Masashi Hara/Getty Images

Blog ostalo

29.05.2020 | 12.00

Maja za SK: Brinem, ko će doći kad mi odemo

Hitre noge, brzi prsti i još brži um. Lucidnost, kreativnost i sportski bezobrazluk. To su odlike vrhunskog tehničara - to je i najkraći opis već velikanke srpskog sporta, Maje Ognjenović.

Takashi Aoyama, Getty Images Sport

Još u Zrenjaninu su profesor Vuković i njegovi najbliži saradnici prepoznali vrhunski talenat, a spletom srećnih okolnosti i dolaskom u Crvenu zvezdu, Maja je kao tinejdžerka pokazala da poseduje ogroman  kvalitet i da bi mogla da postane jedna od najboljih na svetu, na svojoj poziciji.

Sa reprezentacijom je prešla "preko trnja do zvezda", taj lelujav i težak put koji je od Srbije napravio najbolju selekciju na planeti. A uz sve medalje koje je osvajala sa nacionalnim timom, od čuvene 2006. do danas, Maja je kući po pravilu donosila i pojedinačne nagrade.

U razgovoru za Sport Klub pričala je o najboljim momentima u karijeri, ulozi kapitena, odnosu sa selektorom Zoranom Terzićem, ali je izrazila i brigu za budućnost srpske ženske odbojke.

Počeli smo sa najaktuelnijom informacijom i posebnim priznanjem koje je nedavno dobila - Maja je, uz Tijanu Bošković i Milenu Rašić, uvrštena u CEV tim decenije.

"Individualna priznanja prijaju. Ovo naročito, jer se birao tim decenije, dug je to vremenski period. Obično kada se dobije pojedinačna nagrada, to je za jednu sezonu, ili jedno takmičenje. Ovo je deset godina i zbog toga je posebno, ima dodatnu težinu. Još je birao CEV! Ja nisam sve to shvatila ozbiljno, sve dok ljudi nisu počeli da se javljaju i da čestitaju. Onda sam videla i ko je napravio izbor. Prijalo mi je. Takva priznanja su uvek podstrek i motiv", istakla je Maja na početku razgovora za Sport Klub.

Laskavo zvanje najboljeg evropskog tehničara u protekloj deceniji, Ognjenovićeva je dočekala daleko od terena. Zbog pandemije koronavirusa prvenstvo u Turskoj, gde brani boje Vakifbanka, je prekinuto. A otkazana su i sva reprezentativna takmičenja za ovo leto.

"Sve je naglo prekinuto. Mi smo trenirali kod kuće, ali to je bilo minimalno održavanje forme. Bili smo svi svesni da moramo da se prilagodimo, da ne možemo da ne radimo ništa", objašnjava Ognjenovićeva.

"Bilo je neizvesno hoće li se sezona nastaviti. Mi smo priželjkivali da se igra, ali je očekivano u većini zemalja objavljen kraj. Ovo je veoma duga pauza, najduža koju smo imali. Teško je i psihički, jer je neprirodno stanje. Jesmo mogli da odmorimo, ali je svakako bilo čudno".

Olimpijske igre pomerene su za jednu godinu, a baš na tom takmičenju sprske odbojkašice ciljale su zlatni het-trik, posle šampionskih titula na planetarnom i prvenstvima Evrope.

FOTO: CEV

"Želja svih nas je bila prevelika da odemo na Olimpijske igre i da se borimo za zlato koje nam nedostaje. U tom smislu, ipak mislim da ova godina neće ništa promeniti. Naša želja i motiv će i 2021. godine biti na visokom nivou", tvrdi devojka koja će u avgustu napuniti 36 godina.

"Organizatori su doneli očekivanu odluku, jedinu normalnu. Logično je da su odložili takmičenje na kome bi se okupio toliki broj ljudi".

Iako je selektor Zoran Terzić izjavio da bi odlaganje moglo da bude "mali minus" za srpski tim, kapiten ima drugačije mišljenje.

