Al Bello/Getty Images

Blog ostalo

22.11.2020 | 11.00

Bum-bum Beker

Autor

U ovoj vesti

Novak Đoković

Pre 53 godine, 22. novembra 1967. u malom mestu Lajmenu u Banden-Virtembergu rođen je jedan od najboljih, ali i najkontraverznijih, svetskih tenisera Boris Beker, koji, bez sumnje, nosi epitet prvog reketa u dosadašnjoj istoriji belog sporta Nemačke.

Boris Becker

REUTERS/Ralph Orlowski

Čovek koji je dobio nadimak ’Bum-bum Beker’ osvojio je tokom karijere šest Gren slemova (tri Vimbldona, dva Australijan Opena i jedan US Open) i ušao u istoriju kao najmlađi pobednik turnira na londonskoj travi, na kojoj je prvi put trijumfovao 1985. kada je imao samo 17 godina i 227 dana.

Kada je te godine podigao vimbldonski pehar bio je i najmlađi osvajač bilo kog Gren u dotadašnjoj istoriji tenisa, ali mu je 1989. tu čast oduzeo Majk Čeng pobedom na Rolan Garosu. Pored već spomenute kolekcije Gren slemova u Borisovoj zbirci trofeja nalaze se pehari sa još 43 turnira (kao i 15 u dublu), od čega tri Masters kupa i pet iz Masters serije. Ovaj teniski as, koji je tokom igračke karijere zaradio 25 miliona dolara, može se pohvaliti i olimpijskim zlatom u dublu koje je osvojio u Barseloni 1992. sa zemljakom Mihaelom Štihom, kao i dve salatare Dejvis kupa do kojih je kao reprezentativac SR Nemačke došao 1988. i 1989. godine.

Te 1989. je u izboru ATP postao najbolji teniser sveta, iako nije bio prvi na ATP listi. Na njoj će tokom 1991. provesti 12 nedelja, ali neće uspeti da završi godinu kao vodeći. Njegovo rivalstvo sa Šveđaninom Stefanom Edbergom sa kraja osamdesetih i početka devedesetih godina XX veka se može porediti sa ranijim odnosom Borga i Mekenroa, kao i kasnijim velikim nadmetanjima Agasija i Samprasa, ali i još aktuelnom borbom Federera, Nadala i Đokovića. Ostalo je takođe zapisano da je dobio deset mečeva u kojima je imao zaostatak od 2:0 u setovima, te da je nastupajući tri uzastopne nedelje na tri  različita kontinenta uspeo da na njima podigne pehare na tri turnira.

Glavne karakteristike Borisove igre bili su brz i dobar servis i sjajni voleji na mreži zbog kojih je i dobio nadimke ’Bum-bum Beker’ i ’Bombarder’. Ovaj odlično fizički pripremljeni teniser ostao je upamćen i po spektakularnim golmanskim paradama, kojima je, bacajući se po terenu, pokušavao da zaustavi protivničke udarce, a posedovao je i kvalitetan forhend i ritern. Njegovo carstvo je bila trava, uspešan je bio i na ostalim brzim podlogama, te važio za sjajnog igrača u dvoranama. Na šljaci, međutim, nije uspeo da nastupajući u singlu osvoji nijedan turnir u karijeri. Na Rolan Garosu maksimalni dometi nemačkog musketara bila su tri polufinala (1987, 1989. i 1991. godine), zbog čega nije ostvario želju da svoje ime upiše među teniske besmrtnike, osvajače sva četiri Gren slema. To mu je, doduše, pošlo za rukom kasnije, kao treneru Novaka Đokovića sa kojim je sarađivao u periodu od 2013. do 2016. godine. Uz Bekerove stručne savete, Srbin je došao do šest od trenutnih 17 Gren slem titula. Po dve je uzeo na Vimbldonu i Australiji, a po jednu na US Openu i Rolan Garosu, gde je prvi i za sada jedini put slavio 2016. godine.

