fiba.basketball

Branimir Smilić

02.01.2020 | 10.00

Zašto su stranci preplavili srpsku košarku?

Od dolaska 'čuvenog' Roberta Bača Tejlora u Partizan davne 1976. godine kroz srpske klubove prošlo je na stotine inostrahih košarkaša, ali 'virus' da je tuđe bolje (i/ili jeftinije) poslednjih godina zahvatio je ovdašnje najveće klubove i sva je prilika da će ga se teško rešiti.

Dženkins, Odžo i Beron

KK Partizan NIS

Dženkins, Odžo i Beron

Angažovanje Tejlora bio je pionirski poduhvat koji crno-belima nije doneo očekivani efekat, a teško da je tada neko mogao da pomisli da će domaći igrači četiri decenije kasnije biti u manjini u sprskim klubovima. Surova istina...

Broj inostranih košarkaša u Crvenoj zvezdi i Partizanu iz godine u godinu je sve veći, a trenutni odnos snaga je poražavajući - crveno-beli imaju devetoricu stranaca u timu (istina Čarls Dženkins poseduje i srpski pasoš), a klub iz Humske šestoricu (bez Nemanje Gordića), plus trenera Italijana Andreu Trinkijerija.

Broj inostranih igrača koji su ove sezone na platnom spisku ovdašnjih klubova varira od 65 do 70, a kada se podvuče crta dolazi se do zaključka da su u Srbiji igrali košarkaši iz 51 zemlje, a naravno najviše je Amerikanaca - nešto više od 120.

Bač Tejlor je mogao da igra za Partizan samo u evropskim utakmicama, ne i u domaćem takmičenju, takva su bila pravila. To je bilo smešno, odigrao je samo nekoliko utakmica u tadašnjem Kupu evropskih šampiona, tri ili četiri, nisam siguran. Mi smo eliminisani, a on je otišao. Međutim, posle tog lošeg iskustva, dugo nismo dovodili strance. Od 2000. godine na ovamo taj trend se ipak promenio," pričao je mnogo godina kasnije bivši igrač i sportski direktor crno-belih Dragan Todorić.

Pravila su se u međuvremenu promenila, košarka se promenila, pa tako u većini evropskih zemalja ne postoji limit kada je u pitanju broj stranaca u ekipi. U Srbiji je on ograničen na četiri.

"Mi smo imali u programu mlade igrače koji će doći i kojima treba da se pruži velika šansa, ali sve se promenilo. Treneri se često menjaju, nema kontinuiranog rada i treneri žele što pre da obezbede neki rezultat, a to je sa mladim igračima rizik. Sa starijim košarkašima ili bolje da kažem, stranim igračima, je malo lakše, međutim, nekad se to vrati kao bumerang," kaže za Sport Klub nekadašnji strateg Crvene zvezde i Partizana Vladislav Lučić.

"Oduševljava me FMP. To je pravi razvoj, a sve ostalo je danas, sutra, danas, sutra... Igrači tavore, pogledajte u Partizanu, u krajnjoj liniji i u Crvenoj zvezdi, gde su momci koji su prošle sezone maltene nosili ekipu do titule, od Davidovca, Dobrića, Sinanića do Čovića, koji nije mlad, ali je fantastično odigrao plej-of. Oni su praktično u drugom planu. Međutim, Evropa diktira uslove. Gde ima mladih igrača? Pojave se periodično, bio je Luka Dončić, sada je u Barseloni Leandro Bolmaro, ali generalno ne postoje više mladi igrači kao u moje vreme. Moka Slavnić, Dragan Kićanović, da ne pričam o Draženu Petroviću, su sa 20 godina bili ale, igrači repezentacije. Mi danas takvih igrača nemamo. Ovo što rade FMP i Mega je jedino ispravno, ali klubovi imaju opravdanje."

Rašon Tomas, Markus Pejdž

KK Partizan NIS

Rašon Tomas, Markus Pejdž

Lučić potencira da u Srbiju ne dolaze igrači prve klase, kao i da će se loš tretman koji imaju domaći mladi košarkaši odraziti na reprezentaciju.

