Martin Rose/Bongarts/Getty Images
Branimir Smilić 07.03.2018 | 09:00

"Iznenadio me Cvetković, sve sam mu rekao još u Splitu"

Mislili smo da gore ne može, a onda se dogodila Hrvatska. Mislili smo da smo sve čuli i videli i da nas ništa više ne može iznenaditi, a onda su se oglasili Jovica Cvetković i združenim snagama rukometni reprezentativci Srbije.

Žarko Šešum

Martin Rose/Bongarts/Getty Images

Nekada trofejni sport godinama je na marginama, ali posle skandaloznog eha minulog Evropskog šampionata definitivno je dotakao dno.

Jedna pobeda i plasman u drugi krug realnost su srpskog rukometa od koje ne može da se pobegne, međutim, nepostojanje vizije, samopoštovanja, sistema, kontinuiteta, pa i stručnosti kumovali su da ovaj sport medijima bude privlačan samo kada se dogodi nešto nalik onome od pre desetak dana. Nešto što se teže zaboravlja nego da je osvojena medalja...

Izveštaj sada već bivšeg selektora Cvetkovića mnoge je šokirao, ubrzo je stigao odgovor igrača, a da do "kratkog spoja" nije došlo preko noći u intervjuu za Sport klub potvrdio je kapiten "orlova" Žarko Šešum.

Srednji bek nemačkog Gopingena je pričao i o osnovnim problemima srpskog rukometa, ideji da inostrani trener sedne na klupu nacionalnog tima, eventualnom povlačenju, ali i zbog čega najveće zvezde poslednjih godina izbegavaju nemačku Bundesligu.

"Nije mi svejedno, muče čoveka takve stvari neko vreme. Mislim da smo na prvenstvu najviše imali rukometnih problema, nismo igrali dobro, ali smo prošli grupu. U drugoj fazi u Zagrebu mnogo toga nije funkcionisalo. Posle toga mnogo ružnih stvari se izdešavalo. Svašta je izrečeno i sa jedne i sa druge strane. Nije lepo, ne znam koji put se dešavaju ovakve stvari u našem sportu," istakao je Šešum i ne ulazeći u detalje još jednom ponovio da su igrači u pismu rekli šta su imali.

"Stojim iza onoga što smo mi igrači izjavili, nema dileme. Ne bih da iznosim bilo šta i pričam o tome. Selektor je u izveštaju i mene prozvao. Znam kako sam radio i kako sam prišao svemu. Sa Cvetkovićem i članovima stučnog štaba imao sam razgovor još u prvom delu prvenstva u Splitu i tada sam im rekao sve što je bilo potrebno."

Posle svega, nada se da će cela priča malo da se stiša u medijima jer, kako kaže, ne ide u prilog nikome.

"Takvim stvarima nikada nije ni vreme ni mesto da se dogode, pogotovo da isplivaju na površinu. Mi smo naše obaveze ispunjavali profesionalno i nije to "puklo" odjednom. Nije preko noći. Nije to guranje pod tepih već pokušaj prevazilaženja određenih stvari. Pokušali smo za najbolje našeg rukometa da idemo dalje tokom prvenstva, ali... Videlo se pogotovo u drugom krugu da to nije to, ponavljam, pre svega na rukometnom planu. Završilo se kako se završilo, pozitivan je plasman u drugi krug, a nekako se mora dalje. Kako? Videćemo."

Žarko Šešum

Christof Koepsel/Bongarts/Getty Images

Šešumu nije jasno kako se Cvetkovićev izveštaj pojavio u javnosti, priznaje da je bio iznenađen sadržajem, a pojašnjenje nije tražio ni od doskorašnjeg selektora ni od rukovodstva srpskog saveza.

"Bio sam malo iznenađen jer nisam očekivao da sve to izađe u javnost. Pogotovo jer sam, ponavljam, kao kapiten u Splitu razgovorao sa selektorom. Najotvorenije sam i njemu i ljudima iz stručnog štaba rekao šta sam imao, rekli su i oni i nisam očekivao da se onakav izveštaj pojavi u medijima. Kada se to dogodilo, mi smo morali da reagujemo. Ružno je za naš sport, za sve nas... Nadam se da se medijska bura stišava," ističe i dodaje da se posle EP nije čuo sa Cvetkovićem.