Novak Đoković, Boris Becker

Clive Brunskill for Adidas/Getty Images

Postoji naravno i druga, tamnija strana lika Borisa Bekera, koju je prvi teniser Nemačke pokazivao, kako na terenima, tako i u privatnom životu. Kada je igrao loše, često je psovao i povremeno razbijao rekete. Tokom nastupa na Australija Openu 1989. kažnjen je sa 2.000 dolara zbog “razbijanja tri reketa, uvredljivog bacanja loptica na sudiju, pljuvanja vode u pravcu arbitra i udaranja tri loptice van terena“. Još veće probleme imao je sa državom, tačnije poreskim vlastima u Nemačkoj, gde mu je 2002. suđeno zbog davanja lažne izjave o poreskim prijavama koja je imala za cilj uštedu tadašnjih 3,3 miliona maraka. Okružni sud u Minhenu osudio ga je na dve godine zatvora i kaznu od 300.000 evra (kao i dodatnih 200.000 koje je trebalo da uplati raznim dobrotvornim institucijama). Ipak, izvršenje presude koje se odnosilo na odlazak na robiju je obustavljeno, pa je Boris nastavio da uživa u životu kao slobodan građanin.

Ovaj strastveni kockar je učestvovao na profesionalnim turnirima pokeraša i u periodu do 2013. zaradio više od 90.000 evra baveći se ovom dopunskom delatnošću. Beker je imao i buran intimni život, a razvod od prve supruge Barbare Feltus, koju je prevario sa ljubavnicom, dok je ona bila trudna sa njihovim drugim sinom, koštao ga je “samo” 14 miliona dolara. U februaru 2001. priznao je očinstvo ćerke Ane, ploda njegove kratke ljubavne veze sa ruskom konobaricom Angelom Ermakovom u londonskom Nobu restoranu. U drugom braku, sa holandskim modelom Lili Kersenberg, dobio je još jednog sina, a novi Bekerov razvod je usledio 2018. godine, devet godina nakon venčanja.

Najmlađi osvajač Vimbldona je tokom igračkih dana bio dobar prijatelj sa Slobodanom Bobom Živojinovićem, koji mu je, dok još nije stekao svetsku slavu, bio partner u dublu. Na Bobinu molbu, ’Bombarder’ je 1. oktobra 1987. doputovao u Beograd, gde je, pred 15.000 gledalaca, na teniskom tepihu postavljenom za tu priliku specijalno na “Marakani” sa suprugom Lepe Brene odigrao egzibicioni meč. Sav prihod sa tog duela otišao je u humanitarne svrhe, u Fond za nezbrinutu decu.

Iako mu je bilo teško nakon gubitka mečeva,a posebno onih izuzetno značajnih, znao je da svoje poraze na teniskim terenima prokomentariše sledećim rečima:

Nisam izgubio rat. Niko nije umro. Samo sam izgubio teniski meč”.

Boris Becker

Allsport UK/ALLSPORT

Majstor belog sporta iz Lajmena je tokom karijere zaradio zaista mnogo, ali je trošio još više, zbog čega je zapao u dugove. Svet je 21. juna 2017. godine obišla vest da je Boris Beker proglasio bankrot, nakon što je Stečajni sud u Londonu odbio zahev njegovih advokata da mu se omogući još jedna šansa za isplatu dugogodišnjeg duga. Kako bi platilo brojne troškove, nekadašnje nemačko tenisko čudo od deteta je bilo primorano da na londonskoj aukciji proda svoje najdragocenije trofeje i deo opreme koju je nosio tokom igračke karijere. Od prodaje je zaradio 750.000 evra, a najveću cenu (160.000 evra) na aukciji dostigla je replika trofeja osvojenog na US Openu 1989. nakon pobede nad Ivanom Lendlom. Ovom prilikom svi Borisovi najdragoceniji pehari, ipak, nisu otišli “na doboš”, pošto su nedostajala tri pobednička trofeja sa Vimbldona i dva sa Australija Opena za koje se navodno nije znalo gde se tačno nalaze.

