Getty Images/Stuart Franklin

Blog ostalo

18.10.2020 | 08.00

Predrag Pašić - mađioničar kome je i Klinsman zahvalan

Autor

Pre 62 godine, 18. oktobra 1958. u Sarajevu je rođen Predrag Pašić, jedan od najboljih fudbalera u istoriji kluba sa Koševa i nekadašnji reprezentativac Jugoslavije.

Predrag Pašić

print screen

Predrag Pašić

“Paja” je krajem sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka svojim driblinzima, centaršutevima i pogocima ostavio neizbrisiv trag u ligi tadašnje SFRJ, a zatim priveo karijeru kraju nastupajući za nemačke klubove Štutgart i Minhen 1860.

Ovom brzonogom levom krilu su prognozirali da bi mogao postati naslednik Dragana Džajića, njegovog igračkog idola iz detinjstva što se na kraju, ipak nije desilo. U dresu reprezentacije Jugoslavije odigrao je samo deset utakmica i jednom, u duelu sa Lukseemburgom zatresao protivničku mrežu. Mada je pružao sjajne partije u kvalifikacijama za Mundijal 1982. i bio u vrhunskoj formi pred start turnira u Španiji, na ovom svetskom šampionatu nije ni jednom zaigrao. Selektor Miljanić je imao više poverenja u druge fudbalere, a Pašić nije bio “po ukusu” ni njegovim naslednicima Veselinoviću i Milutinoviću, pa je susret sa Luksemburgom, odigran 27. marta 1985. godine u Zenici, ostao zapisan kao njegov oproštajni nastup za nacionalne Plave.

Iako je želeo da zaigra za Zvezdu, odlukom gradskih vlasti Sarajeva ostao je do kraja karijere na domaćoj fudbalskoj sceni fudbaler 'bordo' tima u kome je, dok je za njega nastupao Safet Sušić, bio druga najveća zvezda. Nakon “Papetovog “ odlaska u PSŽ, postao je predvodnik ekipe sa Koševa koju je u sezoni 1984/1985 kao kapiten i najbolji igrač neočekivano odveo do druge titule šampiona Jugoslavije. Pašić je, zahvaljujući sjajnim igrama u tom prvenstvu, proglašen za fudbalera godine u SFRJ, posle čega je potpisao dvogodišnji ugovor sa bundesligašom Štutgartom.

Za “Švabe” je odigrao 46 mečeva i postigao sedam pogodaka, međutim najviše je upamćen kao čovek koji je svojim preciznim centaršutevima 'hranio' centarfora Štutgarta Jirgena Klinsmana, koji će kasnije postati jedan od najboljih nemačkih napadača. Predrag i Jirgen su postali prijatelji, pa je Pašić desetak godina kasnije dobio poziv da, zajedno sa mnogo poznatijim svetskim asovima, svojim nastupom uveliča Klinsmanovu oproštajnu utakmicu.

Posle jedne sezone provedene u Minhenu 1860, obesio je kopačke o klin i nastavio život u rodnom gradu na Miljacki. Teške ratne godine proveo je u Sarajevu gde je otvorio školu fudbala “Bubamara” koju su pohađala deca svih uzrasta. Na žalost, ova škola je kasnije zatvorena zbog spora oko vlaništva na terenima na kojima je sada trening centar FK Sarajevo, a nakon 32 godine korištenja sličnu sudbinu je doživela i njegova umetnička galerija “Leonardo” na Koševu. Nekadašnjem vihornom krilu Sarajeva je, takođe, prvobitnom odlukom Opštinskog suda u glavnom gradu BiH radi naplate navodnog duga oduzet i stan koji je kupio nakon rata, međutim čitav proces je kasnije vraćen na početak.

Budućí majstor fudbala sa Koševa je prve korake u ovom sportu napravio u drugom delu Sarajeva, na Grbavici gde je živeo do drugog razreda osnovne škole. Loptu, koju mu je kupila baka, u slobodno vreme je šutirao sa drugovima iz Lenjinove ulice među kojima su bili i sinovi oficira JNA, braća Zlatko i Zoran Vujović. Njih dvojica će se, nakon što im je otac dobio prekomandu, preseliti u Split i postati fudbaleri Hajduka, pa će nakon nekoliko godina nekadašnji 'jarani' sa Grbavice odmeravati snage u prvenstvenim duelima Sarajeva i “majstora s mora”.

