Patrick Smith/Getty Images

Blog ostalo

05.08.2020 | 08.00

Lukajić za SK: Plakaće reprezentacija

Bio je kec iz rukava Dragana Kićanovića kada se njegov imenjak Obradović, posle evropske klupske titule Partizana, pakovao za Huventud.

Željko Lukajić

MZT Skopje Aerodrom/Dragan Mitreski - Dadi

„Tresle“ su se noge Željku Lukajiću (62) kada je prvi put zakoračio u grotlo beogradskog „Pionira“, tih davnih godina (1993), ali je na svojoj koži osetio sjaj i bedu prve velike trenerske šanse. Sve u rok službe i duge liste klubova u kojima je ostavio traga, već pomalo izumrle vrste predstavnika srpske trenerske škole.

Svi pričaju da nas je pandemija poremetila, globalna nevolja, a opet... Tvrdim da na našu košarku virus korona ne utiče. Ne čudite se, pa šta uglavnom gledamo – Evroligu. Znači, kao da nemamo štetu – gorko“, ironično će Lukajić za Sport Klub.

U profesionalnoj vokaciji dugoj bezmalo tri i po decenije, uz bezbroj čaša meda i žuči, ne može da ne apostrofira školu košarke koju je pohađao, a koja polako nestaje.

Bojim se da više ne pravimo ni trenere, ni igrače. Živeo sam i radio u vreme kada su se, logično, tražili rezultati, ali i programi rada, razvoja košarkaša.. .A kada bi se završila sezona, klupskom telu, Skupštini, mada nisam siguran da je danas taj pojam uopšte poznat, podnosio si izveštaj. Napravio sam tri igrača za reprezentaciju, dva za NBA, recimo, a ’sede glave’ budu više ili manje zadovoljne, pa se saradnja nastavlja u ’nekom’ višegodišnjem periodu. Imali ste klupske čelnike koji su prepoznavali trud, rad, trenersku viziju...“, naglašava iskusni stručnjak.

Željko Lukajić

MZT Skopje Aerodrom/Dragan Mitreski - Dadi

Lukajić ukazuje na još jednu činjenicu koja i te kako otežava rad kolegama.

Zlatni zanat

„Važan segment u trenerskom poslu je takozvani zanatski deo, koji se u velikoj meri oslanja na iskustvo. Elem, pokvari vam se slavina, pa zovete iskusnog vodoinstalera. A u košarci, pa skida se sa svemogućeg ’Ju tjuba’, to nije pravi put“.

Za svetlo na kraju tunela trebalo bi da postoji klupski kontinuitet, uz čega ide trenerski, pa igrački niz... Ne tako davno, treneri su mogli da računaju na 60 do 70 odsto kostura tima i za narednu sezonu. Sada ne, dešavaju se čak i apsurdne situacije, da se izvrne čitav sastav, a onda se od trenera očekuje sve, non-stop rezultati, pravljenje asova, originalni ’zapis’... To je nemoguća misija. Idemo dugo u pogrešnom pravcu, nisam siguran da smo svesni posledica“, kaže Lukajić.

Jedna od konsekvenci stanja u trenerskom esnafu osetiće se i na igračkom kadru.

Imaćemo igrače, ali će se situacija reflektovati na reprezentaciju, ne mislim trenutno. Domaću ligu smo davno izgubili, klubovi ne padaju, već su nisko u kontekstu međunarodnih takmičenja“, ističe naš sagovornik.

Vraćajući se na temu osobenog košarkaškog stila, proisteklog ispod nacionalnog trenerskog „čekića“, Lukajić nastavlja:

Srpska škola je dominantno uticala na celu Evropu i pola sveta, da se ne vraćam na onu veliku zemlju i jugoslovenski model pod obručima. Gde smo sada, počev od tretmana regionalne lige (broj predstavnika) od strane Evrolige. Skoro da ništa  nije ostalo od jake srpske, hrvatske ili slovenačke lige. Pod hitno bi trebalo postavljati sistem koji se negde izgubio, a za sobom povukao i trenersku struku“.

Željko Lukajić

MZT Skopje Aerodrom/Dragan Mitreski - Dadi

Da bi se bilo malo više od trenerskoj proseka, ono što je nekada krasilo ove prostore, naš sagovornik smatra idealnom sledeću kombinaciju.

Centri „rastu“ u Vojvodini

„Smejali su mi se kada sam pre više od četvrt veka pričao da će nam najbolji centri dolaziti iz vojvođanske ravnice, bez obzira na porodično poreklo. Od Rebrače, preko Koturovića, Miškovića, Miličića, Milutinova, Jokića. Jedini izuzetak je Kraljevčanin Krstić. Na Višoj trenerskoj školi bivše SFRJ, kod profesora Pavlovića, učile su se i takve stvari, u slobodnijem prevodu – uticaj geografije na pozicije u timu“.

Košarka je nauka, ali i zanat. Naravno da je poželjno i neophodno koristiti savremena tehnička sredstva, skauting je davno uključen, ne ide se više ’peške’, ali, šta ćemo sa iskustvenim delom. To se teže nalazi na ’Ju tjubu’. Nekada sam trčao na seminare, ne samo zbog aktuelnih predavanja. Bio sam srećan da me naši trenerski doajeni, od profe Nikolića, preko Ranka (Žeravica), Pive Ivkovića, pa nadalje, prime u društvo za kafu, da mogu da pitam i, beležim. Srećan da su hteli da odgovore jer je to značilo da smatraju da od mene može nešto da bude u ovom poslu“, otkriva Lukajić.

