Pool, Getty Images Sport

Branimir Smilić

15.05.2020 | 12.00

"Stojaković mi je uništio karijeru! A onda i Partizan"

Dane u karantinu teško je podnosio jer nije navikao da sedi u stanu. Iako se bliži devetoj deceniji života i dalje je vrlo aktivan i zainteresovan za sve što se dešava u sportu.

Vladislav Lučić

Marcus Brandt/Bongarts/Getty Images

Vladislav Lučić

Košarka ga je proslavila, a u nemogućnosti da na TV gleda ono što najviše voli zadovoljio se i istorijskim duelima Novaka Đokovića, ali i nezaboravnim moto trkama koje Sport Klub emituje od trenutka kada je sport stao.

Sedamdesetdevetogodišnji Vladislav Lučić u istoriju srpskog/jugoslovenskog sporta upisao se kao jedini trener koji je vodio i muške i ženske selekcije Partizana i Crvene zvezde. I sa svima je osvajao medalje. Lale je to uspeo i verovatno niko više.

Pet sezona bio je igrač Crvene zvezde (1960-65), potom tri sezone trener mladog tima (1967-70), a u seniorsku košarku zakoračio je sa crno-belim damama (1970-75). Veliki trag ostavio je i u Africi gde je sedeo na klupama reprezentacija Nigerije (1975-80) i Obale Slonovače (1981-83) koju je već u prvoj godini predvodio do zvanja šampiona 'crnog' kontinenta.

Prve klupske trofeje osvojio je sa ŽKK Partizan (prvak Jugoslavije 1984. i 1985) na čije se kormilo vratio po povratku iz Afrike, a u sezoni 1985/86. u muškom pogonu tima iz Humske radio je sa Vlade Divcem, Žarkom Paspaljom, Aleksandrom Đorđevićem, Željkom Obradovićem, Goranom Grbovićem...

Ponosan je i na dve sezone u francuskoj ženskoj ekipi Šalezo sa kojom je osvojio dve titule i kup i obezbedio mesto u Kupu šampiona, a zadužio je i Nemce više nego što bilo ko misli. Za one koji ne znaju, Dirk Novicki je u državnom dresu debitovao dok je Lučić sedeo na klupi Nemaca, a godinama kasnije će se videti koliko je njegova profesionalno-pedagoška misija imala smisla.

Laletu je Zvezda uvek bila najbliža srcu, a konačno 1992. preuzeo je brigu o timu sa Kalemegdana. U prvoj sezoni preoteo je titulu tada aktuelnom šampionu Evrope Partizanu, a sledeće je odbranio zvanje najboljeg u državi.

Radio je još jednom u Partizanu sa kojim je u sezoni 1998/99, koja nije završena zbog bombardovanja, osvojio Kup, dva puta vraćao se u muški pogon crveno-belih, a poslednja stanica bila mu je Zvezdina ženska ekipa sa kojom je bio prvak države 2003. i 2004.

Ipak, pamti i ružne trenutke, a i danas ga mnogo boli šamar koji je dobio od kluba u kome samo portir nije bio.

"Košarka je nešto najjače što sam doživeo u životu. Bilo je i lepih i ružnih trenutaka, a ostaju neke stvari koje verovatno niko neće postići. Skoro je nemoguće. Bio sam trener dva najveća kluba u Srbiji, i muške i ženske ekipe Partizana i Crvene zvezde i sa svima osvajao trofeje, što me čini vrlo ponosnim. Trenirao sam četiri reprezentacije - Nigeriju, Obalu Slonovače, Nemačku i Jugoslaviju na nekim takmičenjima. To me ispunjava. Imao sam bogatu karijeru, bilo je i ružnih momenata, ali to je život trenera. Stara je parola da ko nema spreman kofer svakog momenta da ode, taj nikad neće ni postati trener," priseća se Lučić u intervjuu za Sport Klub u kratkim crtama karijere koja je trajala od 1968. do 2005.