"Nisam razgovarao ni sa čelnicima saveza, ali planiram. Imao sam silne obaveze posle šampionata i više sam bio u autobusu i avionu nego kod kuće sa porodicom. Puna mi je glava svega. Malo da se sve ovo slegne pa ćemo da razgovaramo. Nemam problem da razgovaram sa bilo kim."

Rukomet je skoro isčeznuo iz srpskih medija, retko ko zna ko je državni šampion, a tek kapiten Crvene zvezde ili Partizana. Početkom godine vratio se na velika vrata samo iz jednog razloga.

Jovica Cvetković

Martin Rose/Bongarts/Getty Images

"Kakav tretman rukomet ima najbolje se videlo pred prvenstvo na kojem smo u prvom kolu igrali protiv domaćina Hrvatske. Tih dana pisalo se o rukometu više nego ikada ranije samo zbog te utakmice. To je tako, većina današnjih medija tako funkcioniše i mi sa tim živimo najnormalnije. Na sreću posle EP nismo imali mnogo vremena da razmišjamo i razbijamo glavu jer smo već posle nekoliko dana morali u svoje klubove. Ni sam ne znam koliko smo kilometara prevalili. Sve se dešava brzo, ide mašina dalje, što je u neku ruku i dobro."

Šešum je sa vršnjacima Petrom Nenadićem, Bojanom Beljanskim i Dobrivojem Markovićem, koji su i ove zime bili deo državnog tima, pre 13 godina osvojio zlato na kadetskom prvenstvu sveta. Generacija koju je predvodio Veselin Vujović mnogo je obećavala, ali osim bljeska na EP 2012. u Beogradu značajniji rezultat nije ostvaren.

"Šta se promenilo u međuvremenu? Teško pitanje. Tada smo bili kadeti i juniori, mladi, mnogo toga nismo znali, nije nas zanimalo i nismo obraćali pažnju. Ne znaš šta se dešava oko tebe, ne učestvuješ u nekim stvarima, što prirodno dolazi kasnije sa godinama. Moja generacija, kada smo imali 17, 18 godina, imala je stvarno dobre uslove u klubovima. Liga je bila izuzetno korektna, sa nama su radili dobri treneri, konkretno mi u Bačkoj Palanci smo imali vrhunskog stručnjaka Predraga Petljanskog, dok je u reprezentaciji Vujović celo leto radio sa nama. To je bilo nešto neprocenjivo. Kada se poklope talenat i dobra hemija između igrača rezultat jednostavno dođe. Sa većinom igrača iz te generacija svakodnevno sam u kontaktu. Kasnije, u seniorima mnogo više faktora ima ulogu. Pritom menjala se država, menjao se savez, menjali su se treneri, menjali i igrači. Nemanje kontitnutet najveća je razlika u onome što je bilo i kako je danas."

Pored nedostatka kontinuiteta i čestih promena selektora i stanje u klubovima je katastrofalno. Poslednjih godina izostali su i uspesi u mlađim kategorijama, sujeta je i te kako izražena, a sve manje roditelja odlučuje se da decu pošalje na rukomet.

"Ima svega pomalo. Sigurno da bi baza trebalo da bude u Srbiji, gde će mladi igrači da stasavaju, da dobijaju pravu priliku , da imaju jake utakmice... Drugi problem reprezentacije Srbije je što smo svi u inostranstvu u različitim klubovima i različitim ligama. Sve su to različiti stilovi i uvek je teže ukomponovati takvu grupu nego da imamo tri ili četiri igrača iz istog kluba. Da ne zaboravim i trenere. Mnogo naših igrača ima u Ligi šampiona, na svim nivoima, ali trenera nema u ozbiljnijim klubovima i zbog toga mi je mnogo žao. Ni to ne bi bio toliki problem da je baza bolja i da klubovi bolje funkcionišu. To je boljka srpskog rukometa već duže vreme. Imali smo bljesak 2012. u Beogradu kada se mnogo toga poklopilo i to je sve. Mislim da treba više da se radi na podmlatku, kontituitetu i stvaranju."