Pokušavajući da stigne do srži problema, Lukajić podvlači šta je neophodno za pravljenje trenerske reputacije.

Setite se primera Željka Obradovića, a nije usamljen među trenerskim velikanima. Nije postao trener kada je seo na klupu Partizana, iako je ’iskočio’ iz patika. Kao igrač, godinama se pripremao, hvatao beleške, a na startu nove karijere, imao i mentora (Aleksandar Nikolić). Uvek sam znao da kažem asistentima – ne gledajte šta znam, nego gde grešim, da ne ponavljate jednog dana“, kaže iskusni stručnjak.

Uzroke pukotina u trenerskoj struci, od kojih „puca“ kompletan domaći košarkaški sistem, trebalo bi tražiti i u onome što se često prećutkuje.

Više nemamo klupskih funkcionera vizionara, košarku nam vode nestručni ljudi, a niko da se zapita kako ćemo jednog dana sastaviti nacionalnu selekciju. Gde nam se izgubiše košarkaški centri, klupska tela, ili će većina ’samo’ da bude u blokadi. Da li je realno da u takvoj situaciji očekujemo da treneri daju sve od sebe? Teško. Ali, idemo dalje, mnogi igrači su nam socijalni slučajevi, niko ne igra, a svi se nadaju nekom odlasku u inostranstvo... Apsurdno, ali je to realnost“, naglašava Lukajić.

Popularni Struja je osvajao nacionalne kupove sa Partizanom, Igokeom, bugarskim Lukoilom i skopskim MZT, a šampionske trofeje na klupi Hemofarma (ABA) i sofijskog kluba

Kao i činjenica da se, osim konstatacije dijagnoze košarkaških problema ne kreće mnogo daleko, skoro nikuda.

Veliko je pitanje gde i kako mogu mlađe kolege ako se ovde ne dokažu. Barem su me tako učili, tek onda te traže i ’dalje’ preko granice. U ’novo doba’, istina, ima i drugačijih primera. Neka kombinuju nauku, ali i savete naših velikih imena. Ogroman rad, plus vizija. To nije lako u ovdašnjim uslovima. Ali, da bi bio dobar i svoj, prepoznatljiv u ovom poslu, nije dovoljno ispuniti tek kodeks oblačenja“, rekao je Lukajić za Sport Klub.

Komentari (14)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

hmm

sve u pravu čovek... Samo na brzinu, kod nas svi tako razmišljaju ( ai nemaju sa mnogo čime) - većinu da pitaš hoćeš 100e sad i 100e svaki mesec u godini ili 2000e na kraju godine svi bi rekli ovo prvo :/ Nažalost često nije. i 100e, nego 1000RSD :(

Odgovori 4 0

Spanulis

Da je srece i pravde pa da Danilovic ode i dodje neko stručan i posvećen poslu. Neko ko bi radio na oporavku srpske kosarke.. Ovako samo kanal

Odgovori 9 3

Niče

Ima istine, ali previše destruktivno razmišlja, takav je stil života, brz, pa je takva i košarka. Istina je da se u većini slučajeva neuspeh ne trpi i da se ne traži kontinuitet stvaranja igrača i rezultata, ali da je sve tako crno pa i nije baš. Koliko god svi pljuvali regionalnu ligu jer je rasturila domaće lige jednk zaboravljaju, da nje nema tek onda ne bi bili kvaliteta i žara u košarci, košarka bi nam bila mučna za gledanje kao i fudbal što je. Ovako je zanimljivije i gledljivije, a i kvalitet je mnogo veći nego da su lige zasebne. Ne mogu da razumem te ljude koji pljuju po regionalnoj ligi, mislim da je taj sistem po kvalitetu najbolji moguć za našu košarku, uz to naravno da radimo na sebi i ulažemo u našu domaću ligu. A što se tiče Evrolige i jednog mesta, šteta je naravno što nemamo bar dva jer svakako da zaslužujemo, ali uz ovo vreme ide i to breme.

Odgovori 7 19

* Sva polja su obavezna

Fenomen "Milenko Topić"

Autor

Fenomen "Milenko Topić"

Fenomen "Milenko Topić"

Ime je Milenko Topić stekao u Profikoloru i pogotovo u BFC Beočinu, a igrao je i za Crvenu zvezdu, Montepaski, Olimpiju Milano i Retimno. Sa reprezentacijom Jugoslavije bio je svetski i evropski prvak, kao i olimpijski vicešampion.

“Haris bi igrao za reprezentaciju, Peđa se nije umarao"

Autor

“Haris bi igrao za reprezentaciju, Peđa se nije umarao"

“Haris bi igrao za reprezentaciju, Peđa se nije umarao"

“Bio je izvanredan talenat, uz hrabro i ludo srce. On je u karijeri mogao da dođe do neslućenih visina, i danas mi je velika rana na srcu to što se dogodilo“, na taj način Željko Lukajić opisuje pokojnog Harisa Brkića, legendarnog košarkaša Partizana koji je tragično preminuo krajem 2000. godine.
Loading...