Sarah Crabill, Getty Images Sport

Branimir Smilić

04.01.2019 | 14.00

Butulija za SK: Zovu me, ali neću ponovo u blato

Bio je igrač, trener i direktor Crvene zvezde. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Španiji i bio četvrti na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000.

Igor Butulija

SK

Igor Butulija

Njegova generacija obeležila je poslednju deceniju prošlog veka. Tada se rukomet voleo i gledao, bilo je više novca, a zbog poraza od Partizana u čuvenoj majstorici finala plej-ofa 1993. četiri godine kasnije odlučio je da vrati u Ljutice Bogdana i osvoji titulu.

Igor Butulija je već pet godina van srpskog rukometa, kaže, nekima je smetao, a ni priznanje da je sve bio u pravu nije mu dovoljno da se vrati i iznova pokuša da pomogne sportu koji je na marginama.

Četrdesetosmogodišnji Butulija je u intervjuu za Sport Klub pričao o brojnim problemima u srpskom rukometu, sujeti, nepostojanju sistema, reprezentaciji Srbije, selektoru i nekadašnjem saigraču i najbližem saradniku u Zvezdi Nenadu Peruničiću, amaterizmu... 

"Mislim da su svi organi već potrošeni i treba da pokušamo da ugradimo novu jetru, da nešto resetujemo i da krene na bolje, da pokušamo da spasemo neke organe. Šalu na stranu, srpski rukomet je u jako teškom stanju, a ja sam se povukao jer sam video kojim putem ide. Video sam da nemamo sistem u organizaciji klubova, nemamo prave rukometne radnike koji će postaviti zdrave temelje. Šlag cele priče bi bila reprezentacija, koja bi postizala velike uspehe. Ono što sam uvek smatrao, a smatram i danas, je da smo uvek imali igrače koji mogu da ostvare dobar rezultat, a to je ulazak u završnicu nekog velikog takmičenja i borba za medalje," kaže Butulijaza Sport Klub i rezimira šta se i da li se nešto promenilo od trenutka kada je napustio direktorsku funkciju u Zvezdi.

"Iskreno, sada je mnogo gore i dešava se upravo ono što sam govorio pre pet, šest godina. Često me zovu ljudi iz rukometnog sveta i pitaju me: "Hoćeš li da se vratiš, u pravu si bio sve ono što si pričao, to je bio jedan lobi koji je bio protiv tebe..." Ja se ne bih hvatao za pojedince, ni pričao u ovom trenutku o njima, jednostavno u takvim uslovima nisam želeo da radim jer nema sistema. Moje su ambicije bile da neki klub napravi rezultat, da uradi nešto u Evropi i da reprezentacija uđe u završnicu velikih takmičenja i bori se za medalju. Mi smo daleko od toga, pogotovo što smo imali generacije igrača koje su mogle da ostvare vrhunski rezultat. Sve greške se svaljuju na pojedince, na igrače, a oni su najmanje krivi. Nemaju uslove, šta znači uslovi? Savez obezbedi hotel, spavanje, trenažni proces i to je sve u redu, ali ambijent, psihologija pravljenja ambijenta pred veliko takmičenja, izgradnja pravog kolektiva, gde će se uklopiti svi igrači sa ljudima koji su oko tima, to ne postoji. Mi tu zaostajemo i nažalost nisam optimista. Uskoro nas očekuje Svetsko prvenstvo i verujem da momci mogu i treba da iskoriste to takmičenje da uđu u borbu za medalju. Francuska je najbolja selekcija u istoriji, ali je na zalasku, Rusi su pokušali da se resetuju i promene sistem i priliku daju mlađim igračima, ali ne vidim neki napredak. Sve se vrti oko četiri, pet reprezentacija i tako će biti i na sledećem takmičenju. Nemamo mentalitet, način razmišljanja i ne usmeravamo igrače na pravi put kako se postepeno dolazi do završetka i borbe za medalju, nemamo upravo ono što imaju Hrvati. To nama nedostaje, a to je ozbiljan proces. Nažalost nema ljudi koji to znaju da postave i da vode."

Nenad Peruničić

Rukometni savez Srbije

Nenad Peruničić

Nedavno je na klupu reprezentacije Srbije seo Nenad Peruničić, kome će društvo na klupi praviti još jedna legedna srpskog rukometa Nedeljko Jovanović.

"Ne znam šta mogu da donesu i ne mogu mnogo toga da kažem. Dobili su šansu, predstoji veliko takmičenje... Mnoge stvari su povezane i nije dovoljno samo da igrači igraju na terenu, treba i trener da zna svoj posao. Nije dovoljno ni ako trener zna odlično svoj posao. Pričali smo da unutar organizacije mora da postoji pravi ambijent. Ima mnogo faktora. Pustićemo ih, videćemo kakav rezultat će da ostvare, pa će se doneti zaključak. Imamo dosta dobrih igrača, ima i bisera i već zrelih momaka, i u tom miksu može da se napravi rezultat. Verujem u to. Odlučuju neki detalji, što se videlo i na prvenstvu za rukometašice. Ne smatram da je plasman rukometašica neuspeh, nekoliko igračica je jednostavno uništeno politikom koja je vođena pre sedam, osam godina."