"Najuspešniji deo karijere bio je od 1987. do 1995. U tom periodu osvajao sam trofeje gde god sam radio. U penziju sam otišao sa duplom krunom sa košarkašicama Zvezde, kasnije sam pomagao klubu da prevaziđe određene probleme, pa sam u Savezu tri godine vodio brigu o mlađim ženskim selekcijama, potom dolazi i period predsednikovanja u muškom pogonu crveno-belih. To je bio veoma težak period za Zvezdu. Bilo je baš mukotrpno klub izvući iz nečega u šta je Zvezda bila dovedena. Nismo uspeli, ali su posle nas došli ljudi koji su klub vratili na mesto koje mu pripada. Mi smo bili samo jedan mali most između propasti, zadržavanja da se propast ne dogodi i ovoga sada, kada je Zvezda zaista evropski tim što zaslužuje po imenu i renomeu."

You Tube

Posebne emocije budi mu sezona 1992/93 kada je Zvezda u finalu plej-ofa pobedila Partizan koji je u sastavu imao šestoricu igrača koji su godinu dana ranije osvojili evropsku titulu. Titula se na Mali Kalemegdan vratila posle 21 godine.

"To vreme je bilo mnogo drugačije od ovoga što gledamo proteklih godina. U ekipi smo imali uglavnom igrače koji su ponikli u našim mlađim kategorijama. Devet ili deset momaka bukvalno su rođeni u Zvezdi, a u te dve sezone od 'stranaca' su bili Ivica Mavrenski, Ljuba Vidačić i Mileta Lisica. Imao sam veoma mlade igrače koji su kasnije osvarili sjajne karijere. Ponosan sam što sam i u Partizanu i u Zvezdi radio sa možda najtalentovanijim igračima koje je ova zemlja imala. U Partizanu su bili Divac, Paspalj, Đorđević, Obradović, Marić, Savović, Grbović... U Zvezdi Obradović, Ilić, Trifunović, Stojaković na početku karijere, posle Rakočević, Radmanović, Tomašević, Vujanić... Bilo je mnogo velikih imena što mi čini veliko zadovoljstvo."

Iz tog perioda prepričava Lale i jednu zanimljivu situaciju iz leta 1992. kada su na pripremama na Kopaoniku bili i Zvezda i Partizan.

"Ekipa koja je 1993. i 1994. osvojila dva prvenstva uzastopno sigurno mi je najdraža kada pričamo o muškim selekcijama. Bili smo jedna duša. To su bila teška vremena za košarku, a svi momci su pripadali klubu više nego što su bili vezani profesionalnim ugovorima. Kada sam u leto 1992. došao u klub bilo je reči samo da se konsolidujemo, da budemo u sredini tabele... A ja im na prvom sastanku kažem: 'Idemo da budemo prvaci'. Klinci su me čudno gledali i verovatno se pitali da li je ovaj poludeo. Odemo na Kopaonik, a tamo i Partizan. Oni prvaci Evrope u Grandu, a mi u hotelu Srebrenac, gde su deca odsedala. Vide ovi moji kako Giba, čuveni fizioterapeut, pravi sokove igračima i kakva je organizacija u Partizanu, dok mi jedemo hleba i marmedale i neke paprikaše i pitaju me: 'Treneru, kako ćemo mi protiv njih?' Gledam ih i kažem im: 'Kada budete prvaci onda ćete i vi da dođete u Grand.' I stvarno smo bili prvaci i pored onih 7:0 za crno-bele u ligaškom delu sezone. Niko nije verovao da možemo do podviga, ali ja jesam i nijednog trenutka optimizam me nije napuštao. Imali smo veliku podršku kluba, nije bilo potresa i pored sedam poraza od Partizana. Mirno smo radili svoj posao. Sa svim tim igračima ostao sam u odličnim odnosima, imam poštovanje prema svima njima."

