Getty Images/Alex Grimm

Branimir Smilić

31.03.2020 | 12.00

Stojković: Reprezentacija, pa psihijatrijsko lečenje!

Srpske rukometne priče, nažalost, godinama su jedna drugoj nalik. Problemi se gomilaju, neuspesi se nižu kao na traci, a reakcije sa vrha - nema. U foteljama su i dalje isti ljudi, naviknuti na život sa funkcijama, ali ono što je mnogo poražavajuće, naviknuti i na život sa neuspesima.

Rastko Stojković

Oliver Hardt/Bongarts/Getty Images

Rastko Stojković

Seniorska reprezentacija Srbije daleko je od evropskog proseka, mlađe kategorije su u rasulu, klubova odavno nema na međunarodnoj mapi, Crvena zvezda je poslednja na tabeli Superlige...

Urušen je sistem, lista propusta je podugačka, ali ne i konačna. Srpski rukomet nezadrživo srlja u propast, a kako može da se stane na put propadanju ne zna ni Rastko Stojković, jedan od momaka koji je uvek 'ginuo' za boje svoje zemlje i vlasnik srebrne medalje sa Evropskog prvenstva 2012.

Tridesetdevetogodišnji pivotmen nedavno je prekunuo penziju i potpisao ugovor sa Vojvodinom do kraja sezone, ali zbog suspenzije takmičenja u dresu Lala odigrao je samo dva meča. Vanredno stanje provodi sa suprugom i decom, trenira, razmišlja pozitivno, međutim, kada se pokrene priča o manjkavosti srpskog rukometa pritisak mu istog trenutka skoči.

"Siguran sam da niko namerno ne urušava rukomet, niko to namerno ne radi. Kao i u svakom sportu, tako i ovde imaš ljude koji su od ničega sposobni da naprave nešto, a imaš i ljude koji jednostavno nisu sposobni za to, nisu vizionari da stvari postave na zdrave noge. Imamlo lep primer u odbojci i vaterpolu, kako su to ljudi pravili od ranih pionirskim ili kadetskih dana, kakvu školu imaju, kako prolaze košarkaši... Za razliku od rukometa, gde se ništa ne zna i gde se radi stihijski. Niko ništa ne radi na ozdravljenju rukometa, niko ne prati svetske trendove, niko se ne bavi budućim generacijama, koji će jednog dana igrati za seniorsku reprezentaciju. Sve se svodi na menjanje trenere. Promene jednog, drugog, trećeg... Ja samo pitam ko će da igra za pet godina? Šta se to promenilo u našem sportu, kakav je sistem takmičenja u mlađim kategorijama? Imamo primer iz Hrvatske, gde su Duvnjak, Kopljar, Stepančić, Karačić i Cindrić bili projekti saveza. Imaju ljude koji znaju da prepoznaju talente, da rade sa njima, da diktiraju koji će treneri raditi sa njima. Mi nemamo ništa," kaže Stojković rezignirano za Sport Klub.

Poslednji veliki rezultat napravljen je 2012. osvajanjem srebrne medalje na EP u Beogradu. Velikog borca boli što su igrači uvek, i samo igrači, na stubu srama.

"Bilo je mnogo grešaka kada je struka u pitanju. Uvek kažu da su igrači krivi. To ne mogu da podržim i apsolutno se sa tim ne slažem. Svi se sklone, svi kažu: 'Ja sam mu rekao, on nije dao gol' A šta si ti uradio da on da gol? Da li si ga uveo u formu, da li si ga psihički spremio za utakmicu? Ima mnogo stvari koje su na trenerima da odrade. Govorim o nekim prošlim vremenima. Na klupu reprezentacije dolazili su ljudi bez dana radnog iskustva i o čemu onda mi pričamo. Ali nisu oni krivi, neko ih je tu postavio. Neko je dao nekome da bez vozačke dozvole vozi auto," ističe i dodaje:

"Mnogo toga mora da se promeni. Pojedinačno nem smisla nešto da se menja. Promeniti jednu ili dve stvari nema nikakvog smisla. U RSS su takav sistem glasanja napravili, u Skupštinie i Upravnom odboru, da tamo ne možeš ni da dođeš. Kad se prouči sistem saveza i kako se dolazi na pozicije koje odlučuju prosto je nemoguće doći do tog nivou. Nemoguće. Potrebno je pet, šest godina, 15, 20 Upravnih odbora, Skupština, izglasavanja... To je neki Sizifov posao. Treba da doprineseš nečim pozitivnim, a ne da se boriš da bi seo u fotelju i zarađivao platu. Da žrtvujem 15 godina svog života i dok dođem na red toliko stvari će se izgubiti i proći. Ne, to nije pravi put."

Rastko Stojković

Christof Koepsel/Bongarts/Getty Images

Rukometni bum kratko je trajao. Te 2012. nije iskorišćena prilika da se sport koji je bio zaštitni znak nekadašnje države omasovi, a kako vreme prolazi situacija je sve teža i složenija.

"Realno ni tada, ni svih tih godina, u reprezentaciji nismo imali selektora koji je to mogao da 'izvuče'. Medalju smo osvojili na motivaciju, na želju, ipak, igrali smo kod kuće, pred svojim navijačima. Bilo je mnogo stvari koje su bile plus, ali nikad struka nije mogla da isprati mogućnost te generacije. Bio je Sead Hasanefendić, koji je doživeo katastrofalan neuspeh ispadanjem iz grupe u Austriji. Kasnije nikad nismo imali selektora, osim Ljube Vranješa, sa velikim uspehom iza sebe. Nijedan od njih nije imao internacionalno iskustvo i nije mogao neke stvari da isprati. To moja generacija nikad nije imala."

Stojković je od debija 2007. do poslednjeg meča u dresu Srbije promenio sest selektora. Malo je pozitivnih iskustava...

"Sa Vranješom smo imali jedan lep period, ali nažalost to je trjalo samo nedelju dana. Sedam dana, dve utakmice, dve pobede, obezbeđen plasman na Evropsko prvenstvo i to je to. Zašto, kako... malo je i bezveze baviti se time. Ko god da je kriv, više to nije ni bitno. To je prošlo, naše vreme je prošlo, završili smo karijere, generacija 1981. Vučković, Stanić, Nikčević, Čutura... i sad nešto analizirati nema smisla. Kako će da bude bolje, stvarno ne znam. Nemamo čarobni štapić.

Igrao je povređen za reprezentaciju, odlagao operaciju, dok neki, nezadovoljni stanjem u srpskom rukometu, ne žele iz godine u godinu da prolaze kroz agoniju. Stojković ih u potpunosti razume.

"Ne osuđujem ih, zašto bih. Svi ti momci imaju pravo da biraju. U inostranstvo odemo da zaradimo za hleb. Kad odeš tamo, ti si ime i prezime u evropskom rukometu, potom se vratiš da igraš za eprezentaciju u potpuni haos, dezorganizaciju i pakao. Ljudi u klubovima nas posle pitaju: 'A što ja tebe plaćam, vidi na šta ličiš na terenu?' To je kontra efekat reprezentacije. Ima 'ludaka' koji će zarad nečega svaki put da dođu, a ima i onih malo pamatnijih... Poštujem odluku svih onih koji ne žele da igraju za reprezentaciju jer taj neko treba da nahrani dete, majku, oca penzinere... Ima neku obavezu prema svojoj familiji. Mora da čuva to što je godinama sticao, a ne da dođe da mu neko karijeru srozava. Nažalost, dotle smo došli. Rekao sam i ranije i ponavljam - posle svakog okupljanja državnog tima potrebno je ozbiljno psihijatrijsko lečenje. Pogledajte Bogdana Radivojevića. Dečko je jedan od najboljih desnih krila u Evropi, a kako se vrati iz reprezentacije ne može da se sastavi. To su stvari koje se godinama dešavaju. I opet su igrači krivi, ali ja to tako ne vidim. Ne može niko da me ubedi da ti momci u reprezentaciji zaborave da igraju rukomet ili neće da igraju."