Naravno, da junak naše priče nije mogao ni da zamisli da će doživeti ovakve stvari u životu kada je u detinjstvu prvi put uzeo reket  u ruke. Njegov otac, arhitekta Karl Hajnc Beker osnovao je teniski centar u Lajmenu gde je mali Boris naučio da igra tenis. Prvi trener mu je bio Slovenac Boris Breskvar (koji je jako uticao na njegov kasnije vrhunski servis), a prvi uspesi bili su mu pobeda na prvenstvu Južne Nemačke i trijumf na Nemačkom omladinskom teniskom turniru.

Talentovani klinac iz Lajmena je 1978. izabran u najbolji juniorski tim Nemačke teniske federacije što je značilo da je sredstva za njegove treninge od tada obezbeđivao Savez ove države. Sa 15 godina osvojio je juniorski Oranž boul u dublu, da bi 1984. postao profesionalac kada je započela i njegova saradnja sa trenerom Ginterom Bošom i menadžerom Jonom Cirjakom, nekadašnjim rumunskim teniserom.  Prvu titulu u dublu uzeo je te godine u Minhenu, da bi naredne 1985. silovito zakoračio na veliku svetsku scenu.

Pripremajući se za debitantski nastup na Vimbldonu, u junu je zaigrao na travi Kvinsa i neočekivano upisao svoje ime među pobednike ovog turnira. Bio je to njegov prvi trijumf na ATP turnirima, ali i ohrabrenje pred Vimbldon na koji je došao kao 20. igrač sveta. Ta pozicija mu nije donosila status nosioca, pošto je u to vreme prema pravilima londonskog turnira samo 16 najboljih na ATP listi uživalo u toj privilegiji. 17-godišnjak, koga jasno niko nije ubrajao među favorite, u prva dva kola je lako savladao Amerkance Pfistera i Angera, ali se već u trećem, u meču sa Šveđaninom Nistremom nalazio na rubu ispadanja. Protivnik je u petom setu vodio sa 6:5, međutim teniser iz Nemačke je našao snage da načini preoket i nastavi svoju londonsku avanturu. Pet setova mu je trebalo da u osmini finala pobedi Tima Mejota, a u ovom duelu je iskrenuo članak i zamalo odustao od dalje borbe.

Boris Becker

Simon Bruty / Staff

Pred Bekerom je u četvrtfinalu posle četiri odigrana seta pao i Francuz Lekont, da bi i poslednjem rivalu na putu do senzacionalnog finala, Šveđaninu Jaridu, dozvolio da mu oduzme samo set. Sada se pred junošom iz Baden-Virtemberga na putu do senzacionalnog podviga nalazila još samo jedna prepreka – Kevin Kuren. Ovaj Amerikanac rođen u Južnoafričkoj republici je prethodno eliminisao Edberga, Konorsa i Mekinroa, što mu je pred meč odigran 7. jula 1985. davalo status favorita.

Ipak, na londonskoj travi je tog dana dominirao autsajder Boris. U meču odigranom po jakom suncu nametnuo je svoju igru od početka duela. Servis je odlično služio riđokosog Nemca koji je takođe izveo nekoliko spektakularnih volej-udaraca i “golmanskih parada” koje će postati njegov zaštitni znak. Posle nešto više od tri sata igre sve je bilo gotovo jer je na semaforu stajao rezultat 6:3, 6:7, 7:6. 6:4 za maloletnog tenisera koji je tog dana imao samo 17 godina i 227 dana. Boris Beker je zauvek ušao u istoriju kao najmlađi pobednik Vimbldona i prvi Nemac koji je podigao pehar na najprestižnijem Gren slem turniru.

Moja pobeda će promeniti tenis u Nemačkoj. Ja sam prvi šampion Vimbldona iz Nemačke, a deca u mojoj zemlji sada imaju teniskog idola”, rekao je posle meča.

