Mike Ehrmann, Getty Images

Branimir Smilić

28.10.2019 | 07.49 > 08:03

"I najlepše i najgore u Partizanu i dresu Srbije"

Od debija u elitnom društvu u dresu čačanskog Borca 2003. do nedavnog odlaska u penziju promenio je 15 klubova. Igrao je u Partizanu, bio je reprezentativac Srbije i upravo i iz tog perioda nosi najlepše, ali i najružnije uspomene.

Aleksandar Rašić

Christof Koepsel/Bongarts/Getty Images

Aleksandar Rašić

Osvojio je 18 trofeja, od toga šest s klubom iz Humske, a nedosanjani sam ostala mu je medalja s državnim timom i plasman na Olimpijske igre.

Aleksandar Rašić je u 35. godini odlučio da završi profesionalnu karijeru, a zbog želje da konačno više vremena bude uz porodicu, suprugu i dve ćerke, nije želeo da prihvati ponudu Kluža da ostane deo stručnog štaba.

Rašić je u razgovoru za Sport Klub pričao o počecima u čuvenoj akademiji FMP, dolasku u Partizan obilaznim putem, sjajnim godinama u crno-belom dresu i saradnji s Duškom Vujoševićem, odlučujućem košu protiv selekcije Hrvatske na Evropskom prvenstvu 2010, čestim promenama timova...

"Razmišljao sam šta i kako na kraju prošle sezone, starija ćerka je polazila u školu, putujem ja za Beograd, dolaze oni u Rumuniju... I onda stalno plakanje. Rekao sam - dosta je. Najviše zbog porodice," kaže Rašić, koji je poslednje tri godine proveo u Klužu.

Rašić je pola života bio profesionalac, od debija u seniorskoj konkurenciji u Srpskoj ligi sa 16 godina, kaljenja u Vorkersima, odlasku u Čačak...

"Generalno sam zadovoljan kakvu sam karijeru imao. Moglo je sigurno da bude još bolje. Neke poteze koje sam povlačio, sigurno s ovom pameću ne bih uradio, ali u tom trenutku sam radio sve ono za šta sam mislio da će biti najbolje za mene i moju karijeru. Moglo je da bude i gore i bolje. Bitno mi je da sam tokom cele karijere pružao maksimum. Mnogo sam osvojio trofeja, mnogo klubova promenio, igrao sam i u Partizanu i u reprezentaciji Srbije što je bio moj san kada sam bio klinac. Sve u svemu, kad podvučem crtu - uspešna karijera manje-više."

Aleksandar Rašić

Matthias Kern/Bongarts/Getty Images

Aleksandar Rašić

U dresu Borca iz Čačka u sezoni 2003/04. izašao je na glavnu scenu, a igrao je još, redom, u FMP, Anadolu Efesu, Dinamu iz Moskve, Albi, Partizanu, Trabzonu, Ritasu, Sijeni, TED Ankari, Konji, Steaui, Turk Telekomu, Mega Bemaksu i Klužu.

Osvojio je 18 trofeja u šest zemalja (izuzev Rusije), a logično, najponosniji je na period proveden u Humskoj. S Partizanom je u dve sezone osvojio svih šest pehara, a bio je i učesnik Fajnal-fora Evrolige 2010.

"I najbolji i najlošiji period su mi dve godine u Partizanu i u reprezentaciji Srbije. Stvarno je bilo sjajno u Partizanu, u dve sezone osvojili smo dve triple krune, i plasirali se u Top 8 i na Fajnal-for Evrolige, a onda onaj nesrećan poraz u Parizu od Olimpijakosa... To mi je jedan od najtežih neuspeha u karijeri. Potom i poraz od CSKA u borbi za treće mesto u poslednjim sekundama."

"Samo nekoliko meseci kasnije usledilo je novo razočaranje na SVetskom prvenstvu u Turskoj. Sve je bilo super do polufinalnog duela s domaćom selekcijom i onog čuvenog gaženja linije Tundžerija i sudijske krađe. Posle i poraz u borbi za bronzanu medalju od Litvanije. Ta ekipa je zaslužila da osvoji medalju, dobro smo radili, atmosfera je bila sjajna. Odlično smo igrali celo prvenstvo, ali dogodila se ta linija, posle možda i faul nad Novicom Veličkovićem. Malo ljudi zna da smo posle meča sa Turskom u dvorani ostali do tri, četiri ujutro. Nismo mogli da prođemo autobusom koliko su Turci slavili. Stigli smo u hotel u četiri, pojeli hladnu večeru, onda smo kao nešto malo spavali, a utakmica za treće mesto je bila već taj dan u 13 sati. Emotivno smo bili ispražnjeni, niko nije spavao. Nismo mogli da damo maksimum. Sve se skupilo u tih nekoliko meseci. I najbolje i najgore dane proveo sam u Partizanu i reprezentaciji."