RSS

Nekadašnji rukometaš Crvene zvezde, Partizana, Borca iz Banjaluka, PKB, Pfulingena, Nordhorn-Lingena, Kjelcea, Al Rajana, Meškov Bresta i Makabija na ličnom primeru osetio je sve ovo o čemu priča.

"Pozicija igrača je nezahvalna. Ako izađeš i kažeš da nešto ne funkcioniše i ne može tako, odmah čujem komentare: 'Eto, njemu sve smeta, on je uvređena princeza.' Malo smo težak narod po tom pitanju, ali sad kad sam završio sa reprezentacijom, sve mogu da kažem. To su stvari koje se dešavaju. Ukoliko skreneš pažnju na manjkavosti odmah si obeležen i okarakterisan kao negativan. Zašto? Zato što niko nema cilj nešto da promeni. Imao sam selektora kome sam ukazivao na greške. Rekao sam da se to tako ne radi i da ćemo da izgubimo. Bio sam obeležen i na tri razgovora sa njim rečeno mi je kako sam negativan i kako loše utičem na ekipu. Možda sam ja lud, ali ta utakmica se završila sa minus 10. Izgubili smo 10 razlike i morao sam da mu priđem i da ga pitam: 'Šta ćemo sad?' To je naravno bio kraj saradnje. Ko je tu sad lud - igrači ili trener? Taj trener nikad nije preuzeo odgovornost i rekao da je kriv. Nijednog trenutka. Svi grešimo, ali nemoj svoje greške da svaljuješ na drugog."

Srbija je posle debakla na kontinentalnom prvenstvu ostala bez selektora Nenada Peruničića, a bliži se baraž protiv Slovenije za plasman na SP 2021. u Egiptu. Stojković smatra da pitanje nije ključnio.

"Neko mora da bude. Pričamo o tome da jedan trofejni sport nema selektora i ko će sad da se prihvati posla. Da li shvatate dokle su ljudi koji vode ovaj sport doveli rukomet? Ne znam kakve su njihove pregovaračke mogućnosti. Neko će to prihvatiti, ali kako će to da izgleda stvarno ne znam. Domaći ili strani trener? Stvarno ne znam. Srbiju očekuje baraž protiv Slovenije, na čijoj klupi je Ljuba Vranješ. Doći će samo onaj kome će garantovati da ga neće skloniti kad ispadne od Slovenije. Naše šanse su u domenu teorije. Imali smo i primer da jedan čovek vodi i mušku i žensku reprezentaciju. To u životu nisam čuo. I to nikako nije greška Ljube Obradovića, prihvatio se toga i odradio je posal kako valja. Upravo o tome govorim, nije poenta u trenerima, već u ljudima koji sve to vode.

To je menadžersi posao. Oni nisu sportisti, ne bacaju više loptu, nego se bave organizacijom posla. A oni kao da nemaju pojma gde se nalaze. Ne mogu da se ljutim na svog starijeg sine što ne zna kako se radi statistika na Ekonomskom fakultetu ili ne zna osnove političke ekonomije. Takva je situacija i u rukometu. Ne mogu da se ljutim na njih jer oni to jednostavno ne znaju. Oni su došli silom prilika, glasanjem. Boža Đurković je godinama bio generalni sekretar i potom se izborio da bude predsednik saveza. U situaciju da godinama radiš taj posao i ti i dalje ne vidiš da ne znaš da ga radiš. To mi je fascinantno."

Iskusni igrač se posle sedam godina vratio u srpski rukomet, ali je zbog pandemije koronavirusa odigrao samo dva meča za Vojvodinu. Jedan u domaćoj ligi i jedan u SEHA ligi.