Po povratku u domovinu, u rodnom mestu ga je dočekalo 50.000 ljudi, a morao je da ode i na roštilj sa direkorom škole u Lajmenu koji je novog nemačkog heroja ubeđivao da bi trebalo da se vrati među učenike i okonča školovanje. Podvig u Vimbldonu potpuno je promenio život ovog do tada gotovo anonimnog 17-godišnjaka. Počeo je da dobija milionske reklamne ugovore i priliku da često nastupa na televiziji, dok je odnos ljudi prema njemu postao sasvim drugačiji.

Osećate da ste postigli nešto što nije normalno. Ljudi koji su me pre toga gledali relativno normalno, sada su buljili u mene kao da sam čudo sa drugog sveta“, prisećao se kasnije tih dana.

Boris Becker

Getty Images / Staff

U avgustu je pobedom u finalu nad Vilanderom (6:4, 6:2), ne samo osvojio Sinsinati, već i postao najmlađi pobednik tog turnira. Da kraja te 1985. više nije bilo trijumfa na turnirima, ali već ono što je učinio u Vimbldonu, Sinsinatiju i Kvinsu bilo je dovoljno da Beker bude proglašen za ATP igrača koji je ostvario najveći napredak u toj za njega nezaboravnoj godini.

Da ne spada u one koji su igrali samo jedno leto, a zatim nestali sa scene, pokazao je naredne 1986. novim trijumfom na Vimbldonu. U finalu je ovoga puta bio bolji od prvog tenisera sveta Ivana Lendla (6:4, 6:3, 7:5). kome, doduše, igranje na travi nikad nije bilo jača strana. Čovek rođen u čehoslovačkom gradu Ostravi se, i pored nastupa u dva završna duela, nije upisao među pobednike Vimbldona, a jednom je rezignirano poručio da trava “nije za tenis, već za krave”. Boris je te godine u mečevima za trofej na turnirima u Tokiju i Torontu savladao Stefana Edberga što je bio početak velikog rivalstva ove dvojice majstora servis-volej igre.

Sada već 19-godišnji Beker je otišao na vimbldonski turnir 1987. kao drugi rangirani teniser sveta sa željom da treći put uzastopno trijumfuje na londonskoj travi. Umesto toga usledilo je razočaranje, tačnije senzacionalna eliminancija u drugom kolu od tada 70. na ATP listi Australijanca Pitera Duana, a zatim i raskid saradnje sa trenerom Ginterom Bošom. Te godine je prvi reket Nemačke slavio na turnirima održanim u Indijan Velsu, Milanu i Kvinsu, te ostvario nezaboravnu pobedu nad Džonom Mekinroom u njihovom maratonskom duelu u Dejvis kupu sudaru Nemaca i Amerikanaca. Obračun koji je trajao šest sati i 22 minuta mlađi od dvojice osvajača Vimbldona je dobio sa 4:6, 15:13, 8:10, 6:2, 6:2.

Naredne 1988. ponovo je, nakon jednogodišnje pauze, zaigrao u finalu turnira u londonskom hramu tenisa gde ga je ovoga puta čekao Stefan Edberg. Bio je to prvi od njihova tri uzastopna meča za trofej u Vimbldonu i odigran je u ponedeljak zbog kiše koja je prethodnog dana prekinula tradiciju da se finala odražavaju u nedelju. Iako je dobro počeo duel dobivši prvi set sa 6:4, Nemac je na kraju morao čestitati Šveđaninu koji je bio uspešniji u naredna tri - 7:6, 6:4, 6:2.

You Tube


Mada su obojica velikih rivala forsirali igru servis-volej, bili su, ipak, u mnogo čemu različiti. Skandinavac je bio mnogo strpljiviji i proračunatiji od čoveka iz Baden-Virtemberga i po terenu se, kako je to jednom istakao neizbežni analitičar Mats Vilandar, kretao poput mačke, dok se Boris, po mišljenju već pomenutog švedskog eskperta koji, inače nikad nije trijumfovao na Vimbldonu, kretao “srcem”.

