Patrick Smith/Getty Images

Blog ostalo

15.10.2020 | 12.00

Karadžić za SK: Nisam digao ruke od košarke

Reče nam jedan čovek, ne Matije Bećkovića, ali jeste njegov zemljak, da nije ni ljut, ni razočaran, iako mu se, posle jednog od najvećih priznanja u karijeri, otvorio Sibir, ne i evropsko tržište.

Stevan Karadžić

Košarkaški savez Srbije

Stevan Karadžić nije digao ruke od košarke ni posle hoda po trnju pre tri godine sa ženskom seniorskom reprezentacijom Srbije. Mrda savetnički drugu sezonu u mađarskom Šopronu, na oko 50 kilometara od Beča.

Nisam odustao od košarke, zašto bih? U svakom poslu, pa i u trenerskom, ima uspona i padova. Vratio sam se tamo gde sam pre četvrt veka okačio patike da bih obuo ’cipele’. Ne znam, možda ima i simbolike, pa ovde bude i tihi kraj moje karijere“, ne setno, već raspoloženo će Karadžić u razgovoru za Sport Klub.

Ne ljuti se ni na one koji su ga precrtali preko noći posle Evropskog šampionata 2017. godine.

To je bila neminovnost kada nisam mogao da računam na zdrav, kompletan sastav kao na Evropskom prvenstvu dve godine ranije ili na Olimpijskim igrama 2016. Pripreme bez Sonje Vasić (Petrović) i Ane Dabović, koje sam na prvenstvu morao da koristim po sistemu ’par, nepar’, jedna igra, druga se odmara, sve zbog njihovih povreda. Amerikanka Pejdž nije ni bila sa nama zbog operacije kolena... I o kakvoj odbrani evropskog zlata onda da pričamo. Da se razumemo, ne tražim alibi, porazi nikada ne prijaju, na to ne možeš da se navikneš bez obzira na iskustvo, ali...“.

Tvrdi da pomenuta reprezentativna epizoda nije uticala na samopouzdanje, još manje na dugogodišnje odnose.

Stevan Karadžić

Rodolfo Molina/Euroleague Basketball via Getty Images

Preuzeo sam devojke, posle predloga iz vrha Košarkaškog saveza Srbije, a povlačenja Marine Maljković. Takve ponude se ne odbijaju, niti vaga trenutak. Takmičarski se desilo šta se desilo, nijednog trenutka nisam bio ljut. Kasnije se Marina vratila, uzela evropsku bronzu, sprema devojke za OI, to je najvažnije. Sa njom sam u dobrim relacijama, iako se nismo skoro čuli. A sa tata Božom sam dugogodišnji odličan prijatelj“.

Zvezda šampionski

„Crvena zvezda ima najjači tim i, prvi je favorit za osvajanje ABA lige. A kako i dalje traje ovo ludilo sa koronom, možda uspeju da se ’ubace’ i među osam u Evroligi. Vidite kako se zbog bolesti gube utakmice službenim rezultatom, teško je analizirati i prognozirati imajući u vidu samo kvalitet na terenu“.

Sudbina ili ne, Steva Karadžić, inače u višedecenijskom braku sa bivšom košarkašicom Vesnom, stručnjak koji je kratko radio u ženskoj košarci, mirne dane provodi baš uz dame.

Za sve je ’kriv’ Zoltan Torok predsednik Šoprona, sa kojim prijateljstvo traje još iz vremena kada sam svojevremeno igrao za istoimeni muški klub. Još tada sam ga zarazio košarkom, da ne ostane samo ljubitelj i navijač, već da se ozbiljnije angažuje. Zato me sada naziva svojim mentorom. U međuvremenu je stvorio respektabilnu žensku ekipu, koja budžetski možda ne može da parira ruskim ili turskim klubovima, ali je organizaciono sam evropski vrh. Uz bok jednom Burgu, Jekaterinburgu, Pragu... Nije mali broj američkih igračica, koje su posle angažamana u Šopronu, konstatovale da je klub, uz pomenute evropske, najbliži modelu članova ženske NBA (WNBA) lige“.

Nešto, ipak, vuče ka ženskoj košarci, uprkos ponekoj gorkoj piluli iz bliže prošlosti.