Zemlje iz okruženja su za selektore angažovale inostrane stručnjake - Španac Raul Gonzales, inače trener prvaka Evrope Vardara, je na klupu Makedonije, dok Veselin Vujović predvodi selekciju Slovenije.

"Ne bih imao ništa protiv da selektor bude stranac, ali to je već pitanje za savez. Naravno, najviše bih voleo da Srbin sedi na klupi reprezentacije, međutim, videli smo i da pojedini timovi sa strancima ostvaruju dobre rezultate. Slovenija ima izuzetnu bazu mladih igrača, dobru ligu i odlične uslove za rad. U Makedoniji je rukomet sport broj jedan. Dakle, potpuno drugačija slika neko god nas. U Srbiji je rukomet iza fudbala, košarke, odbojke i tenisa. Vaterpolo je najtofejniji, ne znam kako stoje što se tiče baze i rada, ali definitivno imaju uspeha i privlače mlade ljude. U takvoj konkurenciji rukomet je u zaista teškoj situaciji. Mislim da treba da se osmisli strategija, a zašto i ne prekopirati neki uspešan sistem. Nemamo kontinuitet i mnogo puta smo počinjali od nule. To nas je koštalo mnogo energije, a u rukometu je malo vremena. Ne kažem da bismo osvajali medalje ili bili dominantni. Makar da to bude lepo za gledanje, da ostavimo srce na terenu, da se borimo i budemo ravnopravni što smo nekim kvalitetom ranijih godina i zasluživali."

Žarko Šešum

Stuart Franklin/Bongarts/Getty Images

Žarko Šešum

Od Sintelona, preko Vesprema, Rajn Nekar Levena do Gopingena, čiji je član od 2014. godine. Šešum je uvek bio deo uređenog sistema i ponekad mu dolazak i povratak iz Srbije teško padaju.

"Najgore je to, ne samo u rukometu, nego u svim sferama života, što mi imamo ljudski potencijal mnogo veći i od Nemaca i od Mađara. Talentovani smo za sport, talentovani smo za organizaciju, ali to kod nas ne funkcioniše. Opet su oni ispred, pogotovo Nemačka. Uvek mi je bilo lepo da dođem da igram za reprezentaciju svoje zemlje, prija promena jer si u klubu od juna do juna bukvalno kao robot, isti plan svake nedelje, putovanja... Prijalo mi je da dođem i osetim energiju meni bliskih ljudi. Međutim, godine su učinile svoje i sve ono što se dešavalo u srpskom rukometu počelo je da mi crpi energiju. Nekoliko puta je bilo zamorno iz uređenog sistema doći u nešto neorganizovano, ali uvek je bilo zadovoljstvo biti tu i dati sve od sebe. Nije uvek bilo uspešno, ali bože moj. Možda je to naša realnost shodno kvalitetu koji imamo."

Nenadić je i pre Cvetkovićevih optužbi saopštio da se povlači iz državnog tima, a Šešum na direktno pitanje da li ćemo ga ubuduće gledati u dresu Srbije nema konkretan odgovor.

"Pola života sam u reprezentaciji koja mi je mnogo dala, ali sam i ja njoj. Još 2005. sam priključen seniorskom timu, dakle sa 19 godina, a dolazi period u karijeri kada pored mnogo utakmica pomalo boli koleno, bole leđa... Mnogo vremena provodim van kuće i svašta se nagomilava. To je ono što se meni najviše mota po glavi. Žarko Šešum je u reprezentaciji 12, 13 godina konstantno i opet smo tu oko desetog mesta na velikim takmičenjima. Da li će ubuduće biti dobro sa mnom niko ne može da garantuje, da sam ja najbitniji faktor da nastavimo da osvajamo medalje... Sa druge strane videlo se u Hrvatskoj da imamo nekoliko mladih igrača koji treba da dobiju pravu šansu. Mali Jovanović ima 20 godina i dobro je iskoristio priliku. Bolje da ta deca sa 20, 21, 22 godine budu deseta, jedanaesta, dvanaesta, a da imaju pravu minutažu i kada dođu u najbolje igračke godina, sa 28, 29, možda naprave iskorak i budu uspešniji od nas. U tom pravcu treba da razmišljamo. Mislim da je to pravi put. Sa mnom ili bez mene? Videćemo, svašta mi se mota po glavi."

