Izvor: Alex Grimm/Bongarts/Getty Images
Branimir Smilić 13.11.2017 | 09:36

Kako je propao srpski rukomet?

Dva puta svetski, jednom olimpijski prvaci, četiri puta klupski šampioni Evrope, bezbroj "napravljenih" vrhunskih igrača...

Izvor: Getty Image

Reprezentacija Srbije

Jedan od najtrofejnijih jugoslovenskih sportova, ponos i dika nekadašnje države, preživljava najteže trenutke u istoriji. Veliki klubovi iz malih sredina poput Crvenke, Proletera iz Zrenjanina, Vrbasa, Jugovića iz Kaća, Bačke Palanke... su na izdisaju i ukoliko se nešto urgentno ne preduzme nije daleko dan kada će se o ovom sportu pričati kao o još jednom gigantu koji nije preživeo tranziciju.

Rukomet životari od prošlosti, dani slave su odavno zaboravljeni, a ideja je sve manje. Nema novca, pokretača svih promena, a kako sada stvari stoje neće ga ni biti.

Seniorska reprezentacija će od 12. do 28. januara sledeće godine učestvovati na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj sa zavidnim brojem igrača koji su izašli iz „one škole“ i to će biti jedna od poslednjih prilika da se priča o rukometu i eventualno se uhvati za slamku spasa.

Bili smo u tunelu proteklih godina, ja ne znam da li može gore od ovoga gde smo sada", kaže selektor „orlova“ Jovica Cvetković za „Sport klub“ i surovo iskreno nastavlja:

"Odavno pričam da rukomet treba da se amaterizuje! Razlog je prost - klubovi nemaju priliv sredstava i u takvim uslovima nemoguće je plaćati igrače i funkcionisati. U vrlo smo nezavidnoj situaciji, a nismo bili svesni ni promena u društvu. Materijalna situacija je dovela to toga da propadnu naši veliki centri. Rukomet nije profitabilan, izrazito mala su ulaganja i sport koji ne može da vrati sponzoru uloženi novac nikome nije interesantan. Nekada je država finansirala sve sportove i onda smo bili ravnopravni sa ostalima i mogli da fuincionišemo. Bukvalno sve je bilo plaćeno i samo je od kvaliteta ljudi koji su bili u sportu zavisilo da li će neko biti uspešan ili ne“.

Cvetković je bio član čuvene generacije Metaloplastike koja je u sezoni 1984/85. osvojila Ligu šampiona. U Šapcu je imao vrhunske, ali put do Mačve nije bio lak.

U to vreme nismo razmišljali o bilo kakvim finansijama, dobijali smo karticu za prevoz i to je bilo sve što smo mogli da očekujemo od kluba. I nismo bili nezadovoljni. Igrajući rukomet razmišljali smo da možda jednoga dana odemo negde i nešto zaradimo. Nikome nije bilo u glavi da ovde zaradi. Tako smo i vaspitavani", ističe Cvetković, a potom navodi i potpuno drugačiji primer velike Metaloplastike.

Metaloplastika je u to vreme finansijski bila možda i najmoćniji klub u Jugoslaviji. Zato je i okupila najbolje igrače i napravila rezultate. Nisu mala sredstva bila uložena u ekipu. Bilo je novca, uslovi su bili odlični, ali ni približni onima u inostranstvu. Klubovi su danas pod velikim nametom i nestaju centri jer nemaju nikakav priliv sredstava za funkcionisanje".

Cvetković, Ivić i grubić

Izvor: RSS

Cvetković, Ivić i grubić

Jedan od retkih malih centara koji i dalje prkosi realnosti je Kać. Prve profesionalne korake u ovoj varošici nadomak Novog Sada napravili su Nenad Peruničić, Arpad Šterbik, Dobrivoje Marković, braća Krivokapić, Rajko Prodanović...

