sport klub

Blog ostalo

18.06.2020 | 12.00

Otkazivanje sporta: Zdravlje ili strah od neuspeha?

Verujem da se još nismo oporavili od koronavirusa. Mislim pre svega na period izolacije, manjak društvenih aktivnosti, neodlazaka na posao... Pričam iz ugla čoveka koji nije imao susret sa bolešću, koja je desetkovala svet.

Jaramaz i Dženkins

KK Partizan NIS

Jaramaz i Dženkins

U vreme dok smo uglavnom sedeli između četiri zida, razmišljao sam o tome šta ću prvo uraditi kada se život vrati u normalu. I šta me čeka od obaveze, koje će se odjednom nagomilati, samim tim drugu polovinu godine učiniti vrlo dinamičnom, da ne kažem teškom. Zbog posla kojim se bavim najviše me dotiču sportske aktuelnosti, discipline koje možemo nazvati mojim sektorom, ili one koje me čini radosnim dok gledam, navijam...

I moram da priznam da sam mesec dana po ukadinju vanrednog stanja imao potpuno drugačiji doživljaj onoga što se danas oko nas odigrava. S godinama slabije čitam novine, jer ne razumem poruke koje šalju, utisak mi je kao da pokušavaju da me ubede da sam lud jer uočavam anomalije u društvu. Kad kažem društvo - mislim da sport, ne idem dalje, da mi bude lakše. I da pređem na poentu, nije mi uopšte jasno da li oni koji su odlučili da nastave takmičenja u pojedinim sportovima rizikuju zdravlje aktera, ili oni druge koji to ne rade isključivo vode interes o zdravlju sportista i njihovih porodica? Na žalost, dolazim do zaključka da se sve svodi na "Igru moći" u kojoj ispaštaju u najvećem slučaju oni koji su i tokom pandemije imali ispravan i pošten odnos prema igračima, njihovim porodicama, u krajnjem slučaju svemu normalnom što život treba da čini.

Krenuću priču od vaterpola. Jednostavno, najtrofejniji srpski sport mora da ima takav tretman. I ja sam igrao fudbal, ali kod nas ta igra nema neku posebnu težinu, osim što je volimo. Elem, Vaterpolo savez Srbije je odlučio da se nacionalno prvenstvo ne igra. Srbija nema šampiona. U jednom šturem saopštenju naveli su da je većina, od deset klubova, bila protiv takmičenja, pozivali su se na zdravlje... Uobičajena retorika. I ko ne poznaje problematiku, pomislio bi čak da sve to ima smisla. A, nema uopšte! O čemu se radi?

Andrija Prlainović

Adam Pretty/Getty Images

Pre svega, glasanje u VSS je bilo 5:5, a nije ni moralo da ga bude pošto je predsednik Viktor Jelenić po Statutu mogao samo da saopšti odluku o tome da li će ili neće biti takmičenja. Protiv igranja bili su Crvena zvezda, Partizan, pa njihove filijale Stari grad (Zvezdina) i Banjica (Partizanova) i Zemun. S druge strane, šampionat su želeli da igraju Radnički Kragujevac, Šabac, Novi Beograd, Niš i Vojvodina. Suštinski su dakle protiv igranja bila tri kluba, jer gde ste čuli da filijale imaju pravo glasa kao da su zasebni klubovi! Možda samo u Srbiji.

Druga, još važnija stvar je ponašanje Partizana i Crvene zvezde tokom pandemije koronavirusa. Oba kluba u tom peridou nisu plaćali vaterpoliste. Dolazim do zaključka da su ili znali da neće biti odigrano prvenstvo, ili su se svojski kasnije potrudili da miniraju odigravanje sezone. S druge strane, pouzdano znam da je velika većina klubova koja je bila za igranje izmirila sve obaveze prema veterpolistima. Na kraju je ispalo da su oni ludi i gubitnici, jer su se normalno ponašali, štiteći svoje igrače i njihove porodice. Mada se normalan čovek u Srbiji često oseti kao najveći ludak, pa ćete reći da nije prvi put. Apsurd u celoj priči je činjenica da se vaterpolo reprezentacija Srbije redovno okuplja u Beogradu, a da se pod patronatom Vaterpolo saveza Srbije igraju juniorska takmičenja. Tako na sajtu saveza možete da pronađate i kalendar za mlađe kategorije.

Neću mnogo da dužim, ali tamo jasno možete da utvrdite da je finale za igrače rođene 2004. godine i mlađe planirano za 25. i 26. jul, za igrače rođene 2002. i mlađe 18. i 19. jul, a za vaterpoliste rođene 2001. godine i mlađe 11. i 12. jul 2020. To je naravno dobro za sport, i odlična odluka, ali kada mogu deca da igraju zašto nisu mogli seniori? Da li ne postoiji bojazan da se oni zaraze ili je nešto drugo u pitanju?