"Nisu to najbolji igrači koje ovde dolaze, već oni što ostanu, uglavnom isluženi. Ali ako hoćete da imate 20.000 navijača u dvorani i suprostavite se mnogo skupljim timovima to je neophodno. Sreća je što je Zvezda dovela Lorenza Brauna, koji je mlad i još nije igrao u Evropi, a verujem da će uskoro mnogo da vredi. Mislim da naši igrači imaju malo prostora da se razvijaju kroz ove lige i ove napore. Ranije nisu bile četiri utakmice nedeljno."

Lučić je kao primer dobrog rada u klubovima naveo dve generacije, po jednu iz Partizana i Crvene zvezde.

"Sa Zvezdom sam u sezonama 1992-93 i 1993-94 osvojao titule sa timom koji je imao 11 igrača poniklih u klubu. Jedini sa strane su bili Mileta Lisica i Ljuba Vidačić. Uživanje je u napretku tih igrača. Pre toga, bila je to 1986. godina, bio sam trener razvojne ekipe Partizana i radio sam sa Đorđevićem, Divcem, Paspaljem. Partizan je u to vreme imao dva reprezentativna plejmejkera - Obradovića i Zorkića, a dogovor između Kićanovića i mene je bio da Đorđević, iako početnik, dobije 20 minuta. On je pravio greške, ali je uz njih i rastao. Sličan primer je i Saša Obradović," kaže Lučić i dodaje:

"Partizan je nekad bio rasadnik, imao je mnogo igrača koji su kasnije igrali u NBA, a sada Mega ima jednog od najboljih košarkaša na svetu - Nikolu Jokića. To je čudo koje se dugo neće ponoviti."

Reprezentacija kao krajnji konzument rada u klubovima već trpi, a po svemu sudeći veliki problemi su tek pred Orlovima.

"Biće teško. Ne verujem da će se pojaviti još neki Jokić. On je specifičan zbog svog fizičkog i mentalnog sklopa, on je i bek i centar i krilo. Mislim da će čak i slavu Divca da nadmaši. Vlade je bio najperspektivniji visoki igrač na svetu posle Ćosića koji se pojavio. Naša reprezentacija bez igrača iz NBA i nekolicine iz Evrope nije neki nivo, a nema novim. Videli ste u FIBA prozorima da smo jedva obezbedili mesto na Svetskom prvenstvu. Bili smo drugorazredna reprezentacija. Svaka čast tim momcima, ali većina njih neće više igrati za državni tim."

Obradović i Đorđević

KSS

Obradović i Đorđević

Lučić naglašava da u "Evroligi moraš da imaš igrača sa iskustvom i samim tim zatvaraš vrata domaćim talentovanim momcima", ali da se tom trendu teško može stati na put.

"Gotovo nemoguće. Učestvovanje u takmičenju kao što je Evroliga iziskuje upravo ovo što je Zvezda uradila na uštrb mladih igrača. Dolazak inostranih košarkaša sigurno doprinosi renomeu kluba, ali ne doprinosi velikoj budućnosti srpske košarke i stvaranju novim igrača poput Danilovića, Bodiroge, Đorđevića... Koliko ima samo naših klinaca sa 15, 16 godina koji su otišli u inostranstvo. I taj detalj treba da se potencira. O tome mora više da se priča. Roditelji željni rešavanja svojih finansijskih problema šalju decu u inostranstvo, a ona kasnije jednostavno nestanu."

"Uostalom, klub ako dobije pomoć od države, novac mora da pravda dobrim rezultatima, a dobri rezultati pune dvorane. Ako nema pune dvorane onda si mnogo skup tim koji mnogo troši. To je toliko komplikovano... Voleo bih da je Zvezda kao prošle godine pokazala neki inat i pokazala da ti domaći košarkaši mogu da nose ekipu. Nervira me još jedna stvar. U moje vreme na klupi su bili trener, pomoćni trener i fizioterapeut. Sada na klupi imate 12 genijalaca koji tamo rade šta rade, umesto da igraju mladi. Volim da vidim domaće igrače i uživao sam u duelima FMP - Budućnost i Mega - Olimpija. Kada vidim stranca od 35 godina koji igra za svoju statistiku, onda mi to više nije zadovoljstvo."