I sam Beker je priznao da mu je Edberg bio najteži protivnik, objasnivši da je jedan od razloga za to ležao u činjenci da prema Stefanu “nikad nije osećao animozitet”.

Stvarno nikad niste mogli naći različitije osobe na terenu. Možda sam ga ja više puta pobedio (ukupni skor u njihovim duelima iznosi 24-10 za Nemca), ali on me je dva puta savladao u finalu Vimbldona. Ja sam slavio jednom... Bio mi je najteži, najvažniji protivnik. Mnogo je lakše igrati prottiv nekog koga ne volite. Ali, sa Edbergom nikad nisam imao animozitet. To mi je otežalo posao jer sam nekako emotivniji. Mene je ’raspaljivalo’ da igram protiv nekoga ko mi se ne dopada. Tako da sam protiv Stefana morao da igram bolji tenis, što je bilo lakše reći nego uraditi”.

’Bum-bum Beker’ se 1989. godine revanširao velikom rivalu dobivši njihov novi finalni vimbldonski duel nakon samo tri odigrana seta (6:0, 7:6, 6:4). Sin arhitekte iz Lajmena je prethodno u polufinalnom martonu savladao Lendla nakon 241 minuta igre i znao je da ne sme sebi da dozvoli da ponovo odigra dugačak meč. Pružio je jednu od svojih najboljih partija u Vimbldonu, a posebno je bio impresivan u prvom setu u kome nije dozvolio Edbergu da osvoji ni gem.

Boris Becker

Chris Cole/ALLSPORT

Znao sam da će što bude duže trajalo, to više odgovarati Stefanu, zato sam krenuo kao u transu. Imao sam osećaj da igram tenis svog života”.

Njihov poslednji vimblonski završni obračun usledio je naredne 1990. godine i bio je najdramatičniji u ovoj seriji finalnih mečeva. Šveđanin je lako dobio prva dva seta sa 6:2, međutim, ’Bombarder’ je uzvratio i u naredna dva ostvario istovetan rezultat 6:3. U odlučujućem petom setu Edberg je imao više snage i smirenosti (6:4), što mu je omogućilo da osvoji svoj drugi, i ujedno poslednji vimbldonski pehar. Nikada više nije ni stigao do završnog meča ovog turnira, dok je Boris još dva puta bio akter finalnih nadmetanja, ali je iz njih oba puta izašao kao gubitnik.

Mnogo godina kasnije ponovo su odmeravali snage, ali u novim ulogama, kao treneri Novaka Đokovića i Rodžera Federera sa kojim je Edberg radio 2013. i 2014. U ovom nadmetanju mnogo više uspeha imao je bivši nemački as pošto je njegov pulen dobio sva tri Gren slem finala sa Švajcarcem (dva Vimbldona i jedan US Open) kojeg je sa tribina savetovao nekadašnji šampion iz švedskog grada Vestervika.

U godini u kojoj je prvi put izgubio vimbldonsko finale od Edberga, Beker je pronašao utehu u podizanju salatare namenjene pobedniku Dejvis kupa. Reprezentativci SR Nemačke su u finalu odigranom od 16. do 18. decembra 1988. kao gosti savladali Švedsku sa 4:1, a Boris je u duelu prvih reketa tih selekcija nadigrao svog najvećeg rivala (6:3, 6;1, 6:4). Iduća 1989. je, ako je ocenjujemo po vrednosti osvojenih trofeja i dobijenih priznanja, bila najplodotvornija godina u karijeri nekadašnjeg ’vunderkida’. U njoj je, pored već spomenutog trećeg (i poslednjeg) trijumfa u Vimbldonu, došao do svoje jedine titule na njujorškom US Openu i još jednom sa drugovima iz reprezentacije podelio radost zbog osvajanja Dejvis kupa. Ovi uspesi, kao i pobede na još tri turnira, doneli su mu priznanje ATP koji je tada u svom izboru proglasio 21-godišnjeg Nemca iz Lajmena najboljim teniserom sveta u 1989. godini. Beker je u finalu Gren slema u Njojorku pobedio Lendla sa 7:6, 1:6, 6:3, 7:6 i tako prvi, ali i poslednji put podigao pehar namenjen osvajaču turnira u ’Velikoj jabuci’. Na kraju godine, izabranici selektora Nikole Pilića su još jednom bili bolji od Šveđana u odlučujućem nadmetanju za salataru. Ovoga puta, na domaćem terenu u Štutgartu slavili su sa 3:2, čemu su odlučujuće doprinele pobede njihovog prvog reketa nad Edbergom i Vilanderom.