Neuspešna reprezentativna priča pratila je Rašića i sledeće godine na Evropskom prvenstvu u Sloveniji.

"Ispovređivali smo se i propustili priliku da se plasiramo na Olimpijske igre. I na tom šampionatu sve je bilo u najboljem redu dok se ja, a kasnije i Tepić nismo povredili. Bili smo bitni u rotaciji, a kada dva igrača izgubiš u nekoliko dana to se i te kako oseti. Povrede su nas baš koštale."

You Tube

Iz Rašićevih reprezentativnih dana navijačima Srbije, ali i Hrvatske, u sećanju je ostao finiš meče osmine finala Mundobasketa 2010, kada je najpre pogodio zicer, a potom i penal kojim je eliminisan veliki rival.

"Svi se sećaju tog koša i svi pitaju šta se dogodilo jer sam posle tajm-auta ostao sam kao duh. Duda Ivković je nacrtao akciju, njihovi igrači nisu najbolje iskomunicirali i ja sam neometan položio loptu u koš. To ostaje za sva vremena, ali mala je to uteha. Mislim da smo iz te ekipe koja je 2010. i 2011. učestvovala na EP i SP samo Duško Savanović i ja nismo osvojili medalje. Neki su pre, neki kasnije, ali mi nismo imali sreće."

Prvu ozbiljniju ulogu Rašić je imao u FMP, u timu sa Milošem Teodosićem, Zoranom Ercegom, Duškom Savanovićem, Miletom Ilićem, Redžijem Frimenom...

"FMP možda je bio i najvažniji period u karijeri svakog od nas. Praktičlno iz juniorskog pogona dobijali smo šansu da igramo seniorsku košarku. Stvarno su imali dobar sistem. I dalje ga imaju. Slali su nas na kanjenje u B ligu, Prvu ligu, srpsku ligu i onda smo se vraćali u FMP. U sezoni 2005/06. imali smo sjajnu ekipu, bili smo prvi u regularnom delu ABA lige, osvojili Kup Radivoja Koraća, a ja sam bio MPV završnog turnira. Pobeđivali smo redovno Partizan, koji je tada dominirao. U Železniku nas nijednom nisu dobili, nisu imali nikakve šanse. U polufinalu Evrokupa smo izgubili od Ritasa. Politika kluba je bila da prodaje mlade igrače. Da smo ostali još godinu dana ko zna šta bismo napravili."

Partizan je želeo Rašića da dovede još dok je bio u Železniku, ali je veliko obeštećenje bilo nepremostiva prepreka. Ipak, posle epizoda u Efesu i Dinamu i sezone provedene u Albi, u leto 2008. dočekao je da obuče dres kluba iz Humske.

"Izabrao sam Partizan zbog imena kluba i Evrolige, a kao navijač tok kluba želeo sam da ispunim dečački san. Druga sezona je bila kao iz sna, počev od dva meča sa NBA ekipama u Sjedinjenih Država, do Kecmanove trojke, mečeva sa Makabijem i plasmana na Fajnal-for... Nikad bolje i više nisam trenirao u životu nego te sezone. Selekcija igača je je bila fenomenalna, odlični momci, družili smo se i van terena, non-stop smo bili zajedno, a rezultat svega toga su bili dobri rezultati."

Najveći promašaj Teodosića u karijeri i dalje muči Rašića. Odlični su prijatelji i duela u Parizu često se sete.

"Šta mi kaže? Šta da mi kaže... Bio sam na terenu, igrali smo zonu, podigao se na šut za pobedu i niko nije očekivao da će da promaši ceo koš. Ni danas ne znam kako je Džoš Čildres ostao sam na mestu gde bukvalno nije bilo nikoga. Zona je najslabija u skoku i to joj je najveća mana. Svi smo bili u šoku. Ja sam kasnije promašio šut za drugi produžetak. Mislim da bismo u finalu protiv Barselone imali veće šanse od Olimpijakosa. Koliko se sećam, Katalonci su te sezone u elitnom takmičenju imali samo dva poraza, od Reala u četvrtfinalu i od nas u nezaboravnom meču u Pioniru."

View this post on Instagram

⚫️⚪️

A post shared byRasic Aleksandar(@rampulic) on

U karijeri je sarađivao sa mnogo trenera, ali i kao većina igrača koja su radila sa Duškom Vujoševićem, i Rašić se vraća tom periodu.

"Kod Duleta se mnogo radi, mnogo se vremena provodi na treninzima, ali i posle treninga. Vujošević zna posao i najbolji je trener sa kojim sam radio. Većina ostalih trenera sa kojima sam radio nije znala toliko košarku, nije obraća pažnju na sitnice i detalje, igrala se 'divlja' košarka i nešto totalno drugačije od onoga na šta si navikao. Sistem koji smo imali u Partizanu donosio nam je uspehe. Svi se mi iz ljubavi bavimo sportom, ali velika je razlika kada se boriš za trofeje. Kada odeš u inostranstvo, ako nisi u nekoj vrhunskoj ekipi, košarkaški, uvek nedostaje mnogo toga. Onda shvatiš gde si bio, a gde si sada."

