Ryan Pierse, Getty Images

Branimir Smilić

07.01.2020 | 10.00

Milanović za SK: Nemoralno je da pričam o Partizanu

Legenda je Partizana, bivši trener i predsednik crno-belih i čovek koji je na Banjicu doneo posledni trofej Lige šampiona. U isto vreme je i ikona Crvene zvezde, sa kojom je 1992. osvojio prvu titulu prvaka države, a danas je trener crveno-belih - Igor Milanović.

Igor Milanović

print screen

Igor Milanović

Jedan od najboljih i najtrofejnijih vaterpolista svih vremena nikad nije robovao klišeima, uvek je bio svoj, a kako su godine prolazile, logično, bio je sve mudriji i svestan grešaka koje je pravio, pre svega daleko od bazena. Živeo je punim plućima i u mladosti je pored bazena bio redovan gost beogradskih klubova, ali neprespavane noći uglavnom mu nisu bile problem.

Letos je prihvatio ponudu Crvene zvezde i srpskom klupskom vaterpolu vratio se posle šest i po godina. U međuvremenu je bio u Pro Reku (2014-15) i Galatasaraju (2015-18), ali priznaje da mu je u rodnom gradu najlepše.

Pedesetčetvorogodišnji Milanović je u intervjuu za Sport Klub pričao o povratku u Srbiju, problemima sa kojima će se reprezentacija suočiti posle Olimpijskih igara u Tokiju 2020, evropskoj tituli sa crno-belima, sunovratu Partizana, nekorektnom potezu Pro Reka, Atini 1991, najvećem razočaranju...

Srpski klupski vaterpolo je na niskim granama, a ove sezone nije imao ni predstavnika u Ligi šampiona. Zašto ste prihvatili da se vratite i šta vaš povratak može da donese trofejnom sportu?

"Za mene je izazov prvenstveno bio da se posle pet godina 'trenerisanja' van Beograda vratim kući. Pored toga, čelnici Crvene zvezde Viktor Jelenić i Igor Milojević su stvarno bili korektni u pregovorima i iskreni u sastavljanju tima. Mislim da smo trenutno izvukli maksimum iz onoga što smo bili kadri da saberemo u okviru Crvene zvezde. Slažem se sa konstatacijom da je klupski vaterpolo u zapećku, što je normalno jer većina aktuelnih reprezentativaca igra u inostranstvu. Najkvalitetniji igrači ne igraju u Srbiji," kaže Milanović i nastavlja:

"Mislim da se u klubovima nije radilo kako treba i da smo negde pogrešili, pre svega sa finansijskom organizacijom. Neću da kukam sada kako grad ili država malo daju za klupski vaterpolo, ne. To uopšte nije suština, već da se mi u okviru onog što nam država daje, a mislim da nije malo, bolje i pravičnije organizujemo. Daću vam jedan primer. U Zagrebu ima četiri vaterpolo kluba i država ne prepoznaje više nego četiri, a kod nas, u Beogradu, ih ima 23. Klub se danas pretvorio u to da dva polutrenera–trenera, koja nisu obučena na visokom vaterpolo nivou, prikupe 30 dece, registruju udruženje građana i onda ih sekretarijat grada prepozna kao klub i plaća im termine. A oni niti imaju seniorsku ekipu, niti imaju ikakvu perspektivu, niti neguju ambijent iz koga mogu da se proizvode kvalitetni igrači. Niti je to njima u interesu. Oni sa 30 klinaca pokriju dve, tri kategorije, dva trenera zarađuju po 1.000 evra i njima ništa drugo i ne treba. Čini mi se da taj momenat danas spušta nivo vaterpola i umanjuje kvalitet. Mislim da je Beograd spreman za maksimalno šest klubova."

Problem o kome pričate nije od juče. Kako je i kada uopšte došlo do njega i kako vaterpolo vratiti na pravi put?

"U demokratskim vremenima, da tako kažem, posle 2000. godine, kada je država počela malo više da finansira sport, pa i vaterpolo. Onda je nastala trka za organizovanjem tih udruženja građana, a ne klubova. Mislim da bi Vaterpolo savez trebalo da prepozna taj momenat i da odreaguje. Inače, predsednik VSS Jelenić mnogo daje za vaterpolo i nešto je uradio. Novac koji su klubovi dobili 2019. nikada nije bio podeljen na ovaj način. Možemo samo da damo podršku Viktoru da što duže drži ovaj ritam u poboljšanju statusa vaterpola u gradu i u Srbiji uz asistenciju države. Treba da mu damo vetar u leđa da nastavi time da se bavi, da još neki bazen izgradimo, da se koncentriše kvalitet."