Stefan Edberg, Boris Becker

Phil Cole/Getty Images

Iako je 1990. podizao pehare na čak pet turnira, Beker u toj godini nije uspeo da osvoji nijedan Grend slem. Dogurao je samo do već pomenutog poslednjeg finalnog nadmetanja sa Edbergom na Vimbldonu, dok je pokušaj odbrane titule na US Openu okončan u polufinalu, gde ga je zaustavio Andre Agasi. Početak 1991. doneo mu je dvostruku radost. U finalu Australijan Opena u Melburnu savladao je 27. januara Ivana Lendla sa 1:6, 6:4, 6:4, 6:4 i tako svoju kolekciju najvažnijih trofeja upotpunio osvajanjem Grend slema sa još jednog (trećeg od četiti) turnira. Ova pobeda ga je konačno lansirala i na toliko željeno prvo mesto ATP liste na kojem će provesti 12 nedelja.

Pošto je u polufinalu Rolan Garosa eliminisan od Agasija, otišao je u Vimbldon gde je četvrtu sezonu uzastopno stigao do završnog meča za trofej. Protivnik mu je ovoga puta bio zemljak Mihael Štih, sušta suprotnost ’bombarderu iz Lajmana’ i osoba sa kojom najpoznatiji teniser Nemačke nije bila u dobrim odnosima. Iako je Štih u polufinalu savladao Edberga, malo ko je verovao da može sprečiti Borisa da 7. jula 1991. po četvrti put podigne pehar na londonskoj travi.  Ipak, drugi reket Nemačke je tog dana igrao kao da je on zapravo prvi teniser ove zemlje, pa je nakon samo tri seta (6:4, 7:6, 6:4) primorao Bekera da mu čestita na zasluženoj pobedi.

Gotovo niko tada nije mogao da pretpostavi da će ova dvojica ljutih vimbldonskih rivala, već naredne 1992. godine, ne samo nastupiti zajedno u nemačkom olimpijskom dublu, već i na Igrama u Barseloni osvojiti zlatne medalje. Dvojica toliko različitih partnera koje je spajala jedino želja za sportskim uspehom su u finalu bili bolji od Južnoafrikanaca Fereire i Norvala (7:6, 4:6 7:6, 6:3), pa je tako Boris svoju bogatu zbirku trofeja dopunio najsjajnijim olimpijskim odličjem.

U godinama koje su usledile osvajao je i dalje turnire, ali samo dva puta stizao do finala najcenjenijih Gren slem nadmetanja u kojima je ostvario polovičan učinak. Poslednji, šesti put uživao je u poduzanju Gren slem pehara na zalasku karijere 28. januara 1996. u Australiji nakon pobede u odlučujućem meču sa Majklom Čengom 6:2, 6:4, 2:6, 6:2.  Nakon tog trijumfa dao je izjavu koja se, kad je bar reč o njegovoj teniskoj budućnosti, pokazala kao tačna.

You Tube


Moje vreme je prošlo, a njegovo (Čengovo) tek dolazi”.