You Tube

Možda bi Predrag Pašić stekao slavu kao igrač Željezničara da porodica nekadašnjeg vojnog pilota Boška – koji je nakon teške nesreće koja je prekinula njegovu avijatičarsku karijeru, zarađivao za život kao taksista – nije dobila stan na Koševu, u neposrednoj blizini najvećeg stadiona u glavnom gradu BiH. Štrkljasti, mršavi dečak se, pored fudbala, oprobao u nekoliko sportova ali se na kraju odlučio da nastavi drugovati sa “najvažnijom sporednom stvari na svetu“, odnosno trenirati u mlađim kategorijama FK Sarajevo.

“Posle škole sam knjige ostavljao kući i redovno odlazio na obližnje igralište ili stadion Koševo. Bilo je trenutaka kada sam se u ponoć iskradao iz kuće i odlazio na igralište. Majka za to nikad nije znala. Znao sam satima šutirati loptu i trenirati, jednostavno sam uživao u fudbalu. Imao sam staršan centaršut, jer sam pet do šest sati provodio uz loptu”, prisećao se mnogo godina kasnije svojih početaka junak naše priče.

“Pajin” talenat je sve više dolazio do izražaja, pa je ovaj klinac sa Koševa stigao do dresa juniorske reprezentacije SFRJ, da bi sa nepunih 17 godina debitovao za najbolji tim Sarajeva u prijateljskom susretu sa gradskim rivalom Željom. Pašić je u ovom za njega nezaboravnom duelu postigao pogodak, što mu, naravno, nije odmah obezbedilo mesto standardnog prvotimca ali jeste podiglo samopouzdanje pred iskušenja koja su ga čekala. Kasnije je bio akter 12 prvenstvenih gradskih derbija u kojima je rival sa Grbavice imao više uspeha (ostvario je šest pobeda dok je Sarajevo samo dva puta trijumfovalo), a njemu su posebno u sećanju ostala dva.

U jednom, odigranom 10. marta 1982. pred 50.000 gledalaca na tek izgrađenom Olimpijskom stadionu na Koševu 'bordo' tim je nakon velike borbe ostvario pobedu nad Željezničarem (2:1). Drugi duel, sa Grbavice, Pašić ne pamti po dobru pošto mu je u utakmici koja je okončana trijumfom domaćina od 5:2, bek 'plavih' Branislav Berjan oštrim startom slomio nogu. Levokrilni napadač Sarajeva je zbog ove teške povrede proveo čak osam meseci van terena, a zabolelo ga je i to što sudija gradskog derbija brutalni start defanzivca Željezničara uopšte nije sankcionisao kao prekršaj.

You Tube

Na Koševu je u drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog veka stasavala jedna talentovana generacija čija je prva zvezda bio majstor fudbala iz Zavidovića, Safet Sušić. Pašić se na veliku scenu probio u sezoni 1978/1979 u kojoj je zabeležio 27 prvenstvenih nastupa i pet puta savladao protivničke golmane. Sarajevo je šampionat okončalo na visokoj četvrtoj poziciji, da bi u narednom ligaškom nadmetanju tim koji su predvodili maestralni “Pape” i brzonogo 21-godišnje levo krilo sjajnog centaršuta i preciznog udarca pokazao da poseduje kvalitet za još veće domete. Momci u 'bordo' dresovima su veći deo prvog dela prvenstva proveli na liderskoj poziciji i na zimsku pauzu otišli sa neslužbenom titulom jesenjih prvaka.

U klubu su se ponadali da bi nakon 13 godina mogli na proleće stići do drugog naslova šampiona Jugoslavije, što se, međutim, ipak, nije desilo. Crvena zvezda je na kraju prvenstvene trke u sezoni 1979/1980 prva presekla ciljnu vrpcu sa sedam bodova prednosti ispred drugoplasiranog Sarajeva koje se moralo zadovoljiti obezbeđivanjem vize za nastup u Evropi, tačnije u Kupu UEFA.

Mada je morao da čeka novu šansu da se sa klupskim drugovima popne na šampionski tron, nekadašnji dečak sa Grbavice je svojim igrama stekao status zvezde tima sa Koševa, u srcima navijača bio je prvi do neprikosnovenog Safeta Sušića. O tome koliko su ga fanovi Sarajeva voleli i uživali u njegovim nastupima možda najviše govori rečenica kojom su tih godina u razgovorima najavljivali odlaske na utakmice svojih ljubimaca.