"Bićemo godinu dana starije. Ali, mislim da to nije mana. Naprotiv, mlađe igračice će moći da napreduju, imaće godinu više iskustva i biće spremne za najveći izazov. Nisam to odlaganje shvatila kao nešto negativno ili tragično. Treba biti strpljiv. Okupićemo se ovog leta, radićemo zajedno, jer bi bilo previše da se ne vidimo. Biće gužva sa takmičenjima naredne godine, ali uskladićemo se".

Dok čeka "krunu karijere", Maja u svojoj kolekciji već broji olimpijsko srebro, svetsko zlato i bronzu, dva zlata, srebro i bronzu sa kontinentalnih šampionata... Na pitanje koje je takmičenje njoj obeležilo deceniju, prva dama srpskog tima odgovara:

"Ne mogu da izdvojim. To je kao kada me pitaju koja mi je omiljena medalja. Nije fer da biram. Kada je o takmičenjima reč, bilo je uspona i padova. Pamtim i kada je bilo lepo i kada nije išlo kako smo očekivale. Recimo 2011. mi je posebna. Prethodno 2008, 2009. i 2010. nismo ostvarivale rezultate koje smo želele. Ali izvukle smo pouke iz tog nepovoljnog perioda. Onda je došla ta 2011, kada smo postale evropske šampionke, i to u Beogradu. Posle toga su usledile ne tako uspešne Igre u Londonu, pa onda i Svetsko prvenstvo 2014. godine... Ali nekako mi se 2011. izdvaja. Ne umanjujem naravno značaj svega što smo uradile prethodnih godina. Pokazale smo da mora preko trnja do zvezda".

Nedavno se legendarna Vesna Čitaković u razgovoru za Sport Klub prisetila početka Svetskog prvenstva 2006, utakmice protiv Italije i Majinog upornog kuvanja u trećem setu.

"Zahvalna sam Vesni na svemu. Ona je specifičan saigrač, bila je lider, pravi kapiten. Na primer, meni često kažu da sam dobar kapiten, ali ja nisam vođa jer to nije u skladu sa mojim karakterom. Od nje sam usvajala savete. Sećam se tog momenta kada mi je prišla i rekla da će mi odseći ruku ako skuvam još jednu loptu. Ja sam tada bila mlada, možda time opravdavam tu drskost i smelost da kuvam nekoliko puta. Da nije bilo njenog komentara, sigurno bih još jednom. Svaki poen je priča za sebe, kao što je i svaka utakmica i svaki turnir. Vesna i Terza se sećaju detalja, ja pamtim nekoliko izuzetno posebnih utakmica".

Vesna Citakovic and Maja Ognjenovic

Getty images/Junko Kimura

Sa čuvenim selektorom Terzićem često ima priliku da se priseća tih detalja, pošto sarađuju već skoro dve decenije.

"Sa Terzom je posebna priča. Dugo radimo zajedno, a zna se da trener i dizač moraju da imaju najužu saradnju. Ja sam sa njim radila i pre nego što sam došla u reprezentaciju, pošto smo zajedno bili i u Zvezdi i u juniorskoj selekciji. Već 17 godina sarađujemo. Za to vreme smo se prilagođavali jedno drugom, rasla sam ja uz njega, rastao je sigurno i on uz mene. Oboje smo se mnogo promenili za sve ove godine. Sada imamo najbolju saradnju", objasnila je Maja.

"Tokom vremena sam ostvarila sebe. Dizač se dokazuje celu karijeru. Ja sam stekla samopouzdanje, shvatila da mogu da plivam u vrhu. Imala sam slobodu da izgradim svoj stil. Sada mogu da kažem da je on jedan od najzaslužnijih za moju karijeru. Čak i tokom klupske sezone, Terza je uvek u mom malom mozgu. Često se pitam šta bi on rekao, šta bi od mene tražio".

A u klubovima je sarađivala sa vrhunskim trenerima, s obzirom na to da je igrala u najjačim ligama - Italiji, Turskoj, Rusiji, Poljskoj...

"Italiju obožavam. Te 2008. godine, to je zaista bila najjača liga na svetu. Najveća svetska imena su posle igrala i u Turskoj. Možda je i sada Turska najjača, ali je u Italiji najujednačenije prvenstvo. Ne mogu da ih odvajam", rekla je Ognjenovićeva, koja će i naredne sezone nositi dres Vakifbanka.