Naš sagovornik ističe i da je mnogo bitan autoritet trenera.

"Ne mogu da se porede, kako mi treneri kažemo, leđa koja je, primera radi, imao Dule Vujošević, koji je mogao da radi šta hoće, i neki drugi trener koji zavisi od mnogo čega. Treba da se angažuje ili trener takmičar ili trener stvaralac, a ako u jednom sve dobiješ, onda si pobedio," podvukao je Lučić.

Prvi koji je u timu imao trojicu tamnoputih igrača bio je Vlada Jovanović u sezoni 2011/12. na klupi Partizana. Jovanović je posle odlaska Duška Vujoševića iz kluba bio u delikatnoj poziciji jer je morao da afirmiše mlade igrače poput Vladimira Lučića i Dragana Milosavljevića, kasnije i Milana Mačvana i štiti interes spske košarke, ali i da ostvaruje dobre rezultate.

"Ne kažem da je bilo sramota ili je bilo osude, ali tada i sa jednim strancem, a to nije bilo davno, gledali su te sa osudom, kao nekoga ko ima neviđenu prednost. Ja sam bio prvi koji je doveo trojicu stranaca - Gista, Džavaija i Džerelsa i u tom trentuku to je bilo 'uf' čak i za nas u klubu. Jednostavno, sva takmičenja su se tada bodovala i kroz njih si obezbeđivao mesto u Evroligi. Normalno da je Partizanu bilo bitno da nastavi kontinutit jer smo izašli iz najbolje godine posle 1992. godine, ali ne mogu da ne kažem da sam kao trener iznenađen koliko je u vrlo kratkom periodu povećao i broj i značaj stranih igrača u Srbiji i u regionu," kaže Jovanović za Sport Klub i pokušava da objasni šta se dogodilo u međuvremenu.

BIG Jovanović

fiba.basketball

"Više stvari - prvo bili smo svedoci nenormalnog egzodusa mladih igrača. Ne kažem da bi sva ta deca igrala u Zvezdi ili Partizanu i da bi promenila strukturu klubova, ali tog trenutka je bila kulminacija. U međuvremenu se izgubilo i poverenje u velike klubove i da će mladi igrači da dobiju pravu šansu, a posledica svega je rani odlazak van zemlje. Oni odlaze, liga ostaje ista, ali se njena važnost utoliko povećavala koliko se smanjivao broj mesta koja vode u Evroligu. Bitka se maksimalno zaoštravala... Možda su klubovi, ako tako može da se kaže, naterani da imaju mnogo stranaca kako bi održali kvalitet i bili konkurentni."

Trener kineskog Šenžena nije siguran kako stati na put pogubnom trendu za srpsku košarku.

"Partizan i Zvezda su potrebni igračima da bi oni došli do svog igračkog zenita. Partizan i Zvezda imaju sve što veliki timovi imaju. Imaju okruženje u kome treba da sazreš i porasteš kao igrač i pod tim pritiskom ostvariš svoj kvalitet, doneseš rezultat klubu i kao zreo proizvod možeš da ide gde hoćeš. To je začin koji je mladim igračima potreban. Ne možemo da uzimamo za primer Jokića jer je izuzetak koji ne potvrđuje pravilo. Svi koji su preskočili taj stepenik nisu zaokružili svoj razvoj. Klubovi u jednom trenutku moraju da prestanu da se trkaju i takmiče, već treba da stanu malo i kažu OK, hoćemo to i to, ali za to će nam biti potrebne dve godine rada sa domaćim igračima."

Jovanović, koji je sa reprezentacijom Srbije do 18 godina dva puta bio šampion Evrope (2009. i 2017), podvlači da ne može sve da bude krivica klubova.