"Novi Pazar je četvra ekipa u toj ligi, a da vidite samo koji je to nivo. To je propast srpskog sporta u načelu. Sećam se sezone 2003/04. u Crvenoj zvezdi kada su ljudi dolazili na Banjicu i molili da ne zapinjemo, da ne izgube sa više od deset razlike. Sada je ta Zvezda u Kupu izgubila od trećeligaša, od Rekreativa. Skup penzionera te izbacio, ljudi koji imaju dva treninga nedeljno, a pitanje je da li su se skupili na oba treninga. To je urušavanje kompletno. Momci koji su mladi i koji nisu naučeni neće da se trude jer ne vide izlaz iz svega toga. Opšte sivilo."

Rastko Stojković

RK Rekreativo

Rastko Stojković

Pre nego što je potpisao ugovor sa Vojvodinom do kraja sezone Stojković je upravo bio član Rekreativa, kluba čiji dres uglavnom nose ljudi u zrelim godinama.

"Sve se izdešavalo u poslednjih pet minuta. Dobio sam poziv u tri popodne, a prelazni rok se završavao u četiri sata. Možda je i dobro što je sve bilo na prepad jer da je bilo vremena da se razmisli i organizuje, ko zna kakva bi odluka bila. Zadovoljan sam svojom odlukom. Nisam pogrešio i nadam se da će svi moji planovi biti ispunjeni. Verovatno će se liga gde je Rekreativo završiti trenutnim stanjem na tabeli, oni će ući u Super B, ja sam otišao u Vojvodinu. Svi čekamo odluku kako će da se nasvati i da li će uošte da se nastavi sezona u Superligi. Mislim da će morati da se završi, a verujem da će biti vremena. Može i turnirska varijanta, dve grupe po tri, svako sa svakim, neutralan teren i to se završi u četiri, pet dana. S obzirom na situaciju, da se sezona produži do 26, 27. juna ili 1. jula nije tako dramatično," naglasio je Stojković i osvrnuo na sledeću sezonu.

"Niko ne zna kako se ovo da se završi, ni kakve će biti finansijske mogućnosti. Pravljenje bilo kakvih planova u ovakvoj situaciji je nezahvalno. Iskreno, sebe nisam video ni u ova tri meseca u Vojvodini, već da uživam, igram rukomet i održavam kilažu u Rekreativu, pa se izdešavalo to što se izdešavalo. Sve je sada na dugačkom štapu."

Rastko Stojković

Getty Images/Sascha Steinbach

Rastko Stojković

Komentari (12)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Gledalac

Druze Stojkovicu, gledao sam utakmicu u N.Pazaru sad kad ste igrali. Mislio sam da si igracina, ali kad vidoh da te ono dete dva-tri puta sastavi u odbrani, ti kao u zid. Batali bre, pusti mladje, vidis da nisi ni izgledom ni igrom vise za igraca. Pa ulozi malo para u ovaj nas rukomet, tako ces pomoci, a ne preko novina.

Odgovori 4 3

JT26

A ja se godinama nerviram,oko svih tih izgubljenih,malih i velikih utakmica.

Odgovori 6 1

Kljajicevo

Momcino hvala za ovaj prljavi ves, sve najbolje tebi i tvojoj porodici. Sramota je dokle je dogurao rukomet, na nivo amaterizma.

Odgovori 23 0

* Sva polja su obavezna

"Pola para od Zvezde i Partizana i osvojićemo Evropu!"

"Pola para od Zvezde i Partizana i osvojićemo Evropu!"

"Pola para od Zvezde i Partizana i osvojićemo Evropu!"

Poslednji je selektor koji je osvojio medalju sa reprezentacijom Srbije. Za tri i po godine koliko je sedeo na klupi, Orlove je odveo na četiri velika takmičenja, uključujući i Olimpijske igre 2012.

Đerona: Reprezentacija Srbije ima budućnost

Đerona: Reprezentacija Srbije ima budućnost

Đerona: Reprezentacija Srbije ima budućnost

Srbija je dobila novog selektora. To je Španac Toni Đerona, koji je u karijeri radio kao pomoćnik u Barseloni a bio je i selektor Tunisa. Srećan je što će voditi Orlove u narednom periodu.
Loading...