Aleksandar Rašić

fiba.basketball

Pričalo se da je Vujošević, letos kada je prihvatio ponudu Kluža, želeo da mu Rašić bude jedan od saradnika u stručnom štabu.

"Pre nego što je bilo priče o Dueltu, odlučio sam da ću se povući na kraju sezone. Generalni menadžer kluba me je još tada pitao da li bi ostao da radim u klubu. Rekao sam mu da se vraćam u Srbiju zbog porodice i da nema smisla da ostanem. Klub ima veliki potencijal i radujem se što je Vujošević prihvatio ponudu kako bi sve to podigao na viši nivo. Malo je teško u takvoj atmosferi, gde košarka nije popularna kao fudbal, napraviti vrhunsku priču. Verujte mi, Kluž ima bolje uslove za rad od svih klubova u Srbiji, osim od FMP. Velika dvorana, mala dvorana, organizacija... Imaju sve uslove da budu vrhunski klub, jedan od najvećih u Evropi. Zvuči neverovatno, ali tako je. Najbolji su u Rumuiji, ali zaostajali su u stručnosti na svim poljima. Dule može mnogo da im znači na duže staze."

View this post on Instagram

April 2010 memories#euroleagueF4

A post shared byRasic Aleksandar(@rampulic) on

Mnogo srpskih igrača poslednjih godina odlazi u Rumuniju. Razlog je, naravno, novac jer finansijska moć u Srbiji i Rumuniji ne može da se poredi, dodaje Rašić.

"Ako poredite rumunsku i srpsku ligu, rumunska je mnogo ispred naše. Ima pet, šest klubova sa dobim budžetima. Plaćaju u dan, što je svakom igraču bitno bez obzira kolika mu je plata. Bitno je da to što je obećano stigne na vreme, pogotovo kad imaš porodicu. U poređenju sa Srbijom, mislim da su daleko dogurali, ne samo kada je košarka u pitanju, već generalno život u Rumuniji. Kluž kao grad i ono šta nudi je u rangu nemačkih gradova jer sam i tamo živeo."

"Kada podvučem crtu i analiziram gde sam sve igrao u inostranstvu, nema dileme, u Rumuniji mi je bilo najlepše. I što se tiče života i košarke, uživali smo i porodica i ja. U ostalim klubovima se nisam zadržavao duže od godinu dana. Obično su to bile ekipe srednjeg kvaliteta, koje su menjale rostere svake sezone i eventualno zadržavale jednog stranca. Nije postojao sistem. Iz tog razloga nisam uspeo da se izborim u nekoj ozbiljnijoj ekipi duži vremenski period i na kraju sam otišao u klub koji je želeo da se bore za trofeje. A to je bio Kluž. Osvojili smo titulu 2018."

Košarkaš trenutno nije u fokusu 'svežeg' penzionera, ali to ne znači da mu dan nije ispunjen.

"Konačno ću malo vremena da posvetim i porodici i sebi, da se posvetim deci. Imam privatan biznis sa bratom, koji je završio rukometnu karijeru. O košarci trenutno ne razmišljam," naglasio je Rašić.

Aleksandar Rašić

Christof Koepsel/Bongarts/Getty Images

Aleksandar Rašić

Komentari (10)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Grobar

U srcu si nam care!

Odgovori 2 0

grobarcina

Primer mladim sportistima kako se moze biti uspesan i nenametljiv u sportu, a porodican covek bez skandala i slicnog u privatnom zivotu. Svako dobro tebi i porodici i iskreno hvala na svemu sto si ucinio za Srbiju i KK Partizan.

Odgovori 20 1

Ivan

Majstor...

Odgovori 26 1

* Sva polja su obavezna

Olimpija prati Budućnosti, FMP pao u Stožicama

Olimpija prati Budućnosti, FMP pao u Stožicama

Olimpija prati Budućnosti, FMP pao u Stožicama

Košarkaši Cedevita Olimpije slavili su na domaćem terenu protiv FMP 93:89 u drugom meču sedmog kola regionalne ABA lige i došli do sedme pobede u sezoni, dok je FMP posle fantastičnog starta doživeo i drugi poraz u tri kola.

Trinkijeri spušta loptu: Važnije ono na kraju

Trinkijeri spušta loptu: Važnije ono na kraju

Trinkijeri spušta loptu: Važnije ono na kraju

Trener Partizana Andrea Trinkijeri izjavio je da je utakmica sa Crvenom zvezdom važna i da se nada pobedi, ali da bi više voleo da njegov tim dobije najvećeg rivala u odlučujućim mečevima.
Loading...