“Idemo da gledamo “Papeta”,“Paju” i ostalu raju”.

Sarajevo je na startu takmičenja u Kupu UEFA za rivala dobilo nemački HSV, tim koga je samo četiri meseca ranije u finalu Kupa šampiona u Madridu pobedio Notingem Forest (1:0). Iako su u prvom duelu na severu Nemačke fudbaleri iz Hamburga stekli prednost od dva gola (4:2), u gradu na Miljacki su gajili nadu da u revanšu mogu ostvariti čudo i eliminisati favorita. Tog 1. oktobra 1980. u poslednjem međunarodnom susretu odigranom na starom stadionu Koševu (ubrzo nakon ovog meča on će biti srušen, da bi na tom prostoru bio izgrađen novi moderniji stadion za Zimske olimpijske igre održane 1984. godine) 40.000 gledalaca je imalo priliku da vidi jednu od najblistavijih partija 'bordo' tima na evropskoj sceni, koja na žalost nije okončana hepiendom.

Na travnjaku stadiona na kome su prethodnih godina nastupale zvezde svetskog fudbala Lav Jašin, Džordž Best, Bobi Čarlton, Pele, te večeri je svoju simultanku imao Predrag Pašić. Raspoloženi “Paja” se u međusobnim duelima poigravao sa slavnim Manfredom Kalcom i posle majstorskih driblinga slao nemoćnog beka HSV i nemačke reprezentacije 'po ćevape'. Kalc nikad nije zaboravio šta je te večeri doživeo u Sarajevu, pa je mnogo godina kasnije izrekao komplimente za svog nekadašnjeg 'mučitelja'.

Pašić, oh moj Bože, kakav je to neverovatan igrač”.

Predrag je na toj utakmici stizao da, pored poigravanja sa Kalcom, postiže i golove. Dva puta se, nakon asistencija Sušića, u 35. i 80. minutu upisivao u strelce, odnosno dovodio domaćina u vođstvo (2:1 i 3:2) koje je davalo nadu da bi se mogao anulirati zaostatak iz Hamburga. Na scenu je, međutim, tada kao nemilosrdni egezkutor stupao centarfor gostiju Horst Hrubeš. Čovek koji je samo nekoliko mesci ranije sa dva pogotka u rimskom finalu sa Belgijancima odveo 'pancere' na evropski reprezentativni Olimp, sada je sa het-trikom ostvarenim na Koševu doveo HSV do željenog cilja (meč je završen rezultatom 3:3), a “Paju” i drugove ostavio da žale za propuštenom prilikom.

Sarajevo narednih sezona nije uspevalo da se bori za jugoslovenski fudbalski vrh, ali je levo krilo 'bordo' tima pružalo partije na visokom novou. Zbog toga je steklo status reprezentativca i, naravno, postalo predmet interesovanja klubova 'velike četvorke'. Pašić je želeo da zaigra u dresu Zvezde ali su politika, tačnije direktiva sarajevskih gradakih vlasti, presudile da potpiše novi ugovor sa dotadašnjim klubom.

Nisu mi se ispunili dečački snovi. Kao klinac sam skupljao Džajićeve sličice, znao svaki njegov potez, trudio se da ga imitiram koliko je to bilo moguće. Tadašnji gradonačelnik Sarajeva Ante Sučić je sprečio moj transfer u Zvezdu. Dugo nisam znao da je direktiva bila takva i da je uprava Sarajeva morala da sluša gradonačelnika našeg grada. Za ostanak na Koševu, odnosno novi ugovor sam dobio, 200.000 tadašnjih maraka, stan, poslovni prostor i automobil”.

Predrag Pašić

REUTERS/Danilo Krstanovic

Predrag Pašić

Bio je to najveći ugovor u istoriji FK Sarajevo, veći i od onog koji je imao neprikosnoveni Safet Sušić. Pašić je, pored klupskih, gajio i reprezentativne ambicije, a dres sa šest buktinja je prvi put obukao 25. marta 1981. u utakmici sa Bugarskom (2:1). Nakon sjajne igre u ubedljivoj pobedi nad Grcima (5:1) u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo činilo se da će “Paja” postati novo standardno levo krilo državnog tima i istinski naslednik Dragana Džajića na ovoj poziciji. Selektor Miljanić ga je uvrštavao u startnu postavu i na narednim kvalifikacionim mečevima, pa je bilo logično što se našao na spisku putnika za Mundijal u Španiji.