Vladimir Vujasinović

VSS/Ivica Veselinov

Vladimir Vujasinović

Vratili ste se ovdašnjem vaterpolu, na klupi Novog Beograda je Vlada Vujasinović, dok sa reprezentacijom sjajno radi Dejan Savić. Koliko veliki asovi mogu da pomognu u svim aspektima i budu lokomotiva u ozdravljenju, pre svega, klupskog vaterpola?

"Mogu mnogo da promene. Od kada sam se vratio, radim i kao koordinator za mlađe kategorije u okviru Saveza i uočavam neki nepotreban eliktricitet, koji se dešava iz meni nerazumljivih razloga. Nije mi prijalo ono pismo Novog Beograda i Aleksandra Šapića, posle i Vujasa, gde su posle rezultati pokazali koliko to nije imalo osnova. Mislim da je ovo trenutak kada svi treba da se skupimo sa Savićem, Vujasinovićem i da probamo da napravimo neku strategiju, da razvijemo mlade, klubove i sve zajedno. Slažem se da je na nama odgovornost, ali mi treba da se složimo između sebe. Sada sam tu i maksimalno ću se angažovati da sve to 'povežem'.

Vaterpolo porodica nije velika poput fudbalske ili košarkaške, ali očigledno je da postoje nesuglasice i nerešena pitanja. Kakav je vaš utisak - da li postoji sujeta među vaterpolo radnicima?

"Sujeta postoji svuda, u svim ljudima. Ne vidim razlog zašto bismo mi, vaterpolisti, bili izuzeti od sujete. Verovatno je neko više, a neko manje sujetan. Sve zavisi koliko se obrazovao na psihološkom i duhovnom planu, koliko je radio na sebi i na svom ego prostoru pokušavajući da ga izmesti. Jer mi, sportisti, a pogotovo oni vrhunski koji su osvojili medalje i imaju uspeh iza sebe, ne možemo posle igračke karijere da nastavimo istim putem i da isti put koristimo za sprovođenje i ostvarivanje ciljeva. Mislim da moramo da se promenimo. S tim u vezi govorim o egu. Sujeta proizilazi iz ega, gordosti. To je ta gordost koju mi moramo da ostavimo posle igračke karijere, da bismo bili bolji očevi, supruzi, braća, sinovi, treneri..."

U Partizanu ste bili igrač, trener, predsednik i direktor i posle povlačenja sa klupe od 2012. do 2014. šef stručnog štaba za sve kategorije u klubu. Da li vas boli što je Partizan danas u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji?

"Želim da se Partizan što pre vrati na svoj kolosek. Partizan je potreban Srbiji. Mislim da se u mlađim kategorijama oseća nedostatak kvaliteta, koji je obično Partizan popunjavao sa pet, šet igrača koji su bili vanredno obučeni. Već nam se pojavljuje 'rupa'. Sa Aleksandrom Šoštarom se nisam video. Nekoliko ljudi iz kluba sam sreo, ali nismo pričali mnogo o vaterpolu," kaže Milanović i priznaje da su ga crno-beli letos kontaktirali.

"Dobio sam poziv proteklog leta od Partizana, ali sam već pregovarao sa Viktorom Jelinićem i nisam hteo da dezavuišem njegov iskreni poziv i da pregovaram na dve stolice. Mislim da je iz jedne kuće kao što je Crvena zvezda, za koju znamo kakav je rival Partizanu na svim poljima, nepristojno da se mešam ili da bilo šta dodajem. Mislim da bi bilo neprijatno, nepristojno i nemoralno sa moje strane da ja tu bilo šta kažem. Želim samo ozdravljenje klubu, a ja se trenutno koncentrišem na to da izvučemo sve pouke iz finala Kupa Srbije u Beogradu i nesrećnog poraza od Radničkog. O tome najviše razmišljam, kako da ojačam naš tim."

Aleksandar Šoštar

N1

Aleksandar Šoštar

Iz Partizana ste otišli pre pet godina, kako je moguće da se klub toliko uruši za tako kratko vreme?

"Ne bih pričao o Partizanu iz ove perspektive, osim lepih želja. Možete misliti koliko mi je žao."

Sa crno-belima ste u sezoni 2011/12, mimo svih očekivanja, na veličanstven način osvojili Ligu šampiona trijumfom protiv moćnog Pro Reka (11:7) usred Italije. Da li je taj tim Partizana mogao da ostane duže na okupu?