"Ima i do nestrpljenaja igrača. Imao sam sjajne momke, međutim i oni sve hoće odmah i sad. Ne prihvataju stepenik niže koji im klubovi nude, pa kad udare glavom o zid... Stavovi između igrača, menadžera i klubova moraju da se približe. Neko iz kluba bi trebalo da povuče ručnu, ali daleko smo od toga. Partizan je to dobro radio, pre svega Dule, posle sam i ja dobio priliku i smatram da je solidno odrađen posao. Želeli smo da nađemo balans. Kad dovodiš stranca, dovedi ga da ti donese suv kvalitet ili ako ne donese suv kvalitet, angažuj igrače koji će svojim kvalitetom da se ukole i naše momke učine boljim. Roberts je imao 8 poena i 8 skokova u napadu, Mekejleb je podigao Marića sa proseka od 4 poena na 16 poena. Oni su zbog toga dovedeni i to im je bilo rečeno. Treba da dođu ljudi sa kojima će naši igrači biti bolji. To je pravi model, a ne košarkaši kojima će naši igrači da pomažu. Možda grešim jer nisam u sistemu, ali svi ti momci u neku ruku imaju kvalitet, ali ne mogu dečije bolesti da prebole sami. Potrebni su im vreme i pomoć, ne samo trenerska, već i ljudi sa kojima će da budu okruženi. Nekad je to Mekejleb, ali i Pera Božić, a onda kad se nađeš između kao mlad igrač ti se dobro osećaš," naglasio je Jovanović.

James Gist

Wojciech Figurski/EB via Getty Images

Interesantan je podatak da svih 14 klubova iz srpske Superlige imaju barem po jednog stranca (u kvotu ulaze i igrači iz nekadašnjih Republika SFRJ), a gotovo po pravilu njihova plata nije veća od 1.000 evra. Među inostranim igračima je i Adrian Naumoski, sin legendarnog Petra Naumoskog, koji nosi dres Napretka iz Aleksinca.

Prethodnih godina italijansko, grčko pa i tursko prevenstvo postali su razvojni poligon za igrače sa ameičkiuh koledža koji nisu izabrani na draftu, a koliko se ekspanzija odražava na razoj domaćih igrača i kvalitet reprezentacija potvrđuju i rezultati na velikim takmičenjima. Italija je poslednju medalju osvojila 2003. godine, Grčka 2009. dok je primat u potpunosti preuzela Španija koja i pored značajnog broja inostranih igrača u klubovima i te kako vodi računa o svojim interesima i razvoju talentovane dece.

Ražnatović: Veliki problem, nije Srbija zemlja drugog reda

Vodeći evropski menadžer Miško Ražnatović smatra da je sve veći broj inostranih košarkaša u ovdašnjim klubovima ogroman problem za srpsku kosarku.

"Srbija ima odlične domaće igraće i nije košarkaška zemlja drugog reda poput recimo Poljske ili Mađarske, gde domaći igrači samo pomažu strancima. Razumljiva je trka za rezultatom i mestom u Evroligi ali, po meni, taj rezultat se svakako može napraviti i sa kosturom domaćih igrača, a u kojem bi stranci bili nadogradnja. Trenutnom postavkom dolazimo u situaciju da u zemlji pored dva vodeća tima ima još svega četiri do pet ozbiljnih sredina i da domaći igrači nemaju gde da igraju i da se razvijaju. Srbija je oduvek važila za košarkašku silu ali to nije status koji je samoodrživ bez prostora za domaće igrače da se razvijaju," izjavio je Ražnatović.

Vujošević: Malo igrača za reprezentaciju

Duško Vujošević nikad nije bio zagovornik angažovanja velikog broja inostranih igrača, a u isto vreme ima velike zasluge za karijere Jana Veselog, Davisa Bertansa, Žofrija Lovernja, Lea Vestermana...

Trofejni trener prednost je uvek davao domaćim mladim snagama, voleo je da stvara i za klub i za reprezentaciju.

