Ethan Miller, Getty Images Sport

Branimir Smilić

26.05.2020 | 12.00

"Partizan je imao podršku svih i svega, još i Duleta"

Najveći deo karijere proveo je u Rusiji, u dresu Univerziteta iz Surguta. Sedam puta bio je najbolji strelac ruske Superlige, dva puta šampion, a koliko ga cene u klubu iz Sibira potvrđuje i podatak da poslednjih šest godina nosi kapitensku traku.

Nikola Lepojević

Privatna arhiva

 Tridesetosmogodišnji Nikola Lepojević ikona je Univerziteta, u kome je proveo devet od deset sezona u najvećoj zemlji sveta. Karijeru je počeo u Slogi iz Kraljeva, veliki potencijal pokazao je u OKK Beogradu, a u Crvenoj zvezdi se zadržao samo sezonu. Kasnije se pokajao što je požurio da ode sa Malog Kalemegdana...

Igrao je još u Grčkoj, Ukrajini, Poljskoj i na Kipru, ali Rusija mu je oduvek bila najbliža srcu. Uostalom, da nije tako teško da bi izdržao punu deceniju u Sibiru.

Iskusni bek je u intervjuu za Sport Klub pričao o životu i radu u Rusiji, srpskim forama, nedovršenom poslu u Crvenoj zvezdi, čuvenoj reakciji Tundžija Avodžobija u finalu plej-ofa sa Partizanom, Zmagu Sagadinu, Dušku Vujoševiću, uticaju Aleksandra Trifunovića da napusti crveno-bele...

"Prvo sam mislio da nikad neću moći da se naviknem na Rusiju, ali čovek se godinama na sve navikne. Kako sam uspeo? Na početku motiv su mi bili rezultati. Nekako se sve namestilo. Imao sam veliku želju da igram u Rusiji. Uvek sam maštao da odem Grčku jer su tamo bili naši najbolji treneri i mnogo igrača, a u Rusiju sam otišao na poziv Željka Lukajića, tadašnjeg trenera Surguta. U timu je bio i Slavko Stefanović, koga sam poznavao iz Crvene zvezde. Otišao sam u nepoznato, ali ispunila mi se skrivena želja da stignem do Rusije. Klub, trener, predsednik i navijači su me želeli i logično je bilo da menjam sredinu, osim jedne sezone kada sam bio u Uralu. Imao sam cilj da ostvarim značajniji rezultat sa Surgutom, da nešto osvojim. Nije bilo lako, menjali su se stranci, Rusi su dolazili i odlazili, a ja sam ostajao. Kasnije kada se oformila nova Superliga, uvideo sam da imamo kvalitet da možemo da je osvojimo i bilo mi je interesanto," ističe Lepojević za Sport Klub.

Ipak, prvu titulu u Rusiji osvojio je sa Uralom iz Perma u koji se preselio 2013. samo godinu dana nakon što je drugi put u karijeri obukao dres Surgura. Sezona u Permu, trofej Superlige i odmah povratak u Univerzitet. Svojom voljom.

"Trofej sa Uralom bila je ulaznica za VTB ligu i povratak u Evropu, ali i pored dobre sezone, u kojoj sam bio najbolji strelac prvenstva, vukla me je želja da se vratim u Surgut i pokušam sa njima da osvojim Superligu. Znao sam da možemo. Vratio sam se već
sledećeg leta i u sezoni 2016/17 konačno sam uspeo da ispunim svoju misiju. Titula je stigla u Surgut, a ja sam bio MVP takmičenja i prvi strelac. Bio sam već sedam, osam godina u Rusiji i posle svega samo sam želeo da ostanem, da igram i da beležimo dobre rezultate. Kada sam postao kapiten pokazali su koliko me cene i poštuju i da me gledaju faktički kao domaćeg igrača. Zadužio sam klub na neki način, a kada je već tako i moj ostanak u Suprugu iz godine u godinu poslata je normalna stvar. Želeo sam samo da trajem."

Lepojević u dresu Crvene zvezde

REUTERS/Ivan Milutinovic

Lepojević u dresu Crvene zvezde

"Svake godine imao sam nekoliko opcija u Rusiji, da igram u VTB ligi i kod naših trenera, ali uvek je nekako Surgut želeo da me zadrži, a i uslovi su bili dobri. Kasnije mi se svideo i grad, koji se razvija i koji je sedište velikih natftnih kompanija, i za razliku od početka mog boravka u Rusiji počeo je da mi bude interesantan. Sibir je Sibir, nisu uzaludne priče o velikim hladnoćama, ali vremenom sam se i na 'debele' minuse navikao. Sećam se da sam se prve godine razboleo jer koliko god da želiš, ne možeš tek tako da se navikneš na Sibir i hladnoće. Imali smo specijalnu garderobu, a godinama sam se prilagodio i na temperaturu i na hladnoću. Ostvarili smo rezultate koje je grad dugo čekao, postali smo popularni, ljudi su voleli da nas gledaju, pratila se košarka... Lako je igrati kada imaš rezultate i kada te cene. Prozvali su me legendom broj 5."