"To je možda bila moja najsrećnija noć. Ja sam tad ima neki koncept i možda je trebalo drugačije da reagujemo, ali tada sam imao nesreću privatno i odvojio sam se od Partizana. Posle Lige šampiona u sezoni 2012. počeo sam da radim dva, tri meseca i s obzirom na bolest moje žene u to vreme, nisam bio u stanju više da vodim. Do odlaska u Pro Reko 2014. bio sam sa decom, nisam uopšte bio u sportu. Već u decembru 2012. sam bio potpuno isključen. Sećam se utakmice kada sam javio da nisam u stanju da vodim ekipu. Tako da, sedam godina nisam u Partizanu, od čega sam pet proveo van zemlje i nepristojno bi bilo da pričam bilo šta. Da su igrači iz tog tima ostali verovatno bi još neka titula završila na Banjci. Da smo imali sredstava da zamenimo one koje je trebalo zameniti i dodatno da se pojačamo... Zvezda je pametno odigrala dve godine kasnije kada je dovela ključne igrače na pozicijama koje su joj nedostajale. Osvojila je Ligu šampiona sa Rađenom, Pjetlovićem, Prlainovićem... sve bivšim igračima Partizana."

You Tube

Koliko ste legenda Partizana, toliko ste i odličnim igrama u Zvezdinoj kapici dali doprinos u osvajanju istorijske titule 1992. baš protiv crno-belih?

"To je sigurno jedan od najsrećnijih perioda u mom životu jer sam bio mlad, radoznao. Živeo sam divnim životom na relaciji sport–grad. Kada sam 1991. prešao iz zagrebačke Mladosti u Zvezdu, koju su vodili Vlaho Orlić i Nikola Stamenić, to je bio istorijski trenutak za klub. Te godine prvi put u istoriji Zvezda je pobedila Partizan, a kasnije u plej-ofu i osvojili titulu. Mislim da sam dao 12 golova u dve finalne utakmice, sećam se da je bilo maestralno. Divna atmosfera, slavili smo, to je bio istorijski uspeh. Nažalost, zbog sankcija nismo mogli da igramo u Evropi, a posle osvojenog prvenstva otišao sam u Rim."

Kao igrač dva puta ste bili prvak Evrope (Mladost 1990. i 1991) i Katalunjom (1995), a dva trofeja Lige šampiona imate i kao trener. Posle druge, osvojene sa Pro Rekom (2015), ujedno i poslednje za bogati italijanski klub, napustili ste Italiju. Zašto?

"Pro Reko je dokaz da pored novca mora da postoje strategija, znanje i kohezija tima. Oni su posle mene doveli Italijana za trenera. Što se tiče finansija, mene su ispratili vrlo korektno. U sezoni 2014/15. osvojili smo tri titule i posle 15 dana su mi javili da više nisam trener, uz obrazloženje da žele da naprave nov tim. Tada su smenili direktora i poverenje je dobio Mauricio Felugo. Sa njim sam imao spor, budući da je on bio mnogo ljut što nije bio u timu za Ligu šampiona. Očekivao je da će biti, a ja sam stavio Frančeska Di Fulvija i taj mali je trenutno najbolji igrač u Italiji. Rezultat je pokazao da nisam pogrešio. Di Fuvijo je igrao odlično i mislim da Felugo nije mogao uopšte da konkuriše za mesto u timu. Ipak, on je to jako loše primio," naglašava Milanović i potom opisuje šta se sve izdešavalo.

"Na kraju sezone Felugo je postao predsednik Pro Reka i zbog tog nekog atagonizma su promenili trenera. Iz velike gluposti su to uradili i napravili haos. Došao je trener koji nije bio u stanju da vodi ekipu, pa je došao Vlada Vujasinović kao vrlo mlad i veoma perspektivan. Ipak, on dve godine nije uspeo da osvoji Ligu šampiona, potom je angažovan Ratko Rudić. Ni on nije uspeo. Poslednje četiri godine zovu me iz svih krajeva kada Pro Reko ne osvoji evropsku titulu, od Mađarske, Grčke, Hrvatske, Crne Gore... Kažu da im karma ne da da osvoje. Da li su me zvali u međuvremenu? Nikad me nisu zvali, mislim da to jako teško podnose. Sada im je svima jasno da su pogrešili. Meni je bila potrebna još jedna godina da postavim stvari na svoje mesto, ali to je njihov izbor i hvala im na tome."