Iako je bio u odličnoj formi Pašić se, suprotno ranijim selektorovim uverevanjima, nije našao na terenu ni u jednom od tri susreta koje su 'plavi' odigrali u prvoj fazi svetskog šampionata sada daleke 1982. godine. Miljan je odlučio da u špicu, pored Sušića i Predragovog druga iz ranog detinjstva Zlatka Vujovića, bude i veteran Ivica Šurjak, dok su levo krilo Sarajeva, Šestić i Halilhodžić posmatrali mečeve sa klupe za rezervne igrače ili tribina. Za razliku od “Šeleta” i “Vahe” koji su 'omirisali' teren u duelima sa Španijom i Hondurasom, 23-godišnji momak sa Koševa je sve susrete Jugoslavije na ovom, za nju neslavnom turniru, posmatrao sa tribina. Nije skrivao razočarenje svojim statusom, koji se nije suštinski popravio ni kod Miljanićevih naslednika Toze Veselinovića i Miloša Milutinovića.

Toza mu je ukazivao šansu 'na kašćicu' ali ga nije odveo na Prvenstvo Evrope u Francuskoj. Kada ga Milutinović nije uvrstio u tim za utakmicu reprezentacije sa selekcijom novinara, saopštio je selektoru da napušta tabor 'plavih' i odlazi kući. Bilo je to konačno “Pajino” zbogom dresu najdražih boja. Uskoro je rezignirano prokomentarisao svoju reprezentativnu biografiju sledećim rečima:

Kada me deca jednog dana budu pitala šta sam uradio u fudbalu, šta da im kažem: Bio sam državna rezerva”.

Vrhunac karijere doživeo je neočekivano u sezoni 1984/1985 kada se već spremao da nastavi karijeru u inostranstvu. Sarajevo se uoči starta ovog šampionata uopšte nije nalazilo među kandidatima za titulu ali je nakon pobede (2:0) u Maksimiru u šestom kolu (Pašić je u ovom susretu postigao prekrasan gol iz slobodnog udarca) krenulo prema vrhu tabele. Fudbaleri koje je sa klupe vodio Boško Antić (stručnjak koji se kao igrač 'bordo' tima na kraju sezone 1966 /1967 radovao osvajanju prve šampionske titule), su nakon trijumfa nad Osijekom (2:1) u 11. kolu preuzeli lidersku poziciju i nisu je ispuštali do kraja prvenstvene trke koja je okončana 30. juna 1985. trijumfom nad Crvenom zvezdom (2:1) u meču odigranom pred 40.000 gledalaca na Koševu.

Glavna pokretačka snaga ovog šampionskog tima, čijim odbrambenim redom su dominirali Hadžibegić i Jozić, bio je kapiten Predrag Pašić. On je svojim centaršutevima pronalazio prvog strelca ekipe Husrefa Musemića (dao u tom prvenstvu 19 golova) i drugog spretnog egzekutora Dragana Jakovljevića ali je i sam često uspevao da zatrese mreže rivala, o čemu govori podatak da su nakon njegovih udaraca sudije devet puta pokazivale na centar. Nekadašnji junior Sarajeva je tako na kraju igračke karijere na stadionu koji se nalazi u blizini stana u kome je odrastao, doživeo tu čast da kao kapiten primi pehar namenjen šampionu države, da bi zatim bio proglašen fudbalerom godine u SFRJ.

Usledio je odlazak u Štutgart sa kojim je najbolji igrač aktuelnog prvaka Jugoslavije sklopio povoljan finansijski ugovor. U dresu kluba sa tadašnjeg "Nekar" stadiona je, pored već spominjanih lepih, doživeo i teške trenutke. Njegove nevolje su započele kad je za trenera 'Švaba' došao Egon Kordez, koji je jugoslovenskog asa uzeo na zub. Ovaj nemački stručnjak je jednom prilikom nakon treninga poslao sve ostale igrače u klupski restoran, dok je od Pašića zatražio da obavi 'dopunske vežbe' tako što će kao golman braniti njegove oštre udarce. "Paja" je izdržao ovo poniženje i kao pravi profesionalac 'lovio' Kordezove šuteve, a podršku da izdrži je nakon obavljenog posla dobio od klupskih drugova na čelu sa Jirgenom Klinsmanom.

