Pool, Getty Images Sport

Branimir Smilić

16.07.2020 | 12.00

"Partizan me ucenjivao reprezentacijom, a ja u inat..."

U ovoj vesti

KK Partizan NIS

U karijeri je promenio 18 klubova i osam država, na glavnoj sceni debitovao je sa svega 16 godina u Partizanovom dresu, a ime je stekao u Grčkoj.

Marko Pešić i Vladimir Petrović

Friedemann Vogel/Bongarts/Getty Images

Marko Pešić i Vladimir Petrović

Najbolju sezonu imao je u Albi kada je u Evroligi bio najbolji strelac tima iz Berlina i među pet u elitnom takmičenju, ali te 2004. godine, smatra, napravio je najveću grešku u karijeri.

Srbiju je napustio rano sa epitom prvog strelca Juba lige, a vrela mladalačka glava, inat i neke ishitrene odluke koštale su ga reprezentativnije karijere. Ipak, Vladimir Petrović, košarkaški Pižon, je ponosan što je do prošlog leta bio aktivan igrač i što iza sebe ima neverovatnih 25 sezona. On i nijedan drugi srpski košarkaš.

"Legendarni Oskar Šmit je 29 godina bio profesionalac, igrao je do 45. godine. Svaka mu čast. Možda sam i ja mogao još godinu, dve, ali ponosan sam i na ovo što sam ostvario," ističe Petrović u intervjuu za Sport Klub i nastavlja:

"Brzo je prošlo. Kada se vratiš u prošlost lako je reći da sam očekivao bolju karijeru, bolje klubove i neki veći nivo, a sa druge strane mogu da budem prezadovoljan. Mnogi ne postignu ni upola od onoga što sam ja postigao i neskromno bi bilo da kažem da nisam zadovoljan. Znam da je to moglo bolje, pričaju mi drugari: 'Brate, ti si mogao ovo, ono...', ali gotovo je sad. Jedino nisam bio član seniorske reprezentacije Srbije i nisam 'osetio' NBA. Igrao sam Evroligu, zdrav sam izašao iz karijere, nisam imao većih provreda... Igram i dalje basket."

Pižon je rođen u Beogradu, na Svetog Savu 1977. a 16 godina kasnije bio je najmlađi član seniorskog tima Partizana u istoriji. U finišu sezone 1992/93. trenirao je sa Željkom Obradovićem i većinom momaka koji su godinu dana ranije osvojili Kup šampiona. Živeo je svoj san, a oni stariji navijači klub iz Humske sigurno ga se sećaju po neverovatnim fizičkim predispozicijama.

"Počeo sam kao plejmejker u Partizanu, a završio kao 'četvorka'. Poslednjih deset godina profilisao sam se kao šuter," naglašava Petrović koji je sa crno-belima od 1994. do 1997. osvojio tri šampionske titule i Kupa iako nije mnogo igrao.

"Ne samo zbog košarke i Partizana, nego kad si tinejdžer, kad vratiš vreme, sve je bilo najlepše u tim godinama šta god da si radio. Nostalgiju za mladošču pamtim samo kao najlepše vreme, plus Partizan. Samo si mogao da sanjaš da igraš u Partizanu ili Crvenoj zvezdi u tim godinama i da uđeš u prvi tim. Ja sam bio najmlađi koji je zaigrao za prvi tim i sa 16 godina odigrao sam prvu utakmicu. Konstantno sam bio u 12 u sledeće tri sezone, a Bora Džaković mi je 1995. u finalu Kupa dao šansu i postigao sam neke važne poena. Kod Bore sam imao neku minutažu, malu, ali stalno me je ubacivao u igru. Desetak minuta u tim godinama velika je stvar. Posle je došao Ranko Žeravica, koji me baš nije voleo, a ja sam baš u tom periodu očekivao da ću još više da igram. Malo sam 'zakačio' Mutu Nikolića, a onda su me poslali na pozajmicu u Čačak. Da nisu, mogao sam i na Fajnal-for Evrolige da odem.

You Tube

Početak karijere bio je vrhunski, a onda je sve malo stalo...

"Očekivao da ću da ostanem u Partizanu i da se iz Humske prodam na velika vrata. Međutim, usledile su pozajmice u Čačak i Šabac, a 1998. sam odlučio da raskinem ugovor sa crno-belima. Želeo sam samo da igram i sa Iva Zorkom sam bio prvi strelac lige. Starija ekipa predvođena Mijalom Grušanovićem se raspala, a pored mene u timu su bili Prajin sin Davorin Dalipagić, sin Gorana Latifića, klinci, a vodio nas je Jovo Karišik. Od iskusnijih tu je bio samo Manjevčić."