Na kraju te godine savladao je Gorana Ivaniševića u završnom nadmetanju Gren slem kupa (6:3, 6:4, 6:4), što je ostalo zapisano kao njegov poslednji, 49. osvojeni turnir u karijeri. Prethodno je 1995. sedmi put bio akter finalnog obračuna na njegovom omiljenom turniru, londonskom Vimbldonu. Čovek koji je izmislio nove termine u tenisu, poput ’Bekerhehta’ (snažnog, visokog bekend voleja koga je često izvodio u skoku) i ’Bekblokera’ (preteče blok riterna), imao je tu nesreću da se tog 9. jula 1995. namerio na mnogo spremnijeg Amerikanca Pita Samprasa. ’Pistol Pit’ je nakon četiri odigrana seta (6:7, 6:2, 6:4, 6:2) okončao Borisov san o četvrtom trijumfu na londonskoj travi i praktično poslao najmlađeg osvajača pehara na ovom turnuru u vimbldonsku penziju. Nemac će doduše još nastupati na Gren slem turniru u prestonici Ujedinjenog Kraljevstva, ali više nikad neće biti u prilici da se u završnom duelu bori za trofej koji je prvi put imao u rukama sa nepunih 18 godina.

Odlazak u tenisku penziju shvatio je kao priliku za nove životne izazove. Nekadašnji ’vunderkind’ iz Lajmena, kojeg su Britanci smatrali njihovim ”omiljenim Nemcem”, narednih godina se, uz buran intimni život, dokazivao kao glavni vlasnik teniskog odeljenja kompanije Volkl. Inc (proizvođača teniskih reketa i odeće), pisac vlastite autobiografije, komentator za BBC, kapiten tima u TV sportskom kvizu, trener Novaka Đokovića, a od 2017. obavlja posao čoveka zaduženog za muški tenis u Teniskoj federaciji najveće države Evropske Unije. Nevolje sa kojima se suočio, kao i iskustva koje u međuvremenu stekao, navele su ga da zaključi kako sportisti okončavaju karijere u godinama kad nisu sazreli kao osobe, što im donosi ozbiljne probleme.

Najteža stvar u vezi sporta je što kao muškarac niste doživeli zrele godine, a već ste prestari za sport. Neminovno je da donesete glupe odluke i to je stvar kod koje se čovek izgubi”.

Verujmo da Boris Beker još nije rekao poslednju reč u svom uzbudljivom životu, baš kao što je izvesno da je, bez obzira na sve učinjene grehove, osigurao trajno mesto među teniskim legendama. A do tog statusa je, prema vlastitom priznanju, stigao zahvaljujući snazi koju je crpeo iz straha od gubitka mečeva sa protivnicima.

Svoju snagu crpim iz straha. Straha od gubitka. Ne sećam se mečeva koje sam dobio, samo onih koje sam izgubio”.

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

10

Koga zanima Beker i djokovic.

Odgovori 0 3

Vanja

Veliki! Šteta što ih je Štih (Edberg polifinale i Beker finale) spriječio i za četvrto vimbldonsko finale za redom...

Odgovori 12 3

* Sva polja su obavezna

Ko je mentalno jači – Novak ili Rafa? Mari kaže "Nadal"

Autor

Ko je mentalno jači – Novak ili Rafa? Mari kaže "Nadal"

Ko je mentalno jači – Novak ili Rafa? Mari kaže "Nadal"

Retki su oni koji će poreći da je mentalni aspekt kod tenisa izraženiji nego u većini drugih sportova i upravo je nadmoć u tom segmentu dobar deo razloga izvanrednih karijera Novaka Đokovića i Rafaela Nadala. Ali ko je mentalno čvršći i kako to oceniti?

"Novaka ne vole jer polarizuje, Rafa i RF su diplomate"

Autor

"Novaka ne vole jer polarizuje, Rafa i RF su diplomate"

"Novaka ne vole jer polarizuje, Rafa i RF su diplomate"

Francuski teniser Žil Simon kaže u intervjuu za švajcarski Blik da je saglasan sa formiranjem Profesionalne asocijacije teniskih profesionalaca (PTPA) koju su pokrenuli Novak Đoković i Vašek Pospišil.
Loading...