Čovek koji ih je dočekao, bio im desna ruka, a potom pratio u beli svet i danas je alfa i omega Jugovića. Dragan Vrgović, član legendarne generacije Proletera iz Zrenjanina koja je 1991. godine u finalu Lige šampiona u dva meča poražena od Barselone (41:40) sa Kaćanima je dotakao zvezde, a sada se bori da sport kome je život podario preživi.

U Kać je u proleće 2001. godine stigao i poslednji međunardoni klupski trofej. Mali Jugović je u debitantskoj sezoni na međunarodnoj sceni osvojio Čelendž kup, ali od prošlosti se ne živi.

Prvi problem rukometa je neregulisano finansiranje klubova. Pre je bilo lakše sa društvenim i državnim firmama. A bez novca nema rukometa. Mlad igrač kada dođe na vrata fakulteta ili Prve lige i ako mu ponudite 200 evra on neće prihvatiti. Ali ako dobije 1000 evra ostaće u rukometu, ali klubovi to ne mogu da plate. Država Srbija je rešila finansiranje olimpijskog, dakle, vrhunskog sporta, a sve ostalo je na tankim nogama. Svi klubovi, naravno izuzev Crvene zvezde i Partizana, su na škrgama i opstaju zahvaljujući politici ili sposobnosti malog kruga ljudi da pronađu sredsatva. Sistemsko rešenje ne postoji“, kaže Vrgović koji mađarski model finansiranja smatra idealnim.

Izvor: You Tube

"Sve više preduzeća prelazi u privatne ruke, a privatnici ovde nemaju interes da finansiraju sportske klubove jer nemaju nikakvu korist. Reklama je priča za malu decu. Reklama u Srbiji ne prolazi. Ja i kada nađem donatora moram da platim porez od 2.5 odsto, a taj koji daje nema nikakve olakšice. Ko će u takvim uslovima da ulaže u sport?“. Mađari su napravili dobar sistem finansiranja, ali naši to ne žele da prepišu. Naime, svako privatno i pravno lice ima mogućnost da deo svog poreza prosledi kome hoće, zdravstvu, kulturi, sportu… Naravno, država kontroliše kako se novac troši. To su ogromne pare. I mi bismo to mogli da uradimo, ali ukoliko bi se usvojio takav zakon političari bi praktično izgubili kontrolu nad 10 odsto novca jer ne bi išao kroz njihove ruke, već direktno kome je namenjen“.

Vrgović naglašava da je Jugović imao sreću da ima „jakog predsednika Miloša Lončara, koji je klubu nešto ostavio“.

Iz ove perspektive gledano to je i dobro i loše. Dobro je što imamo nekoliko lokala i magacinski prostor koji izdajemo, a loše što je dvorana naša i skoro 3.5 miliona dinara godišnje izdvajamo za održavanje“.

Hroničar propadanja srpskog rukometa gotovo dve i po decenije bio je novinar „Sport“ Dejan Prlina. Najsariji sportski lista na Balkanu je ugašen prošle godine. Rukomet još odoleva…

Rukomet je uvek bio sport malih mesta i dok su lokalne samouprave vodile računa o klubovima sve je bilo u redu. Kasnije su moćni postali Partizan, do tada drugoligaš i Zvezda, koja je bila pri vrhu, ali nije bila šampion. Polako se kvalitet zbog novca grupisao u Beogradu, a ti veliki klubovi iz malih mesta su postajali siromašniji. Finansijska kriza dostigla je vrhunac sredinom prve decenije ovog veka i do sada se ništa nije promenilo. Rukomet je u očajnom stanju. Igrači su plaćeni mizerno, izuzev u Vojvodini, koja se još drži zahvaljujući jakom sponzoru. Kasa je totalno ogoljena, a kada nemaš novac čime da privučeš igrače?“, podvukao je Prlina i napravio komparaciju sa srećnim vremenima kada je manje novca bilo u opticaju.

