Mike Ehrmann, Getty Images

Blog ostalo

13.08.2020 | 12.00

Srbija – košarkaška "gastarbajterska" supersila

"Dobro došli u zemlju košarke" – sećate se reklamnog slogana koji je najavljivao Evrobasket 2005. godine, koji se održavao u Srbiji i Crnoj Gori. Iako je “izmalerisao” zvezdama krcatu selekciju SCG na tom takmičenju, ne može se osporiti da je poruka te marketinške kampanje bila tačna.

Nikola Kalinić, Marko Gudurić

Edu Candel/EB via Getty Images

Nikola Kalinić, Marko Gudurić

Ta reprezentacija žestoko je podbacila pre 15 godina i navijači su tugovali, ali jedna stvar se uprkos tome nije promenila – košarka je na ovim prostorima od šezdesetih godina prošlog veka do danas relevantna u javnoj komunikaciji, bez obzira na “štucanje” koje se povremeno dešavalo.

youtube

Fudbal je najpopularniji sport u Srbiji, tu dileme nema, iako nije ni približno uspešan na ovom podneblju kao neki drugi sportovi. Međutim, tako je u 95 odsto svetskih zemalja. Mnogi se šale, ali nisu daleko od istine – u Portugalu su npr. tri najrasprostranjenija sporta fudbal, fudbal na pesku i futsal. I u mnogim drugim zemljama je to slučaj, za ostale sportove često ostaju “mrvice”.

Retke su one države u kojima igra pod obručima popularnošću nadilazi fudbal ili drugi nacionalni sport – to su praktično samo Litvanija, Letonija, Filipini, Venecuela i možda Kina i Angola. Druge zemlje mogu da se smatraju “košarkaškim” tek ukoliko je košarka relativno blizu “prvom sportu” kada merimo uticaj. U Srbiji to svakako jeste slučaj, košarka je bitan faktor javnog života, naročito kada igra reprezentacija.

Međutim, ono što Srbiju čini još “košarkaškijom” od prilično neverovatnih uspeha reprezentacije za zemlju od sedam miliona stanovnika, jeste proizvodnja košarkaškog talenta. Srbija je, naravno posle SAD, najveća svetska uzgajivačnica košarkaša.

Na Sport klubu se trudimo da tokom košarkaške sezone ispratimo učinke svih srpskih košarkaša koji igraju u iole popularnijim ligama širom planete, a to je izuzetno težak posao. Razlog je jednostavan – čist opseg posla je ogroman. Stotine srpskih igrača nastupaju samo u prvim ligama po svetu, a tu su još bukvalno hiljade onih koji su u nižim rangovima takmičenja.

To je zapravo objašnjenje snage srpske košarke – nepojmljivo veliki “bazen talenta” za toliko malu zemlju. Veliki je broj dečaka i devojčica upisuje se na košarku jer su se njome “zarazili” upravo gledajući nacionalne timove. Srbija “izbacuje” toliko košarkaša da, čistom igrom velikih brojeva, neki od njih moraju da budu na veoma visokom nivou. Kada se u jednačinu dodaju i povoljne fizičke predispozicije naroda sa Balkana, jasno je da je uspeh izgledan.

Boban Marjanović, Nikola Jokić

Zhong Zhi/Getty Images

Boban Marjanović, Nikola Jokić

NBA je najjače košarkaško takmičenje na svetu, a u njemu Srbija trenutno ima šestoricu košarkaša. U “mehuru” u Orlandu, u kojem se odigrava rasplet sezone, Srbija je na listi stranih zemalja na deobi trećeg mesta po broju igrača iza Kanade i Francuske.

U istoriji NBA Srbija je imala 30 igrača, što je samo po sebi prilično impozantno, a još “luđa” je činjenica da su na toj listi ispred Srbije samo spomenute Kanada (49 igrača) i Francuska (33).