Moja uloga savetnika se razlikuje od tradicionalne predstave, to je rad u punom trenerskom obimu. Radim i sa mladim klupskim trenerima, koji su dosta neiskusni, ali vredni. Nekada im treba vremena da pohvataju sve konce, nekada udare glavom o zid, uostalom, kao i svi mi kada smo počinjali. Sedim i na klupi prvog tima. Glavni motiv je bio da pomognem prijatelju, koji je zbog zdravstvenih problema, od cele priče hteo da odustane“.

Stevan Karadžić

Francesco Richieri/EB via Getty Images

Sagovornik iskren po običaju, dodaje:

Slovo o Partizanu

„Vladi Šćepanoviću nije lako, ima najgori mogući start za mladog, skoro trenera početnika na klupi Partizana. Biće mu potrebno mnogo truda da se vrati poverenje na relaciji sa igračima. Treba izdržati pritiske velikog kluba. Crno-beli su ’viđeni’ u plej-ofu ABA lige bez obzira na loš start“.

I finansijski sam izuzetno zadovoljan, iako je klupski posao, mnogo više od ugovora. A Šopron ima i te kako i takmičarskih ambicija, ne samo trofej nacionalnog Kupa, koji je osvojen prošle sezone, pre prekida aktivnosti zbog virusa. Uz pehar ’Lilijane Ronketi’ u vitrinama, tu je i nekoliko učešća na završnim turnirima Evrolige. Izazovi tek predstoje“.

Uprkos trenutnom angažmanu, trenersku karijeru Karadžića obeležili su košarkaši. U dva navrata, u turbulentna vremena, na klupi Crvene zvezde, gde je ostavio i, glavni igrački pečat. Pa tri sezone u vršačkom Hemofarmu, koji je doveo do polufinala Evrokupa, odakle je stigao i naslov „trener 2009. godine“. Kasnije, kao da se nije sve odvijalo po planu.

Nije i jeste. Nagrada Evrokupa nije uticala na eventualne ponude Albe, Bamberga, ili sličnih klubova, ali je stigla finansijski i ljudski najbolja iz Sibira, Jeniseja, gde sam proveo pet (2010 – 2015) nezaboravnih godina. Kada sam tamo polazio, bivši fizioterapeut Zvezde, Ruskinja Galina mi je samo rekla: ’Stevo, ako te Sibirci prihvate, bićeš Bog’. Kao nekad Dule (Vujošević) u Partizanu. I dan, danas me vežu neviđeno lepe uspomene, obostrano razumevanje i poštenje. Kod mene u Jeniseju, svojevremeno su ’proigrali’ Kori Fišer, Aleks Renfro, ostavili trag, Kosta Perović, Sava Lešić... Prvi put u klupskoj istoriji dobili CSKA sa 18 razlike, pa Himki, Lokomotivu... Dobro smo radili i, protezali se prema guberu, iako su ruski igrači, za dolazak u klub, tražili i po 100.000 dolara više zbog ’sibirskih uslova’. Najteže od svega su bili, ne rivali, već avionski letovi, pet sati do Moskve iz Krasnojarska, ili tri dana u vazduhu, što je bio mesečni prosek, tokom sezone“.

Stevan Karadžić

Nebojsa Parausic/Euroleague Basketball via Getty Images

Posle Jeniseja kao da je nastupila oseka...

Niko osim Bogdana

„U našoj reprezentaciji, od trenutnih kandidata, sa izuzetkom Bogdana Bogdanovića, niko u Srbiji nije napravio igračko ime, pa otišao preko granice. Samo je on, pre prelaska, tada u Fenerbahče, igrao Evroligu i ubacivao po 20 i kusur poena, u dresu crno-belih“.

Bilo je ponuda, ali van Evrope, od Kine do Libana, a ja nisam želeo, ni imao potrebe da sa -40 idem na plus +50. Bio sam spreman da, za skromniji ugovor, radim na prostoru bivše SFRJ, odnosno regionalne lige. Ali, sve se promenilo. Nije bila sporna moja plata, već dugovi prema košarkašima. Kako raditi u takvim uslovima. Drugačije je samo u nekoliko ABA ligaša, Zvezda, Partizan, Mornar, Mega... Što ne menja generalni utisak, atmosferu. To je zatvorena priča, kao i u Košarkaškoj ligi Srbije. Gde se tek tu prihvatiti nekog stvaralačkog posla, kada je prošle sezone bilo 16 stranaca, a domaći klubovi nemaju hleba da jedu. Sve je bez vizije i poremećeno“.

