Pool, Getty Images Sport

Branimir Smilić

25.08.2017 | 09:00

1973: Hrabrost, prvenac i rađanje šampionske Juge

Konačno je došao i taj dan... Dan kada je okončana dominacija sovjetskih košarkaša i dan kada je Jugoslavija prvi put postala šampion Evrope.

Mirko Novosel

Andrew D. Bernstein/NBAE via Getty Images

Mirko Novosel

Moćna “zbornaja” Starim kontinentom vladala je punih 20 godina, od 1951. do 1971, odnosno osam puta uzastopno bila šampion, ali 6. oktobra 1973, u Barseloni, tom prelepom gradu, Jugoslavija je počela da piše nove stranice istorije evropske košarke.

Bez poraza, superiorno, „plavi” su napokon, posle četiri osvojena srebra (porazi u finalu od SSSR 1961, 1965, 1969. i 1971) i jedne bronzane medalje (1963), ugrabili najsjajnije odličje, domaćin je bio drugi, a Sovjeti tek treći.

Ekipa je maestralno vodio Mirko Novosel, koji je imao hrabrosti da u tim "ubaci" 19-godišnjeg Dragana Kićanovića, nešto starijeg Dražena Dalipagića (21), kao i Zorana Slavnića, koga je njegov prethodnih Ranko Žeravica uporno zaobilazio.

Jugoslavija je u finalu lako pobedila Španiju sa 78:67 i posle zlata sa Svetskog šampionata 1970. u Ljubljani osvojila drugu zlatnu medalju u istoriji.

U grupnoj fazi takmičenja Jugoslavija je odigrala taman onoliko koliko je bilo potrebno da se ostvari maksimalan učinak, a od pet trijumfa najubedljiviji je bio protiv Grčke - 84:68. Ostale četiri pobede "plavi" su ostvarili protiv Španije, Bugarske, Italije u produžetku i Francuske.

Novoselov tim u polufinalu je čekao Čehoslovačku i prosto je demolirao sa 96:71, dok je Španija u drugom polufinalu iznenadila Sovjetski Savez sa 80:76.

Finale je odigrano u Barseloni, pred 8.000 uglavnom domaćih navijača, ali već posle prvog poluvremna Novoselova "kaznena ekspedicija" je ubedljivo vodila - 43:31. Kasnije je bilo i +20... Sa 23 poena Krešimir Ćosić, koji je našao mesto u idealnoj postavio prvenstva, bio je centralna figura utakmice, a odličan je bio i Zoran Slavnić sa 12 poena.

You Tube

Pored pomenutih Kićanovića, Dalipagića, Žižića i Slavnića istorijski uspeh ostvarili su: Nikola Plećaš, Željko Jerkov, Vinko Jelovac, Damir Šolman, Rato Tvrdić, Milun Marović, Žarko Knežević i Dragan Tvigi Ivković.

Posle Barselone usledila je dominacija jugoslovenske košarke. Titula je odbranjena 1975. u Beogradu i dve godine kasnije u Liježu.

Vremeplov

1949: Zbunjenom posleratnom Evropom zavladao Egipat?!

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Miroslav

Na pocetku teksta napisano je da je Novosel imao hrabrosti da da sansu Kicanovicu (imao je 19) godina.Selektor Cosic je isto imao hrabrosti da 1987 da sansu Kukocu,Radji,Djordjevicu i Divcu (Divac je igrao i godinu dana ranije,svi po 19 godina).Izmedju tog perioda i drugi igraci su dobijali sansu vec kao juniori.Treba se zapitati zasto smo promenili sistem koji je donosio rezultate.Danas ni u klubovima,a kamoli u reprezentaciji mladi od 17-19 godina ne dobijaju sansu (osim u Megi).I da se malo pogleda gde su nas treneri sa svojom dekadentnom filosofijom odveli.I da li je to glavni razlog sto sada nemamo individualno jakih igraca.

Odgovori 17 0

* Sva polja su obavezna

Grbić: Ako bude i treći put, nadam se, neće biti ovako

Grbić: Ako bude i treći put, nadam se, neće biti ovako

Grbić: Ako bude i treći put, nadam se, neće biti ovako

Selektor odbojkaške reprezentacije Srbije Nikola Grbić nije očajavao posle drugog poraza od selekcije Poljske na Svetskom prvenstvu u Torinu.

Kako 'proračunata' Italija može do polufinala?

Kako 'proračunata' Italija može do polufinala?

Kako 'proračunata' Italija može do polufinala?

Odbojkaške reprezentacije Srbije, Brazila i SAD plasirale su se u polufinale Svetskog prvenstva, a drugi učesnik iz gupe J će biti poznat u petak.
Loading...