Igor Milanović

Princscreen

Usledila je selidba u Galatasaraj i trogodišnji rad u okruženju koje nije bilo prirodno za nekada najboljeg vaterpolistu sveta. Kako ste se odlučili za odlazak u Tursku?

"Predivne tri godine. Klub mali u vaterpolo okvirima, ali je Galatasaraj kao sportsko društvo ogroman. Izuzetno povoljan finansijski ugovor, ali me sportski nije zadovoljavalo. Nikako nisam mogao da pronađem sebe. Bilo je srpskih igrača, doveo sam posle Koroliju i Živojinovića, osvojili smo prvenstvo i Kup, ali u Turskoj nemaju uslove da se profesionalno i na vrhunskom nivou bave vaterpolom. Jednostavno nemaju uslove. Deca ne mogu da treniraju dva puta dnevno. Nemoguće je da pratiš korak sa ekipama koje treniraju dva puta dnevno. Deca imaju neke ispite u osmom i u četvrtom razredu, pa po godinu dana ne idu na treninge te sezone. To je bilo prosto nemoguće. U jednom trenutku su i oni to shvatili i pustili su sve strance."

Vaterpolo pravila su se u poslednjih desetak godina mnogo promenila, a utisak je da sudije više nego u bilo kom drugom sportu mogu da utiču na rezultat?

"Mislim da taj koji stoji iza promena pravila ne razume ništa. To je degradacija vaterpola. Kada je on ispred gola, kada ga takneš tada je penal, ako ga takneš na 15 metara onda nije... To unosi konfuziju kod običnog gledaoca. Umesto da uzmu iz ruku sudija mogućnost korupcije, greške, prevare, favorizovanja neke ekipe, njima se sve vreme daje mogućnost u tom sivom prostoru. Nekada zaista ne znam ni ja šta su dosudili – nekad izbačaj, nekad penal, nekad kontra faul. To je ono što nam ne dozvoljava da postanemo veliki sport. Meni se dešava da ne znam neko pravilo koje je doneseno prošle godine. To je strašno kako se menjaju pravila, kojom brzinom i koji to mozak radi. Svetske i evropske komisije menjaju pravila. Retko se konsultuju treneri i to je veliki problem."

vaterpolo reprezentacija Srbije

Ryan Pierse/Getty Images

Reprezentacija Srbije godinama suvereno vlada, ali šta posle Olimpijskih igara u Tokiju, koje će verovatno biti poslednje veliko takmičenje za perjanice državnog tima? Da li vidite problem kada se aktuelna generacija povuče?

"Vidim, sigurno. Ako se povuku Pjetlović, Prlainović, Mitrović, Aleksić i Filipović, to je velika rupa. Nedavno smo u Kuvajtu osvojili srebnu medalju na prvenstvu sveta. Dobro smo igrali. Mislim da je trener Stefanović jako lepo uštimovao tim i izvukao maksimum. Ali, moram da kažem da sam video i mnogo nedostataka i neobučenost kod igrača koji imaju 20 godina. Nisam video igrača koji može da uđe u A reprezentaciju i da igra sa Filipovićem, Mandićem, Prlainovićem, Pjetlovićem... To je ono što me malo zavrinjava. S tim u vezi ću se angažovati u narednom periodu."

Radili ste u velikim klubovima, osvajali medalje i nekako je logično da bi sledeći korak mogao da bude selektorski posao. Da li razmišljate o vođenju reprezentacije Srbije?

"Sada ne razmišljam. Maksimalnu podršku treba dati Dejanu Saviću, koji lepo radi. Bilo bi mnogo lepo da osvojimo medalju na Olimpijskim igrama. Ne razmišljam o tome šta bi bilo kad‘ bi bilo. Šta ova generacija ima, a neke prethodne nisu imale? Ima Dejana Savića, za razliku od prethodnika koji se nisu bavili svojim poslom na stručan način. Više su vodili politiku. I generacije Nenada Manojlovića i Dejana Udovičića su isto mogle da osvoje olimpijsko zlato. Nije napravljena pravilna analiza zašto nije osvojena najsjajnija medalja. Koliko se sećam jedne godine su bili ljuti igrači, drugi put su se tukli..."

Koja medalja vam je najdraža?