"Trenutna selekcija igrača u klubovima kao što su Crvena zvezda i Partizan ne govori da će se tu razvijati mnogo novih igrača za reprezentaciju. To stvara dodatnu zabrinutost," istakao je Vujošević.

Bodirogin plan

Nekadašnji potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije Dejan Bodigora imao je revolucionaran plan za ozdravljenje i zaštitu domaćih interesa.

Legendarni košarkaš je predlagao da svaki tim u domaćem elitnom takmičenju ne sme da ima više od četiri igrača starija od 27 godina, kao i da klubovi koji u rosteru imaju igrače mlađe od 18 godina budu finansijski stimulisani. Oni koji ne bi ispunili taj uslov plaćali bi 'penale'. Njegova ideja nikad nije zaživela.

Stranci u sezoni 2019/20.

Crvena zvezda

Derik Braun (SAD)
Lorenzo Braun (SAD)
Stratos Perperoglu (Grčka)
Mohamed Faje (Senegal)
Bili Beron (SAD)
Džejms Gist (SAD)
Čarls Dženkins (SAD/Srbija)
Majkl Odžo (Nigerija/SAD)
Kevin Panter (SAD)

FMP

Duop Rit (Australija)
Okben Ulubaj (Turska)

Mega Bemaks

Kendrik Peri (SAD)
Edin Atić (BiH)
Ognjen Čarapić (Crna Gora)
MArko Simonović (Crna Gora)
Jurij Macura (Slovenija)
Filip Stanić (Nemačka)
Blaž Mesiček (Slovenija)

Partizan

Kori Volden (SAD)
Markus Pejdž (SAD)
Nemanja Gordić (BiH)
Redži Reding (SAD)
Rašon Tomas (SAD)
Žanis Pejners (Letonija)
Vilijam Mozli (SAD)
Andrija Trinkijeri (Italija) - trener
Artsiom Parahuski (Belorusija) - dobio otkaz

Borac Čačak

Adi Alikadić (BiH)
Brajs Džons (SAD)

Dinamik

Gregor Glas (Slovenija)
Merk Akaj (Turska)
Bojan Tomašević (Crna Gora)
Mirsad Alilović (Slovenija) - trener

Novi Pazar

Majkl Melori (SAD)
Aleksandar Todorović (BiH)
Nikola Korać (Crna Gora)
Aleksej Nešović (BiH/Srbija)

Kolubara

Pen Brendon (SAD/Srbija)
Majers Preston (SAD/Srbija)
Georgios Tausanis (Grčka/Srbija)
Slobodan Pejković (Crna Gora)

Metalac

Jovan Vojinović (Crna Gora)

Dunav

Nikola Vuković (Crna Gora)

Mladost Zemun

Deril Taker (SAD/Srbija)
Trej Drešel (SAD/Srbija)
Kone Sidiki (Francuska/Mali)
Tajr Grifin (SAD/Srbija)
Đorđije Jovanović (Crna Gora)

Napredak Aleksinac

Adrian Naumoski (Severna Makedonija)

Sloboda

Tevin Foster (SAD)
Kortez Sajls (SAD)

Tamiš

Frensis Filbiče (Belgija)
Džarid Rouds (SAD)
Nikola Lučić (Crna Gora)
Aljoša Janković (BiH)

Vojvodina

Enes Latifagić (BiH)
Nemanja Živković (BiH/Srbija)
Pavel Lobarev (Slovenija)

Vršac

Nemanja Milošević (Crna Gora)
Ona Embo Renatan (Francuska)
Gabrijel Biler (SAD)
Miloš Savović (Crna Gora)
Stefan Adžić (BiH/Srbija)

Zlatibor

Radomir Marojević (Crna Gora)

OKK Beograd

Karlo Matković (BiH)
Marko Kljajević (Crna Gora)
Filip Jovanović (Švedska)
Rok Radović (Slovenija)

Komentari (46)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Sale Nacionale