Odgovor se sam nameće. I ako već nisu hteli da se takmiče, zbog čega Savez nije radio na promociji svog sporta i organizovao turnire na kojima je mogao da angažuje veliki broj reprezentativaca, koji će tokom leta biti uglavnom u Beogradu... Zamislite Andriju Prlainovića sa kapicom, recimo Niša, kakav bi to mamac za publiku u ovom gradu bio. Klubovi u Srbiji se svojski trude da se tokom leta igra vaterpolo, jer većina ima bazene na otvorenom, a mladima je potrebno da se identifikuju sa idolima, da dobiju dodatnu injekciju za nastavak bavljenja sportom, koji nam je doneo toliko radosti, a krasi ga gotovo amaterizam i očigledno stavovi koji ne dosežu dobrobitu sporta, već uskim interesima pojedinaca koji ga vode.

Ovog puta namerno pravim prelaz sa vaterpola na fudbal, ali samo zbog sušte suprotnosti u pristupu. Istina, i FSS je tobože pitao klubove da li su za nastavak, a trebalo je samo saopšiti im (klubovima) odluku. U svakom slučaju, u najmasovnijem sportu šampionat ne da nije poništen, već se derbi igra pred skoro 20.000 navijača! Ko je ovde lud? Gde je priča o zdravlju, problemu zbog kontakta među igračima, navijačima... Posle derbija je ceo svet u šoku, nismo vest jer nam se dive, već zbog činjenice da se gotovo nigde u svetu ne igra fudbal pred navijačima. I kako to fudbal može da se igra, a vaterpolo ne?

Partizan, Crvena zvezda

REUTERS/Marko Djurica

Moram da gledam stvari i iz ugla prosečnog ljubitelja sporta, koji jednostavno zapaža trend koji prati celu priču, pa se pitam: šta bi bilo sa fudbalom da je kojim slučajem na prvom mestu sa deset bodova prednosti bio Napredak iz Kruševca, a ne Crvena zvezda ili Partizan? Mislite da bi sve bilo isto? Verujte da sumnjam, isto tako ne mogu i da tvrdim. Priznajem, najviše mi smeta tih 20.000 navijača. Ne razumem one koji su pohrlili na stadion, kao da su zaboravili priču sa meča Atalanta - Valensija. Nije mi jasno kako smo mesec dana nakon ukidanja vanrednog stanja došli u poziciju da se ponašamo kao da je sve normalno, a da ljudi svakodnevno obolevaju. OK, kažu epidemiolozi da su sada simptomi lakši, da su vrlo retki teži i smrtni slučajevi, ali priznaćete da zbunjuje kako sportske asocijacije koronavirus tretiraju na različite načine. Ili vam je sve jasno kako se i zbog čega ili koga stvari odvijaju?

Ajmo sada malo u dvorište košarkaša. Smešna su mi bila dešavanja oko ABA liga. Istina, to je privatna liga, ali zanimljiva je jer se takmiče srpski klubovi. Tamo se dogodilo sledeće: liga je bila prekinuta kolo pre kraja, znalo se ko će s skim u plej-ofu, trebalo je da se odigra još po jedan meč da bi saznali ko će da ispadne iz lige. I, onda se neko setio da pita klubove da li su za nastavak takmičenja!? To je bio početak kraja, jer ovi što se bore za opstanak naravno da nisu želeli da igraju, kao i ekipe koje nisu mogle da se bore za plej-of. Zašto bi plaćali igrače zbog jedne utakmice. Ispostavilo se da od četiri kluba koji imaju šanse da osvoje trofej, čak tri su želela da igraju, Partizan, Budućnost i Mornar. Protiv je bila samo Crvena zvezda. Prevagnuo je tako glas većine koji nije imao nikakav interes da igra košarku, mislim pre svega na timove iz sredine tabele.

Ne razumem kako jedna liga koja drži do sebe stvari postavlja pitajući klubove, gde je autoritet, stav o tome da je liga gotovo završena, da su mnogi potrošili ogromna sredstva kako bi postigli sportske ciljeve, a o sudbini im odlučuju oni koji su "promašili sezonu" i koronavirus im je došao kao paravan za neuspeh. I kad smo već kod pitanja, "hoćete li da nastavite?", ne znam zbog čega moje kolege i ja nismo dobili isto pitanje. Moram li svaki dan u gradski prevoz, na posao, ili je to moja obaveza? Ako je do zdravlja, pa meni je najvažnije moje i moje porodice, mojih najbližih. Ko određuje pravila, i po kom pravilniku pitaš klubove da li nešto žele. Zar vam se ne čini da je ta vrsta demokratije paravan za manipulacije i lobiranje, ničeg sportskog ne vidim u priči, a način na koji je sve urađeno, ne dozvoljava mi da verujem ni da je u pitanju briga za zdravlje.