Ipak, jedno takmičenje još jasnije ilustruje dominaciju srpske košarkaške dijaspore, a to je Evroliga – drugo po jačini prvenstvo na svetu.

Kako bi činjenicama rasvetlili udeo srpske košarke u ovoj elitnoj ligi, najbolje je potkrepiti lični utisak brojevima. Tu je u pomoć Sport klubu pritekao Dimitrije Ćurčić sa portala RunRepeat, koji svojim statističkim izveštajima briljantno pruža jasan uvid u neke prostije i složenije košarkaške trendove.

Šest grafičkih rešenja svetlom obasjava konstatacije sa početka teksta – Evroliga dobrim delom radi “na srpski pogon”.

Treba naglasiti da u prikaze nisu uključeni igrači iz SAD, već samo oni košarkaši iz zemalja koje daju timove Evroligi.

***

Prvi grafik nam objašnjava koliko je u 21. veku igrača nastupalo u najjačem evropskom takmičenju – ispred Srbije su po broju učesnika EL samo Italija i Španija, ali je to zasluga činjenice da su ove dve mediteranske države prosto imale više timova u takmičenju. Podatak da je Srbija, koja je tokom dvadesetogodišnjeg perioda najčešće imala po jedan tim u EL, na trećem mestu, jasno demonstrira brojčanu nadmoć srpskih igrača.

Euroleague

RunRepeat

Drugi prikaz objašnjava koliki je udeo Srba u EL bio procentualno – 2014. godine dostignut je najveći broj srpskih igrača u najjačem evropskom takmičenju. Uzrok takvog postotka je činjenica da su u toj sezoni u EL igrali i Partizan i Crvena zvezda, a dva najveća srpska tima se u to vreme nisu oslanjali na pomoć stranaca kao što je to slučaj danas.

Čak svaki deseti igrač Evrolige bio je Srbin – to je podatak koji sâm po sebi zapanjuje. Treba naglasiti da je baš te godine Srbija ostvarila veliki i neočekivan uspeh osvojivši srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Španiji, a “kičmu” te selekcije činili su upravo igrači iz Evrolige.

Srpski evroligaški igrači koji su se tada okitili svetskim srebrom bili su Teodosić (CSKA), Simonović (Zvezda), Bogdanović (Partizan), Bjelica (Fenerbahče), Krstić (CSKA), Katić (Zvezda) i Štimac (Unikaha).

Euroleague

RunRepeat

Treća slika govori o prosečnoj starosti srpskih košarkaša u EL u odnosu na ostatak takmičenja. Jasno vidimo da je “srpska zajednica” u EL tokom perioda od 20 godina mlađa od “ostatka”, ali i da se poslednjih sezona neporecivo vidi trend prema kojem su srpski igrači sve stariji. To je direktan proizvod sve većeg broja stranaca u srpskim klubovima (Zvezdi i Partizanu) i činjenice da se sve manje šanse pruža mladim srpskim igračima u najjačoj konkurenciji.

Euroleague

RunRepeat

Na četvrtom prikazu možemo da se uverimo koliko se evroligaški timovi iz različitih zemalja oslanjaju na domaće igrače u poslednjih 20 godina. Hrvatski klubovi (Cibona i Cedevita) prednjače, ali treba naglasiti da je uzorak za njih manji u odnosu na druge države jer nisu toliko često igrali EL. Primera radi, poslednja sezona u kojoj je hrvatski klub igrao EL je 2015/2016. kada je nastupala tada još zagrebačka Cedevita.

Trend Evrolige poslednjih godina ipak naglašava da će se broj Srba u srpskim timovima smanjiti, ali i dalje je Srbija daleko od nekih drugih zemalja koje su “najlošije” u ovom periodu. U prethodnoj sezoni za Zvezdu su u EL igrala osmorica stranaca (Panter, Braun, Perperoglu, Beron, Gist, Lukas, Dženkins i Odžo), dok je u sezoni 2013/2014. npr. taj broj bio tri (Blažič, Nelson i Dženkins).