Nikola Lepojević

Privatna arhiva

Ljubav prema Surgutu koštala ga je značajnije internacionalne karijere. Ponuda je, priznaje, bilo, ali iz sadašnje perspektive gledajući, uveren je da nije pogrešio.

"Ostaje samo mali žal za Evroligom. Postojalo je interesovanje određenih klubova, ali pregovori nisu uspešno privedeni kraju. Dok sam bio mlađi voleo sam da menjam zemlje kako bih naučio nešto novo. Kasnije sam imao cilj samo da ostanem u Rusiji jer su i finansije bile izuzetno primamljive. Odgovarao mi je i način življenja u Rusija kao pravoslavnoj bratksoj zemlji koja poštuje Srbe i Srbiju. Sve se uklopilo i više nisam želeo da se mrdam. Samo još da sam 'osetio' Evroligu, ali kako je vreme prolazilo ni to mi nije bilo toliko važno. Prioritet mi je bio da budem zdrav i pošteno odrađumem ugovor. Uostalom, mnoge zemlje su nesigurne, a i Evroligaški klubovi za koje sam mogao da igram nisu bili stabilni kao ruski klubovi."

Ime Nikole Lepojevića se u Rusiji izgovara sa poštovanjem. U Surgutu je jedan od zaslužnih sportista, a formula dugovečnosti i nije toliko teška. Barem kada je on u pitanju.

"Ja sam posle nekoliko godina igranja shvatio šta trener i uprava traže od mene. Igram na bekovskoj poziciji i moj osnovni posao je da postižem koševe. U Rusiji se ceni i traži da bekovi budu igrači koji najviše doprinose ekipi. Shvatio sam da jednostavno to moram da radim da bi i oni bili zadovoljni i da bih ja, u krajnjem slučaju, sebi obezbedio novi ugovor. I tako iz godine u godinu. Imao sam podršku trenera Sergeja Oljhova, koji je mnogo verovao u mene i dao mi odrešene ruke. Ekipa je igrala za mene, tim je bio pravljen da ja budem udarna tačka i srećom uvek smo imali rezultate. Svi smo bili zadovoljni."

Posebnu čast Nikola je doživeo 2014. kada je postao prvi stranac kapiten u istoriji ruskog sporta.

"I do danas nisu me menjali," smeje se iskusni košarkaš. "Kada je formirana VTB liga imao sam ponude iz tamošnjih klubova, ali sam ostao i taj gest dopao se ljudima iz Surgura. Cenili su moju odluku jer su znali koji me klubovi traže. Stranac nikad nije bio kapiten, to je uvek najiskusniji ruski igrač. Oni su nacionalisti, patriote i vole da njihovi igrači budu kapiteni. Svake godine se bira kapiten i ja sam već šest sezona predvodnik na terenu. Iza mene stoje i saigrači i treneri i uprava. Osvojili smo titulu u sezoni kada sam bio kapiten, najbolji igrač, najbolji strelac, najbolje krilo i najbolji stranac. Kažu mi da me smatraju domaćim igračem, pričam ruski, a mnogo mi je drago što sam u sredini gde se izuzetno poštuje srpski narod. Nisam dobio njihov pasoš, nije mi bio potreban. Ne bih mogao da igram kao domaći košarkaš jer sam igrao za našu reprezentaciju."

Vraćamo se deceniju i po unazad, na sezonu 2004/05 kada je Lepojević u Crvenoj zvezdi imao značajnu ulogu kod Zmage Sagadina. Crveno-beli su te sezone dogurali do finala plej-ofa.

Nikola Lepojević

Universitet Yugra Surgut/Privatna arhiva

"Bio sam mlad, tek sam došao u klub, a Zmago mi je dao veliku šansu. Sagadin je jedan od najvećih trenera sa kojim sam radio. I kao trener i kao čovek. Stvarno sve najbolje o njemu mogu da kažem. Mnogo puta kasnije sam igrao sam protiv njegovim ekipa i uvek smo imali dobar odnos. Kada sam došao u klub rekao mi je da imam urođen šut i prvi korak, skočan sam bio, mogao sam da igram odbranu i to se njemu mnogo sviđalo. Sve je počinjalo od odbrane, bili smo mladi, atlete, Sagadin je verovao verovao srpskim igračima. Radivojevića je našao u Torlaku, Čedu Vitkovca u Kruševcu, Jeretina... a svi oni su kasnije napravili ozbiljne karijere. Vraćenjem Rakočevića u Zvezdu uticao je na njega da pronađe svoju i da stvarno krene da igra ozbiljno kako je kasnije igrao u Evropi. Kasnije tokom sezone Aleksandar Trifunović je zamenio Sagadina, ali više sam igrao kod Zmaga, koji je verovao u mene, dao mi je slobodu i sviđao mu se moj talenat za šut. Dozvoljavao mi je čak i u kontri da šutem trojku, toga se sećam, dok kod Trife nisam imao takav tretman. Nismo imali najbolju saradnju iako sam igrao petorku."