"Da bi klub bio konkurentan u Evropi mora da ima pare. Legendarni Dragan Džajić je u Bastiji zarađivao 200.000 dolara, a male ugovore u odnosu na sadašnje imali su i Kićanović i Praja Dalipagić. I tada je sport bio profesionalan, ali daleko je to od cifara kojima se sada gađaju fudbalski i košarkaški klubovi. Sport je bio drugačije ustrojen, novac jeste bio bitan, ali nije presuđivao. A i bio si uspešan. Kako sada decu da namamiš da se bave rukometom?

Božidar Đurković

Izvor: RSS

Božidar Đurković

Pored manjka novca veliki problem rukometa je i stručni kadar. Nema više velikih trenera poput Zorana Tute Živkovića i Branislava Pokrajca.

"EHF pravilnik kaže da bez trenerske licence ne možeš da se baviš trenerskim poslom na vrhunskom nivou. Sa te strane situacija je bolja, ali to ne znači da su treneri dobri. Mi nemamo nikave uspehe na klupskom i reprezentativnom nivou. Većina uspeha vezuje se za Pokrajca i Tutu Živkovića. Ko je još od trenera nešto uradio? Niko. Posle njih dvojice trenerski kadar se nije raspao jer nisi imao kadar, već pojedince. Možda su neki dobri, ali nemamo uspešnog trenera. Ne propada se zbog jednog činioca, već zbog niza slabosti. Ovde su i treneri i igrači loše plaćeni. Dešavalo se da momci iz Zvezde odu u Rumuniju za nešto više novca. O njihovom igračkom kvalitetu da ne govorim, ali kada te i ta katastrofa napusti ne možeš da pričaš o ne znam kakvom kvalitetu lige. To je sve lančana reakcija i sve polazi od novca“, dodaje Prlina.

"Imam još četiri godina do penzije i srce me boli“, nadovezuje se Vrgović. „Sina sam ugurao u rukomet, mlađa ćerka trenira rukomet, ceo život sam posvetio ovom sportu i moj sport da nestane… Nedavno sam bio u savezu i rekao sam im da će ženski rukomet za pet godina da nestane, muški za osam. Nije samo savez kriv, ali on je lokomotiva i dobrog i lošeg. Savez nam još pomaže da propadnemo. Zakoni koje su doneli od juna ove godine do sada odgovaraju novonastalim ekipama koje nemaju mlađe kategorije i onda se čudimo zašto propadaju Jugović, Crvenka, Proteler i klubovi koji imaju tradiciju. Zaštita tih klubova ne postoji. Mi smo solventni, ne dugujemo nikome ništa, igramo kako igramo sa mladim timom. U Dinamu mogu da pričaju šta hoće, ali njima je predsednik potpredsednik opštine Pančevo i dok opština bude odvajala novac za rukomet oni će biti to što jesu. Slična je priča i u Šapcu gde gro novca dolazi od opštine. Nema tu sistema, nego je lokalna vlast preuzela brigu na sebe i onaj ko da više novca imaće uspešniji klub. Igrači se sele, trče tamo gde je novac“.

Srpskog rukometa skoro da nema na televiziji, dok u štampanim i elektronskim medijima značajniji prostor dobije samo kada su velika takmičenja ili izbije neki skandal. U takvim uslovima sve manje roditelja se odlučuje da decu upiše na rukomet.

"Deca idu u sportove koji su uspešni i tome ne možemo da se odupremo. Naravno, to ne znači da mi ne treba pamento da radimo. Činjenica je i da je veliki namet na roditeljima. Nije malo odvojiti 7, 8 hiljada dinara mesečno za plaćanje članarine kada su plate 20, 30 hiljada. To je zlo koje se uselilo u naš sport. Ko ima da plati taj će da trenira, a najveći talenti prolaze pored rukometa jer nemaju novac za članarinu. Sve je to lančano povezano. Kada se selekcija pravi na osnovu novca onda je jasno da ne može da bude dobra i da sport propada. To je vrzino kolo iz koga ne znam kako ćemo da se izvučemo. Moramo svi da budemo nornalniji i pametniji i da ne postavljamo velike zahteve“, rezigniran je Cvetković.