Jos veci problem od navedenog predstavlja dovodjenje stranaca, sumnjivog godista, u mladjim selekcijama. Karakteristican primer predstavlja KK Flash, pioniri, 15 godina. U svom sastavu imaju dva tamnoputa igraca iz Malija koji po visini, konstituciji i zrelosti odudaraju od okruzenja. Iz vise izvora sam cuo da ih je doveo neki menadzer Dragan Delic i da ce ih u polusezoni odvesti u Italiju. Vise trenera se bunilo, unosilo u zapisnike svoje primedbe i negodovanje ali nikom nista. Smatram da navedena pojava dugorocno izuzetno negativno utice na stanje nase kosarke, motivaciju i frustraciju dece, nezadovoljstvo i neprijatne situacije na tribinama...

Odgovori 0 0

Milorad

Pa normalno kad imaš dva velika kluba koja vijaju instant rezultat jer moraju zbog navijača, Evrope, ugleda itd, par filijala tih klubova iz kojih svaki deseti uđe u 12 u ove velike timove, par menadžerskih klubova koji razigravaju svoje klince za eventualnu gažu u inostranstvu i provizije, ostali klubovi odbacuju igrače od 18-23 godine, jer nisu više mladi igrači a dovode polovnjake koji ne mogu igrati više od datog ranga ( izaberi domaću ligu po volji ) , sumnjive i jeftine strance koje im dovlače menadžeri kao i večite talente da oživljavaju karijere kao u Ling Long ligi, jer im je jedini cilj neki opstanak i tavorenje u ligama pošto za više nemaju kapaciteta...

Odgovori 0 0

Suter

Cska 4 domaca igraca, Armani 4, Efes 3, Makabi 4, Baskonija 3, PAO 5, Real 3, Alba 4, Asvel 7, Himki 5, Zenit 3, Fener 4, Valensija 3, Bajern 4, Zalgiris 7, Barsa 5, Oli 4. Verujem da svi navijaci Partizana i Zvezde zele da budu u Evroligi sto duze. Ovo je realnost jer za visok kvalitet moras da imas veliki broj stranaca. Sto je neko napisao u komentarima ne moze kapitalizam i socijalizam zajedno :) U najboljem slucaju neki od nasoh klubova moze biti kao Zalgiris u kom je dosta litvanskih reprezentativaca koji imaju dobru ulogu. Sa tim da Zalgiris ima A licencu a da nasi klubovi to nece nikada dobiti. Mislim da je kljucno da se u Srbiji razvije jos makar jedan kosarkaski centar koji nece biti opterecenjen u toj meri rezultatom kao sto su to Partizan i Zvezda a nece biti ni razvojni tim Zvezde( Fmp ) ili menadzerski poligon gde je ozbiljna fluktuacija igraca( Mega). Deluje da je Borac na dobrom putu da udje u Aba 1 i to bi bilo jako znacajno za nasu kosarku, dobra prilika da dobijemo nlvi Hemofarm ili Radnicki Kragujevac gde bi nasi igraci mogli da se razvijaju u timu koji bi igrao na rezultat. Sportski pozdrav!

Odgovori 3 0

* Sva polja su obavezna

"Šta god ABA da odluči, neće zadovoljiti sve klubove"

"Šta god ABA da odluči, neće zadovoljiti sve klubove"

"Šta god ABA da odluči, neće zadovoljiti sve klubove"

Ljubitelji košarke, kao i gotovo svi klubovi širom planete čekaju odluke nadležnih organa o nastavku sezone. Čekaju se odluke NBA lige, Evrolige, ABA lige… Kada će i da li će takmičenja biti nastavljena, veliki je znak pitanja.

MJK: Ne razumem neke, ovo nije igra, ljudi umiru...

MJK: Ne razumem neke, ovo nije igra, ljudi umiru...

MJK: Ne razumem neke, ovo nije igra, ljudi umiru...

Košarkaš Crvene zvezde Marko Jagodić-Kuridža u kućnim uslovima pokušava da održi kakvu-takvu formu i nada se da pandemija koronavirusa neće još dugo trajati.
Loading...