Prvi put posle mnogo godina Srbija na veliko takmičenje odlazi bez 'zvezde'. U timu neće biti Petra Nenadića, Žarka Šešuma i Marka Vujina. Utisak je da je ta generacija 'potrošena' pre vremena.

"Lično smatram da ti igrači mogu i dalje da daju svoj doprinos u reprezentaciji. Potrebno je sve postaviti na svoje mesto. Čitao sam izjavu Saše Đorđeviča koji kaže da će od 2020. ili 2022. novu generaciju preuzeti Jokić i Bogdanović. Oni su već sada svetske veličine, što pokazuju svojim igrama u NBA klubovima. I dalje je tu generacija sa Teodosićem i Bjelicom koja još nije rekla svoju poslednju reč. Oni su svi zajedno upućeni jedni na druge i poštuju se međusobno. Kada oni odu doći će Jokić i Bogdanović, pa neko posle njih. Dakle, vidi se sistem. Toga nema u rukometu. Ovde će neko zarad ličnog interesa da ne pozove nekog igrača, napraviće se problem i dve godine imaćemo negativan ambijent. Neko ko ima veliki kvalitet neće doći do izražaja. Jednostavno, preko noći su spremni zarad svojih interesa nekog da odbace i ponize i to se često dešava. Smatram da je generacija sa Nenadićem, Šešumom i Vujinom žrtvovana. Oni su 2012. osvojili srebrnu medalju na EP, a već posle šest meseci na Olimpijskim igrama u Londonu bili su deveti. Pola godine kasnije nismo se kvalifikovali za Svetsko prvenstvo. Znači da je nešto bilo neprirodno. A ta generacija je apsolutno na svakom takmičenju morala da uđe u završnicu i minimum da se bori za osvajanje neke od medalja."

Reprezentacija Jugoslavija na OI 2000. u Sidneju

Al Bello /Allsport

Reprezentacija Jugoslavija na OI 2000. u Sidneju

Potvrđuje Butulija da je bilo problema i u njegovo vreme, kada je državni tim bio u samom svetskom vrhu.

"Za moju, kako je zovem bronzanu generaciju, ogromne posledice ostavile su sankcije. Mi smo 1992. bili veliki autoritet, svi su nas se plašili i imali smo sjajnu šansu da se borimo za zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Barseloni. Deset dana pre početka rečeno nam je da zbog sankcija ne možemo da se takmičimo. To je ostavilo traga i posednice, a posle tri godine euforično smo se vratili, osvojili bronzanu medalju i posle su nastali problemi. Ne bih rekao da su problem bili samo međuljudski odnosi, više je u pitanju bila želja da napravimo nešto veliko. Znali smo da imamo kvalitet i stalno su bila velika očekivanja od nas. Sa druge strane, unutar struktura saveza nismo imali očekivanu podršku."

Unutrašnji sukobi, podvlači naš sagovornik, i danas su kamen spoticanja u trofejnom sportu.

"Samo u rukometu uvek imate rat regionalnih saveza. Stalno se dešavaju neki problemi, a to su problemi pojedinaca koji se bore za sebe i svoje pozicije. To mnogo šteti rukometu i to traje mnogo, mnogo godina. Volim da upoređujem druge sportove u odnosu na nas. Problem je u ljudima i sportskim radnicima koji su ozbiljniji, prodorniji, obrazovaniji, koji znaju da vide koje stvari treba da se urade. To se dešava u košarci. Dragan Đilas je posle kriznog perida došao u KSS i postavio sitem. Kasnije je otišao, a neko je nastavio započet posao i košarka će uvek imati naslednika. To je problem rukometa i iz tih razloga sam se povukao. Video sam da mi to nemamo i da će uvek neki pojedinac biti krivac ili neka grupa koja ima kvalitet neće moći da ga iskaže do kraja. Došli smo do toga da se klubovi raspadaju, da nemamo nikakvih uslova za rad, nemamo stručne kadrove i decu... Verovao sam da će to da se promeni, ali danas je još gore."

Direktorski period u Crvenoj zvezdi obeležile su i česte Butulijine rasprave sa službenim licima. Opominjan je, kažnjavam, trpeo je i klub...