"Najveća greška srpskog rukometa je što 80 odsto bitnih funkcija drže sudije, a ne vrhunski igrači, kao što je slučaj u Hrvatskoj i Sloveniji", ističe Vrgović. "Sudije vode politiku, generalni sekretari saveza su uglavnom sudije… Predsednik Boža Đurković nije bio vrhunski igrač i nisam siguran da nije namerno sklanjao vrhunske igrače sa ozbiljnih pozicija. Možda grešim. Došli smo u poziciju da vlast drže igrači koji su bili daleko slabiji od ovih najboljih. Stalno se svađamo da jedan čovek ne može da ima 15 funkcija jer tako praktično gubimo 14 ljudi iz rukometa. To se konstantno radi kako bi se napravila glasačka mašina. Mi sebi dozvolimo da jednog Branislava Pokrajca nema nigde, nemamo stručni savet, propisi se ne primenjuju… Selektor Cvetković je izabrao saradnike na svoju ruku. Video je da nešto ne funkcioniše u mlađim kategorijama, ali nigde na svetu jedan čovek ne može da napravi sistem rada. Uzak krug ljudi bira nekompetente osobe, koji još nisu spremni za taj posao. Najbolji primer je Dejan Perić, kome je prvi posao bilo vođenje reprezentacije. Ja sam dobar sa njim i pokušao sam da ga spasim i savetovao mu da ne prihvati da sedne na klupu "orlova". Nije me poslušao i sada smo ga izgubili za sva vremena“.

Dejan Perić

Izvor: Oliver Hardt/Bongarts/Getty Images

Dejan Perić

Sa druge strane Cvetković smatra da je izborom saradnika napravio pravi potez, prvi od desetine neophodnih kako bi rukomet opstao.

"Kao selektor i čovek koji mnogo voli rukomet preduzeo sam neke korake u pokušaju da uvedem sistem rada u radu sa mlađim kategorijama. Za trenere su postavljeni iskusni stručnjaci. To je trebalo odavno da se uradi kako ne bismo došli u situaciji u kojoj smo danas. Puštali smo mlade trenere da se uče na mlađim selekcijama koje su stvarane godinama. Žrtvovali smo generacije zbog školovanja mladih trenera. Naopaki rad je stvorio naopaku situaciju. Došli smo u situaciju da sada moramo sve da popravljamo. Predložio sam strategiju rada, ako to ljudi iz rukomet prihvate mi ćemo imati budućnosti, siguran sam u to. Rezultate nećemo moći odmah da vidimo, već za tri, četiri, pet godine“, kaže Cvetković i dodaje:

"Nedavno sam okupio meditersansku i A reprezentaciju sa 40 kvalitetnih igrača na koje možemo da računamo u narednom periodu. Uvođenjem trenažnog centra, uz tri, četiri okupljanja mesečno, i sa potencijalom koji imamo možemo mnogo stvari da popravimo. Rizikujem uvodeći pojedine mlade momke u reprezentaciju jer se na terenu postaje igrač, a ne na tribinama. Ko hoće realno i pošteno da gleda videće kvalitet, ko neće ja ne mogu da se borim protiv toga. Nije mi cilj samo da radim sa A selekcijom, nisam zbog toga ni došao. Uradili smo nešto, otišli na EP, to je velika stvar posle godina neuspeha. Došao sam da pomognem kompletnom rukometu, iako nisam plaćen za to, niti mi to treba. To je samo moja odgovornost".

Direktor Jugovića ne krije da je kivan na Rukometni savez Srbije koji, kako kaže, ništa dobro nije uradio za klubove.