Sezona 1998/99 prekinuta je zbog bombardovanja Jugoslavije, a Pižon je tog leta odlučio da ode u Grčku i sa prezimenom Stergiu zaigra kao domaći igrač. Sledeća stanica bila je Aris mada je imao poziv Partizana da se vrati u Humsku.

"Grci su me 'vrbovali' već sa 15, 16 godina, želeli su da odmah dođem, ali nije mi padalo na pamet. Ja klinac, u Partizanu, maštam o velikoj karijeri u crno-belom dresu... Gde ću tad u Grčku. Nisam otišao, a posle odlične sezone u Šapcu zvali su me iz Partizana da se vratim. Nisam hteo namerno. Možda sam pogrešio... To nikad neću znati. Emocije i srce su me vukli u Partizan. Verovatno bih u Humskoj proigrao još dve, tri sezone i to bi bilo to, dobro bih se prodao. Zvali su i Crvena zvezda i Budućnost, ali u tom trenutku javili su se i Grci i jasno poručili: 'Imamo tvoje parire, prvi si strelac lige, daj dolazi.' Tako je i bilo. Kasnije sam kroz karijeru imao privilegiju da zbog grčkog pasoša igram kao domaći, što je u to vreme bilo mnogo bitno. Uvek ima nešto dobro i nešto loše, zavisi iz kog ugla se gleda.

"Da sam ostao u dobrim odnosima sa Partizanom sigurno bih bila i reprezentacija. Pretili su da nema ništa od reprezentacije ako odem u Grčku. Bilo je raznih pretnji i uslovljavanja, ali sam iz inata otišao. Kad mi nisu dali šansu kad sam očekivao... Bio sam član mlađih reprezentativnih selekcija, ali zbog sankcija nismo učestvovali na velikim takmičenjima."

Partizan 1994/95.

Princscreen

Vlada je bio prototip igrača koji bi lako mogao da se navikne na NBA stil košarke. Brz, skočan, eksplozivan... Karakteristike koje su uvek na ceni, ali za razliku od 90-tih godina prošlog veka danas se do ulaznice za NBA mnogo lakše dolazi.

"Tada nije bilo menadžera. Ko je išao devedesetih u NBA? Samo najbolji igrači iz Evrope - Divac, Kukoč, Rađa, Dražen... Miličić je napravio bum, belac, snažan, zna sa loptom i u tom periodu uglavnom su visoki igrači odlazili u SAD. Drugačija su vremena bila, nije bilo informacija, NBA nam nije bila toliko blizu kao danas. Da sam sad u Partizanu, imam 19, 20 godina, sigurno bih bio neki pik na draftu."

Promenio je 18 klubova, a ono za čim žali je nemanje kontinuiteta i velika greška koju je napravio 2004.

"I jedno i drugo je i dobro i loše. Naravno da je dobro što sam upoznao više kultura, zemalja, ljudi i to je neprocenjivo bogatstvo. Sa druge strane, mogao sam u nekom klubu da ostanem šest, sedam godina i imam kontinuitet. Kajem se što nisam duže ostao u Berlinu. Alba mi je bila najuspešnija stanica u karijeri i igrački i timski. Sve se poklopilo, ali sam ostao samo dve sezone. Zašto sam otišao? Menadžer, lova, kao bolji ugovor... Otišao sam u Breogan, a mogao sam da ostanem u Berlinu do kraja karijere. U Evroligi sam imao 16 poena po utakmici, ali dođe menadžer sa pričom o duplo jačem ugovoru, o ponudi iz španske lige koju ne mogu da odbijem. Još su i obeštećenje platili Albi, a nisu igrali evropska takmičenja. I preko noći hajde... Kako sam otišao tako sam se pokajao. Svaki dan sam razmišlja: "Vlado, što si to uradio". To su ti trenuci, menadžeri, odluke... Finansijski je bilo primamljivo da odem u Breogran, ACB liga, najviši nivo, ali kontinuitet sam mogao da imam u Albi."

Petrović je pre transfera u Nemačku već bio u Španiji, u Kaseresu (2002/03), a period između odlaska iz Srbije i selidbe na Iberijsko poluostrvo proveo je u Arisu (1999-2001) i KAOD iz Drame (2001/02).

Kasnije je bio u Montepaskiju, ponovo u Arisu, Parizu, Virtusu iz Bolonje, kratko u Megi, Anvilu, da bi se 2008. vratio u Grčku i do kraja karijere u toj zemlji igrao za Panelinios, Iraklis, Apolon, Promiteas i ekipi HAN čiji je u isto vreme bio i igrač i trener.

"Istina je, u Grčkoj sam napravio ime i tamo me mnogo više poznaju i cene nego u mojoj zemlji. Žao mi je što ovde nisam postigao više jer je uvek najbitnije kod kuće da napraviš najbolje što možeš. Ostaje žal i šta bi bilo kad bi bilo. Sa druge strane, zahvalan sam što je i ovako ispalo. Najveći deo karijere proveo sam u Grčkoj, prelepoj zemlji, deca imaju njihove papire, sutra mogu da žive na moru, da studiraju... Ima mnogo privilegija."