Prethodno je sa košarkašicama Crvene zvezde bio prvak Jugoslavije 1989. a sezonu kasnije tu ekipu predvodio je do trećeg mesta u Kupu šampiona.

Vladislav Lučić

REUTERS/DESMOND BOYLAN

Vladislav Lučić

"U finalu 1989. protiv Elemesa, za koji je igrala sjajna Danira Nakić, u Pioniru se okupilo 7.000 ljudi i to je utakmica košarkašica sa najviše gledalaca. Jedan od vođa navijača bio je Neša Ilić koji je lupao u bubnjeve. Zvezda je posle osam godina ponovo bila prvak."

U Zvezdi je doživeo najlepše trenutke u karijeri, ali i najbolniji udarac. Priznaje da mu je crna mrlja poraz od italijanskog Meša u revaš duelu finala Kupa Radivoja Koraća u Pioniru, a mnogo više ga je pogodio otkaz koji mu je uručio tadašnji predsednik Voja Stojaković posle drugog meča finala plej-ofa od FMP.

"Voleo sam da pogledam sve moje utakmice da vidim gde smo grešili, a taj duel sa Mešom, posle svega što se dogodilo, jedini je koji nikad u životu nisam pogledao. Plasman u finale bio je veliki uspeh za Zvezdu, a posle pobede u prvoj utakmici u Veroni još više mi je bilo stalo da osvojimo KRK i konačno podignem evropski pehar. Ne postoji opravdanje, ko drugi da bude kriv nego trener. Ne želim da tražim alibi, ali sada mogu da kažem da smo imali tim koji nije verovao da to može da uradi. Jednostavno, nismo bili spremni i zbog atmosfere koja se stvorila. Ubrzo je usledilo finale doigravanja sa FMP i otkaz posle poraza u drugoj utakmici. Doživeo sam nešto što nijedan trener nije doživeo da u finalu plej-ofa, što je već bio veliki uspeh, budem smenjen. To boli, to su rane. To što mi je učinio taj čovek može da uradi samo neznalica. Taj čovek je maltene uništio moju karijeru. Nije mogao da je uništi zbog svega što sam uradio, ali u tom momentu kada sam bio u najboljim godinama, dogodilo mi se da me neko na taj način ponizi. Da li mi se nekad izvinio? Ne, nikad."

Sledećeg leta Lučić je i u Partizanu doživeo još jednu neprijatnost koja ga je pogodila.

"Osvajanje kupa sa Partizanom 1999. zaista je bio veliki uspeh. Usledilo je bombardovanje, pa prekid prvenstva. Titula je pripala Budućnosti, a svako ko je pratio moju karijeru znao je da su moje ekipe uvek u finišu sezone bile na mnogo višem niovu nego na početku. Uvek smo dostizali vrhunsku formu kada se odlučivalo o trofejima. Zašto sam otišao iz Partizana? I to je nešto što je bilo ružno. Finansijska kriza je uticala da je ceo tim bio pod pokroviteljstvom privatnih sponzora, a ja to nisam mogao da sprečim jer je bilo takvo vreme. Jednog igrača drže dvojice i normalno oni što igraju se ne bude, a ovi što daju pare i njihov igrač ne igra koliko oni smatraju da treba, smatraju mene krivcem. Napravili smo grešku što smo učestvovali na turnirima u Tel Aviv i na Kipru gde su nam rivali bili Panatinaikos, Makabi i Kinder. Otišli smo bez Tomaševića, tim je bio potpuno nov, gubili smo utakmice jer su protivnici za 50 poena bolji od nas i po imenima i svemu ostalom. Nezadovoljstvo ljudi koji su finansirali klub dovelo je do toga da se rastanemo na početku sezone. Tu je bio kraj moje karijere. Dva velika razočaranja na kraju puta uticala su da karijeru koja je bila uspešna svedem na tu 1998. i 1999. i tu je bio kraj."