Imamo nesreću da nam savez radi kako radi. Ne mogu da nađu sponzora, plaćamo kotizacije, skupe sudije, a sve to klubovi pokrivaju. Šta god novo da izmisle sve pada na leđa klubova. Savez ništa ne radi da nam olakša. Ranije smo deset puta imali obećanje direktora lige da će da nađe spornoza, ali to se nije dogodilo. Mi smo plaćali direktora koji ništa nije radio. Oni u savezu još ne shvataju da klubovi drže savez. To je žalosno, ali je tako. Kao bore se za igrače i za njihova prava, a igrači njih ne plaćaju ništa. Klubovi ih drže, a ja im poručujem da će savez nestati ukoliko unište klubove. Imamo potencijal, ali sve manje kvalitetne dece dolazi. Mi dobijamo ono što otpadne. Evidentno je da nemamo najbolju decu, već drugorazrednu, čak i trećerazrednu“, mišljenje je Vrgovića.

Nemanja Nedović

Izvor: Getty Images/Pool

Nemanja Nedović

„Otac Nemanje Nedovića, našeg košarkaškog reprezentativca, igrao je u Jugoviću. Kaže mi: „Ne dao bog da se Nemanja odlučio za rukomet“. Kao vrhunski rukometaš mogao bi samo sebe da izdržava, ovako je obezbedio celu porodicu".

Prlina zaključuje da je opravdana bojazan za opstanak trofejnog sporta i da ne vidi kako bi moglo da se stane na put decenijskom propadanju.

Rukomet su godinama pratile afere i borba za vlast i to utiče na opštu sliku i na zainteresovanost roditelja da dete pošalje baš na ovaj sport. To je put bez povratka. Čini mi se da je rukomet na tom putu, samo je pitanje kada će da doživi potop. Trenutno je glava tik iznad vode, udišeš vazduh, a gubiš nadu. Samo je pitanje kada ćeš da počneš da toneš“, zavrpio je Prlina.

Zrenjanin i Crvenka

Zrenjaninski Proleter, Crvenka i Vrbas "preživljavaju" u Super B ligi Srbije. Odavno ih nema na rukometnoj mapi, a nekada su bili stub ne samo srpskog, već i jugoslovensog rukometa.

"Zrenjanin je pukao finansijski. Zrenjanin je nestao kao grad koji je imao sjajnu industriju u onoj Jugoslaviji. Novi Sad je preuzeo mnogo toga, a čim nema para nema ni sporta", kaže Vrgović koji je četiri godine bio član Proletera i 1991. igrao finale Lige šampiona.

Izvor: You Tube

"Ni privatzacija klubova neće rešiti problem. Privatnik želi zaradu, a u rukometu nema zarade. Niko neće da odvoji svoj novac da bi propao".

Nekadašnji reprezentativac, vihorno desno krilo Nebojša Jokić rođen je u Crvenki i sa ovim klubom osvojio je Kup SFR Jugoslavije.

"Poznato je da je Crvenka bila rasadnik reprezentativaca. Jugoslovenska liga je u to vreme sa Nemačkom bila najjača na svetu. Imao sam sreću da budem rođen u Crvenki jer ako si talenat 90 odsto ćeš postati dobar igrač. Uslovi su bili fenomenalni, najbolji u velikoj Jugoslaviji. U Crvenki su radili dobri treneri i imao si sve uslove da postaneš odličan rukometaš", rekao je Jokić koji je 1995. sa Crvenom zvezdom osvojio Kup Srbije, a 2001. i Čelendž kup sa Jugovićem.

Da li znate?

Klub sa najviše nacionalnih titula u bivšoj Jugoslaviji je Partizan iz Bjelovara koji je devet puta bio prvak države.

Banjalučki Borac i Metaloplastika imaju po dva trofeja manje, Zagreb je slavio šest puta, Prvomajska/Medveščak četiri, Crvena zvezda dva puta i po jednom Željezničar iz Sarajeva, Proleter i Slovan iz Ljubljane.