Zvezda je i te sezone bila konkurentna Partizanu sve do finala. U borbi za titulu ekipa iz Humske je potvrdila dominaciju i četvrti put uzastopno osvojila titulu. Lepojević ističe ulogu Duška Vujoševića u uspesima kluba iz Humske.

"Partizan je bio dosta dobar u to vreme, imali su dobar tim, koji je Vujošević odlično predvodio. Imali su velike rezultate. I mi smo imali dobar tim, svi igrači iz te ekipe kasnije su igrali ozbiljnu košarku. Partizan je u to vreme imao i veliku podršku svih i svega. Imali su mnogo jake ljude koji su pratili Partizan, od bivših igrača i ljudi koji su bili u klubu, baš su bili ozbiljni. Naravno, imali su i vrhunski tim. Milojević je igrao ozbiljno, Gurović, odlični Amerikanci, ali je Dule Vujošević sve to držao pod kontrolom.

Vujošević i Sagadin su bili prijatelji. Kada se Zmago rastao sa Zvezdom prvi koji je došao da priča sa njim, na jutarnjem treningu, bio je Vujošević. Odvojili su se na tribinama i razgovarali. Ne mogu da kažem da je u to vreme bila tolika netrpeljivost između večitih rivala. Družili smo se sa igračima Partizana, izlazili, imam i danas dobre drugare iz crno-belih redova, od mog Kraljevčanina Nenada Krstića pa nadalje. Sada su mnogo veće tenzije."

Nigerijac Avodžobi u finišu sezone 2005/06 nosio je crveno-beli dres i ostao je zapamćen po incidentu sa Dejanom Milojevićem, ali i odbijanjem da izađe iz igre nakon dosuđene pete lične greške. Lepojević je imao priliku da se intenzivno druži sa Avodžobijem i o njemu ima samo lepe reči.

"Došao je u Zvedzu jer je već radio sa Zmagom u Olimpiji, kada su imali odlične rezultate. Bio je super, normalan momak, pravilno se hranio, bio je mnogo jak i vodio je sportski život. A to što se dogodilo u finalu plej-ofa ne znam kako da objasnim. Bile su velike tenzije. U to vreme dvorana je bila podeljena na navijače oba tima i verovatno je na osnovu svega zaključio koliko je sve to ozbiljno. Ponela ga je atmosfera, a poraz verovatno naterao da onako reaguje na samom kraju. Voleo je da radi u teretani. Kada je prvi put došao kod Bate Zimonjića, deset puta je iz bendža podigao 150 kilograma. Svi smo bili u čudu. Bio je neverovatno spreman i mnogo je voleo teretanu. Na univertitetu se uporedo sa košarkom bavio i boksom i koliko se sećam učestvovao je na Olimpijskim igrama. Dobro je što se onako sve završilo i što nije došlo do nečega jer je mogao veliki problem da bude."

Lepojević je sa Zvezdom imao trogodišnji ugovor, ali već posle prve odlučio je da sreću potraži u inostranstvu.

"Otišao sam u Grčku, u Larisu. Možda je bila greška, nije trebalo da raskinem ugovor jer Trifunović nije ostao trener. Otišao je na početku sezone i umesto njega stigao je Dragan Šakota. Da sam znao da će Šakota da dođe ostao bih sigurno. Nisam se, što se kaže, našao sa Trifom i odlučili smo da je najbolje rešenje da odem. Nisam verovao da ću moći da pokažem to što mogu i moj tadašnji menadžer Miško Ražnatović bio za to da nađemo bolju opciju. Želeli smo Evroligu i do poslednjeg trenutka ljubljanska Olimpija je bila aktuelna, ali Josip Grdović je došao za trenera koji je našao drugo bekovsko pojačanje. Otišao sam u Larisu i bio sam zadovoljan. Bile su to zlatne godine grčke lige, Panatinaikos sa Željkom Obradovićem je dominirao, igrali su vrhunski Amerikanci i stranci, a ja sam protiv PAO u Atini postigao 27 poena."

Srpski internacionalac još planira da igra, najmanje još godinu, a ako sve bude u redu u penziju će dočekati u Surgutu.