"Znate šta, tu je nastao problem samo zato što sam želeo da uvedem nov sitsem, da pratim evropske trenove i prenesem svoje iskustvo. Određenim ljudima to nije odgovaralo jer oni to ne mogu da isprate i sve su spustili na njihov nivo. U takvim okolnostima lako je da te neko iskompromituje, da ti 'namesti' sudije, da te proglasi da si agresivan, da vičeš na arbitre... Rukomet je specifičan sport, kao i vaterpolo, i sudija često zna da dosudi ono što je negativnije po tebe. To su bile ružne stvari, pojedinci su se bavili ličnim interesima i u trenutku su pomislili da je ne znam koliko važno da osvoje titulu, a sa druge strane su mnogo izgubili. Oni su mene molili da odem u inostranstvo, govorili su mi da ću biti najbolji trener u Evropi. Njima je bio interes samo da odem iz Srbije, ali ja to nisam želeo. Želeo sam da pokušam ovde da postavim temelje. Ko je tražio da odem? Tadašnji ljudi koji su vodili rukomet. Nisam mogao da verujem da lični interes može da preovlada u odnosu na nešto što je od nacionalnog interesa. Rukomet je popularan sport u narodu, tolike godina nema sistema, a narod ga i dalje prati. Neću da omalovažavam druge sportove, ali garantujem da bi rukomet bio i te kako popularan da beleži dobre rezultate. Nažalost nema novih igrača za veliku scenu, nema klupskih i reprezentativnih rezultata i normalno je da je rukomet tu gde jeste, iza mnogih kolektivnih sportova."

Milosavljev, Cupara, rukometna reprezentacija Srbije

Rukometni savez Srbije

Milosavljev i Cupara

Činjenica je i da srpski rukomet nema vrhuske trenere poput legendarnih Jezdimira Stankovića, Zorana Živkovića ili Branislava Pokrajca. Butulija zna u čemu je problem...

"Sistem. Mi nemamo filozofiju igre, šta mi igramo? Skandinavci su poznati po jednoj vrsti rukometa, Šveđani po drugoj, Francuzi, Španci... svi imaju neki sistem. Mi nemamo nikakav sistem igre. Ne znamo šta hoćemo i onda lutamo. Rukomet je kolektivan sport, mora da postoji kolektivan sistem igre, gde jasno moraju da se znaju određeni zadaci. Mi ne znamo da pravimo igrače. Treneri na ovom ili onom seminaru dobiju diplomu i iz čista mira postanu treneri. Umesto da se uloži u rad sa mlađim kategorijama. Neko mora da postavi sistem i onda je lako kad iz godine u godinu dolaze novi igrači. Ali mi nemamo sistem i zato ne postižemo vrhunske rezultate."

Butulija smatra da je dolazak Veselina Vujovića u niški Železničar dobitak za srpski rukomet.

"Sigurno da je dobitak. Mislio sam da će to biti ozbiljnije, da će biti prihvaćen i da će kao mentor povezati neke stvari i dodato se uključiti u rad van Železničara. U ovom trenutku meni je drago što se Železničlar podigao kao klub. Niš je ranije bio samo rukometni grad, ali ti divni ljudi toliko vole sport i kad god je neki problem i neka važna utakmica iz bilo kog kolektivnog sporta svi savezi odmah hoće da idu u Niš. Taj grad je zaslužio da se Železničar digne i raduje me što će biti jedan od favorita u borbi za titulu. Verujem da će klub imati kontinuitet i da će iz godine u godinu biti sve bolji."

Godinama je kao trener i direktor Crvene zvezde uzduž i popreko prokrstario Srbijom. Situacija u klubovima je, ističe, više nego alarmantna.

"Sve to liči na jedan totalni amaterizam. Sa časnim izuzecima. Pojedini klubovi funkcionišu na određenom nivou, ali globalno gledano to liči na amaterski sport. Kada sam igrao u Zvezdi u staroj Jugoslaviji to je bila odlična organizacija. Ako igramo u Doboju ili Banjaluci dan ranije se putuje na meč, spava se u hotelu, imaš dnevni odmor, jede se po restoranima, u autobusu imaš video rekorder da se analizira utakmica... To je bio ozbiljan profesionalizam i to više ne postoji. Sada se pred utakmicu dogovore da dođu ispred hale. Kako ćete da igrate ako doputujete pola sata pre početka utakmice? A posle se na pumpi uzme nešto za užinu i pojede na brzinu. Zaista je i ružno i tužno i sve to je rezultat toga da danas ne predstavljamo ozbiljnu silu."

Odluka da se Crvena zvezda u sezoni 2011/12. priključi regionalnoj SEHA ligi klubu je donela mnogo problema.