Maja Ognjenovic

FOTO: OSS

Situacija u domaćoj ligi je znatno drugačija od onih u kojima je Maja igrala prethodnih godina. Timovi su u Srbiji sačinjeni od izuzetno mladih, ili igračica na zalasku karijera, a ne postoji kontinuitet učešća u evropskim takmičenjima. To je ono što brine kapitena "plavih dama".

"Zabrinuta sam. Ne mogu da kažem da pratim naše prvenstvo, ali bude mi žao kada čujem kako stvari stoje. Godinama očekujem da nam se neka mlađa igračica pridruži u reprezentaciji, makar da dođe na pripreme. I ima ih nekoliko. Ali niko nije kao Tijana, koja je izuzetno mlada došla spremna da odmah zaigra u postavi. Slušala sam Terzino predavanje, kada je rekao da je poslednja vrhunska igračica koju smo stvorili Milena Rašić. Nadam se da će imati sluha, ali i snage, oni koji se bave tim poslom. Ne mogu tačno da kažem šta je problem. Možda i selekcija, jer sve na kraju kreće od toga. A znam da imamo dobrih trenera, ja ih poznajem. Iz ove perspektive, ne znam ko će da dođe kada nas tri ili četiri odemo naredne godine. Nije toliko ni do rezultata. Normalno je da dođe do malog pada, kada se desi smena generacija. Problem je što taj period može da potraje znatno duže. Ipak, sve je podložno promenama. Strahujem, ali se nadam blistavoj budućnosti".

Na pitanje da li to najavljuje oproštaj na Evropskom prvenstvu naredne godine, koje će se odigrati u Srbiji, Maja odgovara:

"Posle Rija sam se ugrizla za jezik, pa mi je bilo žao. U Beogradu bi bila idealna prilika. Ali sve je vezano za rezultat, videćemo kako će situacija da se razvija. Neću biti lenja da odigram još neko takmičenje kako bih se oprostila sa najsjajnijim odličjem".

Neka tako i bude...

Komentari (8)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

01

Odavno je sistem "tatinih i maminih sinova i kćeri" uzeo i maha u odbojci, a naročito je to aktivno sada kada pljušte medalje. Muška odbojka nam je već propala, kadeti i juniori nisu se plasirali na neko ozbiljnije takmičenje već nekoliko godina, devojke se drže, ima talentovanih mladih odbojkašica sa velikim iskustvom sa kadetskih i juniorskih takmičenja, tako da je kontinuitet medalja zagarantovan bar još 10-ak godina. Ali nakon toga će doći do izražaja tatine i mamine maze s početka komentara pa će nam se odbojka vratiti u kameno doba. Jer kada pogledate sve privatne klubove, uvek su ćere i sinčići ne samo u prvoj postavi, već i kapiteni, a njihov odbojkaški kvalitet je nula... Da ne spominjemo da se razni sinovi i ćerke bivših odbojkaša i odbojkašica već sada guraju u mlađim selekcijama i proglašavaju se kapitenima, čak i "mladim perspektivnim igračima".

Odgovori 3 0

VVV

Milina je čitati Ivanine tekstove. :)

Odgovori 15 1

Barka

Kolegi su trneri tražili 7000evra po godini, da bi mu ćerka igrala utakmice u prvom timu, neki OK sa Novog Beograda. Ona je na kraju prestala da trenira odbojku.

Odgovori 15 3

* Sva polja su obavezna

Milica Kubura novi bombarder Kazerte

Milica Kubura novi bombarder Kazerte

Milica Kubura novi bombarder Kazerte

Potencijalna seniorska reprezentativka Srbije, 25-godišnja Milica Kubura, nova je članica Kazerte, pred kojom je druga sezona igranja u Seriji A.

Potke za SK: Toliko smo se čuvali u Italiji, a onda...

Potke za SK: Toliko smo se čuvali u Italiji, a onda...

Potke za SK: Toliko smo se čuvali u Italiji, a onda...

Nije saginjao glavu ni pred rivalima na terenu, ni pred protivnicima u životu. Posle 21 dana bolovanja, Marko Podraščanin je zvanično pobedio koronavirus.
Loading...