Kao što vidimo, Italijani i Španci najmanje veruju “svojima”, a još manje poverljivi u tom aspektu su Turci, koji nisu ni ušli u ovaj prikaz.

Euroleague

RunRepeat

Slične informacije pruža nam i sledeći grafik – balkanski i baltički timovi voljni su više od ostalih da forsiraju “svoje”.

Euroleague

RunRepeat

Za kraj – ono što smo svi pomišljali, ali nismo imali podatke kojima bismo to stoprocentno potvrdili. Srbija proizvodi ubedljivo najviše evroligaških “gastarbajtera” u čitavom svetu, kada izuzmemo SAD.

Broj Srba koji igra u stranim klubovima u EL veći je npr. od broja Turaka skoro osam puta, a ova evroazijska država ima čak 11 puta veću populaciju od Srbije. Kao što smo već saznali, definitivno nije slučaj da Turci masovno igraju u svojim klubovima, pa da ih zato nema u inostranstvu.

Euroleague

RunRepeat

***

Da sumiramo – šta nam brojevi nedvosmisleno poručuju?

Ide li Evroliga u pravom smeru? Napreduje li srpska košarka? Rade li srpski klubovi na pravilan način i pomažu li srpskoj reprezentaciji? To su sve teška pitanja na koja nije moguće dati prost odgovor.

Međutim, jedna stvar je jasna – ma koliko taj način razmišljanja neko danas smatrao staromodnim, klubovi, a pogotovo oni u vlasništvu države kao što je slučaj u Srbiji, moraju da imaju i interes srpske košarke na umu.

Nije lako trenerima kojima je posao često pod velikim upitnikom i čiji radni odnos određuju rezultati i profit, ali bi Košarkaški savez Srbije trebalo da se uključi u stvaranje strategije prema kojoj bi domaći klubovim davali više prilike mladim igračima na seniorskom nivou.

Jednostavno je – srpska reprezentacija ne bi bila ovoliko uspešna da Srbija nije imala mnogo igrača koji nastupaju u Evroligi. To je nešto o čemu treba misliti i šta treba detaljno planirati.

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Komentari (7)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Dzajson

Sta nam to vrijedi kad od naj bolji ne igra za nas. A takav igrač nam odavno fali. Doncic!! Sa njim bi se sve kockice poklopile. Imali bi ekipu kao 95 do 04. a to se provlači kroz sve sportove. Jednostavno politika unistava sve segmente drustva u zadnji 30 god. Od olimpijskog ili svjetskog zlata možemo se slobodno oprostiti.

Odgovori 0 1

Dovla

Pa čekaj malo. Košarka je popularnija od fudbala i u USA, Kanadi, Libanu, Jordanu, Estoniji, Novom Zeland, Dominikanskoj republici, Portoriku... A ti si druže nabrojao svega 6,7 zemalja. Ispade da nema sporta sem fudbala.

Odgovori 7 7

Zeka

Sjajan blog, svaka cast! Izuzetno zanimljiva statistika uz prikladna objasnjenja. Bravo!

Odgovori 18 1

* Sva polja su obavezna

Teodosić propušta početak sezone u Evrokupu

Teodosić propušta početak sezone u Evrokupu

Teodosić propušta početak sezone u Evrokupu

Srpski košarkaš Miloš Teodosić neće igrati za Virtus proti Lijetkabelisa u prvom kolu nove sezone Evrokupa, objavio je klub iz Bolonje.

Evroliga sa navijačima u četiri zemlje

Evroliga sa navijačima u četiri zemlje

Evroliga sa navijačima u četiri zemlje

Nova sezona Evrolige počinje 1. oktobra, a oni koji bi da gledaju utakmice Crvene zvezde to će moći da rade isključivo na kanalima Sport Kluba. Ipak u ponekim državama će biti moguće priustvovati mečevima.
Loading...