Kordez je uskoro smenjen, posle čega su za levo krilo Štutgarta usledili lepši dani. Predrag je u leto 1987. godine promenio klupske boje, da bi nakon sezone provedene u dresu Minhena 1860, zaključivši da nema više igračkih ambicija, odlučio da okonča fudbalsku karijeru i vrati se u rodni grad.

Pošto je još u đačkom periodu ispoljavao talenat za crtanje, rešio je da u dobijenom poslovnom prostoru otvori galeriju slika "Leonardo". Kada je u BiH 1992. započeo rat Pašić je, ne samo ostao u gradu na Miljacki, već i u njemu formirao školu fudbala "Bubamara". U njoj su, pod "Pajinim" rukovodstvom, spas od strahota rata ali i zadovoljstvo druženja, igre i putovanja, našli brojni dečaci uzrasta od pet do 16 godina starosti. Škola je nastavila da funkcioniše i nakon povratka mira, a njen tvorac je od tadašnjeg predsednika UEFA Lenarta Johansona dobio priznaje za dostignuća za rad sa decom u fudbalu.

Na žalost, najbolje levo krilo rođeno u gradu pod Trebevićem i čovek o kome je Erik Kantona snimio film kao o jednom od petorice svetskih 'fudbalskih buntovnika' (ostali junaci tog filma su bili Sokrates, Didije Drogba, Alžirac Rešid Meklufi i Čileanac Karlos Kašeli) se pod stare dane suočio sa neočekivanim udarcima. Najpre je nakon 25 godina rada, zbog davanja terena Fudbalskom klubu Sarajevo, zatvorena njegova "Bubamara", da bi nakon toga legendarnom asu bila uručena sudska presuda o oduzimanju galerije i izbacivanju iz stana u kome živi sa drugom suprugom.

Nadamo se da će nekadašnji spretni dribler sa Koševa dobiti i ovu bitku van terena u kojoj sigurno ne uživa kao u davnim duelima vođenim na zelenim travnjacima jugoslovenskih i nemačkih stadiona. Mada ima onih koji smatraju da ga je 'britak jezik' koštao u fudbalskoj karijeri, kao i u privatnom životu, Pašić ne žali što je najčešće govorio ono što je smatrao da je potrebno.

"Uveren sam da sam uvek bio buntovnik s razlogom. Ali verovatno je trebalo da se rodim na nekoj drugoj planeti i u nekom drugom veku".

You Tube

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Đape

Fantastično levo krilo, šteta što nije došao u Zvezdu, kao Musemić.

Odgovori 6 0

Beli 11

Legenda sa koševa, ali po tekstu je trebao i u Zvezdu ili na Grbavicu što nije baš istinito. Najbolji centaršut, klasično nekadašnje levo krilo, imao nesrecu da je Sušić u to vreme bio najbolji igrač i da se tesko ulazilo u reprezentaciju, jedan od izdanaka nekada vrlo jake omladinske skole FK Sarajevo. Lepa vremena

Odgovori 10 0

Labud

Koliko ga je želela Zvezdina publika! Nisam znao da je i on želeo u Zvezdu, sada mi je još teže što nije došao... Posle Džaje i Srbe Stamenkovića bio je njegov red da bude crveno beli kevo krilo. Čarobnjak sa loptom kao i njih dvojica.

Odgovori 22 0

* Sva polja su obavezna

"Pobedili smo Junajted i već bili prvaci Evrope, šteta"

"Pobedili smo Junajted i već bili prvaci Evrope, šteta"

"Pobedili smo Junajted i već bili prvaci Evrope, šteta"

Nekadašnji golman Partizana i reprezentacije Jugoslavije Ivan Ćurković bio je gost „Sportlighta“ i tom prilikom je govorio o svojim počecima u rodnom Mostaru, odluci da iz Veleža pređe u Partizan, dva neuspela pokušaja da se popne na evropski tron i zbivanjima koja su mu obeležila karijeru.

Stanković ne vodi Zvezdu protiv Libereca

Stanković ne vodi Zvezdu protiv Libereca

Stanković ne vodi Zvezdu protiv Libereca

Trener Crvene zvezde Dejan Stanković neće u četvrtak sedeti na klupi u meču drugog kola Lige Evrope protiv Slovana ioz Libereca.
Loading...