#ljudivelikogsrca #dejanperic #petarnenadic #zarkosesum

A post shared by Bobby (@imristic) on

Velika rukometna takmičenja su svake godine u januaru, dakle u sred sezone, a neuobičajen kalendar sve više uzima danak među igračima.

"Povreda je sve više. Opterećenje je ogromno, pogotovo kod igrača iz Bundeslige. Ovde u Nemačkoj se povela debata zbog čega ovdašnji klubovi više ne mogu da dovedu super zvezde. Igrači ne mogu fizički da izdrže igranje Bundeslige i velikih takmičenja svake godine i odlaze u slabije lige gde će leti imati više vremena za odmor. Nije lako u sred sezone igrati svaki drugi dan utakmicu na prvenstvu Evrope, na svetskom čak i dan za danom. To je izuzetno naporno, ali mišljenje igrača se baš i ne sluša. Sa druge strane mogu da razumem odluku da se šampionati igraju u januaru. Tada osim rukometa nema ništa drugo i tako verovatno privlače publiku i nova tržišta, ali to ne ide u prilog igračima. Tokom sezone imamo 60, 70 utakmica, a leti tri, četiri nedelja maksimalno za odmor. Iz godine u godinu sve je teže," istakao je Šešum.

Bačka Palanka

Jedan od klubova koji nije preživeo tranziciju je i SIntelon. Pored Šešuma na prethodnom EP Bačku Palanku su predstavljali Marko Vujin i Bojan Beljanski, a dres osvajača kupa Jugoslavije 2000. nosili su još Ratko Nikolić, Danijel Šarić...

Marko Vujin i Žarko Šešum

Martin Rose/Bongarts/Getty Images

Marko Vujin i Žarko Šešum

"Rukomet se i dalje voli u Bačkoj Palanci. Od 2009. kada se ugasio RK Tarket, naslednik SIntelona, grupa entuzijasta osnovala je školu rukometa i privukla mnogo dece. U kontaktu sam sa nekim ljudima koji to vode, dobro rade i nadam se da će da potraje. Kad završim karijeru, ako se vratim da živim u Bačku Palanku, a sva je prilika da će tako da bude, želeo bih da pomognem koliko mogu. Rukometu su potrebni mali gradovi i nekadašnji veliki centri. Uslovi generalno postoje," kaže Šešum.

Komentari (13)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Shwayze

Ne pratim rukomet,a i ne volim bas taj sport,nisam ga nikada igrao ni sa ortacima na igralistima a necu ga ni igrati sada. Zasto??? Marketing!!! Nema vas nigde!! Kako klinci da odaberu nekoga od vas za idole a ne vaterpoliste,kosarkase... Gde ste vi? Kome ste se pokazali? Nisam upucen u rukomet ali ja ne znam ni jedan jedini rukometni kamp za decu!! Ono sto sam zakljucio je da vi znate samo da se svadjaate i pricate.

Odgovori 1 3

Nije Tako

Nije tako kao sto mislite. To su sve dobri momci, profesionalci... problem je savez i sve sto je u njemu trulo. Ne bi ti momci imali tako dobre klubove i karijere da su takvi kakvim ih ovaj pretstavlja.... menjajte savez a ne igrace

Odgovori 29 0

rossonero

U pravu si najveci problem je savez. Vecina ovih momaka ima solidne karijere

4 0

* Sva polja su obavezna

Srbija posle 6 godina na Svetskom prvenstvu!

Srbija posle 6 godina na Svetskom prvenstvu!

Rukometna reprezentacija Srbije plasirala se na Svetsko prvenstvo koje će u januaru sledeće godine biti održano u Nemačkoj i Danskoj.

Cupara pred meč odluke: Imamo pit-bulove...

Cupara pred meč odluke: Imamo pit-bulove...

Golman rukometne reprezentacije Srbije Vladimir Cupara veruje da će "orlovi" ponoviti dobro izdanje iz prvog meča baraža i da će u četvrtak u Povoa de Varzimu overiti plasman na Svetsko prvenstvo 2019. u Danskoj i Nemačkoj.
Loading...