"Neka vrsta potvrde je Evropsko prvenstvo 1991. To takmičenje bih izdvojio, ako već treba da kažem, a ne volim da pričam o sebi. Te godine su nas pet dana pred EP napustili igrači iz Hrvatske – Šimenc, Bukić, Bezmalinović... Bukvalno smo dovukli igrače sa plaže. Uskokovića, Gočanina, Zimonjića, rezervnog golmana Tadića... Krenuli smo na prvenstvo i svi su nas oplakivali. Nikad do tada reprezentacija Jugoslavije nije osvojila Evropsko prvenstvo. Bili smo svetski prvaci dva puta, olimpijski prvaci takođe dva puta, ali evropski nikad. Dolazimo u Atinu i svi nam kažu: 'Jao, trebalo je da osvojite, ali sada ovako ne možete' jer pola ekipe nije bilo tu. Prvenstvo je počelo, mi smo imali, sećam se, male problemee sa Slovacima u prve dve četvrtine. Dobro sam igrao, osećao sam se fantastično, nisam osećao umor. Imao sam osećaj da sam mogao da uradim šta god da sam hteo. Postizao sam četiri, pet golova po utakmici i nosio tu ekipu ka finalu. U polufinalu smo pobedili Italijane maestralnom igrom. Šoštaru je tada pukao mišić, pa smo u finale ušli sa rezervnim golmanom Tadićem. To je jedna od utakmica koje sam odigrao najbolje, postigavši pet golova, ispravljajući te momente koji su bili najbitniji. Kada su oni vodili 3:1 postigao sam dva, tri gola uzastopno. Igrao sam i odbranu, ne znam da li sam izašao iz igre nekoliko minuta, dva puta sam i loptu iz gola izvadio... Mislim da sam to prvenstvo odigrao na maestralan način. Nikada tako nešto nisam video, dominaciju u odnosu na druge igrače. To je bilo možda najzrelije odigrano prvenstvo."

You Tube

Atina je najlepša uspomena, a gde ste doživeli najveće razočaranje?

"Največe razočaranje je Bon 1989. kada smo takođe imali fantastičnu ekipu. Do četvrtine četvrtine u finalu smo igrali sjajno i vodili protiv Nemaca 9:6. Potom su uz pomoć sudija, ali i naših grešaka, došli do produžetka i dali nam zlatni gol sa osam metara. To mi je bilo jedno od najvećih razočaranja. Sećam se da smo plakali kao kiša, dva dana nismo mogli da dođemo sebi kako smo izgubili dobijenu utakmicu."

Šta očekuje od kluba i od reprezentacije Srbije u 2020. glodini?

"Svi očekujemo da reprezentacija osvoji zlato na Olimpijskim igrama, da učvrstimo status vaterpola među svim sportovima u Srbiji. Mislim da je to izuzetno bitno za našu budućnost. U direktno mom poslu očekujem da osvojimo medalju sa mlađim kategorijama, da nastavimo ovo što je počela generacija ‘99, a sa Zvezdom ćemo maksimalno da se potrudimo da osvojimo prvenstvo," istakao je Milanović, koji je proslavio i odlučujućim pogotkom u četvrtom produžetku finalnog meča Svetskog šampionata 1986. protiv Španije.

Komentari (23)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Sasa

E moj Milanovicu

Odgovori 10 10

Milos

Sta je tebi danas Toto,neko te dirao😀

Odgovori 8 11

Toto-ko-tunjo

Puno stvari, prijatelju. Lovernjovo pismo, Igorova tajanstvenost, Miskov slom pred novinarima zbog neuspeha da pojaca Megu, ukljucenje SK u utakmicu protiv Krke kad je odvec zavrsena, u 18:48, samo tri vesti o Dzenkinsovoj odiseji dok Homeru ni traga... A prepozna covek dobru zelju i brigu za bliznjega svog, te hvala, dobri moj komso. Hristos se rodi!

12 8

* Sva polja su obavezna

Jug nadigrao Novljane, Splićani bolji od Zvezde

Jug nadigrao Novljane, Splićani bolji od Zvezde

Jug nadigrao Novljane, Splićani bolji od Zvezde

Odigrano je pretposlednje kolo mini regionalne lige za titulu. Jug je kao gost pobedio Jadran iz Herceg Novog sa 17:9, dok je Jadran u Splitu slavio protiv Zvezde sa 18:10. U ovoj rundi, slobodna je bila ekipa Mladosti.

Nevažeće odluke novog rukovodstva VK Partizan

Autor

Nevažeće odluke novog rukovodstva VK Partizan

Nevažeće odluke novog rukovodstva VK Partizan

Gradski sekretarijat za sport i omladinu odlučio je da poništi sve odluke članova Skupštine Vaterpolo kluba Partizan, koje su donete 2. decembra 2019. godine, prenose Novosti.
Loading...