Klubovi iz nekadašnje SFRJ četiri puta bili su prvaci Evrope - metaloplastika 1985. i 1986, Partizan iz Bjelovara 1972. i Borac iz Banjaluke 1976.

Skopski Vardar je aktuelni osvajač Lige šampiona, a od raspada Jugoslavije na krovu Evrope bili su još rukometaši Uagreba 1992. i 1993. i Pivovarna Laško iz Celja 2004. godine.

Komentari (28)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

GOJKO

U Vojvodini rukomet polako nestaje ,a u staroj Jugoslaviji upravo taj region je dao najviše igrača.Crvenka kao najveći rasadnik mladih rukometasa u Jugoslaviji,Zrenjanin,Kać,Vrbas pa zatim B.Palanka ,Apatin ,Sombor,Pančevo ,Ada,Kikinda ,Subotica,N.Sad plus sela (gotovo da nema sela u Bačkoj da se nije igrao rukomet) dali su nemerljiv doprinos razvoju rukometa.Ni tada nije se rukomet igrao za pare ,kao ni danas međutim klubovi su imali za osnovnu egzistenciju.Drzava sa lokalnim samoupravama (dok jos postoje treneri u tim sredinama) upravo te centre treba da podigne i rukomet se vraća na stare staze velikom brzinom.U tome svemu i organizacija mora da shvati da se rukomet ne igra zbog nje.

Odgovori 5 0

Aleksej

Top Gear u Makedoniji ne postoji rukomet nego jedna ekipa gde jedan zaljubljenik ulaze mnogo novca.Tako da je titula sampiona Evrope Vardara varka i momentum koji je isloristio jedan covek.Makedonski rukomet ne postoji.

Odgovori 4 0

beli

“U Dinamo mogu da pricaju sta hoce, njima opstina obezbedjuje novac” , a u gornjem delu teksta se napominje kako je ranije svaki grad obezbedjivao novac za klubove i kako je to bio dobar sistem. Nije to do rukometa, nama drzava propada, rukomet je samo jedan deo svega toga. Koji sport se u Srbiji isplati sem kosarke i fudbala? Vaterpolo? Najjaca reprezentacija u Evropi, a klubovi pred gasenjem, Partizan vaterpolo velesila, doziveli su da tamo neki liputanci dodju i razbiju ih u Beogradu, Zvezda osvoju LIgu Sampiona pre par sezona, sledece godine u kvalifikacijama “izvuce” Pro Reko, ko ne prati vaterpolo da pojasnim, to je kao da Barselona i Juventus igraju kvalifikacije za Ligu Sampiona, poslednje kolo i ko ispadne ne ucestvuje. Odbojka? Muska odbojka uzas, u zenskoj samo Zvezda nesto radi i to na blic , a opet sve to zato sto imaju neki deo novca koji im obezbedi Sportsko drustvo Crvena Zvezda, jeste mizerno, ali za razliku od drugih imaju nesto. A opet reprezentacije i muska i zenska u vrhu. Sve sto vredi ode iz zemlje, to je nasa realnost, kod nas se u sport ne ulaze dovoljno , niti ce se ulagati.

Odgovori 3 0

* Sva polja su obavezna

TL: Mornar bolji od Budve, Mladost od Primorca

TL: Mornar bolji od Budve, Mladost od Primorca

Kompletirano je šesto kolo vaterpolo regionalne lige, a pobede su ostvarili Mornar, Jug, Mladost i Jadran iz Splita.

Remi Zvezde i Požarevca, Partizan bolji od Obilića

Remi Zvezde i Požarevca, Partizan bolji od Obilića

U subotu su u Super rukometnoj ligi Srbije igrane utakmice 8. kola, a do pobede su došli Železničar 1949, Partizan, Spartak Vojput i Jugović.
Loading...