"Prvi sam bio za to da igramo zbog razvoja mladih igrača, a u tom trenutku u klubu su bili Nenadić, Zelenović, Pušica... Ponosan sam što sam ih trenirao tri godine, 24 sata dnevno. Smatrao sam da je taj period jako bitan da brže sazru i vide na kom bivou su ostali klubovi u odnosu na nas. Šta se dogodilo? Savez je rekao da ne može da nas podrži. Našli su razlog da je problem oko finansija i otvoreno su nam poručili da ako želimo da igramo da igramo, ali da savez ne daje podršku. Prihvatio sam, iako sam znao da će to biti kriminalno i za ekipu i za mene kao trenera jer smo igrali po tri utakmice nedeljno. Sada su Železničar i Vojvodina izuzeti iz srpske lige i kasnije se priključuju. Ljudima u savezu je bilo u interesu da ništa ne uradimo i uopšte nisu razmišljali koliko je toj generaciji bilo bitno da ima jake utakmice."

You Tube

Poraz u nezaboravnom finalu sa Partizanom 1993. bio je veliki udarac za Butuliju. Otišao je inostranstvo, ali kao da je i jedna čekao da se vrati i dovrši posao u crveno-belom dresu.

"Koliko je to bio težak poraz govori i podatak da sam se u sezoni 1995/96. vratio u Zvezdu da osvojim titulu. Klubovi iz Španije su mu nudili 15 puta veći ugovor od Zvezde, ali vratio sam se i te 1996. godine ostvaren je najveći uspeh u istoriji kluba. Prvi put osvojena je dupla kruna posle 30 i nešto godina i igrali smo polufinale Evropskog kupa sa Tekom, koja je tada bila aktuelni prvak Evrope. To su bile nezaboravne utakmice."

Butulija ima viziju za ozdravljenje srpskog rukometa, ali podvlači da ništa ne može da se uradi preko noći.

"Prevashodno bih iskoristio sve ozbiljne ljude koji su u rukometu. Vrlo je važno da dobiju funkcije u skladu sa njihovim mentalnim sklopom i sposobnostima da doprinesu srpskom rukometu. To je u rukometu u Srbiji potpuno izmešano. Sa stručne strane mora da se jasno postavi sistem rada, koja je naša strategija u narednih 10 godina, kakvu decu tražimo, kako da ih obučavamo, kako će da se razvivaju i koja je to godina kada ćemo da napravimo novu generaciju. Treba da se krene od nule, moramo da imamo ozbiljne radnike i vremenom će se priključiti ozbiljni ljudi van rukometa. Trenutno tapkamo u blatu."

"Rukomet je deo mog života. Razmišljao sam da napravim jedan kutak gde bih individualno mogao da spremam igrače, ali potrebna mi je bila i podrška drugih ljudi. Malo sam se razočarao kako se sve radi naopačke i kako neko hoće da te proda i kako gleda svoj lični interes. Došao sam do zaključka da je najbolje da se maksimalno posvetim svojoj deci i suprugi i srećan sam zbog toga. Pratim druge sprotove, sin mi je ušao u ozbiljnije teniske vode, tako da sam emociju i energiju usmerio na drugu stranu. Šta će biti kasnije, videćemo. Ne želim da se vraćam u rukomet dok se ne postavi ozbiljan sistem. Spreman sam da pomognem i dam sve od sebe, a do tog trenutka mislim da bih se potrošio. Zašto neko ko ne zna ništa da iskroji priču i da te kompromituje? Srećan sam što sam izašao iz tog blata, a ako je neko spreman da radi ozbiljno ja sam uvek tu da pomognem. Imam i obavezu jer su i nama stariji pomagali. Trenutni ambijent nije normalan i nema nikakvu perspektivu," rekao je Butulija.

U video prilogu pogledajte ceo intervju sa Igorom Butulijom.

Sport klub

*Sve eksluzivne intervjue i tekstove iz našeg Novogodišnjeg paketića pronađite OVDE

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

stari trener

Igore, bio si fantastican tehnicar, nenadmasni asistent , vrsni organizator igre i ubojiti najbolji strelac svuda gde si igrao u reprezentaciji posebno ali preterivao si u isterivanju pravde.

Odgovori 4 0

Isteglite telive

Ti si bio extra igrac ali si jedan od najvecih lazova i prevaranata koje sam ja video u svom zivotu 😉

Odgovori 3 3

Ljutica

Ruzno je i tuzno da se napise takva laz i uvreda za tako velikog sportistu kakav je Igor

3 0

* Sva polja su obavezna

Srbija dočekuje Švajcarsku u Novom Sadu

Srbija dočekuje Švajcarsku u Novom Sadu

Srbija dočekuje Švajcarsku u Novom Sadu

Rukometna reprezentacija Srbije dočekaće u Novom Sadu selekciju Švajcarske u odlučujućem meču kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Zvezda opstala u Superligi

Zvezda opstala u Superligi

Zvezda opstala u Superligi

Rukometaši Crvene zvezde kolo pre završetka doigravanja za opsatnak obezbedili su mesto u eliti i u sezoni 2019/20.
Loading...