Vladimir Petrović

Kurt Vinion/Getty Images

Srbin je u Solunu osetio šta znači biti košarkaš jednog od dva gradska velikana. Aris i PAOK su decenijama bili personifikacija grčke klupske košarke.

"Rivalitet između Arisa i PAOK je mnogo više izraženo nego kod nas između Partizana i Zvezde. Ne moraš da budeš Nikos Galis, dovoljno je bilo samo da si u ekipi i odmah si popularan kao ovde najbolji igrač Partizana ili Zvezde. Navijači Arisa su zaluđeni košarkom. Danas, razumljivo zbog loših rezultata, to nije na tom nivou, ali sećam se da smo igrali finale ULEB kupa u Belgiji i dvorana je bila cela u žutom. Slična je priča i sa odanošću navijača PAOK, ali su oni više vezani za fudbal. Kakva je situacija danas? Sumorna. Aris i PAOK su prvi put u istorji bili na poslednja dva mesta na tabeli i samo zbog pendemije koronavirusa nisu ispali. To je tužno. U velikom su problemu, nema novca, duguje se, FIBA im je konstantno na vratu..."

Vlada je pomenuo neponovljivog Nikosa Galisa, koji je na četiri Evropska prvenstva prosečno beležio 31.2 poena. Galis je u Solunu više od čoveka.

"Upoznao sam ga, povučen je i ne voli da se pojavljuje u javnosti. Kad je završio karijeru deset godina nije dao intervju. Nigde se nije pojavljivao i nije pričao sa medijima. Ali kada jednom godišnje dođe na utakmicu Arisa to je ludilo. Dvorana se napuni samo zbog toga što on dolazi. Galis je hodajući svetac. Nije arogantan, iako mnogi imaju takav utisak. Jednostavno, takav je, ne priča ni sa kim, ćuti, pognuta glava... Takav je bio i dok je igrao. Pre pet godina klub mu je penzionisao dres i dvorana u Solunu nosi njegovo ime. Stvarno je mit, ali neverovatno je koliko je cela ta ekipa sa Galisom, Janakisom i ostalima bila popularna. Oni bukvalno nisu mogli na ulicu da izađu, nije moglo da se živi. Dok sam igrao u Arisu 'zakačio' sam deo popularnosti. Arisovci koji drže restorane, kafiće, butike... sve će da ti daju. Nema šanse nešto da platiš. Pola grada navija za Aris, pola za PAOK i malo Iraklis. Ta popularnost je nešto što se retko viđa."

Oproštajnu utakmicu odigrao je pred Novu godinu u gradu u kome je proveo najveći deo karijere, a zanimljivo je da je poslednju sezonu kao aktivan igrač proveo na relaciji Beograd - Solun.

"U ekipi HAN bio sam i igrač i trener. Praktično 2016. prvi put sam završio karijeru u Promiteasu iz Patre i tada sam se vratio u Beograd. Pauzirao sam godinu dana i potom odlučio da se aktiviram. Iz Beograda sam putovao vikednom u Solun da bih igrao i vodio ekipu. Izmislio sam model - živim ovde, radim tamo. Mogao sam da ostanem u Solunu, tamo u svakom slučaju ima više posla i imam veće ime nego vde, ali sam se vratio zbog dece. Krenula su u školu i odlučio sam da se vratim i budem uz njih.

"Prošle sezone na poluprijateljskoj osnovi radio sam u Eko sportu, klubu koji se takmiči u Prvoj srpskoj ligi. To je onako usput, čisto da ostanem u košarci. Nedavno smo Partizanom postigli dogovor da budemo njihova filijala, da mogu da razigravaju klince u Prvoj srpskoj ligi. To je dobra priča. Radim i individualne treninge sa nekim igračima. Grčka uvek ostaje opcija za razmišljanje. Tamo za mene uvek ima mesta, ali porodično sam se opredelio za Beograd, pa ćemo da vidimo."

You Tube

Interesantno je da Pižon, osim u Srbiji, kasnije nije imao priliku da radi sa srpskim trenerima osim kratko u dva navrata sa Draganom Šakotom u Arisu i Darkom Surom u Iraklisu.

