Print screen/SK

Blog ostalo

30.07.2020 | 21.45

Maljković: Nisam imao nikoga iza sebe, ali sam verovao

Trenerska legenda Božidar Maljković bio je gost emisije „Spo(r)tlight“ autora Igora Miklje i tom prilikom je govorio o svojim počecima, vremenu provedenom u splitskoj Jugoplastici i ostalim klubovima koje je vodio, druženjima sa Oliverom Dragojevićem i događajima koji su mu obeležili radni vek.

Božidar Maljković

Print screen/SK

Vrlo bitno za svaku profesiju, pa i za moju, jesu strast i ljubav. To je potpuno isto. U košarkaško kolo sam ušao u Kraljevu, u vreme Ducija Simonovića, u Slogi, čiju iskaznicu imam i dan danas, što je jedan od rariteta i vrlo dragih uspomena. Dolazim na Novi Beograd, tu pravimo Košarkaški klub Ušće zbog velikog kriminala, ubistava, tuča, krađa… Dvanaest hiljada ljudi je živelo u toj mesnoj zajednici i bilo je teško kontrolisati tu omladinu. Mi smo na nagovor policije Novog Beograda i komunista osnovali taj klub. Nas desetak osnivača napravili smo klub koji je, gle čuda, svake godine skakao u naredni rang takmičenja“, istakao je Maljković i dodao:

U momentu kada smo ostali bez trenera, Milan Grbić je otišao u vojsku, igrači su u svlačionici izabrali mene. Od toga trenutka bilo je neprospavanih noći jer posao trenera i igrača ni slučajno nije isti. Mojim drugarima, sa kojima sam se švercovao kod trenera, sada treba da budem autoritet i da budem ono što nikada nisam bio, a to je trener. Tu kreće moja karijera, uz veliku pomoć mojih drugara, sa kojima sam i dan danas u Šest kaplara ostao veliki prijatelj zauvek. Ja krećem – Crvena zvezda, Jugoplastika… Radio sam u sedam zemalja. U to košarkaško kolo lako se uđe, ali se teško izlazi i to nije samo moj slučaj“.

Ostvario je zanimljivu i specifičnu karijeru, utoliko što je „niotkuda napravio ime“.

Moje kolege, veliki treneri imali su neku pomoć – saigrača, velikih autoriteta ili velikih klubova. Ja nisam imao nikoga. Krenuo sam sâm, verovao sam u sebe, video sam da mogu. Sada da me pitate, posle toliko vremena, šta mi je dalo tu vrstu optimizma, ne bih znao da objasnim. Ali, neki zov i intuicija, koja se i kasnije pokazala da postoji u mojoj glavi i u mom duhu. Ona me je vukla napred. Time sam i ponosniji. Kasnije sam imao sreću, veliko zadovoljstvo i čast da radim sa profesorom Acom Nikolićem, sa velikim Rankom Žeravicom i da od njih učim. Nije me nikada bilo sramota da kada dolazi neki strani trener, poput Bjankinija, Đankarla Prima, Dijaza i bilo kog drugog velikog evropskog trenera, da se negde sakrijem i pišem njihove vežbe i njihovu košarku. Od toga sam selektovao ono što meni treba“.

Božidar Maljković

Olimpijski komitet Srbije

Božidar Maljković

Igor Miklja je potom konstatovao da savremeni mladi treneri polaze od toga da su Bogom dani i da postoji određena doza nadobudnosti u tome.

Ako pogledate NBA, oni su i krivi i zaslužni za to. Zašto su krivi? Zato šti su neke velike igrače odmah proizvodili u trenere. Ali ako pogledate svaku klupu NBA timova, možete da videte jednu, dve sede glave. Dovoljno je da u toku utakmice dve, tri informacije dâ mladom čoveku i da spasi meč. Moji igrači, koji su postali veliki treneri – jedan Duško Ivanović, Perasović, Luka Pavićević, Sretenović i ostali iz drugih zemalja, upravo to su govorili: ‚Nedostajala mi je ta vrsta nadogradnje, da budem pored velikog majstora barem godinu dana‘. Mislim da to nedostaje današnjoj generaciji trenera“.

U Jugoplastici, koju je vodio od 1986. do 1990, vladala je atmosfera bliskosti. Članovi ekipe su neretko odlazili kod Olivera Dragojevića, koji je celu noć svirao i pevao.

Svaki veliki klub mora da ima svoj unutrašnji život. Ako ga nema, on nije veliki klub. Mi smo imali članove uprave, koji su bili direktori Jugoplastike, koja je imala dvadesetak hiljada ljudi, radnika, po celoj Jugoslaviji. Oni su po dva puta dnevno dolazili u klub da popiju kafu i da idu. Oliver Dragojević je dolazio svaki dana, kada nije imao koncerte. Veliki čovek, bili smo jako dobri prijatelji. Dolazio je kod mene u vikendicu u Vodice, koju smo moj otac i ja sami napravili našim rukama. Zato imam skraćenu tetivu jer sam brdo cementa prebacio preko ruku. Sve to je davalo štimung. Kada bismo igrali finale onda bi Bilić, koji je o tome vodio računa, rekao Oliveru: ‚Ej, nemoj koncert toga dana da zakazuješ‘. Očekivao je da ćemo mi da dobijemo. Oliver je bio naš član. Zoran Grašo – otac pevača Petra Graše – imao je vikendicu. Mi bismo tamo otišli i onda bismo videli Oliverovu genijalnost. On je imao imitaciju na zidu od kamena, to je prava dalmatinska konoba, razne instrumente – malu harmoniku, malu gitaru… Tada bismo smo videli njegovu genijalnost. Terali bismo ga u tri ujutru, posle ribe i vina, da nam svira“.

Kompletan intervju pogledajte u narednom videu.

You Tube

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Boris

da li se neko seca zadnje titule ili finala ovog SNS gospodina? isao sam u osnovnu skolu kada je osvajao sa Jugoplastikom. Ne mogu da se setim da li je tada bilo trojke :) razumem da morate nove goste dovoditi, ali ...

Odgovori 6 5

Kole

Kakav je ovo lazov. Aca Nikolic ga doveo i drzao ledja sve vreme.

Odgovori 12 7

Basketas

Boža SNS Maljkovic

Odgovori 13 2

* Sva polja su obavezna

Kako se postaje šampionka: Milica, Tijana i Sonja za SK

Kako se postaje šampionka: Milica, Tijana i Sonja za SK

Kako se postaje šampionka: Milica, Tijana i Sonja za SK

Oduvek je bilo mnogo komentara o ženskim disciplinama u svim sportovima. Za one dame koje su u borilačkim disciplinama predrasude su išle od onih da to nije dovoljno ženstven sport za njih do onih da devojke na tatamiju ne mogu da pokažu ono što mogu njihove kolege.

Maljković za SK: Od svojih ekipa sam napravio gospodu

Autor

Maljković za SK: Od svojih ekipa sam napravio gospodu

Maljković za SK: Od svojih ekipa sam napravio gospodu

U novom izdanju emisije Sportlight gost je proslavljeni košarkaški trener i danas predsednik Olimpijskog komiteta Srbije - Božidar Maljković.
Loading...