Da se razumemo, apsolutno razumem klubove koji su štitili svoje interese, kad im je već neko poklonio tu vrstu odlučivanja, odabrali su najbolju za sebe. Poništena im je godina u kojoj su bili loši, mnogi izbegli dalje plaćanje igrača... Milina. Da ne govorim o odluci Košarkaškog saveza Srbije da se uopšte ne odigra sezona. Čule su se priče o tome kako su mnogi strani igrači, pre svega Amerilkanci, ostali zarobljeni, ne mogu da se vrate u Evropu, pa tobože prvenstvo ne bi bilo regularno. Svašta, pa zar nismo zemlja košarke, nemamo domaće igrače? Pogledajte Nemce, mnogi klubovi su ostali bez kvalitetnih Amerikanaca, ali igraju ligu, to im je obaveza. Čekajte, da li smo mi uopšte zemlja košarke, sporta... Nisam više siguran.

Odbojkaši Vojvodine

CEV

Odbojkaši Vojvodine

Ima još anomalija. Voleo bih da mi neko objasni, po kom je principu Odbojkaši savez Srbije proglasio odbojkašice Tenta i odbojkaše Vojvodine za nove šampione, dok je Rukometni savez Srbije poništio kompletnu ligu. Ako mi neko ponudi objektivan razlog, spreman sam da prihvatim. Pogotovo što pogled na tabelu u konkurenciji rukometaša ne ostavlja nikakvu dilemu, pančevački Dinamo bio je prvi u trenutku prekida sa devet bodova prednosti, dok je Crvena zvezda bila poslednja sa svega 12 bodova.

Ili zbog čega je proglašen šampion u futsalu, a to je Crvena zvezda, koja je bila vodeća u trenutku prekida. I kako to može da se igra fudbal, a ne može futsal!? Siguran sam da kada malo zagrebete po površini jasno vidite mnogo nelogičnosti, koji prate sport u našoj zemlji, u slučaju ABA i regiji, gde imamo aktivno učešće. Namerno sam ovom prilikom izbegao da idem u "beli svet", razmišljao sam da pričam i sa epidemiolozima na ovu temu, ali jasno uviđam politikanstvo i sukob interesa, gde se čak i pojam zdravlja koristi za promociju najnižih strasti.

Suma sumarum, na sport u 2020. gledam kao na regularan ili totalno neregularan. Crno ili belo. Ne kako nekome odgovara. Lično, ne prihvatam da 2020. nisam ništa radio, ne postoji taj koji to može da poništi.

Komentari (10)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Marko

Korona je definitivno pokazala da je pravda umrla u sportu. Mozes biti najbolji ali ako neko iz senke ima malu sansu da te srusi, on ce to uraditi. Pa da je Liverpul u Srbiji a da se zove Vojvodina ili Cukaricki, sezona bi se ponistila, fss bi to odlucio bez glasanja klubova. Toliko o tome

Odgovori 11 6

Baki

Ne mogu da verujem da jedan novinar SK ne razlikuje sportove na otvorenom i zatvorenom prostoru i da mu urednik to ne objasni.

Odgovori 38 27

Da Volim Crno-bele

naša država i građani se ponašaju kao da ničega nikada nine bilo, pa o kakvoj razlici govorimo ovde? Svaki sport je mogao da se završi pred praznim tribinama, bez ikakvog straha. Opasnije su pune tribine na detbiju od bilo koje utakmice u hali, ako baš hoćeš.

11 10

* Sva polja su obavezna

Kurtinaitis: Taktika za Zvezdu - zaustaviti Lojda

Kurtinaitis: Taktika za Zvezdu - zaustaviti Lojda

Kurtinaitis: Taktika za Zvezdu - zaustaviti Lojda

Košarkaši Himkija u petak, 30. oktobra, sa početkom u 18 časova dočekuju Crvenu zvezdu u šestom kolu Evrolige, a meč možete da pratite na Sport Klubu 1.

Proslavio se protiv Partizana i dobio MVP priznanje

Proslavio se protiv Partizana i dobio MVP priznanje

Proslavio se protiv Partizana i dobio MVP priznanje

Košarkaši Burga pobedili su Partizan u Beogradu sa 89:76, a MVP priznanje petog kola Evrokupa je završilo u rukama Pjera Pelosa koji je „crno-belima“ ubacio 28 poena, uz sedam skokova i indeks uspešnosti – 33.
Loading...