Lučić je jednom prilikom izjavio da bi Vlade Divac bio najbolji centar svih vremena samo da je imao radne navike kao Dražen Petrović. Zanimalo nas je kakav je to Divac kada je kao tinejdžer iz Kraljeva došao u Humsku.

"Danas imamo Nikolu Jokića koji podseća na tu neobaveznu, ali simpatičnu i dopadljivu igru. Vlade je to znao fantastično da koristi. O Divcu mogu da pričam samo u superlativima, imao je ogromnu karijeru, legenda je i ovde i u NBA, ali da je trenirao kao Dražen ili Peđa Stojaković, koji je bio mašina za treninge, možda je mogao da napravi korak više. Vlade je bio spreman za to, bio je mangupčić sa mnogo štosova, a da je trenirao kao Dražen ili Peđa pitanje je da li bi onda bio to bio Divac kakvog svi znamo. Kakav je Paspalj igrač bio, da ne pričam o Saši Đorđeviću koji je u Partizanu munjevito pravio karijeru, kome su bila otvorena vrata. Imao je prostor pored dva reprezentativna plejmejkera Željka Obradovića i Nebojše Zorkića i to na insistiranje direktora Dragana Kićanovića. Dogovorili smo se da ga forsiramo i Sale je ostvario sjajnu karijeru," kaže Lučić plašeći se da neke igrače ne zaboravi.

You Tube

"Dejan Tomašević je igrao fudbal sa onom visinom pre nego što se prebacio na košarku. Kod mene je igrao i plejmejkera i šutirao trojke, a posle je postao drugačiji, specijalan igrač, skakač, veoma koristan. Imate Nebojšu Ilića koji je možda bio najbolji šuiter od svih koje sam spomenuo. Vidite da se menjaju treneri u Zvezdi i selektori reprezentacije Srbije, a Neša uvek ostaje. Njega niko ne menja jer je dobar i interesantan čovek. Mogao je u karijeri da postigne mnogo više, uostalom bio je član čuvene generacije iz Bormija, ali..."

Lale ne može da izdvoji najboljeg igrača sa kojim je radio, međutim, dvojica imaju posebno mesto na njegovoj skali.

"Voleo sam tipove igrača kao što su Željko Obradović i Mileta Lisica. Obožavao sam Željka. Kada trener njega ima u ekipi zna da ne treba da brine i da će da reši svaki problem u svačionici. Takav tip igrača je dragocen, a Željko je sve to preneo u svom fantastičnom trenerskom opusu. Lisica je bio vrhunski igrač, nije u klasi pomenutih, ali veliki borac. Voleo sam i ženski tim Partizana sa kojim sam osvojio titule 1984. i 1985. i jedan kup. Od malih devojčica Bilja Stanojević, Biljana Majstorović, Jela Komljenović i ostale porasle su u velike igračice."

Naravno, ne zaboravlja ni Peđu Stojakovića koji je u sezoni 1992/93, jedinoj u crveno-belom dresu, sa nepunih 16 godina imao zapaženu minutažu.

"Trenirao sam ga vrlo kratko. Peđa je primer velikog radnika. Bio je odličan šuter, a fantastično vredan. Imao je svog trenera koji ga je doveo do tog nivou, a u PAOK je dobio šansu kakvu je zaslužio i formirao se kao igrač. Kasnije je u NBA napravio veliku karijeru. Imate mnogo igrača koji su probali da odu u NBA, to je cilj svakoga. Sa Aleksandrom Gilićem sam radio i u Zvezdi i u Partizanu i on je u svojoj sobi imao teretanu i na zidu na engleskom ispisano - pravac NBA. Bilo je igrača koji su silno želeli da odu u NBA, i ostvarilo im se, ali Giletu nije. Uvek morate da imate više ciljeve."