"Bio sam na lepim mestima u Italiji, veliki klubovi, Sijena, Bolonja i to je zaista lepo iskustvo. U Pariz sam otišao na poziv grčkog trenera Iliasa Zurosa. Klub se borio za plej-of, košarka nije nešto popularna, ali živiš u Parizu i plaćaju te da tu živiš. Poljska mi nije ostala u lepoj uspomeni. Klub je bio OK, Anvil je učestvovao u ULEB kupu, ali grad je bio kao da sam u njega ušao pedesetih godina prošlog veka. To su raznolikosti tokom karijere, a kad vratim film mogu da kažem da lepo što je bilo tako. Stekao sam prijateljstva za ceo život. Košarka mi je dala sve u životu. Bila mi je i posao i zadovoljstvo, donela mi je sigurnost, novac, prijatelje, budućnost, poslove..."

Košarka mu je zadovoljstvo, Partizan navijačka strast, a reprezentacija nedosanjani san. Danas iz druge perspektive gleda košarku, ali ono najbitnije mu ne promiče.

"Pratio sam utakmice, navijam za Partizan, a činjenica je da će i crno-beli i većina ostalih klubova imati manje novca sledeće sezone. Andrea Trinkijeri je dobro radio i moram da priznam da me je iznenadila njegova odluka da ode iz kluba. Očekivao sam da će da ostane i nastavi tamo gde je stao. Imao je evroligašku ponudu i nekako je bilo logično da je prihvati. Dobro je radio, to je činjenica, a povratak publike to najbolje potvrđuje," naglašava Pižon koji novog selektora Igora Kokoškova poznaje još od malena.

"On je iz bloka 70, moj komšija. Srbija ima dobar tim, ali u sportu nema garancija. Videćemo kako će Igor da ukomponuje ekipi. Đorđević je uradio veliki posao, ali košarka se menja. Više nema dovoljno vremena za pripreme, a nema ni najboljih igrača u kvalifikcijama. Očekujem da srpski tim ubuduće bude bliži američkom stilu košarke, ali takvi su trendovi i svi se manje-više ponašaju na sličan način."


Odraz i zakucavanja

"Koliki mi je odraz? Merenja se vrše iz naskoka sa dve noge, a ja sam uvek skakao sa jednom nogom. Neko više skače od mene sa dve noge, ali ne sa jednom. Sa dve mi je odraz bio skoro 80 santimetara, to je bilo vrhunski. I danas uzmem dve lopte i zakucam. Igram košarku tokom leta sa aktivnim igračima, zakucavam, trčim... Mogu da im pariram. Godine mi ne predstavljaju problem. Genetika."

Karijera, Šmit, Skola

Od 1994. do 2019. Pižon je tri puta bio prvak Jugoslavije (1995-97), jednom osvajač Kupa Jugoslavije (1995), po jednom šampion i osvajač Kupa Nemačke (2003), dva puta učesnik grčkog Ol-stara (2001, 2003) i jednom nemačkog (2004).

Pored Oskarta Šmita, još samo Luis Skola može da se pohvali da ima karijeru dugu dve i po decenije. Četrdesetogodišnji Argentinac je debitovao 1995. a nedavno je potpisao ugovor sa italijanskim Varezeom (1+1).

Vladimir Petrović

Martin Rose/Bongarts/Getty Images

Komentari (30)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Stevdza

Zonpika luda, joooooooooj

Odgovori 0 0

Klopo

A radi u klubu kod najgoreg čoveka među trenerima (Zduja) u Beogradu pa i šire.. Ni sam nije ništa bolji, u kvalifikacijama u novembru pola igrača švercovao.. Drug koji vodi selekciju (mlađe kategorije) jednog od naših najboljih klubova čim je čuo da ovaj čovek planira da 2 njegova igrača skine i da švercuje odmah došao na lice mesta na poluvremenu.. Ne mogu da vam opišem kakve su face složili ova dvojica mediokriteta kad su ga videli.. Preklinjali ga da ne silazi kod delegata i molili, izvinjavali se.. Strasno.. Tako to radi Eko sport i Zduja i njegovi učenici..

Odgovori 6 2

Bakero

Bio je paklen igrač,neverovatnog odraza dobrog šuta,bez obzira na sve imao je sjajnu karijeru.

Odgovori 25 0

* Sva polja su obavezna

Volton o Kokoškovu: Želim mu sve najbolje

Volton o Kokoškovu: Želim mu sve najbolje

Volton o Kokoškovu: Želim mu sve najbolje

Novi trener Fenerbahčea Igor Kokoškov napustio je redove Sakramento Kingsa i NBA "mehur" u Orlandu u kome se igra završnica takmičenja, kako bi se posvetio obavezama u svom novom timu Fenerbahčeu, a trener Kingsa Luk Volton govorio je o srpskom stručnjaku.

Alba našla zamenu za Hermansona? Stiže Grejndžer

Alba našla zamenu za Hermansona? Stiže Grejndžer

Alba našla zamenu za Hermansona? Stiže Grejndžer

Kako pišu košarkaški evropski portali Džejson Grejndžer će postati novi igrač berlinske Albe.
Loading...