnje da će još jednom izabrati veličinu. Nakon što je skorom 13-3 osvojena divizija, u plej-ofu su redom padali Čikago (31:3), San Francisko (15:13), da bi u još jednom Superboulu na "Tampa stadionu" Džinovi za poen bili bolji od Bafalo Bilsa – 20:19. Bila je to druga osvojena titula u četiri godine. Ujedno bio je to i kraj Džajantsa Bila Parselsa.

Dugo su vukli jedan drugog, ali kada je trofejni trener napustio klub i preuzeo Nju Ingland Pejtriotse, LT je shvatio da više ne želi da udara ili bude udaren. Automatski je objavio da završava karijeru. Tu je došlo do eskalacije njegovog korišćenja droge, pa je zbog toga tri puta završio u zatvoru. Od 1998. do 2009. živeo je život bez alkohola i droge, raduckao je kao komentator, a pokušao je da pokrene i glumačku karijeru. Još jednu mrlju na sebe dodao je 2010. godine kada je uhapšen zbog seksualnog odnosa sa 16-godišnjom prostitutkom. Nakon što je priznao krivicu, registrovan je kao niskorizični seksualni prestupnik.

You Tube


Mnogo lepši momenti njegovog života bili su oni koje je na golf terenima provodio u društvu starog drugara Majkla Džordana. Tamo se još jednom pokazao onaj pobednički žar dvojice velikih asova, koji ni u penziji nisu imali nameru da podnesu poraz. I dok je za protivnike na terenu zaista bio neprijatna i zastrašujuća pojava, LT je pokazao i svoju ljudsku stranu kada je na jednoj utakmici bez želje da to uradi, teško povredio nogu kvoterbeka Vašingtona Džoa Tajsmana. Bio je vidno uznemiren, a na sajdlajnu je i pustio poneku suzu. Da nije vodio razuzdan i dekadentan život, verovatno bi u očima mnogih danas bio još i više cenjen, ali već pomenute reči Bila Beličika govore da je učinjenim na terenu svrstao sebe među najveće fudbalere svih vremena. Možda je samo Rej Luis kao unutrašnji lajnbeker uspeo da nadmaši dostignuća i veličinu Lorensa Tejlora.

Rasprave će se još dugo voditi, ali jedno je sigurno. Posle decenije koju su bacili u korpu za otpatke, Džinovima bi bilo bolje da što pre pronađu igrača koji bi igrama makar podsetio na najvećeg od njih.

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

GM NFL

Super!Samo sto Ray Lewis nikad nije bio pass rusher,tako da bih tu malo pobegao od usporedbe!!Ali biti MVP lige kao defanzivac govori mnogo!

Odgovori 0 1

Seki

Dobar tekst

Odgovori 2 0

Terrible towel

Covek zbog kojeg je pozicija levog tekla dozivela revoluciju. L.T. je svojom agresivnoscu, borbenoscu, inteligencijom, snagom naterao timove i trenere da shvate bitnost te pozicije i promene odredjena shvatanja, krenuvsi prvo od same velicine na toj poziciji. Isto 80-ih godina, skoro identicno im je trajala karijera, postojao je jos jedan LB, samo sto je bio MLB, Majk Singlteri, sigurno moze da se svrsta u red najvecih. Glavna snaga cuvene odbrane Bersa, the Monsters of the Midway i trenera Badija Rajana. Kao i jos jedan od sjajnih MLB u Bersima od Bila Dzordza, Dika Batkusa pa do Brajana Urlahera.

Odgovori 5 0

* Sva polja su obavezna

"Džetsi i Džajentsi ne moraju u karantin"

"Džetsi i Džajentsi ne moraju u karantin"

"Džetsi i Džajentsi ne moraju u karantin"

Pandemija koronavirusa u SAD daleko je od smirivanja. To se odražava i na NFL šampionat. Već je otkazano pola predsezone, samim tim i logično je razmišljati da će i takmičarska sezona imati poteškoća.

Njujork u haosu, ujedinjena podrška klubova

Njujork u haosu, ujedinjena podrška klubova

Njujork u haosu, ujedinjena podrška klubova

Njujork je grad koji je najviše pogođen pandemijom koronavirusa, a u jednoj od najvećih kriza u istoriji svaki vid podrške je dobrodošao.
Loading...