Jednom prilikom Lučić se nenamerno zamerio Partizanu izjavom da je klubu iz Humske potreban neko poput Nebojše Čovića. Kasnije je precizno pojasnio značenje svojih reči, a o onome što se dešava u crno-belom taboru u poslednje dve i po godine ima samo lepe reči.

"Čuo sam da se predsednik Partizana Ostoja Mijailović naljutio, a u stravi je i on dokazao da je sposoban da uradi veliki posao. Nisam insinuirao da Čović treba da dođe u Partizan, nego da je crno-belima potreban sposoban čovek poput njega. U Partizanu su stalno išli korak po korak, pa tri nazad, pa dva napred - jedan nazad, kao i svi klubovi. Mijailović je dokazao da je pravi čovek za Partizan i ovo što su crno-beli uradio ove sezone je za svaku pohvalu. Okupio je izvanredne mlade ljude oko sebe, poput Lončara i Kecmana, a tu je i trener Trinkijeri koji radi odlično. Nisu me razumeli iz Partizana. Kada sam ja bio u klubu Neša Naerlović je bio direktor i čovek koji sve povezuje. Klub je plaćao na vreme igrače i dažbine i u principu mislio sam na nekoga kao što je Neša. Nije bilo ništa lično, a koristim i ovu priliku da se izvinim, ništa loše nisam mislio," naglašava i dodaje:

"Najbolji barometar svega su navijači. Niko ne dolazi na ružne predstave u pozorište, a kada ste imate Zorana Radmilovića u bilo kojoj predstavi, Atelje je bio pun, svi su dolazili. Tako je i sa Partizanovom publikom. Uvek ima nova zvezda, danas je to Trinkijeri, a sutra možda mali Uroš Trifunović. Partizan i Zvezda kada imaju puno dvoranu znači da igraju dobro."

Andreas Rentz/Bongarts/Getty Images

Stižemo i do Novickog i priče koja je promenila istoriju nemačke košarke. Dirk je imao 17 godina kada ga je Lučić zapazio na turniru u Manhajmu, ali misija nije bila ni malo jednostavna.

"Zvao sam ga Jenki boj. Bio je upadljiv. Simpatična figura, visok, plav... Odskakao je kvalitetom, ali ne toliko. Imao je fantastičnu građu i jednom prilikom, baš u Manhajmu, ispravljao sam mu tehniku šuta. Imao je svog trenera koji je najzaslužniji za njegovu karijeru. Mnogo mi se dopao, ali nije bilo lako ubediti njegove roditelje da ga puste da dođe na mini pripreme pred kvalifikacioni meč za Evropsko prvenstvo sa Portugalijom 1995. Otišao sam u Virzburg da popričam sa njegovim ocem i majkom. Oboje inžinjeri. Otac kaže: 'Znate šta, njemu košarka neće biti budućnost jer treba da se bavi ozbiljnim stvarima.' Insistirao sam da će Dirku mnogo da znači da bude sa nama desetak dana i na moj nagovor pristali su. Debitovao je kada sam ja bio selektor, a kasnije je ta reprezentacija ostvarila vrhunske rezultate. Novicki je mnogo učinio za državni tim, ali je pomerio i finansijske mogućnosti federacije. Najki je zahvaljujući sponzorskom ugovoru sa Dirkom istisnuo Adidas iz Saveza i sa 400, 500.000 evra došli su do cifre od 4, 5 miliona godišnje. Gde bi kraj našoj federaciji bio da je u ono vreme neko davao tolike pare. Ima trenera koji za pojedine igrače kažu da mu im sve uradili u životu, ali ja to ne volim. Ja sam Dirka, koji je sjajan čovek, samo usmerio u nekom pravcu. Danas nema tajni nekome da ispravite tehniku. Sve ima na internetu. Meni je glavni mentor bio Bora Cenić i voleo sam da radim kao on. Bora je jedini trener koji je igrače učio da nauče azbuku ili abecedu, pa posle da čitaju. Tako sam i ja uvek išao, od osnovnih, malih stvari.