Po Karadžićevom mišljenju, solidna regionalna sredina za iskusnog trenera, mogla bi da bude:

Grupa mladih, zdravih, ambicioznih momaka, a ja bih mogao da radim i za skromnu platu, ma tek da pokrijem ’režije’... Problem je što takvih klubova u regionu skoro da više nema. Mega je bila u tom fazonu, bojim se da FMP više nije, u Hrvatskoj kao da je sve manje onih koje uopšte zanima košarka, region ABA lige se kvalitativno spušta po koji stepenik“.

Kao što se stepenici preskaču i u školovanju budućih šefova struke.

Poznati glumac i producent Milutin Mima Karadžić je stric Stevanu Karadžiću, iako je samo pet godina stariji od trenera.

Mlade kolege nemaju više od koga da uče, kao što se nekada radilo na ovim prostorima. Od Ace Nikolića, preko Ranka Žeravice, Mirka Novosela, Kreše Ćosića, Dude Ivkovića, Karija Pešića, Željka Obradovića, reprezentativna nit. Ili klupska, recimo nekada u Partizanu, od Vujoševića se ’prenelo’ na Džikića, Kesara... Samo su neki od primera. Onda, nemamo više entuzijasta  (Rajačić, Špile, Gagić) koji su ’dojavljivali’ bisere poznatim trenerskim imenima. Takvih ljudi više nema, a odavno su glavni menadžeri koji zaluđuju roditelje. Još postoji i trend iz NBA lige, najvažniji su igrači, ne treneri. Tako i neki ovdašnji klubovi, radije bi da dovedu dobrog američkog igrača, a ne trenera. Kraj aut linije staju dojučerašnji igrači, sve prolazi bez revolta navijača, a struka se urušava. Ne možete da imate napredak, posebno u timskom sportu, bez rasnih trenera. Pa i u NBA ligi se pomoćni treneri godinama edukuju, naizgled sporo napreduju, dok ne sednu uz bok glavnom šefu. Samo se bojim da srpska košarka ne dođe u poziciju fudbala, gde ima igrača, ali ne i dovoljno kvalitetnih stručnjaka“.

Mnogi kažu da Srbija, poput Evrope, mora da bude otvoreno tržište, ali košarkaškim terenima šparta sve više stranaca, a mnogi su sumnjivog kvaliteta.

Ne može se bez stranaca, ali sam za varijantu od tri, eventualno četiri strana pojačanja, ali da budu ’babaroge’, evroligaški nivo. Kao što je propast da kao razvijaš tri igrača na istoj poziciji, a posle nemaš nijednog, ni za klupsku, ni za reprezentativnu konkurenciju. Ne pametujem, niti bežim od realnosti, pa u Šopronu igraju naše reprezentativke, Jelena Milovanović (Bruks), Tina Jovanović, dok je Aleksandra Crvendakić letos otišla u Lion, ali se mora imati mera i adekvatan kvalitet u raspoređivanju domaćih i stranih snaga“, konstatuje nekadašnji zlatni evropski kadetski i juniorski (2001, 2005) trener nacionalne selekcije.

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Жељко Пауновић

Боље би било да дигнеш. Ниси ти за то.

Odgovori 5 3

Luka

Ikpọnmwẹn

Odgovori 1 1

* Sva polja su obavezna

"Petrušev i ja odmah 'kliknuli', Zvezda je favorit"

"Petrušev i ja odmah 'kliknuli', Zvezda je favorit"

"Petrušev i ja odmah 'kliknuli', Zvezda je favorit"

U trenutku kada je prošle sezone takmičenje u ABA ligi zaustavljeno usled pandemije virusa korona, Marko Simonović bio je na trećem mestu liste najkorisnijih igrača.

Volden za SK: Ovo je put koji sam izabrao...

Volden za SK: Ovo je put koji sam izabrao...

Volden za SK: Ovo je put koji sam izabrao...

Navijači Crvene zvezde su ga upoznali prošle godine, ali kao igrača svog najvećeg rivala Partizana. Između dve sezone je promenio boje i prešao u redove ’crveno-belih’, što je okarakterisao kao izuzetno tešku odluku.
Loading...