"Istekao mi je ugovor jer je sezona prekinuta. Ne znamo šta će biti, verovatno bi trebalo da produžim na godinu dana. U kontaktu sam sve vreme sa ljudima iz kluba, sa trenerom, čekamo... Želim da igram još godinu dana ako bude sve kakom treba. Definitivno planiram u Rusiji da završim karijeru. Oni bi želeli da i po završetku karijere ostanem u klubu. Završio sam menadžment i finansije i možda bi bilo normalno da nastavim nešto da radim u klubu. Postoje neke priče i želje da ostanem. Ako se planovi kluba poklope sa mojim i planovima moje porodice - ostaćemo. Mogu još da igram, nije bilo ozbiljnih operacija i ozbiljnih povreda. Vrlo vodim računa o ishrani, uvek sam u treningu, imam i takve gene i fizičke predispozicije koje su mi pomogne da i u ovim godinama igram na tom nivou."

Lepojević na kraju otkriva još jednu tajnu uspeha i dugovečnosti u zemlji u kojoj nije lako ostaviti trag.

Nikola Lepojević

Princscreen

"Posle toliko godina u Rusiji i sudije i njihova javnost me dobro poznaju. Danas dođu Amerikanci, pa kažu: 'Lepi, imaš dobro suđenje i poštovanje sudija.' To se zaslužuje. Ruske sudije su uvek učile na srpskim igračima. Na seminarima su gledali srpske igrače kako igraju i učili da sude. Mogu slobodno da kažem da su trenirali na nama. Sećam se prvih godina u Rusiju nisam smeo da opsujem jer su znali srpski jezik. Nisu prolazile, oni to zovu 'srpske štućke' ili srpski fazoni. Nema ovoga, nemoj ono, nemoj da koristiš onu ruku, to će biti faul u napadu... Kasnije, kada sam shvatio kako da igram, i oni su me cenili jer sam pričao i ruski. Kada si dugo na jednom mestu zaslužiš poštovanje sudija, igrača, drugih trenera, ali da ne igram dobro i ne doprinosim svom timu verovatno ne bi trajao toliko dugo, već bi se tražila druga opcija.

Poslednjih godina pričao sam sa trenerom i rekao sam mu da bi trebalo da se dovede neki igrač koji će da me zameni. Imali smo dobrog Amerikanca ove sezone, bio je prvi strelac lige, a ja treći. Mnogo mi je pomogao. Najteže je ostati na jednom mestu i biti zadovoljan, ovo što sam ja uradio. Kasnije sam shvatio da je to bila dobra odluka. Pričao sa velikim trnerima i rekli su mi da je to bio pravi potez i da mi je sve to donelo rezultat. Bio sam zadovoljan i miran, što je najveća stvar koju čovek treba da traži u svom poslu i na mestu gde je," naglasio je Lepojević o kome su mediji u Surgutu nedavno snimali dokumentarac.

You Tube


Reprezentacija

"Prošao sam mlađe reprezentativne selekcije, a 2002. godine, kada je u Indijanapolisu odbranjeno svetsko zlato, bio sam u B ekipi i učestvovao na Mediteranskim igrama zajedno sa Nenadom Krstić, Jovanom Koprivica, Darkom Miličićem, Sašom Pavlovićem, Markom Marinovićem, Bojanom Popovićem, Blagotom Sekulićem, Bojanom Bakićem... Na nezvaničnom Svetskom prvenstvu u Dalasu bili smo drugi, a Krstić je proglašen za najboljeg igrača."

Komentari (20)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Mara

Mile, nemas ti pojma sta pricas. Ocigledno da ne znas de je Rusija, ni grad Surgut, a pogotovo ko je Lepojevic. Ako vec neznas nemoj da komentarises. Steta Lepi sto nisi otisao u Partizan, pa da se dokazu svi tvoji kosarkaski potencijali koje posedujes. Stigao bi u NBA ligu. Svaka cast i sve pohvale za tebe i tvoje ostvarene potencijale na polju kosarke. Bravo jos jednom.

Odgovori 0 0

Malena

Lepi, kraljuu!!!! Svaka cast!!!

Odgovori 0 0

Nikola Beloica

Moj brat, moj KUM , i sigurno u top 10 igraca sa ovih prostora u zadnjih 20 god.

Odgovori 2 2

* Sva polja su obavezna

Zvanično: Hol u Zvezdi

Zvanično: Hol u Zvezdi

Zvanično: Hol u Zvezdi

Američki košarkaš Lengston Hol novo je pojačanje KK Crvena zvezda.

Šćepanović: Ispunjenje želje, predstaviću se na terenu

Autor

Šćepanović: Ispunjenje želje, predstaviću se na terenu

Šćepanović: Ispunjenje želje, predstaviću se na terenu

Košarkaški klub Partizan će u četvrtak u 15 časova predstaviti Vlada Šćepanovića kao novog trenera.
Loading...