Igor Kokoškov

Nebojša Paraušić/KSS

Igor Kokoškov

Reprezentacija Srbije je posle odlaska Aleksandra Đorđevića na novom početku. Igor Kokoškov bio je logičan izbor, a naš sagovornik nema dilemu da je državni tim u dobrim rukama.

"Igor je fantastičan nastavak onoga što je Sale počeo, pogotovo što su naši ključni igrači u NBA. Kokoškov je veoma obrazovan trener, radio je sa mnogo kvalitetnih trenera i lična karta mu je impresivna. Da je mene neko pitao i ja bih se verovatno odlučio za njega. Otežavajuća okolnost u FIBA 'prozorima' je što ne može da računa na NBA i evroligaške igrače, ali to je već neka druga priča. Prošla su vremena kada je Aca Nikolić mogao da uzme igrače i tokom zime odvede ih 21 dan na Jahorinu. Sada u tri dana odradiš tri treninga, odigraš dve utakmice, mučiš se, a ne možeš da dovedeš najbolje. Meni se 'prozori' lično ne dopadaju jer mi kao navijači košarke želimo da gledamo najbolje aktere, a ako nema najboljih onda se ne zadovoljavaš da gledaš druge postave," rekao je Lučić.


Karantin uz Sport Klub

"Kada pitate ljude šta im najviše fali u ovome što nam se dešava, 90 odsto njih će reći sport. Mi smo naviknuti na televiziji da gledamo sport. Kako će se i da li će se sezona u Evroligi i Evrokupu nastaviti i u kojoj formi još nije poznato, pošto se ovako nešto nikad nije dogodilo. Sport je moje opredeljenje i mnogo mi nedostaje. Ovo što se sada dešava i ono što u poslednja dva meseca gledamo baš na Sport Klubu podseća me na nešto kada smo svi uživali. I danas uživam kad gledam neke utakmice i Đokovićeve mečeve. Sećanja se vraćaju."

Trener na Cigin nagovor

"Kako sam postao trener? Osnov je bilo prvo osvojeno prvenstvo u Sarajevu kada sam 1968. na nagovor Cige Vasojevića prekinuo igračku karijeru. Rekao mi je: 'Budi trener ženske juniorske ekipe, a ja idem u prvi tim.' Posle nekog vremena Zvezda je u Sarajevu postala prvak Jugoslavije. U ekipi sam imao jednu igračicu koja je vredela više nego ceo tim, to je bila Snežana Zorić koja je davala po 50 poena po utakmici. Tada sam se zarazio košarkom."

Komentari (16)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Paja

Koje godine je zvezda osvojila zadnji Rolan Garos?

Odgovori 0 2

Dragan

Kk Crvena Zvezda, posle Nadala najvise osvojenih trofeja na sljaci.

Odgovori 13 8

rajevac

glavni utisak mi je njegovo postovanje prema oba vecita rivala,svaka cast Lale,tako treba.

Odgovori 93 0

* Sva polja su obavezna

"Klub velike tradicije pripada društvu najboljih"

"Klub velike tradicije pripada društvu najboljih"

"Klub velike tradicije pripada društvu najboljih"

Jedna od najvažnijih odluka na sastanku klubova ABA lige je ta da od naredne sezone pored 12 ovosezonskih u elitnoj regionalnoj ligi učestvuju još i Split i Borac. Čačanima je na ovome čestitao i predsednik Partizana Ostoja Mijailović.

KKCZ: Zadovoljstvo jedinstvom klubova u regionu

KKCZ: Zadovoljstvo jedinstvom klubova u regionu

KKCZ: Zadovoljstvo jedinstvom klubova u regionu

Košarkaški klub Crvena zvezda izrazio je zadovoljstvo odlukom ABA lige da se sezona ne nastavi posle pauze zbog pandemije koronavirusa.
Loading...